Arhitektura

[eumeswil]

The Frankfurt Kitchen Changed How We Cook—and Live

 

Quote

There are “dream kitchens,” and then there’s the Frankfurt Kitchen, designed by architect Margarete Schütte-Lihotzky in 1926.

 

 

 

Skoro sam otkrio ovaj sajt, thumbsup, sviđa mi se.

[palikaris]

Frankfurt kitchen je takodje proizvod Existenzminimum pokreta.

[roksi]

malo silujem ali nije na odmet.

 

 

[Frank Pembleton]

29 minutes ago, roksi said:

malo silujem ali nije na odmet.

 

 

Jesu obtadjivali gradjevine u Srbiji?

[roksi]

17 minutes ago, Frank Pembleton said:

Jesu obtadjivali gradjevine u Srbiji?

 

mislim da da. a i obuhvatice makedoniju + bih. ali zar je uopste bitno?? poenta je: YU arhitektura. ovo se odnosi na bilo koji YU grad. pa to, naravno, ukljucuje i srbiju. novi beograd, itd. all the same. zar postoji problem?

 

jer ono sto je vazno jeste da je na ponudjenim primerima (kroz koju god da je to bivsu republiku), ilustrovano koliko se s namerom i paznjom ulagalo u progres zivota gradjana kroz urbanizam/arhitekturu. 

 

 

 

Edited May 13, 2019 by roksi

[Frank Pembleton]

7 minutes ago, roksi said:

 

mislim da da. a i obuhvatice makedoniju + bih. ali zar je uopste bitno?? poenta je: YU arhitektura. ovo se odnosi na bilo koji YU grad. pa to, naravno, ukljucuje i srbiju. novi beograd, itd. all the same. zar postoji problem?

 

jer ono sto je vazno jeste da je na ponudjenim primerima (kroz koju god da je to bivsu republiku), ilustrovano koliko se s namerom i paznjom ulagalo u progres zivota gradjana kroz urbanizam/arhitekturu. 

 

 

 

Auuu brate sestro....

Sta si navrla samo sam pitao....

[roksi]

Just now, Frank Pembleton said:

Auuu brate sestro....

Sta si navrla samo sam pitao....

 

 ok, izvini, valjda refleksno!  

 

al buduci da je vec decenijama moda pljuvanje (i to a priori) po svemu ondasnjem (jer kao u tome je bio krucijalni problem, a ne u prikrivenim i neprikrivenim  nacionalizmima!!) tesko je odrediti da li je pitanje insinuaciija ili nesto sasvim benigno. sori, frenk - oziljci istorije izgleda i dalje provriste iz mene 

[morgana]

odlicna je 2. sezona, namjerila sam da obidjem gradjevine koje obradjuje, tako sam i prosle godine (osim haludovo, tamo cu tek).

doduse u splitu 3 sam vec  bila, a i u niksicu. 

Edited May 13, 2019 by morgana

[Frank Pembleton]

Otvoreno pismo DRUŠTVU ARHITEKATA BEOGRADA

 

DRUŠTVO ARHITEKATA BEOGRADA / Uparvnom i Nadzornom odboru

Poštovani,

U toku je BINA i nesumnjivo je za svaku pohvalu napor koji je učinjen da bi se ova značajna manifestacija o Arhitekturi i Urbanizmu održala u Beogradu. Posebnu pažnju privlači izložba posvećena Prof. arhitekti Aleksandru Stjepanoviću koji je svojim delom obeležio celu jednu epohu u razvoju Beograda. Značajno je takođe i učešće kolega iz inostranstva, pre svega da bismo sagledali procese koji se odvijaju u našoj profesiji, u okruženju. Nadam se da će i u budućnosti BINA uspevati da opstane i nastavi da prikazuje dostignuća arhitektonska i gradograditeljska u Srbiji i da pomaže održavanje i unapređivanje komunikacije sa svetom.

Međutim, dok se prezentiraju izložbe SHARE BEOGRAD i ostale aktivnosti koje nudi BINA, u Beogradu se događa Beograd na vodi; ugrožava se zaštićeno nacionalno dobro, Kalemegdan, zbog izgradnje žičare preko reke; pešačka zona u centru grada se širi nekontrolisano; saobraćajni koncept se bitno menja premeštanjem metroa iz gradskog centra; železnička stanica se izmešta sa mesta gde treba da bude u Prokop; javni prevoz u Vasinoj ulici se ukida; Trg Republike, izgleda, neće ličiti na nagrađeno konkursno rešenje. Sve ovo i još puno toga drugog se dešava bez javno i jasno predočenog gradskog plana i bilo kakvih konsultacija sa javnošću, strukom i posebno onim njenim delom koji DAB zastupa. U razgovorima i posećujući društvene mreže, saznajem da značajan broj kolega, arhitekata članova DABa nisu saglasni sa takvim radikalnim promenama u Beogradu.

