Josip Broz Tito i njegovo vreme

[Hamlet Strašni]

Pa, možda ni ne može da se rasplete (uz dužno izvinjenje prof. istoričarima kojima je raspletivanje posao). Što se mene tiče, ni ne mora.Ne gajim (niti sam ikad, čak ni kad sam kraće vreme bio u podmlatku časnog sepeoa) omrazu prema Joži, a vala nisam bio ni fanboi. Premda jeste bilo kul kad smo bili klinci i dobijali zastavice da mašemo, išao sam u školu preko puta stadiona CZ, a tu je Tile uvek prolazio sa kavalkadama. :) Dan kad je bio txe mimohod™ sam iskoristio da se prošvrćkam vozom do Ujvideka, doduše u to vreme sam regularno "izostajao sa nastave", do mature stigavši sa svega 176 neopravdanih. Izostajanje sa mimohoda™ mi se valjda nije brojalo. Da je to stvarno bila diktatura, verovatno bi me postavili uza zid. (Ako ne za to, onda za grudvanje u odeljenju kada je moja ledenica slučajno završila na Brozovom portretu - sigurno. PS. Stvarno slučajno.)

Išao si u Karađorđe. :oPa mi smo arhineprijateljiПослато са GT-I9100 користећи Тапаток 2

[Indy]

Pa mi smo arhineprijatelji

:(Nisam kriv, tamo su me upisali.

[Hamlet Strašni]

Uh. Sa pogrešne si strane Autokomande Послато са GT-I9100 користећи Тапаток 2

[Yoda]

Nisam ni mislio na vojne saveznike, nego na politiku. Jugoslaviju kao 1 državu apsolutno niko nije branio 1991, niko joj nije ponudio svoje dobre usluge, niko nije insistirao na demokratizaciji Jugoslavije nego na demokratizaciji republika, 1 praktično lešinarenje. S obzirom da je jugoslovenska politika spram onih od kojih je uzimala pomoć (i na istoku i na zapadu) uglavnom bila na principu prevejanog prosjaka koji izmoli pare a onda deli lekcije s visoka, odnos "moćnih" prema Jugoslaviji nije za čuđenje. Ne tvrdim da je drugačijom politikom sigurno mogla da ih kupi i da se spase propasti, nego samo da je režim čuvajući sebe urušio zemlju, nešto slično kao što je zlobimir uradio 1 deceniju kasnije.

Jedan od bagova uglavljen je vec na pocetku.Zoran Djindjic, Srbija ni na Istoku, ni na Zapadu

