Neprevodivo

[расејан]

Што волим кад ми пола ствари легне, као да сам их интуитивно већ знао, а пола ме изненади. Занимљиво штиво.

- Realnost/kultura/okolina utiče na jezik: Oni koncepti koji su za određenu kulturu i funkcionisanje društva važni će biti izrazivi sa manje morfema. Ovo se direktno oslanja na Zipfov zakon, koji u osnovi kaže da će reči koje se često koriste prosečno biti kraće od onih koje se koriste ređe. (Dužina reči je komplikovana tematika i ovo svakako nije dovoljno objašnjenje).

Да, с тим што важне а новије ствари има да се изговарају без обзира на дужину. "Ваше преосвештенство" је метар ипо, па нико не скраћује, нити га избацују. С друге стране, предугачки а важни изрази добијају скраћенице, што су многе власти схватиле одавно, па прво смисле јебитачну скраћеницу а тек онда попуне шта ће да значи (backronym).- Jezik može donekle da utiče na percepciju boja. Ako govornika nekog jezika koji ima samo dve reči za boje (tamno - svetlo) i govornika nekog jezika koji ih ima 11 pokušaš da naučiš, recimo, srpske reči za boje, uspeh će biti podjednak ako im pokazuješ tipične (čiste) nijanse tih boja kao primere. Međutim, ako im pokažeš netipične nijanse, ovaj drugi će biti u prednosti.

- Engleskogovoreće majke sa bebama koriste mnogo više imenica nego Korejske.

Вероватно и наше. Пребројати на колико места ми имамо глагол, а у енглеском то буде "do ~", "have a ~" ("have a conversation" - "разговарати"). Мени се и иначе чини да је српски глаголски оријентисан (био... сад више не знам - види следеће), а енглески више именички.

Kasnije, u jezicima koji u svom vokabularu ne prave razliku između ove dve vrste 'stavljanja' - npr. srpski (stavi poklopac na flomaster, stavi flomaster u kesu) prestanu da prave razliku u kategorizaciji ove dve vrste stavljanja, dok oni koji govore jezike u kojima se različiti glagoli koriste za ove radnje (recimo korejski - ggida i nehda) i dalje prave tu razliku.

С тим што те разлике понегде нестају. Све ми се чини да је у отаџбини нам постало нормално да се чарапе облаче (чак и кад се не иде у банку <_< ), јер се обување проредило. Исто изумиру и други глаголи за одевање (рукавице и chuckshire се навлаче, капа се натиче, папуче се назувају, огртач се, јелте, огрће).

- Govornici jezika koji imaju rod imaju tendenciju da predmete gramatičkog ženskog roda opisuju "ženstvenim pridevima", a predmete gramatičkog muškog roda "muževnim predmetima". Recimo, govornici španskog bi pokazali jasnu tendenciju da jedan most (muški rod) opisali kao čvrst, stabilan, impozantan itd., a govornici nemačkog (ženski rod) kao elegantan, graciozan, lep itd.

Зато се нама сваки елегантан мост зове "Газела", да би добио женски род :).

- Dakle, sve u svemu, rezultati su komplikovani i zamumuljeni. Jaka verzija Sapir-Whorfa je na đubrištu nauke, jaka anti-verzija je takođe na đubrištu, a slaba verzija je trenutno prilično široko prihvaćena makar do neke mere.

Ово спада у оно "скоро интуитивно знао" - јер ми јака верзија никако није ишла у главу (иначе никад не бих доспео у неприлику да не умем да искажем оно што сам смислио), али ту ипак има неког врага, тј није да нема везе. Клизање према познатој фрази је сасвим нормална и редовна појава, кад се нема (а најчешће нема) ни воље ни времена да се смисли нешто што ће боље исказати мисао. Мој омиљени пример на ту тему је онај један узвик изненађења у енглеском.

[onamonamo]

Uf.

nemoj uf, super je post.. mnogo mi se svidjaju primeri, moze neki info za literaturu gde ima to?

[bus]

Да, с тим што важне а новије ствари има да се изговарају без обзира на дужину. "Ваше преосвештенство" је метар ипо, па нико не скраћује, нити га избацују.

Da, naravno. Taj Zipfov efekat se javlja erozijom kroz vreme uz vrlo frekventnu upotrebu. Preosveštenstvo, iskreno se nadam, će biti arhaizam za 100 godina!