Očekivao sam da će i naše strukovno udruženje, DAB, doći do bar sličnih zaključaka, pa onda reagovati i organizovati razgovore u vezi sa navedenim obesno samovoljnim, pa i protivzakonitim akcijama onih koje kvalifikujemo kao gradsku vlast, ali je to izostalo.

Oduvek je pritisak na delovanje Arhitekata, blizak iznudi, bio prisutan, ali udruženi u Društvu arhitekata su nalazili put da se tome odupru i odbrane etiku i dignitet profesije. Sada je to, ćutanjem DABa na zlostavljanje Beograda, bitno promenjeno i smatram da je ovakav stav nedopustiv. Prenebregavanje stvarnosti koja se događa u Beogradu i izbegavanje suočavanja sa njom vodi realnoj opasnosti da u budućnosti nećemo moći da razrešimo zaista velike probleme koji zbog ovakvih aktivnosti prete gradu. Zanemarivanje mišljenja sopstvenih članova, arhitekata i neodazivanje na, ako ništa drugo, građansku obavezu da se o događanjima u Beogradu u okviru DABa debatuje vodi pristajanju da se struka marginalizuje i obezvredi do nepotrebnosti.

Ćutanje nije ono što arhitekti, ali i građani od svog stručnog udruženja očekuju i ja to ćutanje shvatam kao opasan i štetan preokret u svetonazoru i delanju DABa, što mi govori da se ovde radi o sasvim drugačijem ustrojstvu Društva čiji sam član preko pedeset godina. Budući da nisam saglasan sa takvim viđenjem stvarnosti i načinom delovanja, tu novonastalu situaciju ne vidim kao motiv niti razlog da takvom radikalno promenjenom Društvu arhitekata pripadam.

Zato tražim da moje ime bude izbrisano sa spiska članova Društva arhitekata Beograda i da se moj zahtev shvati kao neopoziv.

Đorđe Bobić, arhitekta                                                                                    12 maj 2019

[roksi]

8 hours ago, morgana said:

odlicna je 2. sezona, namjerila sam da obidjem gradjevine koje obradjuje, tako sam i prosle godine (osim haludovo, tamo cu tek).

doduse u splitu 3 sam vec  bila, a i u niksicu. 

 

bas super ideja, morgana! isto bih uradila da sam tamo. e da, i niksic! jos nisam stigla do te epizode.

 

6 hours ago, Frank Pembleton said:

Otvoreno pismo DRUŠTVU ARHITEKATA BEOGRADA

 

DRUŠTVO ARHITEKATA BEOGRADA / Uparvnom i Nadzornom odboru

Poštovani,

U toku je BINA i nesumnjivo je za svaku pohvalu napor koji je učinjen da bi se ova značajna manifestacija o Arhitekturi i Urbanizmu održala u Beogradu. Posebnu pažnju privlači izložba posvećena Prof. arhitekti Aleksandru Stjepanoviću koji je svojim delom obeležio celu jednu epohu u razvoju Beograda. Značajno je takođe i učešće kolega iz inostranstva, pre svega da bismo sagledali procese koji se odvijaju u našoj profesiji, u okruženju. Nadam se da će i u budućnosti BINA uspevati da opstane i nastavi da prikazuje dostignuća arhitektonska i gradograditeljska u Srbiji i da pomaže održavanje i unapređivanje komunikacije sa svetom.

Međutim, dok se prezentiraju izložbe SHARE BEOGRAD i ostale aktivnosti koje nudi BINA, u Beogradu se događa Beograd na vodi; ugrožava se zaštićeno nacionalno dobro, Kalemegdan, zbog izgradnje žičare preko reke; pešačka zona u centru grada se širi nekontrolisano; saobraćajni koncept se bitno menja premeštanjem metroa iz gradskog centra; železnička stanica se izmešta sa mesta gde treba da bude u Prokop; javni prevoz u Vasinoj ulici se ukida; Trg Republike, izgleda, neće ličiti na nagrađeno konkursno rešenje. Sve ovo i još puno toga drugog se dešava bez javno i jasno predočenog gradskog plana i bilo kakvih konsultacija sa javnošću, strukom i posebno onim njenim delom koji DAB zastupa. U razgovorima i posećujući društvene mreže, saznajem da značajan broj kolega, arhitekata članova DABa nisu saglasni sa takvim radikalnim promenama u Beogradu.