Jugoslovenski federalizam predstavlja državno-pravni odgovor na naše nacionalno pitanje. Stav da su jugoslovenskim etničkim grupama data pogrešna prava ne znači ništa drugo nego da je pogrešan taj koncept federalizma. Ovde nam neće mnogo pomoći njegovo polemičko istorizovanje. Kao politička realnost on je uspostavljen tzv. AVNOJ-em, a kao državna forma se proteže od prvog Ustava (1946), pa sve do najnovijih oficijelnih predloga za donošenje novog Ustava (1990). Sve borbe za redistribuciju nacionalnih prava, koje su prikriveno i otvoreno vođene u posleratnoj Jugoslaviji, priznaju ga kao referentni okvir. Naravno da u sredstva borbe spada i to da se protivnicima osporava pravo pozivanja na zajednički izvor (AVNOJ), međutim, ma kako ratoborna bila, ta demagogija ne može prikriti da su svi saglasni o prirodi nacionalne moći, a da se spor vodi samo oko njene preraspodele među jugoslovenskim nacijama. A ta priroda moći jasno je definisana u prirodi našeg federalnog poretka.Šta je to u jugoslovenskom federalizmu, što dovodi do nerešivih teškoća, kakve su i one pred kojima se naša zemlja trenutno nalazi? Odgovor je jednostavan: nacionalna moć jugoslovenskih etničkih grupa sistematski je uspostavljena kao etničko-teritorijalna suverenost, tj. kao stapanje etničke i republičke suverenosti. Ova operacija institucionalno je dovršena još 1964, a politički se realizuje od sredine šezdesetih godina. U svom dovršenom državno-političkom obliku od koga nismo previše udaljeni nudi nam se kao forma saveza suverenih država, tj. kao Sjedinjene Jugoslovenske Države.Već sama terminološka asocijacija na Sjedinjene Američke Države pobuđuje optimizam. Zašto Jugoslaviji nije suđeno da svoj konačni mir pronađe u ovoj privlačnoj formuli?AVNOJ-ski koncept federalizma pogrešan je zbog toga što počiva na jednoj fikciji sa dalekosežnim posledicama. U njemu je pretpostavljeno da su jugoslovenski narodi kojima je onda priznata teritorijalna suverenost u samima sebi uspostavljeni kao istorijsko-politička nacija. Naime, da su to "nacionalni individualiteti" koji su unutar sebe politički homogenizovani, a to pre svega znači, da su etničke manjine unutar tih nacija politički integrisane na relativno opštezadovoljavajući način. Ako bi to bilo istina, federalizam bi predstavljao skup institucija za regulisanje međusobnih odnosa između nekolicine nacija kao istorijsko-političkih celina.Međutim, užasna zbivanja tokom Drugog svetskog rata mogla su biti osnov za sve drugo, samo ne za pomenutu AVNOJ-sku fikciju. Ta zbivanja su pokazala da jugoslovenske "nacije" nisu istorijsko-politički, nego prirodno-etnički kolektivi, koji svoju unutrašnju homogenost ostvaruju prvenstveno fizičkim odstranjivanjem manjinskih etničkih grupa. Pred posleratnim državnim uređenjem time se postavljao težak zadatak da u sklad dovede zahtev za afirmisanje velikih etničkih grupa (nacija) i zaštitu etničkih manjina unutar tih nacija. Koncept federalizma, onako kako je razvijen u svim ustavima socijalističke Jugoslavije, predstavlja odgovor na prvi deo zadatka, uz potpuno zanemarivanje drugog dela. Stiče se utisak da je on pravljen u skladu sa potrebama nekog naroda čije se etničke granice potpuno poklapaju sa teritorijalnim. A u Jugoslaviji, osim slovenačkog, takvih naroda nema.Time što je nacionalnu suverenost definisao kao etničko-teritorijalnu, jugoslovenski federalizam je pokrenuo dvostruku dinamiku. Na jednoj strani, dinamiku konfederalizovanja. Pošto nacija + teritorija + suverenost ne znači ništa drugo nego suverenu nacionalnu državu u smislu 19. veka, jasno je bilo da će naš federalni koncept, čim napusti ravan čiste političke demagogije (a on ga napušta već u ranim šezdesetim godinama) voditi u pravcu formiranja nezavisnih država, koje će se u prvom trenutku nazivati "socijalističkim republikama", da bi onda suvereno odlučile i o eventualnoj promeni svog imena. Na drugoj strani, okolnost da narodi koji ulaze u Jugoslaviju u najčešćem broju slučajeva nisu istorijsko-politički, nego samo etničko-nacionalni individualiteti, vodi tendenciji stvaranja unitarnih republičkih država.Isti oni razlozi koji su na nivou jugoslovenske države motivisali naglašavanje kolektivnih prava (kao prava federalnih jedinica) trebalo bi da važe na nivou republičkih nacionalnih država, kao heterogenih zajednica sa kompaktnim etničkim manjinama. Međutim, borcima za nacionalnu afirmaciju ništa nije tako mrsko kao pomisao da bi nacionalna moć njihovog naroda mogla biti okrnjena federalnom redistribucijom te moći. Argumente za svoje nepomirljivo stanovište oni mogu da pronađu u našem federalnom uređenju, koje je od samog početka napravljeno kao komplikovani mehanizam, u kome od svih funkcija besprekorno deluje samo ona koja reguliše samouništenje sistema.Umesto lažnog federalizma, zasnovanog na fikciji o jugoslovenskim nacijama kao istorijsko-političkim individualitetima, bilo je na kraju rata neophodno priznati da se naši narodi nalaze u relativno ranoj fazi svog samodefinisanja kao kolektiva, pa im je zato bilo potrebno staviti na raspolaganje institucije unutar kojih bi se to samodefinisanje moglo stabilizovati i dovesti do koegzistencije. Trebalo je oprezno i pažljivo razdvojiti dimenzije kolektivnog identiteta. Prvenstveno etničke identitete (npr. Srba, Hrvata) trebalo je odvojiti od prvenstveno teritorijalnih (npr. u Dalmaciji, Slavoniji, Vojvodini) ili verskih i kulturnih. Umesto toga, paušalnom nacionalnom afirmacijom su sve male, ali suštinske, razlike izbrisane, a Jugoslavija je definisana kao savez (u tadašnjoj terminologiji je bila reč o "dogovoru") nacija.

[Budja]

Daj detalje, ne znam ko je Zecevicu bio caca.

[Indy]

Šta, nisi mogao da vidiš moju tačku? Ovo s ovim tačkanjem je stvarno smor.

