Liberalizacija SPC

[savindan]

Иштите и даће вам се, тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се. ;)

Edited September 26, 2013 by savindan

[JozoMujica]

Није хипотетичка већ истинита прича: Остане девојка трудна, одлучи пар да се венча у цркви, пре порођаја наравно. Међутим између жеље младенаца и термина за порођај се налази период дужег поста (од неколико недеља). Пишеш молбу владици који има ауторитет да на своју душу допусти свештенику да их венча у време поста.

A pred kim vladika "ima autoritet da na svoju dušu..."? Pred bogom? Odakle mu autoritet pred bogom ako je vladika, npr. Kačavenda ili Pahomije...? Kad se takvi potegnu, vi vernici kažete kako su oni samo ljudi i kako će i njima biti suđeno, pa ako su samo ljudi, i to loši, odakle im onda autoritet pred bogom? Taj vaš bog lud, slep, gluv, šta li, kad takav ološ kod njega ima autoritet?Ako pak imaju autoritet pred sveštenikom ili onim koji radnju traži, ne vidim kako onda taj autoritet garantuje da će "greh" ići na njegovu dušu?

[Zhota]

Trolls gonna troll.

[Mr.Mxyzptlk]

nova tezga na terazijama -_-

Edited September 26, 2013 by extragluv

[Kelt]

na Terazijama otvorena patrijaršijska

(izgleda bogato™ odnosno kič), u Karlovcima prezentovali patrijaršijsko vino bacili su se u biznis opasno...kasnim Edited September 26, 2013 by Kelt

[Prospero]

Niko da prokomentariše moguću promenu imena (i ostalo - beg od politike i političara, beg od optužbe za etnofiletizam, drugačiju unutrašnju organizaciju...):

