Patriotizam

[расејан]

I to je moguche. Za nekoga.Opet, ako covek nema fantazije ... ili covek mozhe da bira o chemu ce fantazirati.Mozhesh li?Ako je covek uvek racionalan i prorachunat ... ili covek mozhe da bira kada ce biti neracionalan (kada ce ljubiti).Mozhesh li?Treba imati takove sposobnosti i ja se divim onima koji takove sposobnosti imaju.Imash li?

Шта ти то у ствари питаш, Цедо? Да ли смо у стању себи да исфорсирамо тзв. патриотизам снагом воље, и имамо ли је?Под један, већ сам рекао да је патриотизам истрошена реч, последње уточиште олоша - на њега су се толико позивали разноразни нацисти, националисти, шовинисти, фашисти, слобисти, бушисти и остали, да су му остала само негативна значења, остала је само агитпроповска љуштура, намењена Мобилисању Маса За Циљеве.Срећом, имамо родољубље - реч која се слабо рабила након 1918 или ту негде - па је то, ајде, некакав израз око којег бих се могао сложити. Јес' волим своје мало јаче од осталог, ал' из ког сам то рода? Прво сам био Југос, па су ми то распичкали онако сложно сви ти моји које је као требало да волим. И сад би као требало да волим неампутиране остатке отаџбине ми, упркос томе што видим како и даље бесомучно израбљује мој крај, који би као требало да волим још мало јаче...Негде '96 отприлике сам дошао дотле да сам се питао докле можеш да волиш неког ко се одао дрогама. Јер то ми је отприлике тада остало од отаџбине и домовине... лудница од државе, уфиксана до бесмисла. Данас, не знам, нисам давно био, не живим тамо.Дошавши овамо, укапирао сам да ме не вуче носталгија толико ни за Југом, ни за Србијом, ни за Војводином, него понајвише за Европом. Сваки пут кад бих се срео са неким из Европе, некако би ми се поправило расположење, чак и од ситница као што је "могу да кажем у метрима а да не објашњавам", "могу да напишем 19:00 а да ме не пита шта је" или "а нисам само ја био тако збуњен овдашњим распоредом робе у самоуслузи, то се догађа свима оданде". Али моја се Европа простире у кругу Лапонија - Даблин - Лисабон - Ла Валета - Сицилија - Крит - Истанбул - Крим - Урал - Мурманск. Не завршава се три ћошка иза Берлина и Беча.Од родољубља ми је остало толико да се трудим да овде поштено заступам оно културе што сам понео - а треба понети, с чим ћеш пред домаћине изаћи, те зато ето и даље по кући говоримо српски, држим ове распореде на тастатури, не мрзи ме. Да одвалим десет сати вожње само зато да бисмо гласали на изборима на којима једва да још неко име знамо... не видим сврху. Да се тамо опет зарати, нарочито бих гледао да не одем, јер ни прошлих пута нисам видео наше ни на једној страни, и захвалио сам се на позиву.

[pt 2.0]

Под један, већ сам рекао да је патриотизам истрошена реч, последње уточиште олоша - на њега су се толико позивали разноразни нацисти, националисти, шовинисти, фашисти, слобисти, бушисти и остали, да су му остала само негативна значења, остала је само агитпроповска љуштура, намењена Мобилисању Маса За Циљеве.

ti si izgleda od onih sto nesto izguglaju pa onda to radosno vrte do besvesti.patriotizam nije samo rec, i ne bavimo se semantikom ovde.-----------------------smeta mi sto na temi gotovo niko ne govori o tome zasto patriotizam postoji, odnosno zasto se toliko jako i masovno prima na ljude. po mom misljenju sve sto postoji postoji zato sto u sustini zadovoljava neku ljudsku potrebu. da je samo nametnuto, a da nema nikakvo uporiste u coveku - ne bi se odrzalo i ne bi bilo tako masovno.da li ste u stanju da govorite o temi bez strasti i bez mentalnog jednougla ("za" i "protiv")?! mislim da tema ne treba da bude (anti)reklamni prostor za patriotizam, nego razumna i neostrascena diskusija o razlicitim aspektima jedne pojave, o njenom razvojnom putu i buducoj formi (ili nestanku).

