Vozovi bez granica

[Tale]

Primetio sam da me oduševljavaju one tri lokomotive koje izgledaju i retro i futuristički u isto vreme, a nalaze se kod onog nekog hangara u Rakovici (tamo je valjda plavi voz).

Da li neko zna nešto o tim lokomotivama?

[namenski]

Primetio sam da me oduševljavaju one tri lokomotive koje izgledaju i retro i futuristički u isto vreme, a nalaze se kod onog nekog hangara u Rakovici (tamo je valjda plavi voz).

Da li neko zna nešto o tim lokomotivama?

I treba.

 

 

Poticu iz dobre kuce, sa pedigreom: Krauss-Maffei, Minhen, rodno mesto, kuca tenkova Leopard, kao Krauss-Maffei Wegmann sa mnogo zakovrtnom pricom o povezanim firmama, tatama, mamama, cerkama, porodicama, itd, itd...

Inace cuven proizvodjac i lokomotiva, KM je ove lokomotive razvio na osnovu svoje klase DB V200.0, od 1968. samo 220.

Inace prve nemacke posleratne dizel hidraulicne lokomotive namenjene takozvanoj ekspresnoj sluzbi; naradile su se i po svetu, od Francuske i Svajcarske, preko Saudijske Arabije pa sve do Albanije.

 

 

Na bazi ove lokomotive KM je specijalno za Jugoslaviju razvio lokomotivu sa 6 osovina, takozvanu C’C’ (original je bio sa 4 osovine, B’B’), sve zbog nizeg opterecenja po osovini propisanog za jugoslovenske pruge, nekih 16 tona u to doba.

Jugoslavija je lokomotive narucila 1956, oznacene su kao ML 2200 C’C’ i ugradjen im je poboljsan sistem za hladjenje motora zbog toplije klime u Jugoslaviji.

Motori su tek bili sa pedigreom, itekakvim: svaka lokomotiva je imala po 2 motora Maybach V12 MD650 snage 1,200 KS svaki.

Majbahova je bila i pripadajuca hidraulika, a jugoslovenske lokomotive su bile i za nesto preko metar duze, zbog dodate 2 osovine.

Prva, JZ D 66-001 je bila izlozena na sajmu u Hanoveru i prolece 1957, da bi zatim u maju sve tri, ofarbane u plavo, otputovale u Jugoslaviju da obraduju Predsednika za rodjendan.

Krstene su Dinara, Kozara i Sutjeska i osim osnovne delatnosti, radile i brzovozni saobracaj, nisu se bas pretrgle naravno, da bi 1978. bile zamenjene – kada je Plavi voz u pitanju – sa 4 General Motors lokomotive EMD pa neka komplikovana oznaka, ime obaska, jer su bile razvijene na bazi lokomotive razvijane i proizvedene za zeleznice Severne Irske; one i danas po nesto rade i moze ih se videti na prugama po Srbiji.

U Jugoslaviji su kasnije preklasifikovane pa se cini mi se i danas vode kao klasa 761, bile su namenjene muzejisanju, ali slaba vajda od toga s obzirom na stanje u koje su dovedene.

 

 

Inace, Jugoslavija je prvobitno narucila 4 ovakve lokomotive, ali je od cetvrte odustala, pa je ta radila po Austriji, testirana na Semeringu i posluzila kao osnova za razvoj cuvene Klauss-Maffei ML 4000 C’C’ lokomotive.

 

Bile su za brzine od oko 120 km/h i teske nesto preko 100 tona.

 

Inace, prva plavovozna lokomotiva, ona madjarska MAVAG, eno je stoji ispred zeleznicke stanice u Beogradu.

[garcia]

Kako dobar post :)

Nego, namenski... da nisi i ti bio u Brazilu?

[Tale]

Hvala namenski

[ajgor]

Primetio sam da me oduševljavaju one tri lokomotive koje izgledaju i retro i futuristički u isto vreme, a nalaze se kod onog nekog hangara u Rakovici (tamo je valjda plavi voz).

Da li neko zna nešto o tim lokomotivama?