ZAPISNIK SA SEDNICE KOMISIJE ZA PROMENU USTAVA SPCsreda, 25 septembar 2013 13:54 Da li je na dnevnom redu razaranje SPC pod vidom promene njenog Ustava Na sastanku Komisije za reviziju Ustava Srpske pravoslavne crkve bili su: patrijarh Irinej, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, episkopi bački Irinej, braničevski Ignjatije i umirovljeni Atanasije, prof. dr Nenad Milošević, Velibor Džomić, Milan Andrić, i izvesni N. N. (za koga se zna da je pravnik i da ima 31 godinu). Najviše je govorio mitropolit Amfilohije, doduše pričao je i druge stvari koje nemaju veze sa temom sastanka. Najnepovezanije je govorio episkop Atanasije. (Uzgred, on se veoma negativno izrazio o episkopu banatskom Nikanoru, dr Miodragu Petroviću, Vladimiru Dimitrijeviću, Divni Ljubojević, Predragu Miodragu...) Najkonkretnije je govorio episkop Irinej. Episkop Ignjatije je pokazivao oduševljenje grčkom naukom i Grcima, ali je i najviše zagovorao promenu imena naše Crkve. N. N. je pokazao znanje iz istorije Crkve.„Posle molitve, početak rada saborske Komisije blagoslovio je Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Irinej, poželevši njenim članovima u novom sazivu i ukazavši na značaj revizije Ustava Srpske Pravoslavne Crkve, tojest njegovog prilagođavanja novim prilikama i uslovima, s obzirom na to da je do sada važeći Ustav donet još 1931. godine i da je od tada više puta menjan radi što uspešnije ostvarivanja misije naše Crkve. Njegova Svetost je izrazio uverenje da će Komisija pažljivo razmotriti sva važna pitanja i blagovremeno obaviti zadatak koji joj je poverio Sveti Arhijerejski Sabor.“ZAŠTO NEMA ČAVOŠKOGPre molitve za dobar početak pet-šest minuta proteklo je u ugodnom razgovoru. Tom prilikom je razjašnjeno zašto je isključen prof. dr Nenad Đurđević iz Kragujevca iz prvog sastava komisije: „Neko je to tražio“, konstatovao je mitropolit Amfilohije. Na to je N. N. dodao: „On je napisao knjigu o ostvarivanju slobode veroispovesti u Srbiji i kritikovao određene odredbe Zakona o Crkvama i verskim zajednicama koje i jesu za kritiku sa pravnog stanovišta. To se nekima u Ministarstvu vera nije svidelo i to je razlog da su čoveku zalepljeni anticrkveni stavovi.“ (Reč je o knjizi Ostvarivanje slobode veroispovesti i pravni položaj crkava i verskih zajednica u Republici Srbiji, Beograd, 2009, Službeni glasnik, 599 str.)Prosudite sami ko bi to mogao da bude u Ministarstvu vera i koga je ta ličnost zvala u Patrijaršiju da se ukloni profesor Đurđević.Na upit zašto nema profesora dr Koste Čavoškog, predsedavajući je odgovorio: „Nije uključen od početka, ne znam kako se to dogodilo. Iskreno rečeno, u onom trenutku kada je donošena odluka, on je nešto zastupao vladiku bivšeg Artemija, i to je bio razlog da on nije član“. Uzgred, na njegovo mesto je pozvan (ali nije došao na sastanak) prof. dr Sima Avramović, koji je „u sudskom sporu“ na Čavoškim.Protođakon prof. dr Stanimir Spasović je u međuvremenu oboleo i morao je biti hospitalizovan, pa je Komisija bila bez još jednog člana.Kada je patrijarh zapitao da li se može uraditi „izmena i dopuna Ustava crkve“, profesor Milošević je odgovorio: „Revizija!“ Na to je mitropolit Amfilohije dodao: „Ja mislim da je ovo bolje formulisano izmena i dopuna, nego prosto revizija. Revizija je izmena, ali je ovo dopuna“.Patrijarh je zapitao da li na sastanku imaju ustave Grčke i Ruske pravoslavne crkve, a episkop Irinej potvrdno odgovorio.Episkop Ignjatije: „Grci su od nas prepisali, pokojni Varnava... Grci su menjali svoj, ali oni su imali uvid u naš Ustav i sećam se ja sam bio tada postdiplomac dole, gde je? govorio kada je video naš Ustav, kaže on da se začudio koliko ima crkvenih elemenata. On je mislio u odnosu na druge ustave pomesnih crkava, onaj naš je bio najcrkveniji.“Na to je profesor Milošević predložio da se angažuje (kao savetnik) profesor Jangu (ili Jagazoglu – nije sasvim jasno?), stručnjak za kanonsko pravo.Episkop Irinej je kazao da je najpre potrebno utvrditi šta se može uraditi, a da to ne izazove burne reakcije, i u tom smislu uraditi dve paralelne varijante: „Jednu radikalnu i jednu kompromisnu.“ Potom je, u istom kontekstu, rekao da treba videti da li je uopšte Ustav potreban.OTPOR PATRIJARHANa te reči nadovezao se patrijarh: „Sve je to lepo, ali ovaj Ustav je stvorio tradiciju. Teško će se prihvatiti odbacivanje njegovo. Zato mislim bilo bi bolje... da bude neka dopuna i neka izmena.