[mioba]

smeta mi sto na temi gotovo niko ne govori o tome zasto patriotizam postoji, odnosno zasto se toliko jako i masovno prima na ljude. po mom misljenju sve sto postoji postoji zato sto u sustini zadovoljava neku ljudsku potrebu. da je samo nametnuto, a da nema nikakvo uporiste u coveku - ne bi se odrzalo i ne bi bilo tako masovno.

i upotreba teških droga ima "uporište u čoveku". ljudske potrebe niko ovde ne osporava (a najmanje neostrašćeni расејан)ako mi se dozvoli selfquote iz onih vremena kad su bili snegovi®... (primer je u skladu sa nostalgijom, patetičan -_- )zamisli da si jako žedna, u pustinji, i vidiš čašu vode i sve ćeš učiniti da stigneš do nje. nema spora da postoji žeđ i tvoja volja da popiješ vodu, kao i da si spremna sve da učiniš da ugasiš žeđ. pitanje je samo da li je to tamo stvarno neka čaša vode ili obično pustinjsko priviđenje

[cedo]

ti si izgleda od onih sto nesto izguglaju pa onda to radosno vrte do besvesti.patriotizam nije samo rec, i ne bavimo se semantikom ovde.-----------------------smeta mi sto na temi gotovo niko ne govori o tome zasto patriotizam postoji, odnosno zasto se toliko jako i masovno prima na ljude. po mom misljenju sve sto postoji postoji zato sto u sustini zadovoljava neku ljudsku potrebu. da je samo nametnuto, a da nema nikakvo uporiste u coveku - ne bi se odrzalo i ne bi bilo tako masovno.da li ste u stanju da govorite o temi bez strasti i bez mentalnog jednougla ("za" i "protiv")?! mislim da tema ne treba da bude (anti)reklamni prostor za patriotizam, nego razumna i neostrascena diskusija o razlicitim aspektima jedne pojave, o njenom razvojnom putu i buducoj formi (ili nestanku).

Postoji iz razloga sto ljudi imaju potrebu da budu i deo grupe/zajednice (u krajnjoj instanci i jesu deo drzave hteli/ne hteli). Drzava jeste jedna zajednica.Kada su deo grupe, prirodno je da toj grupi zele dobro, uspeh.Isto tako, taj osecaj predstavlja i vezanost za neki prostor, obicno za onaj na kojem chovek zhivi, gde zeli da zive i njegova deca (na sta mozda nece imati utjecaja) i prirodno je da zeli da taj prostor/zajednica bude uspeshna.Zashto bi netko morao nekoga da tera da zeli/chini dobro zajednici/prostoru u/na kojem zhivi ili za koji jeste emotivno vezan?@Mioba,Rasejan,...Pitanja koja vam postavljam ne postavljaju mene u poziciju dijametralno suprotnu vama.Pitanja vam postavljam su iz perspektive onih koji jesu na pozicijama dijametralno suprotstavljenim vama.Nadam se da sam u na pochetku diskusije o patriotizmu bio dovoljno jasan kako ja vidim patriotizam. Edited February 5, 2009 by cedo

[cedo]

i upotreba teških droga ima "uporište u čoveku". ljudske potrebe niko ovde ne osporava (a najmanje neostrašćeni расејан)ako mi se dozvoli selfquote iz onih vremena kad su bili snegovi?... (primer je u skladu sa nostalgijom, patetičan -_- )zamisli da si jako žedna, u pustinji, i vidiš čašu vode i sve ćeš učiniti da stigneš do nje. nema spora da postoji žeđ i tvoja volja da popiješ vodu, kao i da si spremna sve da učiniš da ugasiš žeđ. pitanje je samo da li je to tamo stvarno neka čaša vode ili obično pustinjsko priviđenje

Nikada nechesh saznati ako ne probash.

[mioba]

Nikada nechesh saznati ako ne probash.

istina, s tim što probati da bi se saznalo i nije neki naročit epistemološki motiv. neke stvari možeš da saznaš čitajući, slušajući, posmatrajući. ne moraš baš o svaki zid da tresneš svojom glavom

[cedo]

istina, s tim što probati da bi se saznalo i nije neki naročit epistemološki motiv. neke stvari možeš da saznaš čitajući, slušajući, posmatrajući. ne moraš baš o svaki zid da tresneš svojom glavom

