(Neo)Liberalizam

[Zabalujev]

Што се брака тиче можда се мисли на Платонову замисао друштвеног одгоја деце, где се не зна ко је чије дете него се сви узгајају на буљук... некаква екстремна верзија колективистичког друштва која је (хвала Богу) опстала једино у главама доконих утопистичких марксистичких философа.

Pogledaj Komunistički manifest, onaj deo da je buržoaski brak u stvarnosti sistem zajedničkih žena. Mislim da ovi nišane to. Tek da napomenemo, komunisti su u praksi ispadali poprilični konzervativci,u ovim naprednim mislima o porodici su se više istakli ovi iz anarho ogranka (napominjem da je Manifest pisan 1848. a komunistička državna praksa kreće tek od 1918).

Да ли би ти купио производ за 10 евра за који знаш да се у једној радњи продаје за 2? Да ли би ти продавао за 10 евра производ који се преко пут од твоје продавнице продаје на мало за 2 евра? Да ли би муштерије куповале код тебе и плаћале 10 евра ако окачиш етикету да је твој производ направљен синдикалним радом?

Britanski Labour su 1945. išli na izbore (i razvalili) sa sloganom "Moć bogataša je u njegovoj kesi, moć radnika u glasu". Zato služe sindikati. kao što je objasnio kolega

suparnicki odnos menadzment - radna snaga (tj. sindikat).

Sa sindikatima imam problem samo ukoliko se radi o "closed shop" principu, da moraš da budeš član sindikata da bi se uopšte zaposlio.što se libertarijanskog odnosa prema sindikatima tiče, on je stimulisan silnim grantovima koje su dobijale misleće kofe da dokažu kako minimalac i radničko organizovanje nisu potrebni i da su štetni. Ako se već zalažu za ljudsku slobodu, onda ne bi trebalo da imaju problem sa udruživanjem ljudi u sindikalna udruženja. Takođe, ne zaboravimo da se i poslodavci udružuju oko svojih interesa, formalno i neformalno. zašto onda ne bi i radnici. A da, nek me se prođu oni koji bi da sindikate okrive za nezaposlenost i inflaciju, ne bih da počnem nedelju masakrom.

Menadzeri cesto gledaju - tako su, nazalost, uglavnom i obucavani - radnike isto kao i masine ili potrosni materijal (kada cujem human resources sledim se), i gledaju kako da sto vise izvuku iz njih za sto manje para. Ovakav odnos naravno donosi reciprocitet od strane radnika udruzenih u sindikat bas zbog takvog ponasanja, koji onda gledaju sto vise da "zakinu" firmu tj. menadzment i da izvuku sto vise a da rade sto manje...Retko se, nazalost, izgleda shvata i sa jedne i sa druge strane da su firmi, tj. menadzmentu, potrebni srecni i zadovoljni radnici (koji su tako vise produktivni) a da je radnicima, tj. sindikatu, potrebna prosperitetna i profitabilna firma.

Muke klasičnog menadžmenta. Čovek se ne može svesti na običan artikal, automat ili alat. Čitajući silne predloge za metodologiju u softverskom inženjerstvu vidim da ti stavovi još uvek žive i ne mogu se oteti utisku da te teorije izmišljeju ljudi koji nikada nisu videli kako se radi neki posao. Mada... Obično vrlo brzo neko napiše knjigu o tome kako je ta i ta razvojna metodologija sranje.Čujem da su u partnersku kompaniju prošle godine doveli "menadžere" koji treba da reorganizuju firmu da bude efikasnija sa većim brojem radnika. Nije mi jasno kako neko misli da će mu outsider, koji ne poznaje kulturu, odnose u firmi, a ni samu struku i predmet rada, moći da bilo šta da kvalitetno organizuje. U praksi se delatnost tih menadžera svela na polučasovna drilovanja onih koji na posao zakasne tri minuta (da podsetimo, dovedeni su zbog efikasnosti), drmusanje ljudi koji rade research and development da podnose tupave izveštaje (čovek koji lupa glavu i razvija nove tehnologije zatrpan popunjavanjem tupih formulara i birokratskih besmislica koje nemaju funkciju u razvoju) i druga izdrkavanja. Menadžeri udovoljavaju vlasnicima pokazujući im spiskove, procente itd. A veselje je što se moja kompanija upravo merdžuje sa gospodom, pa ćete imati uživo prenos kako to ide.Jedva čekam.