“Episkop Irinej je ponovio potrebu dogovora.„Sa čime se susrećemo da bi kompromisno rešili. Koje probleme imamo“, zapitao je patrijarh. Kada je episkop Irinej odgovorio da su problemi doveli do potrebe za njihovim rešavanjem, patrijarh je konstatovao da on ne vidi te probleme! „Vi ih ne vidite, ali ima drugih koji vide. Dakle, komisija će dati predlog, ona ne može da odluči“, odogovorio je episkop Irinej.Kada je zbog ranije planiranih obaveza patrijarh napustio sastanak, episkop Irinej je počeo konstatacijom da je patrijarh mišljenja da je Ustav dobar i da ga ne treba dirati i dodao: „Ali mi ne smatramo i mi ćemo napraviti svoj predlog, pa Sabor neka prihvati ili ne prihvati“.Episkop Irinej je predložio da se najpre utvrdi problem čiji je Ustav a potom dodao: „Da vidimo kako da se koristi naziv naše pomesne Crkve. Da malo to razmotrimo, jer vremena se menjaju, neke istorijske okolnosti su prouzrokovale naziv Srpska pravoslavna crkva, da li taj naziv treba dogmatizovati za večita vremena, da li ga treba ukidati, da li ga treba koristiti kao alternativni ili poluslužbeni ili neformalni uz neki drugi i tako dalje.“Episkop Atanasije se „ubacio“: „To nacionalno. Oni će da nas, ja znam ko, od Nikanora do Vlade Dimitrijevića i ne znam kakvih drugih otkačenih ljudi, da nam govore: vi ćete da izmislite srpsku crkvu...“Nešto kasnije, mitropolit Amfilohije je počeo: „Pa sad, ako već o tome razgovaramo, ja mislim da ne bi bilo na odmet da se u nazivu, makar po cenu opširnosti, nađu tri istorijska sedišta. Današnje realno sedište je u Beogradu. To ne možemo da osporimo. Istorijska dva su Peć i Karlovci. Možda bi jednostavno moglo da se kaže kad se upotrebljava sa rečju patrijaršija – Patrijaršija pećka i beogradsko-karlovačka. Neka zvuči malo opširno. Ali onda je sve obuhvaćeno. A ovo ’Srpska pravoslavna crkva‘ bi moglo da se nekako – radi ovih raznih eto, znate i sami kakva nam je inteligencija i društvo, šta imaju ljudi pojma o crkvi, i nije stvar samo nekoliko fanatika, nego je stvar jedne, ovo što Patrijarh kaže, tradicije – u neku ruku on je u pravu, toliko je to prodrlo, da može da izazove duboku pometnju i da omogući raznim tipovima da kažu da eto oni sami vladike odriču se, rasbrljuju, naći će se ko zna kojih sve raznih koji će tu ime srpstva i ovoga ili onoga... Dakle, može da izazove velike potrese, veoma velike.“Na to se episkop Irinej nadovezao rekavši da on ne plače za nazivom Srpske pravoslavne crkve, već ga treba ostaviti „kao neku alternativu za makar neku poluslužbenu, kolokvijalnu, ne znam tekuću kakvu god upotrebu, paralelno, tako da ove razoružava, a da nekako se kao suštinska odrednica te pomesne Crkve nazove da je to Crkva pećka i beogradsko-karlovačka što i ide tim tokom istorijskim.“Mitropolit Amfilohije je podsetio na dotadašnja imena istakavši da je sadašnje nastalo tek 1931. godine.NAZIV CRKVEEpiskop Irinej je rekao da je Tomos Carigradske patrijaršije dao kanonski prostor, ali da ga sada treba „nekako nazvati“. „Ne možemo praviti ni kilometarski naziv, a ne možemo ni ostati samo pri nazivu Srpska pravoslavna crkva, čini mi se, nego moramo dati neku alternativu i neku blagu prednost nekom eklisiološki ispravnijem nazivu, ali potpuno ukinuti ovaj, bojim se da će nam napraviti nepotrebne glavobolje pogotovu što je vrlo blizu pameti raznih političara i politikanata da treba nas razdeliti i nahuškati jedne na druge. Onaj projekat mlađih episkopa kod Tadića bio je u tom pravcu, ne znam iz čije glave. Ja sam mislio da je iz nečije glave ili nije, ne znam tačno još, ali izgleda da je dobro to studirano i da su samo izvršioci bili ovde. Bilo kako bilo, mislim da ne treba da srljamo u nepotrebne teškoće, imaćemo ih i ovako i onako preko glave, ali mislim da treba da na neki način odredimo i u naslovu i u preambuli identitet naše pomesne Crkve. Ona je istorijska Patrijaršija pećka i beogradsko-karlovačka odnosno po novijoj recimo kazati upotrebi, praksi ili već nekako formulisati, poznata kao Srpska pravoslavna crkva, ostaviti mogućnost da tog ko hoće neka srbuje na taj način.“Na to je N. N. dodao: „Ja sam ipak mišljenja da ovo dodavanje pećkoj Patrijaršiji, dakle, Pećka i beogradsko-karlovačka je još veći problem. Mi tada izlazimo na teren nabrajanja nekih mitropolija odnosno koje su samo mitropolije, ništa više.