šah je šah

[Milogled Bluff]

Anand vodi 2-1 u taj brejku. U toku je (ili sad treba da pocne) poslednja, 4. partija. Geljfand mora da dobije kao crni.Da li je moguce da je Geljfand odigrao 61. Th7 u 3. partiji?!?

Edited May 30, 2012 by Milogled Bluff

[Utvara]

Pobedio Anand :D

Anand vodi 2-1 u taj brejku. U toku je (ili sad treba da pocne) poslednja, 4. partija. Geljfand mora da dobije kao crni.Da li je moguce da je Geljfand odigrao 61. Th7 u 3. partiji?!?

Treći tajbrejk je imao 56 poteza. To su verovatno varijante koje je predložio kompjuter, neke zavrzlame. Meni se često dešavalo da se pobrkaju varijante i main line.

[Milogled Bluff]

Ma da, nemoguce da je to stvarno odigrano.Znaci, Anand odbranio titulu. Neverovatno sta je Geljfand propustio u 3. partiji...Je li ovo rekord u procentu remija u mecu za titulu?

Edited May 30, 2012 by Milogled Bluff

[Utvara]

Ma da, nemoguce da je to stvarno odigrano.Znaci, Anand odbranio titulu. Neverovatno sta je Geljfand propustio u 3. partiji...Je li ovo rekord u procentu remija u mecu za titulu?

A šta je to propustio u 3. partiji? Auh sad tek su sredili Svaki drugi potez !? ili ?...Nije rekord zbog meča 1984/85 gde je 40 partija bilo nerešeno od 48. Edited May 30, 2012 by Utvara

[Milogled Bluff]

A šta je to propustio u 3. partiji? Auh sad tek su sredili Svaki drugi potez !? ili ?...Nije rekord zbog meča 1984/85 gde je 40 partija bilo nerešeno od 48.

A, da. Samo, ako ovde ne racunas taj-brejk, procenat je isti - 83%.

[Quizmaster]

Nije ni to rekord. Kramnik je dobio Kasparova 2:0 uz 13 remija.

[Jean-Luc Picard]

Lasker i Šlehter su imali dve odlučene u deset partija. Znači 80% remija. Nije taj procenat kao ovi spomenuti ali s obzirom kakva su tad vremena bila i to je nešto posebno...

[Milogled Bluff]

Nije ni to rekord. Kramnik je dobio Kasparova 2:0 uz 13 remija.

E, da. Smetnuo sam to s uma.

Lasker i Šlehter su imali dve odlučene u deset partija. Znači 80% remija. Nije taj procenat kao ovi spomenuti ali s obzirom kakva su tad vremena bila i to je nešto posebno...

A s obzirom na to kakav je Slehter bio igrac - i nije. On je, recimo, u mecu sa Markom remizirao svih 10 partija. :) Edited May 30, 2012 by Milogled Bluff

[Jean-Luc Picard]

A s obzirom na to kakav je Slehter bio igrac - i nije. On je, recimo, u mecu sa Markom remizirao svih 10 partija. :)

Zaboravio sam da sjajno poznaješ klasiku...

[Giga Moravac]

Interesantno je Slehterovo objasnjenje zasto je imao toliko remija. Kazao je da mora da prihvati ponudu za remi jer bi u protivnom omalovazio napore protivnika. To je izgleda bilo njegovo dzentlmensko shvatanje sahovske borbe. Njegovi protivnici su to znali pa su mu cesto nudili remi u losijim pozicijama.

Edited May 30, 2012 by Giga Moravac

[Milogled Bluff]

Interesantno je Slehterovo objasnjenje zasto je imao toliko remija. Kazao je da mora da prihvati ponudu za remi jer bi u protivnom omalovazio napore protivnika. To je izgleda bilo njegovo dzentlmensko shvatanje sahovske borbe.

Da. I nije pritiskao sat kada je protivnik u cajtnotu.

[Jean-Luc Picard]

Šlehter i Rubinštajn su mi uvek bili omiljeni igrači od starih majstora...:)

[Milogled Bluff]

Nego, Geljfand je, izgleda, ipak odigrao 61. Th7 u 3. partiji taj-brejka. Navodno, imao je manje od minuta na satu, ali, uz dodatak od 10 sekundi za potez, to je vise nego dovoljno vremena za igraca te klase da dobije onu elementarnu zavrsnicu. Da ne govorimo da je u 26. potezu mogao da ostane sa figurom vise. Neverovatno.