[pacey defender]

Pogledaj Komunistički manifest, onaj deo da je buržoaski brak u stvarnosti sistem zajedničkih žena. Mislim da ovi nišane to. Tek da napomenemo, komunisti su u praksi ispadali poprilični konzervativci,u ovim naprednim mislima o porodici su se više istakli ovi iz anarho ogranka (napominjem da je Manifest pisan 1848. a komunistička državna praksa kreće tek od 1918).

Marksisti su se dobrano nalupetali o pitanjima porodice i položaja žena. Konkretno, Engels je u svojoj knjizi "O poreklu države, porodice i svojine" krenuo od nikada dokazane teze o postojanju matrijarhata, a što je imalo solidne posledice na sagledavanje patrijarhalnih odnosa. Dalje, imaš Bebela i njegovo delo "žene i socijalizam" koje je mnogo bliže anarhizmu, pa je i ono poprilično naivno pisano. Na drugoj strani, imaš Misesa u delu "Socijalizam", gde o toj temi piše dosta konzervativno, tako da je ova tema dugo bila ispunjena koještarijama. Barem kada govorimo o mejn strimu; odlična dela postojala su i pre 200 godina, ali su ostala neopažena.

što se libertarijanskog odnosa prema sindikatima tiče, on je stimulisan silnim grantovima koje su dobijale misleće kofe da dokažu kako minimalac i radničko organizovanje nisu potrebni i da su štetni.

Hajek nije imao ništa protiv minimalnih nadnica. Smatrao je da "liberalnom pitanju ništa nije škodilo više nego tvrdoglavo insistiranje nekih liberala na načelu laissez-faire". Pa sad ti vidi.

Ako se već zalažu za ljudsku slobodu, onda ne bi trebalo da imaju problem sa udruživanjem ljudi u sindikalna udruženja. Takođe, ne zaboravimo da se i poslodavci udružuju oko svojih interesa, formalno i neformalno. zašto onda ne bi i radnici.

Nijedan libertarijanac nema ništa protiv sindikalnog organizovanja. Problem je u njihovim aktivnostima koja su usmerena na vladin intervencionizam. Nadam se da primećuješ razliku. Nema ovo veze sa slobodama, osim ako slobodu tumačiš tako da svako ima slobodu da traži da se iz državnog budžeta dotira neka suma za ovo ili ono.

A da, nek me se prođu oni koji bi da sindikate okrive za nezaposlenost i inflaciju, ne bih da počnem nedelju masakrom.

Najveći generator inflacije je država, o tome nema spora. No, povećani izdaci koje zahtevaju sindikati s vremena na vreme svakako ne doprinose njenom obuzdavanju.što se tiče nezaposlenosti, sindikalni lideri često propuštaju da primete da se povećana zaposlenost ostvaruje samo u uslovima povećanja privrednih aktivnosti, i da se, o, da li logičnije može biti, mora uvažiti i obrnuta tendencija. Doduše, ne mogu sindikatima da zamerim što ne kapiraju da je u uslovima recesije otpuštanje neminovno, ako ih političari na vlasti ubeđuju kako će boriti za svako radno mesto.

Rekao bih da je tako sa skoro bilo kojom organizacijom ili skupom pojedinaca (npr. mocnih, bogatih, ili pak odredjene vere, staleza) kada su odnosi sa politicarima u pitanju.

da, naravno hazarde, skroz si u pravu. TO je boljka koja se zove korporativizam, ili klijentelizam. Ali opet, jedina politička teorija koja je udaljena od takvog načina razmišljanja je upravo liberalizam i ideja slobodnog tržišta, što podrazumeva odsustvo državne intervencije u cilju ostvarivanja interesa određenih interesnih grupa (sindikata, uvozničkog lobija, izvozničkog lobija, miladina kovačevića, peconija...).

[Zabalujev]

Hajek nije imao ništa protiv minimalnih nadnica. Smatrao je da "liberalnom pitanju ništa nije škodilo više nego tvrdoglavo insistiranje nekih liberala na načelu laissez-faire". Pa sad ti vidi. Nijedan libertarijanac nema ništa protiv sindikalnog organizovanja. Problem je u njihovim aktivnostima koja su usmerena na vladin intervencionizam. Nadam se da primećuješ razliku. Nema ovo veze sa slobodama, osim ako slobodu tumačiš tako da svako ima slobodu da traži da se iz državnog budžeta dotira neka suma za ovo ili ono.