“Na konstataciju episkopa Irineja da je Crkva, u stvari, samo jedna mitropolija, N. N. je dodao: „U redu, hoću da kažem: vrativši se na taj naziv Pećka patrijaršija mislim da je to najbolji naziv. Mislim da je ovaj naziv, da to bude Pravoslavna Pećka patrijaršija, to će bolje da prođe.“ Mitropolit Amfilohije je dodao: „U modernim krugovima prevladalo već Beogradska patrijaršija.“Tada se u diskusiju uključio i Velibor Džomić: „Ja samo da podsetim, recimo, kad je drugi put obnovljena Pećka Patrijaršija, da je zvaničan naziv do 22. godine bio Pravoslavna crkva Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca i naziv Srpska pravoslavna crkva nije od Ustava 1931. godine. Prvi put se pojavljuje u službenoj upotrebi sve je bilo do tada Srpskoj Patrijaršiji do 1929. godine kada je kralj Aleksandar u tom međuustavnom periodu kad je suspendovao Vidovdanski Ustav, proglasio Zakon o Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Tu postoji prvi dokument zakonski koji taj naziv instalira, dakle on nije crkveni nego je politički.“Potom je usledila diskusija o prvenstvu u imenu Patrijaršije: Pećka i karlovačko-beogradska ili Pećka i beogradsko-karlovačka. Prihvaćen je drugi predlog.Potom je usledilo objašnjenje Velibora Džomića: „Ima još jedan važan momenat oko naziva Srpske pravoslavne crkve koji je kao što kažu izvan Crkve u takvim situacijama, mislim da negde treba zadržati taj naziv u nekom tamo članu, ne u naslovu Ustava, jer sutra neko može da dođe da registruje Srpsku pravoslavnu crkvu potpuno novu versku zajednicu i da uzme taj naziv, tako da i njega treba zaštititi.“PRIMER MOSKOVSKE PATRIJARŠIJEPosle kratke razmene po nekoliko rečenica o titulama, mitropolit Amfilohije je rekao: „A sada ovdje, i ono što je pokrenuto još od Ante Pavelića u Hrvatskoj, tendencije čak i u Bosni i Hercegovini, lično mislim da bi morali, o tome smo ja i ti ranije malo razgovarali, ali u kontekstu sa novim Ustavom da razmišljamo o obnavljanju, pod kojim vidom sad to treba razmisliti, mitropolitanskog sistema. Bez daljnjega. Mi ne možemo prebroditi, pazite, mi ne možemo prebroditi izazove koji su radikalni i katastrofalni za život Crkve i za njenu misiju, bez jednog takvog, ili da nastavimo ako nastavimo ovakvu koncepciju kakva je uvriježila se kod nas onda moramo da stvorimo bosanske crkve, crnogorske crkve, makedonske crkve, srpske crkve.“Na to je episkop Irinej dodao: „Mi nećemo stvarati, ali naći će se ko hoće.“Mitropolit Amfilohije je nastavio: „Mislim naći će se ko će da stvara. Crkva mora u kontekstu sa svojim Ustavom da bi se to prevazišlo, ja mislim da je to jedini način je put, ono što je već Moskovska patrijaršija devedesetih godina na svoj način i uradila, odobrivši ukrajinsku, bjelorusku, moldavsku, japanska je od ranije i postojala, onda sad i ovu Zagraničnu crkvu, veoma mudro je primila kao autonomnu, nije više, mislim, nisu tražili da se ona organski uključi u Moskovsku, jer su shvatili da je to neostvarivo i ništa to ne smeta u funkcionisanju Moskovske patrijaršije i (nerazumljivo) Ruske zagranične crkve, znate, nego prebrođena je, mislim da je veoma ozbiljna tema koju treba, ali prilika je da ona bude prebrođena, riješena u sklopu našeg novog Ustava. E sada gde i kako, već to imamo u Ustavu američke, odnosno za Južnu i Severnu Ameriku, već je u stvari to, ono što smo dobili za Australiju i tu su elementi, upravo jednog takvog...“Episkop Irinej se umešao: „Ma i više, to je autonomija de facto, autonomija i ne treba tu bežati, treba da imaju autonomiju...“Mitropolit je dodao: „To je već autonomija, jeste.“Na tvrdnju N. N. da je Episkopski savet u Americi najviše crvkeno-jerarhijsko telo, „ne savetodavno po ovom Ustavu, nego najviše crkveno-jerarhijsko telo“, episkop Irinej je kazao: „Oni su i to ne treba bežati od toga. Crkva naša u američkoj dijaspori i u australijskoj dijaspori, ne još u zapadnoevrpkoj, u zapadnoevropskoj možemo izbeći, ali tamo mi treba pošteno da kažemo, to su autonomne (nerazumljivo) crkve u sastavu Patrijaršije kao što je Ohridska autonomna ovde, šta znači ovo to što se ovi naši kriju iza smokvinog lista kažu administrativna autonomija? Pa svaka autonomija je administrativna. U Svetim tajnama smo jedno. Dakle, autonomija je autonomija i šta nas briga. Neka bude autonomija.