Hard n' heavy department

[autsajder]

 

Fanfare i vatromet - za doprinos istoriji teškog zvuka, za onaj zastrašujući niz od prvih 6-7 albuma, stamenu dosljednost u drugom dijelu karijere, pa i za trud ovog 2+2 benda u posljednjih nekoliko godina - penzija je ozvaničena. Keriju Kingu žena ne da više na turneje, a Araji se odavno moglo da pročitati između redova u intervjuima da mu je jednostavno dosta. Održali su dinamiku svirke do samog kraja, provocirajući divlju energiju publike na baš svakom koncertu. Slayer je onaj nesalomivi blok u zidu muzičke kolekcije, na koji možeš da naslažeš tone kojekakvih kekelektičnih ukusa u koje se vremenom upustiš i poslije X godina mu se vratiš u sekundi, samo tapneš play BUM TRAS i voziii..

 

Srećan je bio taj splet okolnosti što su nam se onomad na Exitu predstavili u originalnom sastavu.

 

Spoiler

 

 

 

 

Edited December 4, 2019 by autsajder

[ragasto]

Jes, vala. Iako me Kerry King poslednjih godina nervira iz sve snage, iako mi svako malo iskaču oglasi za kupovinu bicikala i portikli sa njihovim printovima, iako sam siguran da će se vratiti za par godina...zaslužili su fanfare.

 

 

[James Marshall]

Jeste malo papučarski da žena jednog od članova decidirano izjavljuje i svađa se na tnjiteru u fazonu "neće oni više svirati, хоћеш у флашу жестине кад дођем" ali uprkos tome, hvala za neke od najjebačkijih momenata i naravno par genijalnih albuma. I pravda za Dejva Lombarda. 

[ragasto]

Pravdu će možda dobiti kada ga budu pozvali na reunion turneju za par godina...osim toga, ništa. I zbog toga mi se King popeo na q odavno.

[autsajder]

10 minutes ago, ragasto said:

Slayer - Abolish Government/Superficial Love

 

Najbolji covers album ikad je i moj izbor za večeras.   Pa onda remasterovani Reign In Blood.

 

Quote

I pravda za Dejva Lombarda. 

 

O da. Nije lako suditi o lomovima u bendovima na osnovu zamumuljenih izjava koje se razvlače godinama, ali jeste ostao utisak da nisu bili fer prema njemu. Ima onaj snimak iz Belfasta kada Lombardo, podstaknut pitanjem iz publike, svede priču na činjenicu da je za turneju 2011. i 90 koncerata plaćen 67.000 dolara, ova dvojica glavnih po sto i nešto hiljada, a bend na kraju turneje ispod crte imao prihod od 4,4 miliona dolara. I kad je pitao pa kako, šta - šut karta.

 

Lombardo je car, svašta svira poslije Slejera, vrijedi poslušati.

[ragasto]

Ma da, na tom klipu je baš ispalio par detalja - svako je imao svog advokata, njegov je hteo da angažuje forenzičare da bi istrkeljisali finansije, ovaj se kao naljutio pa se posle predomislio kada je menadžment uleteo sa kešom da bi se to izgladilo...baš ružna priča. Grip inc. mi se sviđao, to dugo nisam slušao...do tada NWOBHM faza

@autsajder

 

[napadaj]

Araja se godinama muči zbog problema sa leđima i vratom, zato i stoji kao čiviluk na koncertima i sigurno je i to mnogo doprinelo ovoj odluci. Video sam ih triput, 2005. je naravno bilo najbolje.

 

Omiljeni Lombardov side-band mi je Fantomas, posebno ludi drugi album The Director's Cut, preporuka svakome da čuje to. Strašna ekipa je tu - Mike Patton, Lombardo, Buzz Osbourne iz Melvinsa i Trevor Dunn iz Mr. Bungle.

 

 

 

 

Edited December 8, 2019 by napadaj

[ragasto]

The identity of the mysterious woman on the cover of Black Sabbath's monumental 1970 self-titled debut has been revealed.

 

Pošto mi ovo ipak nije najomiljeniji album, nekide ovo:

 

 

[Minimoog]

Meni je jedna od najlepsih prica o umetnosti kao takvoj, prica o tome kako je nastao zvuk grupe Black Sabbath. 

 

Toni Iommi je u prvoj polovini 60-ih, radio u nekoj fabrici u Birminghamu, u Engleskoj, gde mu je masina odsekla dobar deo srednjeg prsta na desnoj ruci.

 

Tonni Iommi je levak. Desnom rukom drzi vrat gitare dok svira. To je bio kraj karijere za njega. Mozda cak i kraj zivota. 

