Plovila

[bigvlada]

"Britanska mornarica uvek putuje prvom klasom". Jedna ozbiljna greška je bila korišćenje zastavica za prenos naređenja umesto radija. 

[namenski]

Singapur, MT Dream II (ex Danesh)

 

vs

 

MSC Alexandra:

 

 

Rezultat:

 

 

 

 

[namenski]

[wall]

Jebeno.

[namenski]

Jebeno.

Jeste 

 

[stajebrebilo]

oznoja' se dok sam gledao...

[namenski]

Na današnji dan prije 58 godina u vodu je porinut ledolomac Lenjin.

 

Cudna je prica o komercijalnim brodovima na atomski pogon.

Ленин je povukao nogu i ako strogo uzev ne spada u komercijalne brodove: u svakom slucaju posteno je odradio koliko je mogao kao ledolomac, posluzio ka - sto bi se danas reklo technology demonstrator, bio prst u oko Zapadu sto se primene atomske energije u mirnodopske svrhe tice.

Nije falilo ni propagande.

Otvorio je put i do danas jedino dokazanim ako vec ne i isplativim konstrukcijama, pa su Sovjeti uspesno nastavili sa gradnjom i eksploatacijom atomskih ledolomaca, koje sami, koje u zlatno doba saradnje sa Fincima.

 

 

 

Sa teretnjacima je islo malo teze: Sovjete su, naravno, brze bolje sledili Amerikanci: Savannah je dobio ambiciozno ime, po prvom parobrodu koji je preplivao Atlantik, tadasnje novine su bile pune naslova kao sto su 'buducnost pripada atomu, evo je, samo sto nije, taj rad...', Britanci su vec najavljivali i velike putnicke brodove na atomski pogon...

 

Brod je bio pusten u sluzbu, iznajmljen brodarskim kompanijama, uz debelu subvenciju naravno, svi su bili srecni i zadovoljni pa i rijecke lucke radnice: brod je, naime, sluzbovao na liniji americka istocna obala - Mediteran i jedno duze vreme ticao i Rijeku.

Zaposlene na brodu bio je glas medju pomenutim radnicama da su, em naucnicki fini, em da ne potrebuju kontracepciju za koju se pobrinuo brodski pogon...

 

 

 

Bunkeraza u vremena kada se mislilo i nadalo da su vremena klasicnog bunkerovanja odsvirala svoje, da nema vise utovara hiljada tona mazuta, ugalj da ne pominjemo. Jeste da cela skalamerija izgleda kabasto, ali cinjenica je da je Savannah sa prosecnom porcijom bureka, dakle nekoi 250 - 300 grama mogao da plovi neprekidno 100 dana i to bogami brzo za brodove, nekih 20 cvorova sto mu dodje oko 37 km/h...

Ovako ili onako, sa nesto incidenata, zavrsio je kao muzej.

Brod je, inace, bio za to doba uobicajenog dizajna, sa naglaskom na malo modiranja sto se linija tice; u ta vremena u koja jos nije nastupila neprikosnovena vladavina aviona, vodio se kao teretno-putnicki brod.

 

Za Amerikance ovako ili onako, ali ko ce ga znati kakva je muka, kompleks ili pokusaj da se u atomsko doba udje na mala vrata, naterala nikog drugog nego bas Nemce i Japance da se daju u gradnju brodova na atomski pogon.

 

Otto Hahn, a kako bi drugacije, skoro da je bio ispisnik Savannah-u.

Zamisljen manje ambiciozno, trebalo je da bude obican brod za prevoz rasutih tereta: za razliku od americke sestre, on se time i bavio - citave 4 godine prevozio je rudu iz Maroka, za to vreme preplovio skoro 500,000 kilometara i potrosio oko 20 kila uranijuma.

Jeste posluzio i da se po nesto nauci, ali je zavrsio neslavno: krajem 70-ih izbaceni su reaktori, ubacen dizel motor, da bi neke 2009. brod otisao na rezanje.

Sto se brodske mode tice, u kuci od ugleda u kojoj je gradjen, Howaldtswerke Deutsche Werft AG, bili su konzervativniji od Amerikanaca: brod, nekih 17,000 GRT, bio je konvencionalne i pocetkom 60-ih vec pomalo napustane konfiguracije sa 2 nadgradja, a jedino po cemu su se Otto Hahn i Savannah razllikovali od ostalih teretnjaka svog doba bilo je to da - nemaju dimnjak.

 

 

 

Tek Japanci su usrali motku: Mutsu je kasnio za pomenutima 10-ak godina, na stranu radovanje zbog uspesnog prvog lozenja reaktora.

 

I on je trebalo da bude obican teretnjak, ali mu se nije dalo, te je curkalo, te ovo, te ono, te mu mestani nisu davali da pristane, vrati se u luku, morao jadan da se mota okolo dok ga negde ne prime.

 

Japanci su ipak izdrzali do pocetka 90-ih, bog te pita zasto.