“N. N.: „Mi smo u tomosu, opet se pozivamo na tomos, i konstituisani kao patrijaršijska Crkva sa patrijaršijskim sistemom koji nikad nije sporoveden u život, jer Džomiću je veoma važno da jeste autokefalna Crkva u Crnoj Gori, ali u smislu onog prvog poimanja autokefalnih arhiepiskopa koji nisu pod vlašću nekog oblasnog mitropolita nego su direktno potčinjeni nekom patrijarhu. To je autokefalija u prvobitnom, i u tom smislu jeste i karlovački autokefalni, jeste i dalmatinski autokefalni, jeste i eparhije u Makedoniji autokefalni, jeste, i ovi dole crnogorski su autokefalni, dakle imamo nekoliko mitropolija koje su sada ikonomijski voljom matere Crkve ujedinjeni u jedinstvenu Pećku patrijaršiju, ili Srpsku crkvu ujedinjenog kraljevstva, dakle mi u tomosu imamo patrijaršijski sistem, ali on nikada nije sproveden u život.“KVARAN ČOVEKEpiskop Atanasije je kazao: „A propos, evo dva pravnika i treći koji znate grčki. Trebali bi ljudi, mi nemamo ozbiljne. Milaš je bio dobar, ali Milaš je čovek svoga vremena i dokumenta koja su mu bila na raspolaganju. Danas se u tome otišlo dalje u poznavanju, recimo samo da proučimo sintagmu Ralisa - Potlisa, koji je masu tih dokumenata tamo složio, evo tri pravnika, recimo kanoniste, nemojte Miodraga Petrovića, čovek je... pri tome čovek kvaran, ja nemam konflikt prema njemu, ali samo konstatujem, to je čovek koji je u stanju da ... ovaj, ali je to recimo to, taj pojam autokefalije koji je sasvim... ja sam sada (nerazumljivo) gospodina Vladimira proučavao mnogo Ohridsku arhiepiskopiju, šta je ona? To je isto tako kontekst istorijska, vi to treba da sednete pa da, ko što mi poučavamo, ajde da kažemo mi patrolozi, mora da ima kontekst sa istorijom, da znamo šta je, gde, kako?“Posle diskusije o mogućnostima i korišćenju računarske tehnike u određenim prilikama, kao što je, na primer, gledanje enciklopedija sa CD, usledila je rasprava o ličnostima koje bi mogle da koriste u budućoj raspravi. Kada je Milan Andrić pomenuo Kostu Čavoškog kao potencijalnog člana komisije, prisutni su u glas to komentarisali pa je ostalo nejasno šta je ko kazao. Ostalo je jasno da je N. N. rekao: „Milane, ima samo jedan problem. On shvata, ja, ti znaš moje relacije s njim su korektne, zna i mitropolit, dakle on ima jedan strogo laičko-pravnički doživljaj Ustava Crkve. Oni smatraju da je Ustav Crkve što i Ustav države, i da je to najviši pravni akt, i da tu, i ne znam.“Kako je na te reči više prisutnih reagovalo, N. N. je predložio: „Možda bi dobro bilo to u kontekstu ovome dakle one mudre izreke, da ga ne bi imali za neprijatelja dobro bi bilo da ga ovde imamo, pa će to drugačije on da da...“Posle nerazgovetnih upadica, N. N. je nastavio predlogom da bi, zbog problema koji raspravljaju, trebalo izbeći pozivanje ličnosti „čija crkvenost nije do kraja proverena i koja nije...“Na to je episkop Atanasije rekao: „Ja iskreno nisam za to da bude on tu, zato je što čovek koji mudruje sve vreme, sve vreme, i on je Srbin, a mi svi ostali šta smo? Nije saradljiv čovek Čavoški!“Episkop Irinej se nadovezao: „Ja mislim jednu stvar brate Atanasije, da to u redu jeste malo čudan, ali je uman. Međutim, ja ne verujem da on može da ukopča na ovo što mi govorimo, da to nije protiv Srpstva, nego bi bio verovatno prvi koji bi kazao ’Pa ovi sada, Srpska crkva je najvažnija nacionalna institucija, šta sad ovo, ovo su vladike neki izdajnici‘.“Potom je dogovoreno da Čavoški bude samo konsultovan po određenim pitanjima.KONCEP PREAMBULE Na pomen nekoliko grčkih stručnjaka (Fidas, Picakis, Jangu, Papatomas) nije bilo gotovo nikakve rasprave.Mitropolit Amfilohije je još jednom pomenuo Đurđevića, ustvrdio da je crkven. N. N. je na to uzvratio da je Đurđević pripadao grupi profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu koji su optuženi za prodaju ispita. Zoran Krstić je dodao da će Đurđević biti koristan u mnogim stvarima, a episkop Irinej samo potvrdio.Kada je Velibor Džomić predložio da episkop Atanasije sastavi koncept preambule, sa posebnim osvrtom na prvostepene nadležnosti Sinoda, episkop Ignjatije je kazao: „Sinod će biti pod znakom pitanja ako uvodimo mitropolitanski sistem, dakle, to će sve u prvoj instanci da se rešava na nivou mitropolije a Sabor će biti poslednja instanca, drugostepena.