Sportski žurnal i JSL Sport™

[Nemanja Posrbica]

Posrbica redovno gleda Mariju Kilibardu na RTS pa je video reklamu za sajt :D

Ne, video sam na kkczforumu link.

[Milosh76]

A ja sam video kod Kilibarde dok je citala Zurnal i prosiapa besmislene viceve. Bilo je vreme da naprave sajt, a mogli bi malo i da ga doteraju.

[Ted]

Dobro jutro Kolumbo!!! Kasne samo deceniju.Nadam se i da će da ga ažuriraju uredno a ne kao sa sajtom Sporta što se dešavalo da poslednja vest bude iz daleke istorije tipa "Paspalj potpisao za Partizan" ili "Železnik osvojio kup"

[Töölönlahti]

http://zurnal.rs/

Svi smesta . ^_^

[MocaVukotic]

Nadam se i da će da ga ažuriraju uredno a ne kao sa sajtom Sporta što se dešavalo da poslednja vest bude iz daleke istorije tipa "Paspalj potpisao za Partizan" ili "Železnik osvojio kup"

idi bre, pros'o sam kafu

[Далибор]

Zurnal je imao sajt. do pre par godina. i posle dugog posta se vracaju. nadam se da ce biti azurni :D

[Duci Simonovic]

milina od sajtahttp://zurnal.rs/2010/06/18/zurnal-dao-cetiri-devetke/index.html

[Bright Billy]

istrazivacko novinarstvo

[El Mago]

jel može neko da skenira poslednju stranu današnjeg ali i jučerašnjeg žurnala? znam da mnogi ne kupuju, pa da imaju šansu da vide ovo... Vladimir Labat Rovnjev i "novinarka" Svetlana Vujčić objašnjavaju

[copkillah]

Uf, gosn Labat Rovnjev je prilično dugo u tim pričama, mada se ne sećam da se nešto previše pojavljivao u javnosti™.

[trifke]

dovoljno je znati ko je glavni urednik Sporeta i shvatiti da ta novina moze sluziti samo kao fisek za jaja na pijaci....

[pantelia]

"novinarka" Svetlana Vujčić

Jel moze meni neko da objasni ko je, ili sta je ovaj kreten od zene? Uzasno mi lici na nekog rukometnog Acu Stojanovica, iz sve snage se trudi da nadje neke najnize pikanterije i detalje iz privatnih zivota rukometasa, trenera, trenerki, rukovodstva itd... Naravno, sve to dopunjeno sa "dodji i uzmi me vlaznih bedara" tekstom upucenom Joakimu Levu za vreme SP...

[Bright Billy]

ПЕНАЛ: Дипломатска победа Лаковића и ЋурковићаПИШЕ: Зоран СтојадиновићДошло је, на жалост, и време кад морамо да се радујемо и казнама! Страховали смо од драконских, а добили можда и најблажу могућу: – службених 0:3 у Ђенови и меч без публике у Београду… Остао је ФСС и без 120.000 евра, али шта је то у односу на милионе које траже смењени селектори Ђукић и Антић… Иван Ћурковић, потпредседник ФСС и генерални секретар Зоран Лаковић извојевали су за српску кућу фудбала и овај спорт у нашој земљи, велику дипломатску победу над највећим фудбалским преварантима на планети – Италијанима и појединим члановима Дисциплинске комисије УЕФА који су инсистирали да и овог пута за све плате „дежурни планетарни кривци” Срби.Дипломатски су се понашали Ћурковић и Лаковић и уочи изласка пред чланове Дисциплинске комисије УЕФА. Нису користили сувишне речи, бирали су изразе о очигледно смишљеној одлуци Италијана да дозволе хулиганима да ураде све како би, не само решили меч у Ђенови него и обезбедили мирну завршницу квалификација у којој би Србија унапред без публике била осуђена на неуспех… Нису много причали, али су пуно радили и урадили иако се сваког новог дана појављивала и нова опција о строжим казнама…Како ли се сада пред огледалом части осећа Жан Семуел Леуб, дисциплински инспектор УЕФА? Предложио је да се неодиграна утакмица у Ђенови региструје службеним резултатом 3:0, а Србија казни са три меча играња без публике и још 100.000 евра. Заборавио је на све – и да је организатор дужан да организује утакмицу и да је препорука УЕФА да судије приводе крају мечеве. Сметнуо је са ума и да је Зоран Лаковић још на терену тражио да се испразни трибина где су хулигани имали свој пир. Добри и поштени Италијани – они исти којима је чувени хулиган у копачкама Матераци донео титулу првака света провоцирајући у финалу Мондијала 2006. до помрачења ума тада једног од највећих фудбалских асова Зидана, и овога пута били су наводно недужни. Као много пута раније… Као Милан који је избачен из лиге због намештања утакмица у њу враћен са минус бодовима, а УЕФА му дозволила да игра квалификације за Лигу шампиона. Као Јувентус, Фиорентина и ко још све не који наместише све што се могло наместити у Калчу, доживеше избацивање из Калча, а УЕФА се ни тада не огласи… Против таквих су се борили Зоран Лаковић и Иван Ћурковић али и против њихових савезника од којих је швајцарски „инспектор Клузо” – Леуб слика и прилика неправде која влада у свету кад се суоче велики и мали.Зоран Лаковић и Иван Ћурковић у Ниону су аргументима уверили чланове Дисциплинске и контролне комисије у истину из Ђенове, али и у оно што је свима осим Италијанима и дисциплинском инспектору јасно: да свако, кад год му то одговара може да дозволи навијачима да прекину утакмицу и окриви гостујућу репрезентацију. Дипломатска победа Ћурковића и Лаковића је и победа свих малих савеза који су у судару са фудбалским великанима унапред осуђени на пораз сваке врсте.Уочи поласка у Нион Зоран Лаковић нам је рекао: „Причаћу ако буде требало и три сата. И за све што кажем имам аргумент. Ако ми дозволе да кажем све, верујем да ће и Италијани бити кажњени и да ће се играти нова утакмица!”Нова утакмица се дефинитивно неће играти, али ћемо 7. октобра следеће године дочекати Италију на пуној Маракани! Истина без Ивана Богданова… Ако га Италијани не пусте за ту прилику! Edited October 30, 2010 by Bright Billy