A tada su reaktori izvadjeni, brod dekontaminiran i stidljivo postao naucnoistrazivacki brod po imenu Mirai.

 

Edited December 6, 2016 by namenski

[namenski]

Nine crew members have been rescued from a grounded general cargo ship that has run aground and is leaking oil in Andros, Greece.

The Hellenic Coast Guard says the Antigua and Barbuda-flagged MV Cabrera ran aground Saturday in severe weather, leaving the ship partially sunk along the rocky coast in very heavy surf. All nine crew members have been airlifted by a Greek Navy helicopter and transferred to local hospitals.

 

....

 

A sheen of oil approximately 500 square meters was observed around the ship and along the coastline on Saturday, the Hellenic Coast Guard said. Oil spill response was being hampered by weather in the area.

 

 

The 5,553 dwt MV Cabrera was sailing from Larymna, Greece to Finland with 3,500 tons of ferronickel at the time of grounding.

 

 

Edited December 27, 2016 by namenski

[foto]

namenski, moze neko objasnjenje za laike, zasto se nije primilo to sa brodovima na atomski pogon?

mislim, lepo zvuci to pola miliona milja na 20 kila goriva. u cemu je gvint?

[bigvlada]

Neće niko da ih osigura, ni privatnici ni države. Skupi za eksploataciju i još skuplji kada na kraju treba odložiti reaktore i nuklearni otpad na sigurno. Interesantno da još niko nije pokušao sa torijumskim podkritičnim reaktorima sa akceleratorom koji bi radili samo kada ima struje. Do fuzionih ima još 50+ godina. 

[namenski]

namenski, moze neko objasnjenje za laike, zasto se nije primilo to sa brodovima na atomski pogon?

mislim, lepo zvuci to pola miliona milja na 20 kila goriva. u cemu je gvint?

Au, ima gvintova onoliko 

Idealan upravo za pogon brodova, na kojima ima prostora i gde - za razliku od, na primer, aviona - tezina postrojenja nije vazna, atomski pogon ostade sanak pusti: nastali su u vreme opsteg tehnoloskog entuzijazma, atomskog i smemirskog narocito, pa tako ne treba zaboraviti da su 50-ih godina 20. veka bolje opremljene prodavnice obuce u Americi kupcima nudile zgodu da na rendgenu natenane razgledaju polozaj svoje noge u cipeli koju merace, sve dok se nije pokazalo sta se vec pokazalo...

Sto se brodova na atomski pogon tice - ubilo ih je trziste, brojke su zajebane: svet je izgubio broj brodova koji danas plove svetskim morima, pa se tako - zavisno od izvora - ceni da brodova komercijalne namene vecih od 500 GRT ima nekih cirka 50,000, mada ima i znatno visih procena.

Atomskih reaktora, mirnodopskih, komercijalnih, dakle za sada iskljucivo onih koji rade po atomskim centralama 30-ak zemalja koje i tako prave struju, ima negde oko 500.

E, sad, ukrstimo brojke brodova i reaktora i dobijemo 1 nemogucnost.

Na srecu, rekao bih: tesko je i zamisliti kakav bi haos i kakve sve opasnosti nastale kada bi se nuklearni pogon razmnozio u jednoj izuzetno dinamicnoj i haoticnoj grani svetske privrede kakvo je moderno pomorstvo, pomorska trgovina.

Ko bi rukovao, ko bi postovao procedure, ko bi kontrolisao, ko bi sprecavao svakojake zloupotrebe, zloupotrebama notorno sklonih brodovlasnika pa na dalje, ko bi samo i zamislio po svemu i svacemu cuvene azijske, africke i juznoamericke vode u kojima plove brodovi koji su promenili nekoliko vlasnika, koji plove sa sumnjivim papirima ako i takve imaju...

A tek pirati...

Kriterijumi i sprema u svetskom pomorstvu poslednjih par decenija rapidno padaju, a stvar na okupu drzi, kako-tako, elektronika i nesto drzavne kontrole: s druge strane, nuklearni pogon zahteva visokostrucnu radnu snagu, tehnolosku disciplinu i jos toliko toga izvodljivog, pa i to jedva, samo u od drzave/vojske kontrolisanim plovilima kakva su podmornice na atomski pogon, nosaci aviona i jos po neki povrsinski ratni brod.

Pored toga, svetsko pomorstvo se upravo pocetkom 70-ih zaputilo nekim drugim putevima: dani jeftinog goriva koji su doveli do pojave neverovatno brzih teretnih brodova, okoncali su se sa prvom naftnom krizom, nastupila je transportna revolucija nad revolucijama - kontejnerizacija, a tehnoloski napredak postignut u pogonu i propulziji brodova je poslednjih nekoliko decenija stvarno neverovatan, mada medijski slabo vidljiv i ne tako atraktivan kakvi su, na primer - avioni.