Vidiš, ovo je već problem lib* propagande i nekih zabludelih ideologa o kome smo već pričali. Smešan mi je, npr. Prokopijević koji do pre godinu dana diže u nebesa Irsku, a kad kola krenuše nizbrdo odmah je primetio da postoje sindikati. Inače, svako ima slobodu da traži bilo šta. što se mene tiče, može 24/7 svakojaka družina da logoruje ispred Nemanjine i da traži šta im pada na pamet, jarca pečenoga ili džabe gandžu. Samo nek ne ometaju predugo saobraćaj.

što se tiče nezaposlenosti, sindikalni lideri često propuštaju da primete da se povećana zaposlenost ostvaruje samo u uslovima povećanja privrednih aktivnosti, i da se, o, da li logičnije može biti, mora uvažiti i obrnuta tendencija. Doduše, ne mogu sindikatima da zamerim što ne kapiraju da je u uslovima recesije otpuštanje neminovno, ako ih političari na vlasti ubeđuju kako će boriti za svako radno mesto.

Poželjan je partnerski odnos između poslodavaca i sindikata, ali to je više nešto što je vezano za samo društvo (Skandinavija - Francuska). Neka tenzija će, prirodno, uvek postojati. Nikada ne možemo isključiti mogućnost da jedna ili druga strana zaoštre situaciju. Mora se uvažiti i znatna razlika u položaju sindikata u javnom i privatnom sektoru. Takođe dosta toga zavisi i od struke. na kraju imamo da krivimo samo političare. Bilo da čuvaju radna mesta , bilo da spašavaju gigante tako što im pumpaju novac dok oni sebi i dalje plaćaju bonuse i krešu višak radnika. Mada, šta su političari krivi, kapital im plaća kampanje, narod ih glasa. <_<

[ObiW]

Sa sindikatima imam problem samo ukoliko se radi o "closed shop" principu, da moraš da budeš član sindikata da bi se uopšte zaposlio.

U Cikagu uopste ne mozes da udjes u bilo koju poslovnu zgradu kroz ulaz koji koriste radnici za odrzavanje zgrade/instalaciju kojecega (tzv loading dock) ako momku u portirnici ne pokazes clansku kartu sindikata sa placenim dazbinama za tekucu godinu. Sta velis na to? Ceo grad je "closed shop" sto se manuelnog rada tice. A nije tako samo u Cikagu, vec i u vecini starijih gradova u Americi.

Takođe, ne zaboravimo da se i poslodavci udružuju oko svojih interesa, formalno i neformalno. zašto onda ne bi i radnici.

Ovo je malo nezgrapno formulisano. Postoje antitrust zakoni za korporacije. Ono sto je korporacijama zabranjeno sindikatima je dozvoljeno, jer na odredjenom prostoru (vidi pod: Cikago) monopolizuju trziste radne snage i odredjuju cene rada kolektivnim ugovorima koji obicno vaze par godina. Zasto to moze da bude lose? Sticajem okolnosti znam cene specijalizovanog manuelnog rada u celoj Americi. U tzv "union labor" gradovima cena satnice je 2x veca nego u non-union gradovima, a na Menhetnu i 3x. Ej bre, 3x skuplje. Kako da ih volis kada je formalno Njujork skuplji od ostatka drzave za nekih 30-40% (hrana i prevoz - isto, jedino je stanovanje skupo), a njihova satnica 3x veca?

Čujem da su u partnersku kompaniju prošle godine doveli "menadžere" koji treba da reorganizuju firmu da bude efikasnija sa većim brojem radnika.

Ovo je lapsus? Da ne treba da pise "da bude efikasnija sa manjim brojem radnika"?

[ObiW]

Mora se uvažiti i znatna razlika u položaju sindikata u javnom i privatnom sektoru.

Mozak mi zaribao: daj mi molim te primer sindikata u javnom sektoru, cisto da vidim da li tako nesto postoji u Americi?

