(Neo)Liberalizam

[Prospero]

Što ga čini desnim samo u nacionalnom delu; u ekonomskom, to je čist leftizam. A time ćemo se, jopet, vratiti na naš rialiti koji je upravo onakav miš-meš kakvim ga je opisao BM. Cela naša ekonomska istorija je u biti levičarska, bilo da se vrtela oko zadrugarstva, državnog monopola ili radničkih saveta; ekonomija neslobodnog pojedinca na koju se posle kalemilo polit/nacionalno levo ili desno.

[hazard]

buffalo,kada je po tvom misljenju ekonomija Srbije bila "najslobodnija" tj. "najliberalnija"?19. vek u Knezevini/Kraljevini Srbiji?Kr. SHS 20ih? Kr. Ju. 30ih?Danas?

[Yoda]

naravno da nije. tamo se lepo kaze da je u pitanju globalni neokomunisticki pokret koji je promenio cud ali ne i cilj.na stranu sto se u nizovima uprostenih dijada iznosi gomila netacnosti (na primer levicari su za vecu drzavnu kontrolu) ili da liberali (koji?) gledaju stvari na duge staze (sto je sustinski staljinisticki ekonomski redukcionizam) ili da nesto nije napad na trziste vec na kapitalizam (koji se poistovecuje sa slobodom samom). da li kejnz nije liberal? bas zbog tih razlika i postoji za dogmate austrijske skole i slicne koji su jahali na talasu navodne deregulacije od 80-tih na ovamo naziv neoliberali. taj neologizam uopste nije besmislen.

Ovo je uglavnom praksa levicarskih rezima.Ili je samoupravljanje bilo korak ka necem drugom?

Što ga čini desnim samo u nacionalnom delu; u ekonomskom, to je čist leftizam. A time ćemo se, jopet, vratiti na naš rialiti koji je upravo onakav miš-meš kakvim ga je opisao BM. Cela naša ekonomska istorija je u biti levičarska, bilo da se vrtela oko zadrugarstva, državnog monopola ili radničkih saveta; ekonomija neslobodnog pojedinca na koju se posle kalemilo polit/nacionalno levo ili desno.

Filbi ne priznaje burzoaski koordinatni sistem u kojem se lociranje vrsi uz pomoc ekonomije i ideologije Edited April 5, 2012 by Yoda

[Prospero]

buffalo,kada je po tvom misljenju ekonomija Srbije bila "najslobodnija" tj. "najliberalnija"?19. vek u Knezevini/Kraljevini Srbiji?Kr. SHS 20ih? Kr. Ju. 30ih?Danas?

Nemam pojma... birao bih između današnjice i recimo poznih '20-ih (između jeka agrarnih reformi i recesije), ali ne mislim da je sve to vredno nekog slavlja i busanja u "liberalizam".Nemoj mi tražiti "zašto", nemam stvarno vremena za to.

Ovo je uglavnom praksa levicarskih rezima.Ili je samoupravljanje bilo korak ka necem drugom?

Rekoh ja negde da se Vordova analiza samoupravljanja svela na substitut vlasnika/menadžera radničkim savetom, doprinoseći samo/jedino neodgovornosti u upravljanju (iako je ideja plemenita, a znamo da je Kimu to jedino bitno :P ). Posle je tehnokratija uzela maha i stvorila dilemu "koliko tržišta?" koju nijedan komi/soci sistem nije uspeo da reši.Što sve samo doprinosi shvatanju da nakon faze ekstenzivnog rasta socijalizam (onaj papirni, idejni) ne može da funkcioniše u beskriznoj formi, odnosno da je moguć samo u totalitarnij inkarnaciji. Edited April 5, 2012 by buffalo bill

[Yoda]

Nemam pojma... birao bih između današnjice i recimo poznih '20-ih (između jeka agrarnih reformi i recesije), ali ne mislim da je sve to vredno nekog slavlja i busanja u "liberalizam".Nemoj mi tražiti "zašto", nemam stvarno vremena za to.

Mislim da je SANU negde krajem osamdesetih izdao obiman i dobar zbornik o ekonomskoj misli u Srba u 19 i 20 veku. Ono sto mi je generalano ostalo u secanju je da se ekonomski liberalizam cesto prilagodjavao politickim (da ne kazem drzavnim ) razlozima i menjao do svojih krajnosti.