[Bright Billy]

[teacher]

Konačno malo kvalitetnog teksta u Nesportskom...Dakle, poslali su neku ili nešto u London na Čelzi - Žilina. Zašto? Zato što ste vi to tražili! Realno, radi se o najgorem tekstu koji se za to izborio u vrlo teškoj konkurenciji raznih Stojadinovića i ostalih burjogurt spisatelja.

ЕКСКЛУЗИВНО: Журнал на Стамфорд бриџу! 25 нов, 2010 ПИШЕ: ТАЊА ТАНАЦКОВИЋ Присећајући се легендарног филма Фудбал фектори, психички сам се спремала за разуздане навијаче на трибинама на утакмици Челзи – Жилина. Очекивала сам пијане момке, мирис хамбургера у ваздуху, попреке погледе са свих страна, љуте Кокније са пендрецима у рукама. Кад оно, испред Стамфорд бриџа атмосфера као на клизачком новогодишњем спектаклу у Београдској арени. Каква је то фудбалска утакмица без мириса пива у ваздуху, загушеног саобраћаја у околини стадиона и неколико туча? Ни налик ономе што се дешава у Београду, ма ко год да игра.Информација да ћу ићи на утакмицу Лиге шампиона, чињеница на коју би се неко од мојих другова упишкио од среће, мене је оставила поприлично равнодушном. А нисам чак ни рекла да ће ми друштво правити, односно утакмицу преводити Дарко Бусер, српски тренер у Челзију, и да ми је карте заправо сачувао нико други до Бане Ивановић. Због искуства становања у близини Аутокоманде у Београду и чињенице да кад играју Партизан или Звезда престаје да функционише саобраћај на неколико сати, закључавају се врата, спуштају ролетне, а мајке држе децу на прагу врата, пут станице метроа Фулам бродвеј, најближе Челзијевом стадиону, кренула сам и више него раније, чак три сата пред почетак утакмице. Обзиром да ни Новак ни Зики нису излазили на терен тог дана и да сам се договорила да се са Дарком нађем тек пола сата пред утакмицу, а знам да је Лондон велики, решила сам да бих могла да препешачим већи део пута, упознам тај део мегалополиса. Наравно, чим сам изашла из метроа почела је киша. Но, не бих ја била радила за Спортски журнал кад бих допустила да ме такве ситнице спрече на путу. Без карте Лондона у рукама, често сам запиткивала људе на улици да ли сам на добром путу и где је тачно стадион, а они као по задатку, сви до једног, пре свега су ми се насмешили, одговорили, па још кренули са мном да случајно не залутам. Нисам била сигурна да ли је то скривена камера.