[Budja]

Čujem da su u partnersku kompaniju prošle godine doveli "menadžere" koji treba da reorganizuju firmu da bude efikasnija sa većim brojem radnika. Nije mi jasno kako neko misli da će mu outsider, koji ne poznaje kulturu, odnose u firmi, a ni samu struku i predmet rada, moći da bilo šta da kvalitetno organizuje. U praksi se delatnost tih menadžera svela na polučasovna drilovanja onih koji na posao zakasne tri minuta (da podsetimo, dovedeni su zbog efikasnosti), drmusanje ljudi koji rade research and development da podnose tupave izveštaje (čovek koji lupa glavu i razvija nove tehnologije zatrpan popunjavanjem tupih formulara i birokratskih besmislica koje nemaju funkciju u razvoju) i druga izdrkavanja. Menadžeri udovoljavaju vlasnicima pokazujući im spiskove, procente itd. A veselje je što se moja kompanija upravo merdžuje sa gospodom, pa ćete imati uživo prenos kako to ide.

Mozda im je to sto ne znaju bas i prednost. Insajder je rob kolotecine i vec zatecnih odnosa i kulture u kojoj radi. Ako zelis da prodrmas stvari, to se obicno radi izvana.

[Budja]

Mozak mi zaribao: daj mi molim te primer sindikata u javnom sektoru, cisto da vidim da li tako nesto postoji u Americi?

Ucitelji?

[ObiW]

Ucitelji?

Imaju sindikat?

[hazard]

Mozak mi zaribao: daj mi molim te primer sindikata u javnom sektoru, cisto da vidim da li tako nesto postoji u Americi?

http://www.afge.org/

[Zabalujev]

Sta velis na to?

Već samo velio šta mislim o tome upravo u postu koji si ti citirao. šta veliš na to?

Ovo je malo nezgrapno formulisano. Postoje antitrust zakoni za korporacije. Ono sto je korporacijama zabranjeno sindikatima je dozvoljeno, jer na odredjenom prostoru (vidi pod: Cikago) monopolizuju trziste radne snage i odredjuju cene rada kolektivnim ugovorima koji obicno vaze par godina.

Jadan kapitalizam u USA.

Ovo je lapsus? Da ne treba da pise "da bude efikasnija sa manjim brojem radnika"?

Ne, proširila se firma pa pozvali "experte" u pomoć.

Mozak mi zaribao: daj mi molim te primer sindikata u javnom sektoru, cisto da vidim da li tako nesto postoji u Americi?

Javni sektor? Ima ga, ohoho... Čak i u USA. Nego šta ti mene pitaš koji su sindikati u USA?Ti si ovde expert. Do sada smo govorili o nekim sindikatima koji traže od države radna mesta, a država im jadnima daje... Toga nema u SAD, bar nije bilo kad sam zadnji put proveravao.

Mozda im je to sto ne znaju bas i prednost. Insajder je rob kolotecine i vec zatecnih odnosa i kulture u kojoj radi. Ako zelis da prodrmas stvari, to se obicno radi izvana.

;) U ovoj struci, barem po mom skromnom mišljenju, nije. Ne radi se samo o kulturi rada i odnosima, već i nepoznavanju nekih elementarnih stvari o struci. Kada slušam pripovetke od nesrećnih kolega, to je sampioni.com apgredjovano na korporativnu Srbiju. Isuse, Džo i Meri...

[ObiW]

Već samo velio šta mislim o tome upravo u postu koji si ti citirao. šta veliš na to?

Velim da si poprilicno naivan. Sindikati ne mogu da prosperiraju u uslovima "open shop-a" o kojima govoris. Kako bi mogli da opstanu kada naplacuju svoje usluge 2-3x vise od konkurencije? Zato je pre 50-tak godina oko pola Amerike bilo u sindikatima, a danas oko 20%

Ne, proširila se firma pa pozvali "experte" u pomoć.

Aha, pa su resili da budu proaktivni i predvide problem koga jos uvek nemaju? Konsultanti zive od takvih kao sto je tvoja firma. Mislim, ne znaci da ce da kazu nesto pametno, ali ce svakako uzeti pare i reci menadzmentu ono sto misle da menadzment hoce da cuje. Ovo je, u kratkim crtama, filozofija stratidzik konsaltinga koji momci sa blistavim diplomama MBA-a prodaju za velike pare. To, i vrlo lepe Powerpoint prezentacije od najmanje pedesetak slajdova.

