(Neo)Liberalizam

[Gandalf]

Integrating Schumpeter and Keynes: Hyman Minsky's theory of capitalist developmentIn a number of books and articles, Hyman P. Minsky influenced many of today's institutional and Post Keynesian economists. In fact, Minsky often chose the pages of this journal as the place to present and extend his Wall Street paradigm, financial theory of investment, and investment theory of business cycles, the latter of which is often called the financial instability hypothesis (FIH). Edited February 21, 2009 by Gandalf

[Zabalujev]

Ja nešto ne vidim da je tekst koji je Indy postavio ima veze sa Srbijom.

Nisam komentarisao tekst koji je Indy postavio, već samo rezultat ankete.Ne znam na osnovu čega zaključuješ da je moja teza da

ovo u Srbiji liči i na šta je ličilo, ne znam, dvadesetih godina, dokaz da se sloboda kao koncept ne razlikuje mnogo od nečijeg plana za sve kao koncepta

Prosto, Srbija je i pre komunizma imala bahatu, parazitsku birokratiju i sisteme uz kojima je politička podobnost bila ispred sposobnosti i znanja. Ima je i danas. A zamisli, oslobodili smo se marksizma.

[Indy]

slobodni (i misleci) ljudi su suprotnost i marksistima i kapitalistima.

Ne slazem se (naravno). Ili, kako pise Lew Rockwell u linkovanom clanku: "...we owe this scene to centuries of capital accumulation at the hands of free people who have put capital to work on behalf of economic innovations, at once competing with others for profit and cooperating with millions upon millions of people in an ever-expanding global network of the division of labor. The savings, investments, risks, and work of hundreds of years and uncountable numbers of free people have gone into making this scene possible, thanks to the ever-remarkable capacity for a society developing under conditions of liberty to achieve the highest aspirations of the society's members."Individualna sloboda je nuzni preduslov za preduzetnistvo, koje je nuzni preduslov za progres. Suzbijanje individualne slobode je, s druge strane, nuzni preduslov za svaku vrstu socijalizma (kao sto mu i samo ime kaze "drushtvoizam").

[Gandalf]

Individualna sloboda je nuzni preduslov za preduzetnistvo, koje je nuzni preduslov za progres.

potonje bih drugacije formulisao: preduzetnistvo je preduslov za promene, bilo na ekonomskom ili nekom drugom polju. ponekad promene jesu progres, ponekad ne - preduzetnik je Bil Gejts, preduzetnik je Berni Madof. ali individualna sloboda nije preduslov za preduzetnistvo - preduzetnik mozes biti u svakom sistemu, dok god ne predstavljas smetnju insitucionalnom ustroju i postojecim mocnicima. istorija nudi dovoljno primera, preduzetnici su postojali u Egiptu pod faraonima, postoje u danasnjoj Kini.a preduzetnik (ili preduzetnici) ce, kada dovoljno ojaca(ju), iskoristiti i okrenuti sistem u svoju korist, ili u korist neke ideje. cime se i sistem menja, na bolje ili na gore. ;)edit: pri tome, datim odgovorom si "preduzetnik" predstavio kao sinonim za "kapitalista". nije sinonim. Edited February 22, 2009 by Gandalf

[Kampokei]

Individualna sloboda je nuzni preduslov za preduzetnistvo, koje je nuzni preduslov za progres.

Ovo o progresu OK, ali prvi deo recenice bas ne stoji. Familije tipa Krupp i slicni pod nacistima, ne mozes reci da nije preduzetnistvo. Pinocheov Chile je i te kako negovao preduzetnistvo i liberalnu ekonomiju, ceo tim su poslali (njih dvaes pet) u Chicago da se skoluju kod Friedmana ("Chicago Boys"), ali kad je trebalo nestati politickog protivnika, nije bio problem. Ekonomske slobode nisu bile preveliki problem ni u Francovoj Spaniji od 1957. godine, gde su tehnokrate iz Opus Dei-a osmislile znacajne ekonomske reforme koje su Spaniji donele najvecu stopu rasta u Evropi pocetkom sezdesetih.