“Episkop Irinej je predložio: „Mislim da bi bilo dobro, možda do iduće sednice, svako od nas svoje ideje i predloge oko naziva pomesne crkve i oko titule njenog predstojatelja stavi na papir. Da vladika Atansije, ako može da se prihvati toga, napiše predlog preambule i da se dogovorimo kad bi smo se opet našli.“Tada se umešao N. N.: „Hteo sam samo, pošto sam došao sa idejama, meni je jeko problematičan bio uvek sam termin Ustav crkve. To se sad pokazalo u ovoj situaciji sa Artemijem ili njegovim radnicima, kanonistima koji izjednačavaju Ustav sa Jevanđeljem sa kanonima crkvenim. U drugom crkvenom smislu svi jako dobro znamo da Ustav istovremeno, možda, ne znači ništa. Ustav, šta sad znači da ova Crkva ima ovakav Ustav, ova Crkva ovakav, ovaj manastir ovakav, a čini mi se da je to neizbežno. Mislim da bi taj Ustav naš budući trebao da sadrži samo osnovne odredbe, a da sve ostalo bude regulisano kao u drevnim patrijaršijama, pravilnicima o radu. Dakle, da Ustav bude jedno teološko-eklisiološko, koji će definisati određene službe a podakti će da rešavaju...“Na pitanje episkopa Irineja da li može da predloži neki sinonim za Ustav, N. N. je odgovorio: „Statut!“ Kada je mitropolit Amfilohije konstatovao da je statut niži akt i da bi ga trebalo primeniti u slučaju mitropolitanskog sistema, Velibor Džomić je predložio: „Može da bude mitropolitanski tipik, recimo!“ N. N. je konstatovao da se taj akt ne zove Crkveni Ustav već Ustav Patrijaršije.SLEDEĆI SASTANAKEpiskop Atanasije je dodao: „Još bi samo nešto rekao. Iz patrijarhovog ne samo izlaganja nego i stava, čovek je stare škole, tradicije, zna vrlo dobro otac Justin je tada pričao i patio zbog toga kad je trebalo da se sude ... Visarionu i ne znam kome, da naprave onaj postupak, to je jedna tako sklepana stvar u kojem episkopi nisu dotaknuti i onda kad je bilo suđenje, oni se našli u nevolji, nema na osnovu toga suđenja episkopu. To je bilo nepromenljivo jer nigde u tome nema episkopa, a u kanonima je ravno episkop, sveštenik, đakon, laik.“Episkop Ignjatije je predložio: „Možda bi bilo dobro, bilo načelno, da se objavi jedna vest da je Komisija za izmenu i dopunu Ustava održala sastanak, da malo se narod navikne, da on čuje, da će se nešto raditi i da će se nešto menjati.“Na kraju je dogovoreno da sledeći sastanak bude posle povratka mitropolita Amfilohija sa puta po Južnoj Americi. Mada je Velibor Džomić predložio da sastanak bude u nekom manastiru, episkop Atanasije je smatrao da ga treba održati u Beogradu, zbog putovanja članova, a to je prihvatio i mitropolit Amfilohije.Zaključio je episkop Irinej: „Do iduće sednice da sve ovo pregledamo, da uđemo u tematiku, da preložimo naziv, da dobijemo preambulu, da vidimo i titulu patrijarha, a sigurno je kad budemo određivali te sastavne jedinice da ćemo uvesti pojam eparhije. Šta znači eparhija? Eparhija može biti mitropoolija, može biti eparhija. To je pred nama. Znači, da se planira iduća sednica u oktobru.“ Mitropolit Amfilohije je bio kratak: „Druga polovina oktobra, posle sednice Sinoda u Pećkoj patrijaršiji.“EPILOG Naš narod kaže: Što je brzo, to je kuso.Posle ovako burnog početka „velikog posla“.usledio je krah! Naime, dogovoreni sastanak Komisije nije održan. U međuvremenu, do ovogodišnjeg Sabora, episkop bački Irinej je evoluirao u pozitivnom (nadamo se) smeru, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije je otišao još jedan korak na svom putu ka Crnoj Gori, Velibor Džomić je odbranio doktorat... U međuvremenu, odnos episkopa Irineja i mitropolita Amfilohija je evoluirao u negativnom smeru zbog razlika u stavovima po značajnim pitanjima Srpske pravoslavne crkve... U međuvremenu, patrijarh Irinej je u intervjuu beogradskom dnevniku Večernje novosti 3. maja istakao: „Promena Ustava je dugotrajan proces, u kome nema žurbe. Pojedine ustavne odredbe se menjaju i na zasedanjima Svetog arhijerejskog sabora, koji je vrhovna crkvena zakonodavna vlast. Niti treba priželjkivati niti očekivati radikalne, a pogotovu ne brze promene. Crkva svoju misiju i danas vrši na osnovu svetih kanona, postojećeg ustava i drugih crkvenih propisa.“ Istorija nas uči da „neprijatelj nikada ne spava“ pa je za očekivati novu sednicu Komisije za izmene i dopune Ustava Srpske pravoslavne crkve. Jer, započeto se mora završiti.Borba za veru