O kakovom treskanju glave govorish?Italic su moja prethodna pisanja na ovoj temi:Postoji iz razloga sto ljudi imaju potrebu da budu i deo grupe/zajednice (u krajnjoj instanci i jesu deo drzave hteli/ne hteli). Drzava jeste jedna zajednica.Kada su deo grupe, prirodno je da toj grupi zele dobro, uspeh.Isto tako, taj osecaj predstavlja i vezanost za neki prostor, obicno za onaj na kojem chovek zhivi, gde zeli da zive i njegova deca (na sta mozda nece imati utjecaja) i prirodno je da zeli da taj prostor/zajednica bude uspeshna.Zashto bi netko morao nekoga da tera da zeli/chini dobro zajednici/prostoru u/na kojem zhivi ili za koji jeste emotivno vezan?Razlika postoji. I razlika jeste u tome sto patriotizam ne sme da bude na prvom mestu na skali onoga sto identifikuje choveka a to je izmedju ostalog i pripadnost nekoj zajednici.Covek je pre svega individua, i odredjuje ga na primer zanimanje (lekar, profesor,inzhenjer,...), posle toga je otac, brat, sin,...tek negde posle mnogih drugih individualnih odrednica jeste i pripadnost grupama , a tamo negde onda lezhi i patriotizam.Da bi se chovek istakao kao individua, mora da se obrazuje, da se negde dokazhe i onda ce se mnogo lakshe nositi i sa eventualnim problemom (patriotizmom).Patriotizam u razvijenom svetu.Mislim da to ipak nije patriotizam, vec nacionalizam/shovinizam. Mislim da samo edukacija tu mozhe pomoci.Znachi ne ukidanje vec edukacija (ako sam dobro shvatio da si ti za nepostojanje patriotskih osecanja). Edited February 5, 2009 by cedo

[pt 2.0]

zamisli da si jako žedna, u pustinji, i vidiš čašu vode i sve ćeš učiniti da stigneš do nje. nema spora da postoji žeđ i tvoja volja da popiješ vodu, kao i da si spremna sve da učiniš da ugasiš žeđ. pitanje je samo da li je to tamo stvarno neka čaša vode ili obično pustinjsko priviđenje

to je vec receno na temi dovoljan broj puta: patriotizam je zabluda koju servira drzava da bi tu i tamo obezbedila meso (ako je ratno vreme topovsko). ocigledne stvari niko ne spori. ono sto mene zanima jeste koji deo u prici je istinit - odnosno STA BI BILA STVARNA CASA VODE ZA TU ZEDJ?ili vi smatrate da, pod uslovom da drzava ne pothranjuje ideju patriotizma u ljudima, ta ideja/potreba ne bi uopste ni postojala? (u tom slucaju nemamo samo prividjenje vode, nego i prividjenje zedji)

[cedo]

to je vec receno na temi dovoljan broj puta: patriotizam je zabluda koju servira drzava da bi tu i tamo obezbedila meso (ako je ratno vreme topovsko). ocigledne stvari niko ne spori. ono sto mene zanima jeste koji deo u prici je istinit - odnosno STA BI BILA STVARNA CASA VODE ZA TU ZEDJ?ili vi smatrate da, pod uslovom da drzava ne pothranjuje ideju patriotizma u ljudima, ta ideja/potreba ne bi uopste ni postojala? (u tom slucaju nemamo samo prividjenje vode, nego i prividjenje zedji)

Topovsko meso se obezbedjuje mobilizacijom,prisilom drzhavnog aparata,...ne samo patriotizmom.Kao da je patriotizam sam po sebi dovoljan (za neke mozhda i jeste) da bi isli ginuti. Edited February 5, 2009 by cedo

[расејан]

Za normalnog coveka se pojam patriotizma svakako transformisao.

Добро не рече и сваког добронамерног грађанина. Нормалност је тако зависна од ужих друштвених прилика, дефиниција се мења се малтене од ћошка до ћошка, да је за било какву озбиљну расправу неупотребљива. Што је овде нормално, тамо је блентаво, што је тамо лудо овде је досадно и обратно.А појам се јесте преобликовао, већ према потреби сваке власти.

Za mnoge se sa ovih prostora ukinuo iz razloga sto su ga manipulatori interpretirali zlo i naopako.

Нађи један пример када је патриотизам настао спонтано и упркос жељама вођа. Онако, из базе (ака корење траве).

Za mene ne mozhe nikada da se ukine ma koliko manipulatori radili na tome.Promena nekoliko drzava mozhe da bude pravi izvor konflikta u lichnosti nekog coveka vis a vis patriotizma (ovde ne mislim na selidbu).