 

Medjutim, negde je cuo pricu o Djangu Rajnhardu i njegovim pristma, pa je od delova plasticne kutije za sapun i neke stare kozne jakne napravio produzetak, protezu, za srednji prst i tako pokusa da svira. Onda je u vezbanju provalio da mu za takve prste klasican gitarski stim ne odgovara. Prosto, zice su bile prezategnute, pa ih je zato opustio za polustepen ili stepen. Tako je dobio dubji zvuk koji je bolje zvucao ako se gitara spoji na bas pojacalo.

 

Zato sto mu je nedostajao deo prsta ruka kojom hvata zice nije tako fleksiblina pa je u sviranju morao da se prilagodi, da nadje resenja tako sto je jednim delom zrtvovao dinamicnost u sviranju a pojacao energicnost. Sporije i jednostavnije ritmicke osnove, udaranje trzalicom odozgo, ekonomicnost, produzeni duboki tonovi, pauze su dali primitivan i dubok zvuk. Tako je nastao blueprint za ono sto zovemo Stoner. Najbolji primer je Supernaut verovatno.

 

Prica o jednom od najboljih gitarista i najvecih umetnika RnR-la.

Edited February 17, 2020 by Minimoog

[James Marshall]

Evo vam <3 obojici

[napadaj]

Najneverovatnije je da su ga snimili za jedan dan, i to za svega 12 sati.

"Imagine spinning this record 50 years ago to the date and being confronted with the question, "WHAT IS THIS THAT STANDS BEFORE ME?"

And the answer was "HEAVY METAL."

It was literally heavy metal.

Thank you Tony. Thank you Ozzy. Thank you Geezer. Thank you Bill.

Thank you for the heavy metal".

[Minimoog]

Prvih sest albuma Black Sabbath su neverovatan niz. Nema puno bendova u pop mizici kojima je poslo za rukom da naprave 6 savrsenih ploca za redom.  Stonsi i Bitlsi, Dilan, Springstin, Brajan Eno, Zeppelin..

[Sludge Factory]

 

Dodao bih samo, u cepidlaka modu, da je Iommi svoj zvuk ipak razvio nesto postepenije, da je to bio proces. Uticaj nezgode i improvizovane proteze je, naravno, nesporan i one su ga naterale da prvo ovlada njima kao i da vise koristi mali prst nego sto je do tada (i sto bi vecina inace). Na prva dva, po mnogima najbolja (mada je to naravno stvar diskutabilna), albuma svirao je u standardnom stimu. Na, sada vec legendarne, nize stimove (kao sto je C# koji su posle mnogi usvojili, recimo Josh iz QOTSA) se prebacio na trecem albumu, Master fo Reality. Pored toga, prva dva albuma su i vise bila pod uticajem nekog klasicnog roka i bluza, tj. Bitlsa i Zeppelina recimo, uz naravno nove elemente i nijanse koje su Sabbathovci uneli i razvijali (Geezerov doprinos kod tekstova ne treba zanemariti). 

 

O uticaju Iommija i Sabbatha ne treba ni govoriti, neizmeran je. Navescu samo ovaj citat koji mnogo volim 

 

Quote

Alice in Chains became a top priority for the label, who released the band's first official recording in July 1990: the promotional EP We Die Young. Its lead single and title song became a hit on metal radio. After its success, the label rushed Alice in Chains' debut album into production with producer Dave Jerden.[10] "I told Jerry Cantrell, ‘Metallica took Tony Iommi and sped him up. What you've done is you've slowed him down again,’" Jerden recalled. "He looked at me and said, ‘You got it.’ That's how I got the gig."[11]

 

Kao dobar primer Iommijevog stoner zvuka naveo bih i nezvanicnu himnu stonerasa 

 

 

(ima super obrada ove pesme od strane Kyussa, Soundgardena (sa izmenjenim tekstom, poslanicom poglavice Sijetla belom coveku), Monster Magneta itd.) 

 

 

[Minimoog]

Taj njegov Gibson SG je stvar legende. Spada u red gralova RnR-la. Tipa Gilmurov crni Strat, Pejdzov Les Pol ili Hendriksov beli Strat. On ga je prilagodjavao i nadogradjivao godinama. Prica o njemu, toj gitari i tom bendu je prica o nastanku citavog zanra.

 

Ja bih rekao I vise od toga: Sposobnost da iz albuma u album transformises sebe, i da pritom transformises pop muziku kao takvu je retkost. Oni su bukvalno trasirali pravac u kome ce se muzika razvijati do danas i zauvek.

 

Prosle godine su Tool i Korn izdali ona dva sjajna albuma. Kad bi smo ih pitali kolko je Black Sabbath vazan za njihovu muziku, odgovor bi bilo lako predvideti.

[napadaj]

Meni je taj Tool slab, ali ionako nisam fan ničega što su izdali nakon prva dva klasika.

 

Sleep su na dobar način odali poštovanje pre dve godine: