The Boss

[Buck Naked]

Ghost carina.

[wayfaring stranger]

I ne bi me toliko smetalo o kojim stilovima piše (to što ja ne razumijem alternativu, a netko u njoj vidi vrhunsku umjetnost - ha, svatko ima svoja ograničenja), ali stil kojim on ponekad piše je, po mojem skromnom mišljenju, ispod kriterija te struke. Oduševljenje i odobravanje se valjda mogu izraziti i malo elegantnije, a ne nivoom 15-godišnjeg teenagera koji je prvi put u životu vidio, khm, određeni dio anatomije suprotnog spola.

Sale je iskreni ljubitelj muzike i to je jasno svima koji su čitali njegove tekstove, jedino ne mogu da nađem opravdanje za njegovu nemogućnost da se posle svih godina pisanja, kako si naveo, na malo primereniji način obrati čitaocima. Juraj Šiftar se koliko znam, nikada se nije prilagođavao tržištu, ali on nije živeo od svog pisanja. Juraj je uvek bio istraživač u muzici, a to je osobina koja je retka i kod rock kritike. Najčešće mi grupe o kojima je on pisao nisu previše značile, ali način na koji je to radio bio je izuzetan. Zbog toga sam ga cenio više od Dragaša i Čikare, iako njih dvojicu mogu da smatram svojim učiteljima uz Nezavisni zvuk Miška Bilbije i gazzinu Supermenovu sestricu. Odoh daleko od teme ... izvinjavam se na trollu. Nadajmo se da Bruce neće biti preskup za neki od narednih EXIT-a.

[dancing]

Evo još jedne recenzijice...http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektakli/...38/Default.aspx

[dancing]

Ovako....Koncert je zaista bio nesto posebno, nesto sto ne ne vidja cesto, pa kada je i Bruce u pitanju. Ovoga puta bio sam na odlicnom mestu, u prvom redu posle fan pita, sto mozda i pojacava utisak.Sreo sam tamo ljude, od onih koji su bili prvi put na njegovom koncertu, do prekaljenih i svi se slazu da ga je otprasio kao da im je poslednji u karijeri. Kada je otvorio festu sa Jackson Cage znao sam da ce to biti sjajno vece, a bas sam se odusevio jer sve pesme sa Rivera dozivljavam na neki poseban nacin, posto je to ploca sa kojom sam poceo da slusam Springsteena. Moram da izdvojim Jersey girl...nezaboravno, posebno sto je najpre rekao da nije siguran da li uopste ume da je odsvira. Onda krene...samo glas i gitara i onaj eho stadionski od kojeg ti se najezi svaka dlaka. Pa onda Johnny 99, stvar za koju sam mislio da nema sanse da je cujem uzivo. The River je takodje bila mnogo emotivna....Mnogo detalja zbog kojih razumem Dragasovu "recenziju". Bruce je neverovatan, ponovo je to bila rokacina od 180 minuta, a vise puta sam se zapitao: Boze, pa on ima 60 godina, sta ako mu pozli... Tesko je objektivno opisati ta tri sata r`n`r magije. Pokusao je Dragas, pa, eto, zavrsilo se poredjenjem Brucea sa bogom. Mislim da je to iz njega prosto izaslo, ne kao iz novinara, rock kriticara, vec kao iz jednog od 50.000 fanova koji su te veceri bili tamo. Tekst mozda izgleda kao da ga je pisao za Politikin zabavnik, ali ako ne napravis malu vremensku distancu, kako da se odupres...Da, na stadionu Ernst Happel nisam video boga, video sam Brucea Springsteena. Od krvi i mesa. Dovoljno.

Ajde, ajde, ako ni zbog čeg drugog, onda zbog ove genijalne slike koja je na mom avataru, zaslužio si tako dobar koncert! :D Jao, eto sad baš na radiju svira Dancing In The Dark, kolege s posla su mi to poželjele za roćkas!!

[dancing]

kako si naveo

Hm, hm, moram poraditi na svojem stilu, očito ne zvučim dovoljno ženstveno.

Juraj Šiftar se koliko znam, nikada se nije prilagođavao tržištu, ali on nije živeo od svog pisanja. Juraj je uvek bio istraživač u muzici, a to je osobina koja je retka i kod rock kritike. Najčešće mi grupe o kojima je on pisao nisu previše značile, ali način na koji je to radio bio je izuzetan. Zbog toga sam ga cenio više od Dragaša i Čikare, iako njih dvojicu mogu da smatram svojim učiteljima uz Nezavisni zvuk Miška Bilbije i gazzinu Supermenovu sestricu. Odoh daleko od teme ... izvinjavam se na trollu. Nadajmo se da Bruce neće biti preskup za neki od narednih EXIT-a.

Ne znam za te ljude koje spominješ, ali meni se od hrvatskih novinara sviđa kako piše Denis Leskovar (on je u Večernjem listu).

[wayfaring stranger]

Hm, hm, moram poraditi na svojem stilu, očito ne zvučim dovoljno ženstveno.

Ivinjavam se

Ne znam za te ljude koje spominješ, ali meni se od hrvatskih novinara sviđa kako piše Denis Leskovar (on je u Večernjem listu).

Denis Leskovar, znam da je radio na radiju 101, sa njegovim bratom Nevenom sam svojevremeno razmenjivao neku muziku, provericu Denisove recenzije. Trazeci neke linkove da bi se uverila o cemu pricam naleteo sam na recenicu koju je neko napisao na http://www.forum.hr/archive/index.php/t-3079.html"ajde rađe da pričamo o pojmu glazbenog novinara...ima jedan koji zna i priča taman onako kako i koliko treba...zove se juraj šiftar;)"Siftarove recke:http://www.radio101.hr/recenzije_arhiva.phpukucaj u ključna riječ juraj šiftar evo samo par linkova za odredjene reckeBONNIE PRINCE BILLY Master And Everyonehttp://www.radio101.hr/recenzije_arhiva.php?id=68CAT POWER You Are Freehttp://www.radio101.hr/recenzije_arhiva.php?id=211STEPHEN MALKMUS Pig Libhttp://www.radio101.hr/recenzije_arhiva.php?id=216NINA NASTASIA Run to Ruinhttp://www.radio101.hr/recenzije_arhiva.php?id=271

[Sludge Factory]

SPEKTAKL - Reporter Danasa na koncertu Brusa Springstina u BečuBadlands: Klemons i SpringstinSenzacionalno!Autor: Zoran Panović

Baš tako: Citiramo bečke medije koji su na više mesta upotrebili reč „senzacionalno“, u izveštajima i kritikima koncerta koji je Brus Springstin sa svojim The E Street Bandom održao u nedelju 5. jula uveče na bečkom Ernst Happel stadionu. Tačno tri sata udarničkog pevanja, sviranja, i fluida sa publikom (40.000). I to bez ijedne pauze. Čak ni one minimalne, između pesama. Iako Boss ima 59 godina. Distorzija i znoj, fanatično odana publika, i unikatan osećaj slobode i poštenja. Ali, zato je samo Springstin - The Boss, sa svojim mitskim fender telekasterom najveći živi autoritet u rokenrolu sigurno. Čovek kome se i dalje veruje, čovek koji je i dalje „jedan od nas“ uprkos svim parama koje ima i uprkos svim pravilima šou biznisa. Još jednom smo se uverili u aksiom koji je davno izrekao Pit Tauzend - „Kad Brus Springstin peva, to nije zabava, to je trijumf, čoveče!“ U tome je tajna; da je te večeri rekao, „hajmo sad svi peške u Budimpeštu“, ili da je rekao „hajmo sad svi na Kosovo“, svi bi krenuli, ali u tom kretanju ne bi bilo nikakvog idolopoklonstva, nikakve iracionalnosti, svako bi i dalje ostao svoj, slobodan, svako bi i dalje mislio svojom glavom, ali bi poverovao Springstinu da to treba zaista da uradimo ma koliko predlog zazvučao sublesasto. Čak ima i onih koji su glasali za Obamu ne zbog Obame, nego zato što ga je Springstin zdušno podržao. Dobro je neko primetio da Gazda i članovi E Street benda podsećaju na junake filma „Divlja horda“ Sema Pekinpoa pred poslednji obračun sa zlim generalom Mapacceom. Takvi su bili i ovoga puta u Beču. Sve je počelo sa Štrausom i na „Lepom plavom Dunavu“. Na harmonici (velikoj, ne usnoj). Ponovo je gusarsku maramu nosio gitarista Stiv Van Zant (Litl Stiven, poznat i kao Silvio iz TV serije „Soprano“), a Springstin je kao mladoženja mladu na venčanje, izveo pod ruku na scenu saksofonistu Klarensa Klemonsa (Big Men) koji deluje sugestivnije i od Morfeusa (Matrix). Tu je i Maks Vejnberg zbog koga je i Mik Džeger priznao da Springstin ima „najbolji zvuk bubnjeva“. Na impozantnom crnom stejdžu su i basista Geri Talent, gitarista Nils Lofgren, na klaviru je profesor Roj Bitan, violinu svira Suzi Tirel, upadljivo nema Peti Skalfe - Springstinove supruge. Priča se da je pala s konja, ali se šire i glasine da se razvode, iako je Springstin to demantovao. Nedostaje i klavijaturista Deni Federiči, čija je smrt Gazdi teško pala.Bečki koncert na aktuelnoj Working on a Dream turneji senzacionalan je i po tome što je Springstin sa bendom izveo rekordnih 30 pesama. Prva je bila Jackson Cage, a ređali su se nitroglicerinski hitovi Badlands, Cover Me, My Lucky Day... Koncert je možda najviše ličio na atmosferu sa Springstinovog petostrukog albuma Live 1975-1985. Tome su doprinele i retko izvođena u poslednje vreme Darlington County, Because The Night (mada većina Srbije i dalje misli da je ovo pesma Peti Smit, a ne pesma koju je Springstin poklonio Peti Smit), i tek retko izvođena Seeds. Epska Outlaw Pete, sa poslednjeg albuma Working On A Dream, uživo zvuči još monumentalnije, a za njen finiš Springstin je stavio i kaubojski šešir na glavu, dok su se na centralnom, orijaškom video bimu smenjivali nadrealni pejzaži Arizone. Klarens Klemons je zviždao onaj deo za zviždanje u Working On A Dream, dok je, naravno, Springstin svirao usnu harmoniku na The River. Pomalo iznenađujuće, ali na set listi se nije našla nijedna pesma sa pretposlednjeg albuma Magic, čak ni buldožerski Radio Nowhere. Rok kritičar Saf Manzur (magazin UNCUT), nazvao je Springstinove pesme „fanfarama za običnog čoveka“. U kontekstu albuma (rok novele) The Rising (2002), inspirisanog 11. 9. ta definicija je dobila dodatno značenje. Sa tog epitafnog albuma, pored naslovne pesme, u Beču smo čuli i Lonesome Day, Into The Fire i Waiting On A Sunny Day koji je u Vieni i bukvalno dočekan tek nakon što je Springstin uradio posao potvrđujući po ko zna koji put da je najbolji kad od luzerskih sudbina treba napraviti epske priče.Bilo je čak ispunjavanja muzičkih želja. Jedna cura je sedela na nečijim ramenima i nosila transparent Jersey Girl. Springstin ju je pozdravio lično, ona je skinula majicu, sevnuo je crveni brus (ceo stadion „auuuuuuu!“), koji je imao šta da drži. Springstin se nasmejao, a transparent je od ruke do ruke stigao do njega. I onda je promenjena set lista, i prvi put na turneji odsvirana Jersey Girl, inače pesma Toma Vejtsa koju je Boss davno voleo da izvodi. Čuli smo i Proud Mary i falila je samo Tina Tarner. Čak je i Klarens Klemons predložio da sviraju Should I Stay or Should I Go, a i da su odsvirali to ne bi bio presedan jer Springstin je već svirao The Clash. Uostalom, dobro je nedavno prihvaćen i na Glastonberiju, na kome Bono teško da bi se usudio pojaviti. Bis u Beču (sedam pesama!!!), počeo je sa Cadillac Ranch, a nakon Bobby Jean (pesma inspirisana Van Zantom) i Dancing In The Dark, sve je završeno ni manje ni više nego sa Twist & Shout u totalnoj euforiji. „Booty-shakin, love-makin, viagra-takin, history-makin - legendary e street band!“, kako se Boss pomalo i samoironično zeza. Koncertu je prisustvovao i Niki Lauda, legenda Formule 1. Pivo na Prateru košta pet evra. Born in the U.S.A. nije svirana. ________Talentov pozdravSpringstin i njegova svita su odseli u bečkom luksuznom hotelu „Imperijal“ čiji je uniformisani vratar, inače, Srbin. Iako je imao dobru volju, nije mogao da nam obezbedi susret sa Springstinom. Ali smo zato, i bez njega, uspeli da se upoznamo sa legendarnim basistom Street Benda Gerijem Talentom, i prozborimo koju. Cool tip. Bio je prilično iznenađen kad smo mu rekli da smo iz Srbije. Iskreno se obradovao i pozdravio sve ovdašnje fanove. Talent je rođen u 1949. u Detroitu, a sa Springstinom je od 1971. Fire i Backstreets su njegove omiljene bas deonice. Donald Duck (Paja Patak) i Pol Makartni su mu omiljeni likovi.Susret u Beču: Zoran Panović, Geri Talent i Aleksandar Grbović

[Buck Naked]

Panović car. U Statusu je imao jedan izuzetno nadahnut tekst, takođe Springstin u Beču (hm, ili Milanu?)..

[The Ghost]

dancing, srecan rodjendan...I gde si ti u jednom od ona tri busa?Svaka cast Panovicu. Za tekst, a bogami, i fotku sa Garyijem.

[dancing]

Ivinjavam se

Isprika prihvaćena. ;)

Denis Leskovar, znam da je radio na radiju 101, sa njegovim bratom Nevenom sam svojevremeno razmenjivao neku muziku, provericu Denisove recenzije.

Da, dobro on to piše.Ima i dalje emisiju na 101-ci, zove se Magic Bus i bavi se klasičnim rockom i americanom.Kad smo već kod toga, ne razumijem zašto te radijske emisije moraju biti tako stilski ograničene, što ne bi ubacio blues, folk i country?

Trazeci neke linkove da bi se uverila o cemu pricam naleteo sam na recenicu koju je neko napisao na http://www.forum.hr/archive/index.php/t-3079.html"ajde rađe da pričamo o pojmu glazbenog novinara...ima jedan koji zna i priča taman onako kako i koliko treba...zove se juraj šiftar;)"Siftarove recke:http://www.radio101.hr/recenzije_arhiva.phpukucaj u ključna riječ juraj šiftar evo samo par linkova za odredjene reckeBONNIE PRINCE BILLY Master And Everyonehttp://www.radio101.hr/recenzije_arhiva.php?id=68CAT POWER You Are Freehttp://www.radio101.hr/recenzije_arhiva.php?id=211STEPHEN MALKMUS Pig Libhttp://www.radio101.hr/recenzije_arhiva.php?id=216NINA NASTASIA Run to Ruinhttp://www.radio101.hr/recenzije_arhiva.php?id=271

Hvala za linkove. Pročitala sam te recenzije i njegovom stilu se zaista nema što zamjeriti, zvuči mi nekako profesorski (što je, naravno, kompliment).Uglavnom, lijepo ga je čitati, iako muziku o kojoj piše ne slušam.Indie rock/americana mi nikako ne odgovaraju, sve mi to zvuči previše razvodnjeno (znam da se o ukusima ne raspravlja, ali...)

[dancing]

dancing, srecan rodjendan...I gde si ti u jednom od ona tri busa?Svaka cast Panovicu. Za tekst, a bogami, i fotku sa Garyijem.

Hvala! :) Nisam ja bila u Beču, da sam išla, svakako bih ti se bila javila.

[The Ghost]

Znam, nego steta sto nisi mogla.

[Buck Naked]

Neko možda ima ovo?Ja se nosim mišlju da nabavim, a i ta misao vodi mene.Brine me jedino što je to malo prenapregnuto, tj. verovatno i jadno prema Gazdi, i jadno prema filozofiji.

[dancing]

Dobra je slika, ako ništa drugo!Pošto nisam ljubitelj filozofije, neću to nabavljati, ali sam pristalica Bruceove filozofije "Nobody wins unless everybody wins!"

[Buck Naked]

Ali, pazi(te) sadržaj i naslove radova:I Born To Run the USA1. Prophets and Profits: Poets, Preachers and Pragmatists (Randall E. Auxier)2. Who's the Boss? Springsteen on the Alienation and Salvation of Work and Labor (Steven Michels)3. Then Play Guitars All Night and All Day: On the Ethics of Encores (Steven Gimbel)4. Where Were You Born, Bruce Springsteen, and What Does It Matter? (John Shook)5. On the Cover of the Rolling Stone: Revolution in the USA (Doug Anderson and Russel Anderson)II When We Were Wild and Innocent6. Blinded by the Subterranean Homesick Muse: The Poet as Virtuous and Virtuoso (Randall E. Auxier)7. Racing in the Street: Freedom, Feminism and Collateral Damage (Doug Anderson)8. An Everlasting Kiss: The Seduction of Wendy (Randall E. Auxier)III The Dark Edges9. Driving With Springsteen into the Darkness at the Edge of the World (James Couch)10. Thunder Road (Gary L. Herstein)11. Everything Dies: Facing Fatalism in "Atlantic City" (John Jacob Kaab)12. Living on the Edge: A Reason to Believe (Erin McKenna and Scott Pratt)13. Living in "My Hometown": Local Philosophies for Troubled Times (Heather E. Keith)14. Bruce Springsteen or Philosophy (Michael Ventimiglia)IV Tom Joad's Ghosts15. Straight Time: Images of Opression (Luke Dick)16. Whatever You Say, Boss: Or, What the Thunder Road Said (Michael F. Patton, Jr.)17. A Little of that Human Touch: Knowledge and Empathy in the Music of Bruce Springsteen (Scott Calef)18. Socrates the Sculptor, Springsteen the Singer: Philosophy and Art Against the Tyrants (Jason M. Bell and Jessica Bell)19. Elvis, 57 Channels and a .44 Magnum: A Cross-Section of Springsteen's Imagination (Randall E. Auxier)V Greetings From...20. Proper names in Springsteen Lyrics21. Hey that's meIndexPa kako da se čovek ne zainteresuje?

Edited July 23, 2009 by Buck Naked