Plovila

[namenski]

39 minutes ago, Djuro said:

Rodjaci poginulih su upuceni na gradjansku parnicu. Advokati ce od svajcarske firme traziti po 300 miliona forinti (900.000 eura) naknade za svaku zrtvu.

Najebali su i kapetan i firma.

Kapetan jeste Ukrajinac, ali je firma svajcarska, nece to bas tako lako da ide, ma koliko se Madjari trudili da skrajnu probleme sa lokalnim saobracajem na lepom plavom...

Nemoj neko slucajno da dira u turizam.

[Djuro]

To ce bas tako da ide.

Koreanci im ne daju mira ni sekundu, a ti ne zaboravljaju lako.

Svajcarci ce pak da plate koliko treba, samo da se stvar resi i da nastave sa svojim biznisom (u kojem je BP jedna od najvaznijih destinacija).

[namenski]

1 hour ago, Djuro said:

To ce bas tako da ide.

Koreanci im ne daju mira ni sekundu, a ti ne zaboravljaju lako.

Svajcarci ce pak da plate koliko treba, samo da se stvar resi i da nastave sa svojim biznisom (u kojem je BP jedna od najvaznijih destinacija).

Naravno da ce da ide, nisam bio jasan: Svajcarci ce da se nakostrese jedino u slucaju naznake da su im plovila/osoblje nepouzdani.

I naravno da ce biznisa radi i jedni i drugi da puste coveka niz vodu, mozda uz neku kompenzaciju.

Sustina problema ce, naravno, da bude uredno skrajnuta i tako do sledece prilike.

[Peter Fan]

Interesantno, nisam znao da se to radi, a cini se kao veoma zahtjevan posao:

 

In a process called “stretching,” the Star Breeze is getting pulled apart to make room for a new, 84-foot, 1,250-ton prefab midsection addition. Think of it like unsnapping (or unwelding) two Legos and putting another block in between. But with a boat.

 

 

https://www.bloomberg.com/news/articles/2019-12-04/why-cruise-lines-keep-cutting-their-ships-in-half-for-stretching

[namenski]

Sam postupak nije nov, bio je rutinski jos pre WW2: nova je moda poslednjih godina, vidim, da se takozvani kruzeri produzuju.

Neka matematika sigurno postoji, a posao je, tehnicki, slozen zbog mnostva prostorija/pregrada na putnickom brodu.

Obicno se to radilo, poprilicno cesto na teretnim brodovima, tankerima narocito, gde je tehnicki produzavanje broda bilo kudikamo jednostavnije.

Post WW2 produzavanja su rutina, najpoznatija produzavanja su bila grcka produzavanja dobijenih, kao naknada za u ratu izgubljene trgovacke brodove: skoro 40 Liberty brodova koji su produzavani za nesto preko 20 metara, sa 130 na oko 150 uz odgovarajuce povecanje nosivosti.

Americka ratna mornarica je takodje produzavala jednu ratnu konstrukciju teretnjaka, takozvanu klasu C3 za nekih 30 metara.

I dobila klasu C5  

 

Ipak, onako random i kada si pomenuo putnicke brodove i njihovo produzavanje, da se pomene jedan od produzenih, inace lep putnicki brod, vlasnistvo Compagnie Maritime Belge, CMB - SS Leopoldville, za ono vreme poveci brod, nekih 11,000 GRT, namenjen saobracaju izmedju Belgije i Konga, tadasnje kolonije, ali i koriscen za luksuzna krstarenje.

Izgradjen je u cuvenom John Cockerill SA, Hoboken, Antwerpen, 1929. godine, a produzen za 20 metara 1934. godine uz odgovarajuce povecanje tonaze.

 

 

Brod ce ostati zapamcen po jednoj katastrofi: preuzet od strane Britanaca i preuredjen za transport ljudstva, kapaciteta do 5,000 ljudi, casno i posteno je odsluzio svoje tokom WW2 prevezavsi preko raznih mora preko 100,000 ljudi, da bi 24. decembra 1944. u frci krenuo iz Sautemptona natovarem sa oko 2,500 americkih vojnika kao urgent pojacanje nuzno potrebno u Ardenima.

Na nepunih 5 milja od cilja, Serbura, udesila ga je nemacka podmornica U-486 pod komandom Gerharda Meyer-a.

Poginulo je preko 800 ljudi, uz prateci skandal sa sve nedovoljnim brojem pojaseva sa spasavanje i nerazumevanjem Amerikanaca uputstava koja im je davala belgijska posada, zbrka u komunikacijama da se ne pominje.

Najinteresantije od svega je da su oznake tajnosti sa dogadjaja skinute tek neke 1996. godine, da je prezivelima bilo strogo zabranjeno da ikome pominju sta se dogodilo...

Ipak, red je da se pomene: zapovednik Leopoldville-a je potonuo sa svojim brodom.