Rekoh ja negde da se Vordova analiza samoupravljanja svela na substitut vlasnika/menadžera radničkim savetom, doprinoseći samo/jedino neodgovornosti u upravljanju (iako je ideja plemenita, a znamo da je Kimu to jedino bitno :P ). Posle je tehnokratija uzela maha i stvorila dilemu "koliko tržišta?" koju nijedan komi/soci sistem nije uspeo da reši.Što sve samo doprinosi shvatanju da nakon faze ekstenzivnog rasta socijalizam (onaj papirni, idejni) ne može da funkcioniše u beskriznoj formi, odnosno da je moguć samo u totalitarnij inkarnaciji.

da.Postoje ozbiljne analize kako u samoupravljanju dolazi do odrodjavanja menadzerskog sloja u sprezi sa partijskim oligarhijama od radnicke baze. Tu je Tito odigrao jednu od kljucnih uloga kada je pocetkom sedamdesetih poceo da sece liberale (u politici, ali i ekonomiji) i poceo da konzervira samovlasce uz pomoc trecerazrednih partijskih poltrona i vojske.

[hazard]

Kada smo kod liberalizma, citam neki intervju Djuze Stoiljkovica u "Vremenu":

Tačno da je u vreme kad ste vi diplomirali o tome mislila država, ali jedan drugi primer iz vašeg života govori i da je vodeći računa o dobrobiti naroda, zaboravljala na čoveka.Jeste, država me je odredila da budem rudarski inženjer! Jednog dana je došao neki tip u kožnom mantilu, i rekao mi da ću sutra upisati rudarstvo. Ja pre toga nisam ni znao šta je to! Hteo sam na književnost, jezike, na tako nešto. Ali, naredba je naredba i ja upišem Rudarski fakultet. Pošalju oni nas na nekoliko dana u Borski rudnik. Spuste nas u jamu, i ja tada kažem sebi "nema šanse, nećeš ti ovde više nikad!" Odem kod dekana, kažem "hoću na glumu", a on me pita kako ću da vratim stipendiju – zamislite, primao sam stipendiju vojne industrije. Ja kažem "nemam pojma, ja samo znam da hoću na glumu". I tako i bude: ispisao sam se, a niko mi nije tražio da vratim pare. Otišao sam posle trećeg semestra, i to sa položenom matematikom kod čuvenog profesora Kašanina. Od nas 220 studenata, položilo je samo 20! Kad su mu zamerili što obara studente dok su državi što pre potrebni inženjeri, odgovorio je: "Da, ali i inženjeri treba da znaju matematiku!" I oni ga posle toga penzionišu. Zašto sam hteo glumu? Ja sam glumio u Kruševačkom pozorištu dok sam bio u gimnaziji. Bora Mihajlović, profesor, nas je sve zarazio. Kad sam bio u sedmom razredu, 1. maja 1946. godine, Kruševačko pozorište je postalo profesionalno. Igrali smo neki ruski komad i sad na zidu pozorišta stoji plakat te predstave, ali mi tada nije padalo na pamet da budem glumac. Kažem vam, hteo sam na književnost. Međutim, dok sam bio na Rudarskom, često sam išao u pozorište. I, zarazim se.

:blink: Cekaj, je l' ovo stvarno, jer zaista neko 40ih/50ih godina odredjivao studentima sta ce da upisuju, ili je ovo nevesto prepricano? Edited April 5, 2012 by hazard

[Gandalf]

mozda je trazio stipendiju, i receno mu je da ce dobiti ako i samo ako krene na rudarski faks. ili nesto u tom smislu. drzavi trebali rudarski inzenjeri. tako je moj stari otis'o u rudare, jer je samo za to mogao da dobije punu drzavnu stipendiju.

[Gandalf]

Posle je tehnokratija uzela maha i stvorila dilemu "koliko tržišta?" koju nijedan komi/soci sistem nije uspeo da reši.

[Otto Katz]

Posle je tehnokratija uzela maha i stvorila dilemu "koliko tržišta?" koju nijedan komi/soci sistem nije uspeo da reši.

Ovaj Ha-Joon Chang piše jako zanimljivo o fantomu slobode tržišta. Slabo poznajem ekonomsku nauku, ali mi većina stvari zvuči dosta plauzibilno.

[Prospero]

Hm, nisam mislio na fantoma slobodnog tržišta uopšte nego na poseban odnos koji je komunizam gradio prema njemu, a koji je uslovljen ne-klasičnim stajnim tačkama kao što su oktroisane cene, nekonvertibilna valuta/dogovrni monetarni sistem, proizvodni indexi i sl.

[Otto Katz]

uslovljen ne-klasičnim stajnim tačkama kao što su oktroisane cene, nekonvertibilna valuta/dogovrni monetarni sistem, proizvodni indexi i sl.

A jesu li to baš komunističke specifičnosti? Dioklecijanov edikt maximalnih cijena, isto to nakon revolucije u Francuskoj, mongolski experiment s prinudnim korištenjem papirnog novca u srednjoj Aziji...Svaki politički sistem kontrolira ekonomiju instrumentarijem koji mu je na raspolaganju i za koji vjeruje da najviše odgovara ideološkim ciljevima.