[Hamlet Strašni]

Nisam. :(

[Dr Arslanagić]

Daj detalje, ne znam ko je Zecevicu bio caca.

Slavko Zečević

[Gandalf]

oko zatvorenosti - Zakon o stranim investicijama je donet tek 1967, kada su omogućena JV preduzeća sa max iznosom od 49% stranog vlasništva. Zabrana stranog vlasništva je ostala za poslove bankarstva, osiguranja, unutrašnje trgovine i transporta, to name a few. Do tada je bilo moguće uložiti novac (ne i u nabrojane sektore, oni su ostali off limits praktično do kraja) samo ako se pristane da se nema nikakvih upravljačkih prava. Da prevedem na današnji jezik - trebalo je da prođu "samo" 22 godine od kraja 2SR da se delimično omoguće strane investicije.Postojanje izvoznih preduzeća ne negira autarhičnost. Autarhičnost se ogleda u suzbijanju uvoza i naglašavanju samodovoljnosti nacionalne privrede (po 1 železara u svakoj republici, itd).

sto su, u istom periodu, (uspesnije) radili u istocnoj Aziji.a) suzbijanje uvoza, uz podsticanje izvoza: gledajuci strukturu izvoza tokom '70-ih i '80-ih, YU je bila vrlo dobro plasirana medju zemljama u razvoju;b) suzbijanje stranog vlasnistva, posebno u bankarstvu su radili istocni Azijci, jer su zeleli zadrzati kreditiranje kao instrument industrijske politike. Japan i JKoreja (i Tajvan) su bankarski sektor liberalizvali tek krajem '80-tih;c) samozadovoljnost nacionalne privrede sluzi da se poguraju firme koje ce kasnije moci i da izvoze (radili Japanci i JKorejci). Edited March 17, 2013 by Gandalf

[MancMellow]

Odlična ilustracija za ono što je u toj državi možda bilo i najgore: mistične bezbednosne strukture u kojima su se pozicije dinastički nasleđivale i koje su postale živ organizam koji sisa krv i koje kontrolišu sve i svakog. Do dana današnjeg.

Yup. Mada, potka se menja. Da bi te strukture odrzavale svoj uticaj drzava mora da bude u nekoj vrsti egzistencijalne opasnosti ili "opasnosti", spolja ili iznutra. Ne pita se zasto je neko ubijen/prebijen/ispitivan usred bela dana bez ikakvog razloga dok neprijatelj rovari/gori hilandar. Zato se problemi resavaju da se ne rese, osim kad apsolutno moraju da se rese i kad je na vidiku neki, bog dao, novi problem. Ok, svaka drzava na ovaj ili onaj nacin sugerise da moze biti povredjena ili joj naneta steta bilo koje vrste. Kod nas se vec jako dugo podgrevaju strahovi od potpunog nestanka. To stvara psihozu, a psihoticno drustvo tesko objektivno kontrolise bilo sta, taman i da ima potpuno izgradjene demokratske institucije.

[Luther]

sto su, u istom periodu, (uspesnije) radili u istocnoj Aziji.a) suzbijanje uvoza, uz podsticanje izvoza: gledajuci strukturu izvoza tokom '70-ih i '80-ih, YU je bila vrlo dobro plasirana medju zemljama u razvoju;b) suzbijanje stranog vlasnistva, posebno u bankarstvu su radili istocni Azijci, jer su zeleli zadrzati kreditiranje kao instrument industrijske politike. Japan i JKoreja (i Tajvan) su bankarski sektor liberalizvali tek krajem '80-tih;c) samozadovoljnost nacionalne privrede sluzi da se poguraju firme koje ce kasnije moci i da izvoze (radili Japanci i JKorejci).

Uz malu, gotovo beznačajnu, razliku da nisu imali samoupravni socijalizam već veoma tvrd kapitalizam i vojni, politički i ekonomski kišobran USofA.

[Filipenko]

I, šta smo rešili na kraju, Tito je bio loš i kao čovek i kao komunista, uzimao je puno kredita i zatvarao ljude?

[Cane Vukic Prebranac]

Вратија се Шиме

[nemoderisani]

Hej ja sam se šalio u obrisanom postu, tj razumem da je zvučalo uvredljivo ali nije napisano u tom tonu pa se izvinjavam. Ali vidim da su stvarno svi nestali s topica kad je skribomanski udarnik pušten iz Bilećkih kazamata.

[Filipenko]

http://www.youtube.com/watch?v=30l3vdM4-eU