[adam]

Није хипотетичка већ истинита прича: Остане девојка трудна, одлучи пар да се венча у цркви, пре порођаја наравно. Међутим између жеље младенаца и термина за порођај се налази период дужег поста (од неколико недеља). Пишеш молбу владици који има ауторитет да на своју душу допусти свештенику да их венча у време поста.

vidis ti kako se vi drzite one titine necemo se drzati zakona... ako ste protiv abortusa, odnosno ako je svaki zametak covek od momenta zaceca onda bi zvanicna crkva morala da tretira dete koje je zaceto pre sklapanja braka kao nezakonito i ne bi trebalo da ima veze da li se mlada porodila ili ne. ali ne - dok se mlada ne porodi, dete ne postoji. i ne samo to, vec se gresnicima izlazi u susret pa se svadba pravi za vreme posta. sumnjam da su na svadbenom rucku sluzili ribu i rotkvu struganu.

[garcia]

@buffalo billhehe, super je tekst. kao neka drama, kakva baljezganja na najvišem nivou.a ja očekivao od lokalnog paroha sadržajnije besede nedeljom posle liturgije.

Edited September 27, 2013 by garcia

[Turnbull]

Kako mogu činodejstva u zabranjenim danima? Ako je zabranjeno lova valjda ne pravi razliku.

vidis ti kako se vi drzite one titine necemo se drzati zakona... ako ste protiv abortusa, odnosno ako je svaki zametak covek od momenta zaceca onda bi zvanicna crkva morala da tretira dete koje je zaceto pre sklapanja braka kao nezakonito i ne bi trebalo da ima veze da li se mlada porodila ili ne. ali ne - dok se mlada ne porodi, dete ne postoji. i ne samo to, vec se gresnicima izlazi u susret pa se svadba pravi za vreme posta. sumnjam da su na svadbenom rucku sluzili ribu i rotkvu struganu.