Bas kao i poprilicno Kongoanaca clanova posade.

[ragasto]

Uh. Generalno je dobra stvar zbog povećanja kapaciteta i računica je više nego isplativa. Jedan od problema je taj što u praksi instalacije "šetaju" po koji centimetar pa ljudi koji rade popravke izginu dok sve to srede, a sve se dešava dok je brod u upotrebi, znači sa putnicima (pričam o kruzerima, @namenski).

 

Meni je svojevremeno savetovano da ni slučajno ne idem na brodove koji su prošli takav remont pošto tokom prvih par nedelja/meseci ljudi imaju pune ruke posla zbog neprekidnih kuršlusa, padanja sistema, pritužbi gostiju, itd. Moj deo je bila brodska televizija, i to bi značilo da bismo nas dvojica trčali po kabinama i restartovali uređaje koji bi se povezali na mrežu samo ako bi serveri ona bila aktivna, tj. ako su svi serveri sinhronizovani. Tu je bitna i oprema za distribuciju našeg signala koja je prilično stara, osetljiva i procedura je nalagala da se svaki restart sistema prijavi tehničkoj podršci sa kopna da bi oni dali dozvolu. Pritom, to je često moralo da se radi u saradnji sa električarima koji su se akali sa sijalicama, nestabilnim osvetljenjem...oni i vodoinstalateri su se najviše žalili.

 

Tu su i "obični" mornari koji su uvek pričali o konstantnim šikljanjima vode i krpljenju rupa.

[Peter Fan]

4 hours ago, ragasto said:

Uh. Generalno je dobra stvar zbog povećanja kapaciteta i računica je više nego isplativa. 

 

u clanku se navodi ne samo razlika u cijeni u odnosu na novi brod, nego i brzina, a svi znamo da je vreme = novac :-)
 

4 hours ago, ragasto said:

 

Meni je svojevremeno savetovano da ni slučajno ne idem na brodove koji su prošli takav remont pošto tokom prvih par nedelja/meseci ljudi imaju pune ruke posla zbog neprekidnih kuršlusa, padanja sistema, pritužbi gostiju, itd. Moj deo je bila brodska televizija, i to bi značilo da bismo nas dvojica trčali po kabinama i restartovali uređaje koji bi se povezali na mrežu samo ako bi serveri ona bila aktivna, tj. ako su svi serveri sinhronizovani. Tu je bitna i oprema za distribuciju našeg signala koja je prilično stara, osetljiva i procedura je nalagala da se svaki restart sistema prijavi tehničkoj podršci sa kopna da bi oni dali dozvolu. Pritom, to je često moralo da se radi u saradnji sa električarima koji su se akali sa sijalicama, nestabilnim osvetljenjem...oni i vodoinstalateri su se najviše žalili.

bas sam komunikacije i elektricne instalacije imao na umu kad sam rekao da je zahtijevan posao. Hvala sto si to potvrdio.

[Radoye]

https://www.bloomberg.com/news/articles/2019-12-12/russia-s-only-aircraft-carrier-stricken-by-fire-in-latest-mishap

[ragasto]

Nije odavno bilo krljanja

[namenski]

On 17.3.2019. at 1:02, ragasto said:

De, de...nisu loši kruzeri.

 

Evo, za @namenski jedan screenshot napravljen tokom Man Overboard vežbe.

Ogresih se o tebe i kruzere, ostadoh duzan  

Tek da se zna, svaka njima cast, moderna vremena, taj rad, ali:

 

 

[ragasto]

Ok, kraj rasprave.

[Peter Fan]

Naletih na RTS "Trezor" neka emisija iz 70-ih o Portugalu, i kaze reporter da su portugalske karavele bile sposobne za jedrenje u suprtonom pravcu od vjetra. Jel ima neki nauticar da to objasni?

[Radoye]

21 minutes ago, Peter Fan said:

Naletih na RTS "Trezor" neka emisija iz 70-ih o Portugalu, i kaze reporter da su portugalske karavele bile sposobne za jedrenje u suprtonom pravcu od vjetra. Jel ima neki nauticar da to objasni?

 

Jedrenje direktno u vetar nije moguce, ali pojedine konfiguracije jedara omogucavaju jedrenje pod odredjenim uglom nasuprot vetru. Pa ako se zeli ici u pravcu direktno u vetar, ide se malo ulevo pa malo udesno i tako se postize efekat kretanja direktno u vetar. Mislim da su Vikinzi bili prvi koji su provalili ovu tehniku, pre srednjeg veka ona nije bila poznata a kasnije je omogucila epohu velikih istrazivanja i kolonizacije.

[Caligula]

O jea.

 

cik cak tehnika, evo ilustracije kako vetar daje uzgon cak i pod kontrauglovima.

 

[Peter Fan]

@Radoye @Caligula

hvala na pojasnjenju, ja sam mislio da je jedrenje moguce samo u jednoj polusferi