[Prospero]

Pa u (relativno) našem prostor-vremenu - jesu.Sa ovim drugim se slažem, ali to slaganje je u suštini beznačajno. ;)

Edited April 5, 2012 by buffalo bill

[Anduril]

Ovo je prosto netacno. Google scholar daje 68 000 referenci za "neoliberalizam", a dovoljan je letimican pregled da bi se utvrdilo da je daleko od toga da se uvek (ili cak pretezno) koristi kao diskvalifikacija. Takodje je netacno da su ga smislili protivnici liberalizma - smislili su ga ne-radikalni liberali kao pojam sa pozitivnom konotacijom, na kongresu Walter Lippmann, 1938. Toliko netacnih podataka, koji su stvar opste kulture, samo u prvom paragrafu me je odvratilo od citanja ostatka teskta.edit: napisao "hotimican" umesto "letimican"

Dobro, ovde si mislim malo preostar prema bb tekstu. Sam termin neoliberalizam iz tridesetih nema vise toliko veze sa onim sto se pod tim podrazumevalo u poslednjih 20 godina. Takodje, malo koji liberal ce sebe nazvati neoliberalom tako da to jeste suvise uopsten i instrumentalizovan termin. Sto se diskusije tice, ne bih se slozio da je ekonomska istorija na ovim prostorima levicarska - to je takodje isuvise uopsten/neprecizan pojam. Pre bih rekao da je izrazito neliberalna, tj. da ju karakterise politicka promocija drzavnih (drzavni socijalizam) ili privatnih oligopola (kroni-kapitalizam) dok period/tradicija vladavine prava sto je najvazniji preduslov liberalnom kapitalizmu nikad nije uspostavljen.

[Prospero]

Sto se diskusije tice, ne bih se slozio da je ekonomska istorija na ovim prostorima levicarska - to je takodje isuvise uopsten/neprecizan pojam. Pre bih rekao da je izrazito neliberalna, tj. da ju karakterise politicka promocija drzavnih (drzavni socijalizam) ili privatnih oligopola (kroni-kapitalizam) dok period/tradicija vladavine prava sto je najvazniji preduslov liberalnom kapitalizmu nikad nije uspostavljen.

Verovatno jesam suviše uprostio oko levice. Ostaje doduše da te pojave (društveno i državno vlasništvo naspram privatnog, monopoli, autarhija kao jedna od ciljnih funkcija*), osim krony-kapitalizma, nešto što je XIX-to i XX-to vekovna levica baštinila kao poželjan oblik odnosa i regulacije privrednih funkcija.* fantastično je ponovo videti onu sliku sa brendovima SFRJ, koje smo "sve sami proizvodili", kojih se svi "rado sećaju" a od kojih su, dok su bili na "tržištu" svi bežali u Trst i ljubavisali sa made in _____ uvoznom robom.

[Dagmar]

Mali off

Verovatno jesam suviše uprostio oko levice. Ostaje doduše da te pojave (društveno i državno vlasništvo naspram privatnog, monopoli, autarhija kao jedna od ciljnih funkcija*), osim krony-kapitalizma, nešto što je XIX-to i XX-to vekovna levica baštinila kao poželjan oblik odnosa i regulacije privrednih funkcija.* fantastično je ponovo videti onu sliku sa brendovima SFRJ, koje smo "sve sami proizvodili", kojih se svi "rado sećaju" a od kojih su, dok su bili na "tržištu" svi bežali u Trst i ljubavisali sa made in _____ uvoznom robom.

Pa nisam baš sigurna, moji su tad kupili Gorenje bojler koji i dan danas radi. Zbog toga su se odlučili i da novi šporet bude Gorenje, to je sad inostranstvo ali svejedno. Obodova veš mašina je već bila druga priča, loše je radila pa za tim brendom recimo ne plaču. Domaće adidas patike su bile zakon, ja ih se recimo još sećam. Niški televizor i dalje radi ali ima samo 12 kanala pa je autsorsovan babi. Zato je flat screen Samsung, koji su čuli da je fensi pa kupili, crkao posle godinu dana. Domaća konditorska industrija bila je obožavana bez premca itd itd. To što su neki urbani i moderni omladinci išli tad u Trst po farmerke pa posle proglasili kako je to bio opšte jugoslovenski pokret, izgleda da i nije baš potpuno tačno. Pitala sam moje, oni kažu da nika nisu išli ni u kakav Trst niti ih je to zanimalo, njihovi prijatelji takođe. Išlo se u Makarsku na more, to je najdalje. Ovo sa Trstom je bila neka druga klasa kojoj oni i njihovi prijatelji, komšije, nisu tad kao seljačka deca pripadali, tako mi rekoše.