Liberalizacija SPC

[InvisibleLight]

kač 'razrešen svih dužnosti'to znači da je raščinjen,..? jel ima prava ostati kao monah u nekom manastiru?

[Аврам Гојић]

to znaci da vise nema nijednu administativnu obavezu u crkvi, i postaje obican kaludjer.

[savindan]

Sveštenici sa vojnim činom!Za manje od mesec dana prvi sveštenici biće upućeni u jedinice Vojske Srbije. U Beogradu se privodi kraju njihova vojnička obuka, a u kasarnama uređuju prostorije za versku službu.- Kako se ne bi remetilo izvođenje redovnih aktivnosti, mislim da vojnici muslimani neće moći da se klanjaju više od dva od pet propisanih molitvi dnevno. Ali petkom ćemo svi imati zajedničku molitvu - kaže Mustafa Jusufspahić, koga će vojnici oslovljavati ne po činu, već sa “efendijo”.Goranu Avramovu, župniku iz Beograda, obraćaće se sa “oče”.- Naša uloga je da budemo duhovna podrška, oslonac i mudar savetnik kad je najteže i prijatelji i sagovornici u trenucima veselja - kaže on.

We in the big leagues now...

Чак и у лаичкој Француској! :P

[JozoMujica]

kač 'razrešen svih dužnosti'

Ali...

Kako komentarišete to što je odluka o vašem razrešenju bila jednoglasna?- Nemam pojma. Ne bih da pričam na temu rekla-kazala. Znate, bitno je da je zemlja Gospodnja. Sve ostalo je manje važno.

Kakav odgovor! :lolol:Bitno da je Zemlja okrugla.

[Lezilebovich]

nekoliko dana medijske buke i eto odmah rezultata (osim i ako oni nisu deo te iste buke)

Prvi put od 2000. godine opada broj ljudi koji imaju pozitivno mišljenje o Crkvi. SPC tako više nije institucija od najvećeg značaja, već je to mesto prepustila Vojsci Srbije. Prema poslednjem istraživanju „Stratedžik marketinga“, pozitivan odnos prema Vojsci ima 42 odsto ispitanika, dok je SPC pozitivno ocenio 41 procenat anketiranih.

[Filipenko]

Kad Filaret odlikuje Pahomija i Kačavendu: Mrzite nas koliko hoćete! Vladika mileševski isprva daje orden Vasiliju Kačavendi i govori mu:- Vladiko dragi, nadaju te, napadaju me! Pas laje, vetar nosi! Budi sa svojim narodom jer si narodni vladika u RS, zato te dušmani i neprijatelji napadaju. Mogu da te mrze koliko hoće... Iza tebe ostaju crkve i uređena rezindecija...Filaret zatim poručuje:- Mrzite nas koliko hoćete! ... Napred, brate Vasilije!Vladika mileševski potom odlikuje vladiku Irineja.- Našem ministru spoljnih poslova! Jer ako neko ne može, može vladika bački! Gde ko ne ume, ume vladika bački. On sve može! Hvala vam, brate Irineje, što se borite... Borite se! ... Klase, mase i režimi, sve je dolazilo i prolazilo, ali Hristova Crkva je opstajala i opstaće - kaže Filaret.Naposletku, Filaret odlikuje Pahomija.- Da ne bude ona narodna, dve se ribe na istoj vatri pekle, jedna drugoj nije verovala... Teško je danas u raškoj oblasti, teško je u preševskoj dolini u Južnoj Srbiji. Teška situacija sa svih strana... Bori se, brate Pahomije, i ne daj se! Znam ja, voleli bi oni da tebe nema, da mene nema! Da pola nas nema, ali biće nas dokle Bog hoće! - kaže Filaret.

[Turnbull]