Pa u pravoslavlju sve može!Moj omiljeni vic na tu temu:Otiš'o lik kod katoličkog sveštenika, i kaže: Oče, zgrešio sam.- Pa s kim?- Sa šesnaestogodišnjom devojčicom.- Pa to je strašan greh - moraš da postiš šest meseci i izrecituješ sto zdravomarija.- Ali to nije sve! Zgrešio sam i sa ženom od trideset godina!- Pa dobro, sad...- Udatom!- Uh, strašan greh, godinu dana posta i još dvesta zdravomarija!- Ali ima još!- Šta, pobogu?- Zgrešio sam i sa ženom od sedamdeset godina!- Uh, uh, još godinu dana posta i još trista zdravomarija!Završi se ispovest, lik se prearačuna, mnogo je bre dug taj post. Pogleda preko puta - pravoslavna crkva. Daj da proba tamo.- Oče, zgrešio sam.- Šta je bilo?- Spavao sam sa šesnaestogodičnjom devojčicom!- Pa, morao je neko da je nauči.- Ali... spavao sam i sa udatom ženom od tridest godina!- Pa, ti mlad, ona mlada... u čemu je problem?- Ali, ali... spavao sam i sa ženom od sedamdeset godina!- He, he, a njoj kao loše bilo.- Pa kako sad to, malopre sam bio kod katoličkog sveštenika i on me terao da postim deset godina da okajem grehe, a vi ovako?- Kod katolika? Pa taj bre pi**u u životu nije vid'o! Edited September 27, 2013 by Syme

[savindan]

A pred kim vladika "ima autoritet da na svoju dušu..."? Pred bogom?

Да, као и сваки човек ће одговарати за своја дела...

vidis ti kako se vi drzite one titine necemo se drzati zakona...

Разлика је у томе што код Тита није било никакве одговорности за било шта.У овом случају постоји пуна одговорност за сваки дозвољени изузетак правилу. Владика ће за своје дискреционо право одговарати, за сваки дати благослов па и за то венчање, због чега је то на крају његова лична одлука.

ako ste protiv abortusa, odnosno ako je svaki zametak covek od momenta zaceca onda bi zvanicna crkva morala da tretira dete koje je zaceto pre sklapanja braka kao nezakonito i ne bi trebalo da ima veze da li se mlada porodila ili ne. ali ne - dok se mlada ne porodi, dete ne postoji.

Права која проистичу из Конкубината постоје још од Римљана а такви облици се спомињу у Крмчији и Властаревој Синтагми. Дужност пароха је да настоји код младог пара да склопе црквени брак што се и постиже.Наравно да дете постоји, оно је узрок lex specialis...

[adam]

blagoslov za svako individualno vencanje je diskreciono pravo vladike i kao takvo se ima postovati jer je vladika odgovoran visoj sili kad za to dodje vreme? moze vencavati gresnike bez posledica na ovom svetu. interesantno.to znaci da crkva ne bi reagovala kad bi se nasao vladika koji bi odlucio da vencava istopolne parove? kao sto si rekao - duznost paroha je da nastoji kod mladog para da sklope crkveni brak sto se i postize.nisam siguran da bi to tek tako proslo. ipak, nije to pedofilija pa da se gleda kroz prste i nada u visi sud.

[Lezilebovich]

da li izdaju fiskalne racune u ovoj prodavnici na terazijama ili su i tu oslobodjeni pdva ?

[MayDay]

nova tezga na terazijama -_-

Šta je ovo?!

[Lezilebovich]

imas i ovde lepe slikehttp://www.telegraf....terazijama-foto

Beograđanima ovih dana zastaje dah kada prolaze Terazijama. Na broju 22 sada se nalazi Patrijaršijska prodavnica, koja preti da zaseni brendove kao što su "Armani" i "Burberry", koji su u komšiluku

- Na dve etaže, s merom i stilom opremljen je galerijsko-prodajni prostor. Ovo je novo mesto gde će se sabirati naši ljudi, građani, vernici da bi zadovoljili svoje duhovne potrebe i potrebe svojih porodica – saopštila je SPC

moderna crkva.mogli su i po jednu u delta sitiju i u uscu Edited September 28, 2013 by Lezilebovich

[savindan]

@adam, Истополни брак је парадокс (за хришћане) тако да имаш одговор на питање.Педофилија је озбиљна ствар, далеко било да се гледа кроз прсте, ако знаш за неки случај то се мора пријавити.@Lezilebovich,Те ствари су ослобођене ПДВ-а.