други глаголи за одевање (рукавице и chuckshire се навлаче, капа се натиче, папуче се назувају, огртач се, јелте, огрће).

Ja već ne navlačim, ne natičem, ne nazuvam, i ne ogrćem, osim u jako stilski markiranim slučajevima. A nisam više baš ni toliko mlad. :D

Занимљиво штиво.

nemoj uf, super je post.. mnogo mi se svidjaju primeri, moze neki info za literaturu gde ima to?

Jeste, ovo je uvek dobra tema za raspredanje i filozofiranje. Nego uftao sam jer je trebalo otkucati onaj čaršaf!...Za literaturu - to je sve uglavnom raštrkano po naučnim publikacijama i knjigama. Evo linka za udžbenik koji sam ja koristio ove godine: Carroll - Psychology of Language:http://www.amazon.com/Psychology-Language-...=dp_ob_title_bkSamo poslednje poglavlje je o lingvističkom relativizmu, ali damn! Nisu dale stipse free preview!!Drugo što možeš da uradiš je da odeš na Google Scholar i da tražiš "linguistic determinism" i "linguistic relativity", pa da onda tu pretragu zabiberiš i rečima kao "colo(u)r(s)" ili "Korean" (i sličnim, vidi u mom postu u primerima). Često zna da se nađe poneki besplatni PDF ili PPT fajl koji profesori i istraživači ostave na free webu. Inače, moraš u biblioteku!!E, da. Filološki fakultet u BGDu, Odsek za opštu lingvistiku možda ima ponešto postavljeno ako imaju stranice za predmet psiholingvistika. Daleko bi bolje bilo potražiti neki course page na nekom od američkih ili kanadskih univerziteta. Predmet se obično zove ili "psycholinguistics" ili "psychology of language". Stranica za moj kurs je dostupna samo studentima, a i nisam ništa o ovome postovao osim pitanja za diskusiju o poglavlju.

[расејан]

Падоше ми на ум још два примера за тешко преводиво (ако смо узели за начело да се све може превести):Економија дели привреду на индустрију, пољопривреду, услуге и остале привредне гране.Хоћу само да померим тај орман, нећу да га селим, али неће ни да мрдне.

[bus]

Economics divides the economy into manufacturing, agriculture, the service sector, and other industries. I just want to move this wardrobe a smidgen, not to an altogether new place, but it won't budge....Prva recenica u stvari nije tacna, jer se privreda deli na primerni, sekundarni, tercijarni, i kvaternarni (da li se tako kaze?) sektor. ...Ovde izraziti novu turu gundjanja o tome kako engleski mora da koristi vise morfema za neke koncepte, a manje za druge: ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

[расејан]

Economics divides the economy into manufacturing, agriculture, the service sector, and other industries.

Аха, индустрија је производња, а остале привредне гране су индустрије :P .

I just want to move this wardrobe a smidgen, not to an altogether new place, but it won't budge.

А, јок, "move a smidgen" је "мрднути". Померити.Симпатично је ово културно измештање контекста, јер иако је орман - ормар - пореклом сошка, тј. armoire, wardrobe је тачнији превод. А тип у њему није комшија Пера, него гардеробер .пјаф: а шта је фалило стандардном преводу за сва три глагола: "I just want to move this wardrobe, not to move it, but it won't move"?

Prva recenica u stvari nije tacna, jer se privreda deli na primerni, sekundarni, tercijarni, i kvaternarni (da li se tako kaze?) sektor.

Ех, економија, ака привреда као наука :) , то можда данас није тачно, ал' тако некако је писало у неком од уџбеника некад давно. Да морам то да преведем, не бих некако имао срца да вијам писца и да га бијем што му је реченица нетачна.

Ovde izraziti novu turu gundjanja o tome kako engleski mora da koristi vise morfema za neke koncepte, a manje za druge:

Сматрај за попуњено. Присутан и на броју, али рачунај на мене као да сам у скоро пуном саставу. Гунђање је овог пута било на рачун преводилачких мука кад се у нашој реченици сретну три израза, којима у енглеском стандардно одговарају два, кад коме, зависно од контекста. :преводилацчупакосу: Edited January 8, 2010 by расејан