Očekivao sam da će i naše strukovno udruženje, DAB, doći do bar sličnih zaključaka, pa onda reagovati i organizovati razgovore u vezi sa navedenim obesno samovoljnim, pa i protivzakonitim akcijama onih koje kvalifikujemo kao gradsku vlast, ali je to izostalo.

Oduvek je pritisak na delovanje Arhitekata, blizak iznudi, bio prisutan, ali udruženi u Društvu arhitekata su nalazili put da se tome odupru i odbrane etiku i dignitet profesije. Sada je to, ćutanjem DABa na zlostavljanje Beograda, bitno promenjeno i smatram da je ovakav stav nedopustiv. Prenebregavanje stvarnosti koja se događa u Beogradu i izbegavanje suočavanja sa njom vodi realnoj opasnosti da u budućnosti nećemo moći da razrešimo zaista velike probleme koji zbog ovakvih aktivnosti prete gradu. Zanemarivanje mišljenja sopstvenih članova, arhitekata i neodazivanje na, ako ništa drugo, građansku obavezu da se o događanjima u Beogradu u okviru DABa debatuje vodi pristajanju da se struka marginalizuje i obezvredi do nepotrebnosti.

Ćutanje nije ono što arhitekti, ali i građani od svog stručnog udruženja očekuju i ja to ćutanje shvatam kao opasan i štetan preokret u svetonazoru i delanju DABa, što mi govori da se ovde radi o sasvim drugačijem ustrojstvu Društva čiji sam član preko pedeset godina. Budući da nisam saglasan sa takvim viđenjem stvarnosti i načinom delovanja, tu novonastalu situaciju ne vidim kao motiv niti razlog da takvom radikalno promenjenom Društvu arhitekata pripadam.

Zato tražim da moje ime bude izbrisano sa spiska članova Društva arhitekata Beograda i da se moj zahtev shvati kao neopoziv.

Đorđe Bobić, arhitekta                                                                                    12 maj 2019

 

bravo, djordje bobicu! 

 

zbog cega to grupno cutanje?? zbog straha od gubitka radnih mesta ili su potplaceni/rade za sistem?? bas bi bilo dobro da neki insajder napise par reci o tome.

 

btw, nesto mi stoji u secanju, mozda gresim, da dragoljub bakic nije clan DAB-a... 

[hazard]

20 hours ago, roksi said:

jer ono sto je vazno jeste da je na ponudjenim primerima (kroz koju god da je to bivsu republiku), ilustrovano koliko se s namerom i paznjom ulagalo u progres zivota gradjana kroz urbanizam/arhitekturu. 

 

 

 

 

Ili pak, u ideološki određen društveni inženjering?

 

Quote

Pre početka gradnje stanova za Valjaonicu vodila se velika polemika gde graditi – u Užicu ili u Sevojnu. Mišljenja su bila podeljena. Na sednici Radničkog saveta Valjaonice bakra 11. i 12. februara 1953. godine, od 19 prisutnih članova za gradnju u Titovom Užicu glasalo je 16, a za Sevojno svega 3 člana. Govorili su: „Težnja za izgradnjom stambenih objekata u Sevojnu je kulturna zaostalost pojednih ličnosti. Mi moramo ići tim putem da se naš industrijski radnik sa sitnosopstevničkim posedom makar i administrativnim putem preseli, da se poseda odrekne i da bude zbilja industrijski radnik, inače pod ovim uslovima on je za industriju štetan. Dalje, mi ne smemo zanemarivati ni pitanje razvoja grada Titovog Užica“.

 

Na kraju polemike, krenulo se sa argumentima: teškoće u prevozu đaka, domaćica, podizanje škola, izgradnja puteva, zadovoljavanje kulturnih potreba i drugo. Koliko je to pitanje bilo važno, doneta je odluka da se kolektivu objasni zbog čega je data prednost izgradnji u Titovom Užicu. Ali ova tema je bila aktuelna i dalje, dok je novi događaji nisu potisnuli. Tako je rešeno da se ruši staro Užice, da se pregradi soliterima, posebno na “Lipi”.