 

 

Namenski je napisao odličan odgovor, koga zanima više detalja, ima opširnu temu na železničarskom forumu, kao i zasebnu  o lokomotivama tipa 666, to jest poslednjim lokomotivama Plavog voza. 

[namenski]

Namenski je napisao odličan odgovor, koga zanima više detalja, ima opširnu temu na železničarskom forumu, kao i zasebnu  o lokomotivama tipa 666, to jest poslednjim lokomotivama Plavog voza. 

Upravo bacio pogled  :)

Cudo jedno koliko su forumi slicni i koliko lice jedan na drugi: i tamo neki miran svet, a sve prsti  :D

Lokomotive su inace cudo, one parne remek delo, inzenjersko: pravljene u zlatno doba inzenjerstva, sa siberom kao matematickim pomagalom, predstavljaju - pored takozvanog zvezdastog avionskog motora - mozda najznacajniji tehnoloski artefakt druge polovine 19. i prve polovine 20. veka, sve u svemu cirka 100 godina najburnijeg razvoja hardverske tehnologije koji je covecanstvo sebi priustilo.

Ono, tom razvoju su doprinela i ne bas beznacajna ortopedska pomagala u obliku komada zwei svetska rata.

Fascinantna je i razlika izmedju uslovno americke/rusko/sovjetske skole gradnje lokomotiva: Hauzer bi se verovatno slozio da te razlike predstavljaju vise od pukog inzenjerstva kao srafova, nitni, odlivaka, obrade, livenja, itd, itd. Predstavljaju, odraz su pogleda na svet i nije bez nista da on uspehe americkog i sovjetskog filma kao 'tehnicke' umetnosti pokusava da objasni tehnoloskim usmerenjem tih dveju kultura.

Americka lokomotiva je sirova, gruba po evropskim standardima, predvidjena za eksploataciju po vukojebinama i za odrzavanje od strane ne bas kvalifikovane radne snage po evropskim standardima; isto vazi i za ruske/sovjetske.

Da su ogromne, znale su da budu teske i preko 500 tona, podrazumeva se  .

Evropske su casovnicarski precizne masine, predvidjene da ih odrzava generacijama odgajana strucna radna snaga, pazene i mazene u radionicama kojih je bilo na svakih stotinak kilometara.

Borsig, Henschel, neprevazidjeni Francuzi kao sto su bili Berliet, Reseau Breton, Du Bousquet..., Britance da ne pominjemo, su bila imena prema kojima danasnji Boeing ili Airbus jos uvek zvuce bledo i malokrvno.

Bile su, sirom sveta, u Evropi i Americi posebno, prvo saobracajno sredstvo koje je pokrenulo istinski masovni protok ljudi, ideja i pre svega robe; putovanje je postalo dostupno bukvalno svima, a od danas zaboravljenog putovanja vozom nema pravijeg i udobnijeg pravog putovanja.

Cak i danas slika putnickog voza, nocu, u ravnici, predstavlja neki cudan poziv na putovanje i nasto vise od toga, cak i ako ga se ugleda iz auta koji vozi autoputem okruzen stotinama takvih istih malih masina u kojima sedimo drzeci se za volane i brojeci kilometre sve se plaseci da ne zakasnimo negde kao da je stici na vreme kada se putuje ikad bilo narocito vazno.

Cak i u Beogradu, danas, kad se nocu, dok grad spava^tm zacuje sirena lokomotive negde dole od stajge, zazvuci nekako kao poziv, onako malo tuzan...

Edited July 29, 2014 by namenski

[namenski]

   

 

Nego, namenski... da nisi i ti bio u Brazilu?

 

Bio sam i ja, jeo sam jedva, jebo nisam, od svega mi ostalo samo da se verovatno uzalud nadam da cu uspeti da odem jos jednom i kad bolje razmislim najbolje sto mi je ostalo od Rija je upravo ta nada.

Fotografije nemam, a i koji ce mi.