И пре селидбе и пре него што се држава поцепа. И није био конфликт између мене и мене, него између мене и тренутне државе око мене. Наравно да сам се неко време двоумио, али ми смо бар сви научили да читамо између редова (част, или шта већ, изузецима), пропаганда се препозна и испрати уз презрив осмех.Колико је негирање и сузбијање национализма у СФРЈ било пропаганда, толико је то, ако не и више, било заливање и ђубрење шест или више патриотизама потом.

-navijanje za reprezentaciju ili pojedinca na sportskim natjecanjima

Никад нисам ишао на утакмице, ни у једној од земаља где сам одлазио, а ни у оним у које сам стизао не мичући се с места. Последњи пут сам погледао цео пренос... које смо оно године набили неки афрички тим са 8:0 на нечему. Или је била нека кошарка против Руса или Амера. Има 30 година или јаче. Ерго, стрељајте ме одмах, ја сам потпуни апатриота(тм).

[pt 2.0]

Topovsko meso se obezbedjuje mobilizacijom,prisilom drzhavnog aparata,...ne samo patriotizmom.Kao da je patriotizam sam po sebi dovoljan (za neke mozhda i jeste) da bi isli ginuti.

bez stvaranja opste klime opravdanosti ratovanja - niko ne bi isao u rat.i cedo tvoje agitovanje za patriotizam stvarno vec pocinje da smara... umes li ti naprosto da analiziras nesto, bez da sugerises kako je to dobro???

[расејан]

ili vi smatrate da, pod uslovom da drzava ne pothranjuje ideju patriotizma u ljudima, ta ideja/potreba ne bi uopste ni postojala? (u tom slucaju nemamo samo prividjenje vode, nego i prividjenje zedji)

Можда би било како у једном херцеговачком селу у сред Баната веле - ја против брата; брат и ја против целе породице; породица против целог села; село против општине, општина против државе, држава против целог света.По тој дефиницији, патриотизам се дефинише преко противника. Твоје је дотле док не почне њихово. Зато ми је занимљиво да посматрам шта бива са разним локал-патриотизмима, рецимо како у Колораду гунђају на Калифорнијце (из Калифата :)), што су се досељавали пуни пара и дигли цене некретнина у нека локална небеса, још увек доста јефтиније него одакле су побегли. Шта бива већ у наредној генерацији, кад дође следећи талас?Нешто тако сам видео за време оних наших ратова, да ми банатски Босанац из другог таласа гунђа на своје госте из трећег, "зар је могуће да смо ми били такви... добро су нас и трпеле ове Лале". Кад досељеник постаје локал-патриота?Верујем да би идеја постојала у неком облику, који би можда своје врхунско испуњење нашао на фестивалу фолклора - или, у најгорем случају, у омањем грађанском рату свих против свих, ко зна? Све зависи од менталитета, колико ксенофобије а колико трпељивости, радозналости, отворености...

[cedo]

Добро не рече и сваког добронамерног грађанина. Нормалност је тако зависна од ужих друштвених прилика, дефиниција се мења се малтене од ћошка до ћошка, да је за било какву озбиљну расправу неупотребљива. Што је овде нормално, тамо је блентаво, што је тамо лудо овде је досадно и обратно.А појам се јесте преобликовао, већ према потреби сваке власти.Нађи један пример када је патриотизам настао спонтано и упркос жељама вођа. Онако, из базе (ака корење траве).И пре селидбе и пре него што се држава поцепа. И није био конфликт између мене и мене, него између мене и тренутне државе око мене. Наравно да сам се неко време двоумио, али ми смо бар сви научили да читамо између редова (част, или шта већ, изузецима), пропаганда се препозна и испрати уз презрив осмех.Колико је негирање и сузбијање национализма у СФРЈ било пропаганда, толико је то, ако не и више, било заливање и ђубрење шест или више патриотизама потом.Никад нисам ишао на утакмице, ни у једној од земаља где сам одлазио, а ни у оним у које сам стизао не мичући се с места. Последњи пут сам погледао цео пренос... које смо оно године набили неки афрички тим са 8:0 на нечему. Или је била нека кошарка против Руса или Амера. Има 30 година или јаче. Ерго, стрељајте ме одмах, ја сам потпуни апатриота(тм).

Nisi komentarisao tabele.Ja. Zashto?Klik.Prvi pasus.Kakve to veze ima sa onim shto cesh prochitati linku prethodnog reda?Ne verujem da si. Cak sam siguran da zhelish dobro i chinish dobro i tamo gde sada zhivish i svojoj rodjenoj zemlji.