[MayDay]

Istina, desnicarske diktature su bile jako pogodne za ekonomski razvoj. Samo sto to jednostavno nije opcija.Inace, evo imam jednog sa mnom na godini sto ga Opus Dei opravio da uci skole.

[Indy]

Za mene "preduzetnistvo" podrazumeva i slobodnu utakmicu u idejama, ne verujem da se bas o tome moze govoriti pod raznim varijantama nacista. Kako moze biti "liberalna ekonomija" tamo gde odredjeni slojevi stanovnistva mogu u organima uprave samo da budu privedeni i prebijeni, a ne da dobiju npr. dozvolu za registrovanje firme? To je neka ekonomija, ali nije liberalna (Kad kazem "liberalno", ja to mislim ne kao frazu, vec ono sto taj izraz znaci kad se doslovno prevede).BTW. To za Friedmana i Pinocheta nije sasvim tacno.

?Friedman didn?t work as a ?personal adviser? to Pinochet, and he didn?t ?fraternise with dictators?, but yes, he did meet Pinochet once. And Friedman told him that his protectionist, inflationist model didn?t work, and that he had to liberalise if he wanted to end the depression. Just like environmentalists today tell the Chinese government what to do, because their environmental policies fall. Does that make those environmentalists supporters of dictatorship? LINK

[srdjann]

[Indy]

Da znas... Drustvo se bas zesce raspistoljilo, posebno u Amer'ci.To je k'o kafanska tuca... red je sad da se po'apsi, privede malo na info razgovor (pa i zadrzi poneko), pocisti, plati sta je polupano... Ako treba smeni i sef sale. Ali, necemo zatvarati kafane. (Bar tako obecavaju, kazu nacionalizacija banaka je "samo privremena" - tj. ova koja ce se tek desiti).

[hazard]

Sjajan tekst:Everything You Love You Owe to Capitalism

Tekst je dobar, ali kao svaki libertarijanski, na nekim mestima preteruje. Npr. kada pise kako drzava nista ne moze pozitivno da stvori...a interesantna je prica o nastanku interneta (kroz DARPAnet) i posle toga WWW (nusprodukt CERNa), ili o inovacijama koje su dosle iz ratnih perioda a posle nasle civilnu namenu, iz svemirskog programa (NASA i sl.) i vojnih projekata (opet DARPA i sl.).

[Аврам Гојић]

Tekst je zenit mongoloidnog rasudjivanja. Evo primera u kome se prvo priznaje da sindikalizovane kompanije imaju vecu proizvodnju od onih u kojima se primenjuje liberterijansko nacelo "jaci tlaci zato sto je jaci", i potom se govori da to ipak nije tako na duze staze...Ovo je religiozno razmisljanje, bez uporista u argumentima, zacaran krug.A recent study claimed that labor unions increase the productivity of firms. How did the researchers discern this? They found that unionized companies tend to be larger with more overall output than non-unionized companies. Well, let's think about this. Is it likely that if you close a labor pool to all competition, give that restrictive labor pool the right to use violence to enforce its cartel, permit that cartel to extract higher than market wages from the company and set its own terms concerning work rules and vacations and benefits ? is it likely that this will be good for the company in the long run? You have to take leave of your senses to believe this. Ovo je primer cistog licemerja:We see unions not as defenders of rights but as privileged cartels that exclude people who need work.Dakle, radnik koji prima nadnicu od 10 talenata i brani svoje pravo na tih 10 talenata tako sto se udruzi sa drugim radnicima koji ce uci u strajk ukoliko se dozvoli gazdi da zaposli nekoga da radi za 2 talenta, a otpusti radnika koji prima 10 - taj radnik nekome oduzima pravo na rad? To bi bilo tacno samo ako bilo koja data kompanija u bilo kom trenutku moze da ima neogranicen broj radnika. Ovde naprosto ne znam sta da kazem. Kakve veze ima brak sada? Other tendencies of socialism include the desire to see labor organized along class lines and given some sort of coercive power over how their employers' property is used. It might be as simple as the desire to put a cap on the salaries of CEOs, or it could be as extreme as the desire to abolish all private property, money, and even marriage. i tako dalje, i tako dalje...