 

Ima da radiš samo u fabrici, druže, kako smo mi odredili, a ne sa strane da se baviš poljoprivredom. Zato u soliter gde se kokoške ne mogu držati.

[namenski]

Karl Marx Hof i jos nekoliko beckih hofova^tm: cini mi se da ovaj jos uvek nosi titulu najveceg stambenog objekta u svetu sa nekih cirka 1,300 stanova i preko kilometar duzine, tako nekako, Ehn i Wagner, krajem 20-ih godina proslog veka...

 

 

 

 

 

 

 

 

Ili, kako spreciti austrijske, becke radnike da gaje kokoske...

Inace, ovde je 1934. radila prava pravcata artiljerija, posle Anschluss-a ime je promenjeno, vraceno posle WW2, obnavljano i odrzavano...

 

@palikaris

Ovoj prici je, sve u svemu, mozda pre mesto na Arhitekturi i ideologiji, ima takav topik, cini mi se, ali - ne budi mi zamereno, jedna preporuka:

 

 

Sa dobrim, korektnim osvrtom na arhitektonske napore austrijske socijaldemokratije.

 

[zorglub]

Bio pre nedelju dve na RTS3 dokumentarac o tako nekakvim blokovima iz 50ih u Renu, čini mi se. Kako je poražavajuće kad ti neko pokaže i dokaže da veoma lako može bez klima uređaja po zidovima, zastakljenih terasa, stanova-vešernica itd.

[nezvanova]

13 hours ago, roksi said:

 

bas super ideja, morgana! isto bih uradila da sam tamo. e da, i niksic! jos nisam stigla do te epizode.

 

 

bravo, djordje bobicu! 

 

zbog cega to grupno cutanje?? zbog straha od gubitka radnih mesta ili su potplaceni/rade za sistem?? bas bi bilo dobro da neki insajder napise par reci o tome.

 

btw, nesto mi stoji u secanju, mozda gresim, da dragoljub bakic nije clan DAB-a... 

bakic ili nije ni bio, ili se isto prosle godine isclanio, skoro iz identicnih razloga kao i bobic tj zbog BINE koja kao arhitektonska manifestacija dobija ubedljivo najvise para i iz budzeta i od stranih donatora, a u program, ni prosle godine a ni ove, nisu uvrstile nista sto problematizuje dva najveca problema arhitekture u beogradu i srbiji, BNV i Kalemegdan (istina, ovo drugo je sad vise zastitarski problem).

 

BINA je cedo nekoliko zena, sposobnih, pametnih i vrednih, ali vrlo zasticene pozicijama svojih supruga - jedna je supruga poznatog rektora slikara i pisca, druga jednog od najproduktivnijih projektanata (i sama je vrlo plodni projektant) u BG, treca je (neformalno deo BINE) Snezana Ristic koja im je i odobrila sredstva u MIN KUL .

 

*toliko znam od traceva, xaxaxax

[roksi]

12 hours ago, hazard said:

 

Ili pak, u ideološki određen društveni inženjering?

 

 

Ima da radiš samo u fabrici, druže, kako smo mi odredili, a ne sa strane da se baviš poljoprivredom. Zato u soliter gde se kokoške ne mogu držati.

 

al ajde da pogledamo siru sliku i postavimo jednostavno pitanje: da li je sveukupni razvoj doveo do prosecnog porasta u obrazovanju, zdravstvu (pa i u kulturi)?  kao nije donelo boljitak i poboljsalo kvalitet zivota oogromnom broju populacije na teritoriji YU? daj, nemojmo pricati price. kako se urusavo sistem, propratno s okrnjavanjem infrastrukture/objekata/itd, i naravno sinhrono se odrazilo na standard i prosecni pad kvaliteta zivota.

 

evo ti danas na primer, u bgd-u, penzioneri vise nece moci tako lako na kolarac na koncert - jedino ako vucic ne organizuje rikse (rickshaw) po novopecenom trgu. toliko o progresu i kvalitetu zivota van konteksta zlog drustvenog inzenjeringa.

 

pride sto postavljas termin 'drustveni inzenjering' da bi valjda naglasio artificijelnost tog procesa - a to bi bilo za razliku od, recimo, kapitalizma? i to je svojevrsni drustveni inzenjering. with polar opposite intentions, of course.