 

Odgovor citiran sa jednog uapsenog topika. :)

[Parsons]

Na bazi ove lokomotive KM je specijalno za Jugoslaviju razvio lokomotivu sa 6 osovina, takozvanu C’C’ (original je bio sa 4 osovine, B’B’),

 

 

oznake treba da imaju i O u indeksu i znace dva obrtna postolja sa 3 (Co'Co') ili 2 (Bo'Bo') osovine ;)

[namenski]

oznake treba da imaju i O u indeksu i znace dva obrtna postolja sa 3 (Co'Co') ili 2 (Bo'Bo') osovine ;)

Ulovio si me oko oznacavanja  :) , bilo me strah da ne prekomplikujem sa oznakama, nimalo nebitnim naravno.

Hvala za obrtno postolje, oznojih se dok sam pisao i pokusavao da se setim odgovarajuceg srpskog izraza za bogie   

 

 

Inace, kad pomenuh lokomotivske skole:

Amerikanka, doduse ekstremna, Union Pacific, 4-6-6-4 (@Parsons:  ;), UIC klasifikacija (2′C)C2′ h4), proizvodnja ALCO, American Locomotive Company, 1936, zglobna, teska cirka preko 450 tona sa sve tenderom).

 

 

 

I Francuskinja, jedna od Chapelon Pacific, poznata po nadimku Belle, sa posebnom pricom o inzenjerskim vezama Amerika Evropa, Baldwin konstrukcijama koje su se primile u Evropi, usavrsavanjima i jos svasta nesto:

 

[Ryan Franco]

Hajd', posto nema direktno teme, ali je ipak prevozno sredstvo na sinama, da stavim ovde.

 

Na BeoBuildu vele da je tramvaj zvanično jedna vrsta voza. Takođe stavljaju i ovaj link. Znači, kanadsko-ruska saradnja. 

 

U svakom slučaju izgleda fenomenalno. 

[namenski]

Na BeoBuildu vele da je tramvaj zvanično jedna vrsta voza. Takođe stavljaju i ovaj link. Znači, kanadsko-ruska saradnja. 

 

U svakom slučaju izgleda fenomenalno. 

Izgleda pristojno, ali samo kao dizajnerska vezba, egzibicija: takav nece moci na ulicu jer je dusu dao da kljunom pod sebe smandrljava automobile i po nekog pesaka, umesto da ih odgura ispred sebe ili u stranu....

[Zaz_pi]

Sada cu ti ukazati gde ce turiti grtalicu

 

 

 

Na BeoBuildu vele da je tramvaj zvanično jedna vrsta voza. Takođe stavljaju i ovaj link. Znači, kanadsko-ruska saradnja. 

 

U svakom slučaju izgleda fenomenalno. 

 

Ne znam o kakvom vozu pricaju? Dizajn je ruski, zbog toga je i prikazan sada, Bombardier ima JV sa UVZ ali ce se to odnositi na neka pogonska resenja itd. Planirano da je tramvaj ima bateriju koja ga moze vuci nekoliko desetina km bez mreznog napajanja.

Edited August 2, 2014 by Zaz_pi

[namenski]

Bombardier je dosao u Rusiju da uci, a grtalica ima na trzistu koliko 'oces, cujem da ih setaju i po rok festivalima zabavne muzike za omladinu i sve ostale mlade od 7 do 77 godina.

 

 

I to dizajniranih.

 

Edit: a jel te baterije ruske?

Ono, najvece na svetu a stanu u kutiju sibica?

Edited August 2, 2014 by namenski

[Zaz_pi]

Dobro si to rekao.

[bigvlada]

Luiđi Kolani, parne i električne lokomotive. 

 

Prvi projekat je voz za transsibirsku železnicu, tačnije za BAM (Bajkal - Amur linija) na parni pogon, iz 1979. godine. 

 

 

 

 

Ovo prosto kipti od retrofuturizma. Mogao bi se napraviti sjajan film/video igra tipa Siberije ili omnibus od 4 priče putnika tog voza u nekom steampunk/dieselpunk okruženju. 

 

Monorail, za liniju Hamburg - Minhen

 

 

Još ideja za brze vozove.