[savindan]

Што се брака тиче можда се мисли на Платонову замисао друштвеног одгоја деце, где се не зна ко је чије дете него се сви узгајају на буљук... некаква екстремна верзија колективистичког друштва која је (хвала Богу) опстала једино у главама доконих утопистичких марксистичких философа.Да ли би ти купио производ за 10 евра за који знаш да се у једној радњи продаје за 2? Да ли би ти продавао за 10 евра производ који се преко пут од твоје продавнице продаје на мало за 2 евра? Да ли би муштерије куповале код тебе и плаћале 10 евра ако окачиш етикету да је твој производ направљен синдикалним радом?

Edited February 23, 2009 by savindan

[hazard]

Kao i u svemu drugom (kao sto rekose drevni Grci), stvar je u umerenosti. Naravno da sindikati imaju svoje lose efekte, ali imaju i dobre. U nekom idealnom svetu sindikati mozda ne bi bili potrebni...ali to nije slucaj. U nekim industrijama sindikati odmazu, negde pomazu, zavisi kako gde.Npr. radio sam na fakultetu jednom severnoamerickom kao asistent. Imao sam mogucnost da postanem clan sindikata javnih tj. drzavnih radnika (fakultet je bio drzavni). Niko me nije terao da se uclanim, i jasno mi je stavljeno do znanja da ce mi se od mesecnih primanja odbijati par dolara za clanarinu. Ja sam ipak odlucio da se uclanim, i isplatilo mi se - imali su neke zdravstvene fondove koje sam lepo iskoristio i vise nego povratio svoju "investiciju" - sica i investicija i povracaj (par stotina $), ali je vredelo, pogotovu tada kada se brojao svaki cent, jelte.E sad, sira prica je kako su stvari izgledale pre tog sindikata? Asistenti su - ako je verovati pricama starijih kolega - izrabljivani, radili su mnogo posla nizakakve pare (a to su sve ljudi sa diplomama a mnogi su i magistri), jednostavno oni su od svojih de fakto poslodavaca - profesora - zavisili i u drugom smislu (tj. da li ce magistrirati/doktorirati, reference u buducnosti, veze i sl.) osim u onom koje je bilo vezano za sam asistentski posao, tako da je njihova ucenjivacka moc, ponaosob, bila nikakva, a njihovih poslodavaca ogromna. Sindikat je poboljsao stvari.Problem je, generalno, a to je tipicno za sev. ameriku, suparnicki odnos menadzment - radna snaga (tj. sindikat).Menadzeri cesto gledaju - tako su, nazalost, uglavnom i obucavani - radnike isto kao i masine ili potrosni materijal (kada cujem human resources sledim se), i gledaju kako da sto vise izvuku iz njih za sto manje para. Ovakav odnos naravno donosi reciprocitet od strane radnika udruzenih u sindikat bas zbog takvog ponasanja, koji onda gledaju sto vise da "zakinu" firmu tj. menadzment i da izvuku sto vise a da rade sto manje...Retko se, nazalost, izgleda shvata i sa jedne i sa druge strane da su firmi, tj. menadzmentu, potrebni srecni i zadovoljni radnici (koji su tako vise produktivni) a da je radnicima, tj. sindikatu, potrebna prosperitetna i profitabilna firma.

[pacey defender]

Problem sa sindikatima nije toliko u onome što traže od poslodavaca. Problem je, tako da kažem, u odnosu prema spoljnom svetu. Sindikat ima pozitivnu ulogu u nekim sporovima unutar firme, ume da bude jako koristan kada je potrebno biti solidaran prema kolegi i slično... Problem nastaje kada pokušaju da, preko kontakata sa političkim partijama, proguraju određene propise i zakone koji suštinski ne povećavaju društveno bogatstvo, već da ono stvoreno bogatstvo preusmere k sebi. Takvi su recimo zahtevi za državnim investicijama u javna preduzeća i državne firme koje konstantno prave gubitke. Da se razumemo, ovo isto rade i određeni privrednici, samo što se njima to uzima za zlo, dok se na istovetne zahteve sindikata često gleda blagonaklono.

[hazard]

Rekao bih da je tako sa skoro bilo kojom organizacijom ili skupom pojedinaca (npr. mocnih, bogatih, ili pak odredjene vere, staleza) kada su odnosi sa politicarima u pitanju.