Javni sektor? Ima ga, ohoho... Čak i u USA. Nego šta ti mene pitaš koji su sindikati u USA?Ti si ovde expert.

Ma kakav javni sektor, nemam ja pojma o tome pa sam te zato pitao. Drugo, u Srbiji je taj javni sektor mnogo veci nego u Americi pa sam pretpostavio da imas na umu neke konkretne primere koji su tipicni za Srbiju a neprimenjivi za Ameriku. Sindikatima o kojima znam ponesto su iskljucivo u privatnom sektoru. Cak sam i jedan kratak period bio strajkbreher, kad se qka i motika digla protiv korporacije. Kak' je to lepo & krasno kad tehnicku inteligenciju posalju u nedodjiju da radi proste poslove 12 sati dnevno 7 dana u nedelji. Jebi ga, pisalo u ugovoru "a u slucaju strajka nemate pravo na otkaz i radite koliko je potrebno...". Sreca sto je bilo malo mesto pa su strajkaci bili pitomi: mi ovde kod glavnog ulaza nosimo transparente, a vi tamo udjite na zadnja vrata pa cemo da se pravimo da vas nismo videli i necemo da vas gadjamo paradjzom i jajima. Skoro pa se izljubismo kad se strajk zavrsio.

[ObiW]

http://www.afge.org/

Blagodarim.

[Indy]

Tekst je zenit mongoloidnog rasudjivanja.

Uvek veruj da Vasudeva moze da te nadbaci u preterivanju. :)

Dakle, radnik koji prima nadnicu od 10 talenata i brani svoje pravo na tih 10 talenata tako sto se udruzi sa drugim radnicima koji ce uci u strajk ukoliko se dozvoli gazdi da zaposli nekoga da radi za 2 talenta, a otpusti radnika koji prima 10 - taj radnik nekome oduzima pravo na rad? To bi bilo tacno samo ako bilo koja data kompanija u bilo kom trenutku moze da ima neogranicen broj radnika.

To je zapravo vrlo jednostavno - sindikati imaju (kao i sve, manje-vise) dobru i losu stranu; dobra strana je kada stoje za interese zaposlenih i predstavljaju ih u eventualnom sporu sa poslodavcem koji po prirodi stvari ima jacu poziciju i obicno advokatski tim pri ruci ako mu ustreba; losa strana je sto otezani uslovi zaposljavanja/otpustanja navode poslodavce da razmisle 2x pre nego sto se odluce na prosirenje/rast kompanije. Naravno da kompanija ne moze da ima "neogranicen" broj radnika, ali moze da ih ima vise, pod uslovom da takva odluka ne predstavlja potencijalnu omcu oko vrata. Takodje, cak i da broj radnika ostaje konstantan, ne mora da znaci da svi radnici trenutno zaposleni moraju da budu zasticeni od konkurencije drugih (nezaposlenih ili drugde zaposlenih) radnika. To neminovno vodi logici radio ne radio svira ti radio, i to je evidentno i npr. u Australiji tamo gde su sindikati svemocni (sto se posebno odnosi na drzavu NSW koju prakticno drze sindikati i njihove ispostave u Labor partiji, ne sasvim razlicito od sicilijanske mafije).EDIT. Pojasnjenje - kad kazem "drzavu NSW", mislim na drzavne organe, ne na geografski prostor i ljude u njemu. To sto postoji tamo na visim nivoima sindikata, drzavne uprave i Labor partije se ovde zove "mates culture" i to bi bilo nesto kao upristojeni rodjak Koza Nostre. Edited February 24, 2009 by Indy

[Zabalujev]

Velim da si poprilicno naivan. Sindikati ne mogu da prosperiraju u uslovima \"open shop-a\" o kojima govoris. Kako bi mogli da opstanu kada naplacuju svoje usluge 2-3x vise od konkurencije? Zato je pre 50-tak godina oko pola Amerike bilo u sindikatima, a danas oko 20%

Velim da jesam, poprilicno. Hm,zasto je danas manje ljudi u sindikatima je druga prica. Jbg, mislim da u Cikagu ne valja puno toga, a opet eto ti sindikata sirom sveta koji ne teraju puskom da se kod njih upises. I zivi i zdravi.