[cedo]

bez stvaranja opste klime opravdanosti ratovanja - niko ne bi isao u rat.i cedo tvoje agitovanje za patriotizam stvarno vec pocinje da smara... umes li ti naprosto da analiziras nesto, bez da sugerises kako je to dobro???

Preterao sam. Necu vishe.Sada cu do utorka samo da chitam ovu temu.edit: a kako se to neka drzhava sprema za rat ako ne stvara klimu da je taj rat pravedan, neizbezhan, ...sada cemo da dodjemo do toga da ratovi nisu potrebni... i otkricemo toplu vodu, a i otvoriti novu temu.Kao da je neshto novo kada se kazhe da nije dobro da se ratuje i da se gine. Odvajkada je svet tako funkcionisao. To nema veze sa patriotizmom. Ima veze sa zdravim razumom. Kao sto je normalno voleti/osecati mesto odakle si potekao i gde zhivish, tako je isto i normalno imati/birati za vodje ljude koji nece zloupotrebiti patriotizam.Drzava kao apstrakcija nema veze sa tim. Imaju samo ljudi. I otkako je ljudi uvek je bilo onih koji su spremni da ginu, i onih koji nisu.Oni koji su spremni da ginu, ako ne poginu ostaju tamo gde jesu, a oni pametniji odu, pa opet jovo nanovo.Onaj koji misli da je pobegao, mozda ce za kratko vreme imati opet priliku da bezhi. U svakom sluchaju jeste doneo mudru odluku sto se odnosi do spashavanja golog zhivota.Nevolja je sto nemaju svi priliku da odu. A i na sta bi to lichilo kada bi se ceo jedan narod pokupio i otishao. Mozda i nije najbolja ilustracija, ali jeste najsvezhija: krajishki Srbi.... mogu ja ovako do sutra :).Bottom of line : nema patriotizam veze sa time da li je chovek spreman da gine. Ne mozhesh ljude operisati od patriotizma iz razloga da ne bi bili vrbovani od strane drzave/elite za njene ciljeve. Edited February 6, 2009 by cedo

[cedo]

Можда би било како у једном херцеговачком селу у сред Баната веле - ја против брата; брат и ја против целе породице; породица против целог села; село против општине, општина против државе, држава против целог света.По тој дефиницији, патриотизам се дефинише преко противника. Твоје је дотле док не почне њихово. Зато ми је занимљиво да посматрам шта бива са разним локал-патриотизмима, рецимо како у Колораду гунђају на Калифорнијце (из Калифата :)), што су се досељавали пуни пара и дигли цене некретнина у нека локална небеса, још увек доста јефтиније него одакле су побегли. Шта бива већ у наредној генерацији, кад дође следећи талас?Нешто тако сам видео за време оних наших ратова, да ми банатски Босанац из другог таласа гунђа на своје госте из трећег, "зар је могуће да смо ми били такви... добро су нас и трпеле ове Лале". Кад досељеник постаје локал-патриота?Верујем да би идеја постојала у неком облику, који би можда своје врхунско испуњење нашао на фестивалу фолклора - или, у најгорем случају, у омањем грађанском рату свих против свих, ко зна? Све зависи од менталитета, колико ксенофобије а колико трпељивости, радозналости, отворености...

Lokal patriotizam (nije moje):razlikuje se od "običnog" patriotizma po tome što se vezuje za ogromnu ljubav prema svom gradu/selu (rodnom mestu ili mestu boravka duže od 20 godina). verovali ili ne, takav patriotizam je veći i jači u pojedinim situacijama nego "obični" patriotizam, jer "lokal patriota" ne voli da mu neki "došljak" prosipa pamet kako treba da se srede stvari u "njegovom" gradu/selu. takve situacije se sređuju standardnom komunikacijom na relaciji pesnica-faca a i ostali vidovi gostoprimstva kao što su šut u stomak ili jaja, sočne psovke na koje bi i kočijaš ostao zatečen itd. kod nas ima dosta rivalskih komšijskih gradova između kojih "divni dobrosusedski odnosi" traju godinama. ljubav "lokal-patriota" se može videti i na "fudbalskim utakmicama" između dva susedna sela u nekoj od "poljana liga". selo domaćin pokazuje ljabav prema gostujućim igračima i navijačima bilo da pobeđuje ili da gubi. isto tako vole i sudiju. najviše vole da vilama "bockaju" goste, jer je to odvajkada način na koji se iskazuje ljubav i poštovanje prema posetiocima