Tako dizeli - inace sve i sva u brodskom pogonu - jos uvek drze neprikosnoveno prvo mesto: potrosnja goriva je smanjena, skoro pa prepolovljena poslednjih 30-ak godina, radi se iz sve snage na smanjenju emisije stetnih gasova, propisi prate celu stvar, pa se tako, na primer, u sve vise svetskih luka neguje i zahteva od brodova da se ponasaju u skladu sa naredjenjem poznatim kao Cold Iron, sto znaci obavezu da se svi brodski dizel motori kojih ima onoliko (generatori ili srpski agregati za struju, itd itd) gase, a brod strujom snabdeva s kopna: sta bi se trazilo od atomskih brodova ne smem ni da zamislim, moguce gomile demonstranata obaska.

Cak je i gasna turbina, onaj takozvani mlazni motor, ozloglaseni potrosac goriva dovedena do mere potrosnje koja je cini sasvim prihvatljivom za brodski pogon, ali i za pogon termoelektrana tamo gde se to ne moze drugacije.

Stara dobra parna turbina, naprava za najvece kontrolisane snage koje covek moze da proizvede na ovo Planeti, ostala je - paradoksalno - u upotrebi samo na - plovilima na atomski pogon.

 

 

Ipak, nesto se pokrece, mora:

 

Севморпуть

 

Brod koji je prosao sve peripetije raspada Sovjetskog Saveza: nastao kao projekt 1978, projektovan u Lenjingradu, gradjen u danasnjoj Ukrajini, potucao se od nemila do nedraga u velikom raspadu i onom sto je sledilo posle njega...

Da bi se danas - vratio skoro pa u punom sjaju, a u sklopu obnovljenih ovog puta ruskih napora da se prati po svoj prilici zapoceta trka za Arktik i njegove sadrzaje.

Radi se, inace, o jos jednoj vrsti brodova smisljenih 60-ih, a koje je ubila agresivna i nemilosrdna kontejnerizacija: ideja je bila da se na specijalno gradjene brodove tovare barze standardizovanih gabarita koje bi u njih uplovljavale direktno.

Izgledalo je da je ideja bogomdana: cinilo se da ce biti moguce direktno nadovezati jedan na drugi pomorski saobracaj sa saobracajem na rekama i kanalima. 

 

 

Osnova je bio takozvani LASH (Lighter Aboard Ship), a porodilo se nekoliko pratecih, na raznim stranama: BACAT, SeaBee..., svi na istom principu, sa razlicitom velicinom barzi, sistemima utovara, namenom, taj rad.

Sovjeti su prepoznali priliku: sistem se cinio idealnim za njihove obale na severu, a i inace, sa mnostvom velikih reka koje su - kako je izgledalo, sistemu barzi na brodovima, pruzale neogranicene mogucnosti.

Naravno, kako je to vec tada bivalo, sovjetskim LASH brodovima su u roku od odmah pripisane i vojne mogucnosti, pa su tako ubrajani u sovjetske desantne dakle po definiciji komunisticko agresivne mogucnosti, iako su sam sistem izmislili i prvi primenili Amerikanci na celu sa cuvenom brodarskom kompanijom Lykes.

Ali, em je propao CCCP, em je nemilosrdni, agresivni i sveunistavajuci drumski saobracaj progurao kontejnerizaciju, tako da su LASH brodovi i njihove izvedenice zavrsili tamo gde brodovi zavrsavaju.

 

 

Osim pomenutog Sevmorputa, sovjetskog deteta, bas kao i svi Suhoji i MiGovi na koje se i danas seku vene: sve na stranu, moguce je da upravo na Arktiku lezi bliska buducnost nuklearnog pogona - geografski ograniceno podrucje, podaleko od tradicionalnih pomorskih puteva i naselja, navigacijski zahtevno sto ce reci da ce se morati da angazuje osoblje strucnije nego sto su to danasnji pomorski standardi, relativno ogranicen i mali broj specijalnih brodova jer ne treba zaboraviti da su jedini povrsinski brodovi te vrste koji su se pokazali upotrebljivima upravo - ledolomci.

A Севморпуть je, izmedju ostalog i to: brod predvidjen da se probija kroz led.

I to na atomski pogon.

[namenski]

https://www.youtube.com/watch?v=68iWvOn8LBY

 

Drama, sranje, direktno, ili - kako to moze da izgleda u takozvanom RL.

Mayday, SOS, Pan-pan...

[namenski]

https://www.youtube.com/watch?v=muKiNefBcUw&feature

[bigvlada]

Apropo gornje priče o ledolomcima. 

 

[namenski]

Ko kaze da vise ne postoje mrtvacki brodovi?

 

 

 

Kad evo juce na istambulskom sidristu Zeytinburnu, ako se tako pise, prijavljen uredno usidren brod na kome nigde nikog.

65 metara dug motorni brod Tallas, uredno registrovan, kambodzanska zastava...

Takozvani zvanicnici se pojavili i izrazili cudjenje.

 

A posade, zive duse, nigde...