Како да држава и црква буду одвојене – Бојан Јовановић У дубокој повезаности с народомOднос према цркви нису променили њени радикални критичариИзражено као последица модерне секуларизације друштва, одвајање државе и цркве добило је у време присилне комунистичке атеизације и стварања парарелигијских профаних култова партијских вођа радикалну форму потпуног потискивања цркве из јавног, културног и друштвеног живота. Након краха социјализма започео je процес битне друштвено-политичке промене и прелаза, односно враћања у претходни капиталистички систем у којем је уз поштовање принципа секуларизације црква поново заузела своје место у друштву.Чињеница је да је положај цркве у држави побољшан, почев од социјалног положаја свештеника, увођења веронауке у школе до честих комуникација између представника највиших државних и црквених власти, али однос према цркви нису променили њени радикални критичари. Чим би она изразила свој став о неком важном питању и изнела своје мишљење, одмах би је oви критичари оптуживали за мешање у државне послове и упозоравали друштво на опасност од клерикализма, клеронационализма и клерофашизма. Такве дисквалификације, осенчене комунистичком носталгијом за временом неме, безгласне и безутицајне цркве, праћене су и извесним страхом од цркве.Тај атеистички страх има своју основаност, јер су у условима дуготрајуће тешке економске кризе и отворених социјалних проблема црква и религија добиле на значају. Међутим, повећан углед верских организација не значи и клерикализацију друштва. Подршка коју поједини црквени великодостојници дају одређеним политичким опцијама и друштвеним организацијама као и њихово самостално и радикално критичко иступање у односу на државну политику и политичка решења легитимно је изражавање њиховог мишљења. Неспоразуми између цркве и државе настају када власт за остварење неких својих циљева не добије подршку цркве. Тада се у јавности пренаглашавају њени унутрашњи проблеми да би јој се смањио углед, а она дискредитовала.Непосредан повод поновног преиспитивања односа државе и цркве у Србији су њихови различити ставови о Бриселском споразуму као решењу проблема опстанка српског народа, државе и цркве на простору Косова и Метохије. Неслагање које је црква изразила у вези са тим споразумом веома је значајно као гест забринутости над реалном опасношћу која прети српском народу и адекватне одбране суверенитета и интегритета земље на простору самопроглашене државе Косова. У ситуацији када се нечувеним притиском на нашу земљу, израженим и непримереним захтевом немачких парламентараца приликом њихове недавне посете за променом свести Срба у односу на проблем Косова и Метохије, настоји да Србија претвори у девојку која неће моћи да каже „не”, став цркве је важан за очување моралног интегритета нације.Та морална духовна вертикала темељи се на значају СПЦ за формирање националног идентитета и очување српске државе. У време турског ропства српску државност је чувала црква, а када је укинута Српска патријаршија онда је православни српски народ сачувао идеју о својој државности и устанцима пре два века успео да обнови своју државу. Током екстремних искушења кроз која су прошли Србија и српски народ, светских ратова, југословенског самопоништавања и комунистичког разарања националне духовне традиције, СПЦ је делила њихову судбину.Уколико се имају у виду ове чињенице, онда је јасно да је осим своје есхатолошке димензије СПЦ и значајна национална институција дубоко повезана са својим народом. Србија као секуларна држава се темељи на верској толеранцији којом потврђује мултирелигијски капацитет и управо у том контексту СПЦ не губи свој значај за већински, српски народ. Одвојеност институција световне и духовне власти не може оспорити њихову животну, друштвену и културну повезаност, јер се њихове активности укрштају у духовној реалности грађана верника. Када се суочимо с том реалношћу, у којој се укидају њихова разграничења, онда препознајемо да је, уз уважавање њихових битних релација, управо то место одакле треба кренути ка решавању свих текућих неспоразума у комуникацији између државе и цркве.*Научни саветник Балканолошког института САНУБојан Јовановић

[bergasa19]

Pa dobro. To je ideoloski legitiman stav.

[Turnbull]

Pa mislim, ne bih ga zabranio. Ali crkva kao čuvar moralnog integriteta nacije? Koje nacije? Da ne pominjem što je za autora svaki strah od klerikalizacije društva samo komunistička paranoja.

[bergasa19]

Kao sto se Branka Prpa zapitala zasto Predsednik drzave i Premijer na ukopu kraljevske dinastije u govoru pominju da su pocinjene istorijske nepravde.

Edited May 30, 2013 by bergasa19

[Turnbull]

Ja sam se zapitao šta će oni uopšte tamo.

[bergasa19]

Jedinstvo drzave i crkve. Povratak na tekst.

[savindan]

Kao sto se Branka Prpa zapitala zasto Predsednik drzave i Premijer na ukopu kraljevske dinastije u govoru pominju da su pocinjene istorijske nepravde.

Јер јесу објективно почињене историјске неправде

[bergasa19]

A kako su to ucinjene istorijske nepravde?

[savindan]

Видиш како и ти знаш баш као и Бранка ;)Што се Цркве и Државе тиче, одвојеност не искључује сарадњу. Дапаче, искуства Аустрије, Белгије, Естоније, Ирске, Италије, Кипра, Летоније, Литваније, Луксембурга, Мађарске, Немачке, Пољске, Португала, Словачке, Словеније, Холандије, Хрватске, Чешке, Шведске, Шпаније па чак и Француске нам говоре да увек има места таквој сарадњи, најпре у секуларним државама ЕУ (изостављене имају државе цркве па сходно томе нису секуларне).

Edited May 30, 2013 by savindan