Aha, pa su resili da budu proaktivni i predvide problem koga jos uvek nemaju? Konsultanti zive od takvih kao sto je tvoja firma. Mislim, ne znaci da ce da kazu nesto pametno, ali ce svakako uzeti pare i reci menadzmentu ono sto misle da menadzment hoce da cuje. Ovo je, u kratkim crtama, filozofija stratidzik konsaltinga koji momci sa blistavim diplomama MBA-a prodaju za velike pare. To, i vrlo lepe Powerpoint prezentacije od najmanje pedesetak slajdova.

Znam, citam Dilberta.

Ma kakav javni sektor, nemam ja pojma o tome pa sam te zato pitao. Drugo, u Srbiji je taj javni sektor mnogo veci nego u Americi pa sam pretpostavio da imas na umu neke konkretne primere koji su tipicni za Srbiju a neprimenjivi za Ameriku.

Skoro uvek je tesko ili nemoguce porediti USA i Srbiju, pa i u ovome. Konkretan primer? Delta nema sindikat (osnovano se sumnja da to nije zato sto su radnici srecni i zadovoljni), EPS ima, i to vise, kao i sva druga javna preduzeca. Sindikati po privatnim firmama se inace jako malo primecuju, ovi po javnom sektoru mogu mnogo vise da laju, posto na drugoj strani imaju drzavu kojoj trebaju glasovi. Doduse, Sindikati u domacim JP, pa, to je posebna, jadna prica...

[savindan]

Britanski Labour su 1945. išli na izbore (i razvalili) sa sloganom "Moć bogataša je u njegovoj kesi, moć radnika u glasu". Zato služe sindikati. kao što je objasnio kolega

А ја колеги и теби покушавам нешто да објасним и докажем.Пошто чекамо његов одговор могао бих тебе да питам колико си социјално-солидаран. И да квантификујемо ту твоју социјал-солидарност неким ДВ процентом цене производа који би био спреман да плаћаш.

što se libertarijanskog odnosa prema sindikatima tiče, on je stimulisan silnim grantovima koje su dobijale misleće kofe da dokažu kako minimalac i radničko organizovanje nisu potrebni i da su štetni. Ako se već zalažu za ljudsku slobodu, onda ne bi trebalo da imaju problem sa udruživanjem ljudi u sindikalna udruženja. Takođe, ne zaboravimo da se i poslodavci udružuju oko svojih interesa, formalno i neformalno. zašto onda ne bi i radnici.

Удружења послодаваца су реакција на синдикална удружења. Није проблем у удруживању људи, чак ни њихова уцењивачка моћ, већ цена те уцењивачке моћи коју плаћамо (двоструко) сви ми потрошачи на крају. То јест поставља се питање да ли треба законом запечатити и осигурати ту уцењивачку моћ?

Muke klasičnog menadžmenta. Čovek se ne može svesti na običan artikal, automat ili alat.

Јасно, као што ни послодавци (и ини власници капитала) нису ничије краве музаре илити будале које се дају насамарити да пристану да троше време и живце да би завршили на нули или у минусу. Пејсиј ти је мање више одговорио на већи део тога само бих додао нешто на следеће:što se tiče nezaposlenosti, sindikalni lideri često propuštaju da primete da se povećana zaposlenost ostvaruje samo u uslovima povećanja privrednih aktivnosti, i da se, o, da li logičnije može biti, mora uvažiti i obrnuta tendencija. Doduše, ne mogu sindikatima da zamerim što ne kapiraju da je u uslovima recesije otpuštanje neminovno, ako ih političari na vlasti ubeđuju kako će boriti za svako radno mesto.Ту се поставља питање покретљивости радне снаге и неједнака незапосленост по секторима. Нема двојбе да синдикализација смањује покретљивост радне снаге тако што покушава да спречи тржишну алокацију радне снаге. Дакле, уместо да охрабре преквалификовање радника, за које још увек постоји време, дају им се којекаква обећања (у виду синдикалних разметања и предизборних ставки) чији је епилог да пар година касније (кобајаги рада за кобајаги плату) радник одбројава дане до пензије како би примао опадајућих 60% иначе мизерне плате и завршио своје дане као друштвени вишак чије умирање изазива уздах олакшања пензионера и пореских обвезника... То све под обладном радничких права и интереса поприма један додатно горки укус. Edited February 24, 2009 by savindan