[Giga Moravac]

Kad smo kod Slehtera, imao je on i remija u kojima je letelo perje na sve strane. Meni je jedna od najdrazih partija ova iz meca sa Laskerom.http://www.365chess.com/game.php?gid=2636031

[Quizmaster]

Radi se o novcu, ali i o blistavoj šahovskoj tradiciji. U slučaju Moskve, ta dva oslonca popularnosti drevne igre mogla bi da se udruže za opštu dobrobit, kao što pokazuju dva najznačajnija svetska takmičenja. U maju je to bio meč za titulu svetskog prvaka između Višvanatana Ananda i Borisa Geljfanda, a jun će obeležiti Taljev memorijal, sedmi po redu. Šta je tako posebno u jednom od superturnira, zar ih nije doskora bilo napretek? Prvo, velika šahovska scena je naglo opustela poslednjih godina, u periodu svetske ekonomske krize. Nema više slavnog Linaresa ni pompezno započete tradicije Sofije, a i obećavajući počeci superturnira u Kini dovedeni su u pitanje. Definicija tradicije izražava se sve manjim brojkama. Jedni se gase, drugi započinju, ali sa strepnjom – koliko će trajati? Kao simbol trajnosti ostao je Vajk an Ze, "šahovski Vimbldon", ali na ovogodišnjem otvaranju čule su se reči straha: višedecenijsko sponzorstvo čeličane oročeno je samo još za narednu godinu i veliki jubilej – 75. izdanje. Druga naročita odlika moskovskog turnira jeste vrhunski kvalitet. Sa osam od prvih 11 na svetskoj rejting-listi Taljev memorijal je najjače ovogodišnje takmičenje u svetu. Primat neće moći da mu ospori ni londonski Klasik u decembru, jer Englezi, kao i Holanđani, žele da pruže priliku svojim igračima, a oni nemaju Kramnika, Griščuka i Morozeviča – kao Rusi. Treće, a možda i najvažnije u okolnostima ruske baštine, novac je ponovo ušao u moskovski šah. Godinu po godinu, Rusi okupljaju sponzore i moćne ljude, od Žukova i Dvorkoviča, do Levitova i Filatova. Poslednji je upravo uložio sedam miliona dolara u meč za titulu svetskog prvaka, a činjenica da ga je pokrenulo školsko drugarstvo sa Geljfandom samo govori u prilog poštovanju koje je šah zadržao u svojoj matici. Sva nova ulaganja praćena su neophodnom maštom u vraćanju zamrlog medijskog sjaja igri kraljeva, vojskovođa i mudraca. Na meču za titulu videli smo jedinstvenu saradnju šaha i umetnosti u okrilju Tretjakovske galerije, vrhunske komentare uživo, konferencije za medije i nadahnute prateće manifestacije. I na Taljevom memorijalu održan je taj nivo, ali i princip da se svaki put uvede nešto novo. Ostali su sjajni komentari i obavezni izlasci aktera pred novinare – bez obzira na pobedu ili poraz. U Moskvi se (kao i odskora u Londonu) šahisti približavaju publici, idući putem tenisera i ostalih popularnih sportista. Ovogodišnji novitet je bilo izvlačenje turnirskih brojeva. Umesto da jednostavno zavuku ruku u šešir kao inače, svetske zvezde su morale da odigraju brzopotezni superturnir, te da brojeve zarade redosledom na njemu. Medijima kruže priče doskora nepoznatih sponzora o tome da šah može da donese novac. Ilja Levitov najavljuje da će publika na turnirima ubuduće moći da prati fiziološke parametre igrača u toku igre, pa pokrete očiju po tabli, da im uđe u sistem razmišljanja... Mašta ili realnost, sav taj trud se već oseća u medijskoj pažnji. Tražeci odgovor na pitanje kako šah može da privuče sponzore u današnjoj Rusiji, dolazimo do ključne moderne reci – brend. Ako je u sovjetsko vreme šah bio slika državne i nacionalne mudrosti, danas je šah ruski brend, jedna od karakteristika kojom se Rusi ponose. Kao što se danas Rusija predstavlja svojim svetski značajnim rezervama gasa, tako i na Taljevom memorijalu vidimo na svakom mestu tri ruska "brenda": Talj, šah i gas, doduše u obrnutom redosledu po važnosti. Zanimljivo je da je centralni šahovski motiv Moskve postao Mihail Talj, Letonac iz Rige, a ne Aljehin, Botvinik ili Smislov. I slobodno se može reći da je izabran celom svetu mnogo privlačniji simbol. Bez političkih ili bilo kakvih uznemirujućih konotacija, Miša Talj predstavlja najsvetliju sliku ljudske i šahovske genijalnosti, tog čudnog spoja sporta, nauke i umetnosti koji u Rusiji polako vraća sjaj iz prošlog stoleća. Marjan Kovačević Preneseno iz POLITIKE