R.I.P.

[Аврам Гојић]

E jbg. RIP

[Skyhighatrist]

R.I.P.

[MocaVukotic]

pu jebem ti, počeše i oni da odlaze...

[steins]

Klajv Bur :( RIP

[Defunctus]

http://www.treblezine.com/r-i-p-jason-molina/:(

[Takeshi]

uf :cry:http://youtu.be/oOrOTIaT0vw

[Turnbull]

umro Clive Burr :(http://www.youtube.com/watch?v=kCEfqDadlyorest in peace, legendo

O ne, ja tek sad ovo vidim. Tuga. :(

[kokota]

http://www.treblezin...p-jason-molina/ :(

http://youtu.be/malJUMz2A9Y Edited March 18, 2013 by kokota

[aram]

[kurdi]

uzas, ne mogu da verujem za molinu.

[luba]

http://youtu.be/Iw4iNrR_moE

[luba]

Jason Molina JOHNNY CASH "LET THE LOWER LIGHTS BE BURNING"[unearthed Box Set_Sony]Ove godine "dublje" sam istraživao jednu staru pesmu, koju sam svojevremeno čuo u Zapadnoj Virdžiniji. Nikada baš nisam bio tip koji rado odlazi u crkvu, ali bilo je nešto zaista prelepo u tim jednostavnim pesmama koje smo tamo pevali, tako da sam otkrio da se ipak radujem tim odlascima. Celog života veliki sam fan Džonija Keša. Čak sam jednom svirao na parkingu ispred mesta gde je Keš nastupao, ne bih li eventualno skupio dovoljno novca za kartu. Sa novim filmom o njegovom životu i stalnim re-izdanjima albuma i retkim pesmama koje se pojavljuju, otkrio sam mnogo "novih" pesama, a među njima i jednu posebnu - koju sam kao jako mlad pevao i koja, čini mi se, nije dobila pažnju koju zaslužuje.Za "Soul Food" "prilažem" jednu prelepu pesmu: "Let the Lower Lights Be Burning". U pitanju je kratka i moćna gospel pesma za koju me vežu lepe uspomene, a "slike" koje me obuzimaju obraćaju mi se na sličan način, kojim, čini mi se, komuniciraju dobra poezija i naivna umetnost. Keš je snimio ovu pesmu dva puta (bar ja za toliko verzija znam) - prvi put za "Kolumbiju", neposredno posle napuštanja "San Rekordsa". Drugi put snimio je fantastičnu akustičnu verziju pesme, koja je dostupna na četvrtom disku boks-seta "Unearthed".Počeću sa ranom verzijom, koju odlikuje misteriozni i pomalo uznemirujući aranžman. Čuju se orgulje, klavir, gitare, "kantri" hor i duboko zakopan u miksu sa jedva primetnim karakteristikama "zvuk" koji će večno biti prepoznatljiv kao glas Džonija Keša. U ovoj verziji taj glas se baš muči da se uklopi u studijske okvire, ali to kao da stvara neku "tenziju" u pesmi, koja mi se jako dopada. Izuzetno poetična ali i dalje jednostavna poruka nekako se provlači, i pored ne-gospel upotrebe svih standardnih gospel elemenata, posebno orgulja i hora.Onda, skoro 30 godina kasnije, Keš se vraća ovoj pesmi, ovoga puta sa Rikom Rabinom i akustičnom gitarom. Ova pesma, očigledno, oduvek je bila bliska Džonijevom načinu razmišljanja i osećam se počastvovanim kada je slušam ovakvu - brižno i odmereno komponovanu i sa pažljivo uklopljenim (skoro) simboličkim stihovima. Taj put koji je pesma "prošla": od nešvilske verzije gospel pesme, do finalne - brižno "dizajnirane" pesme u kojoj su samo čovek i njegova gitara, za mene je bio velika škola ove godine. I stihovi, takođe, imaju svoj "dvostruki" život, iako se bazirani na delovima "Jevanđelja po Mateji". Sama slika "broda koji se izgubio u oluji", jasna je skoro svakom ljudskom biću. Kao i ideja da se duša prenosi nekom vrstom "čamca", koja je stara baš koliko i zvezde.Kao autor pesme potpisan je P. Blis, a prilažem i stihove onako kako su publikovani u "Heavenly Highway Hymns" br. 299. Mislim da je vrlo zanimljivo to što je treći stih prisutan samo u verziji koju je Keš snimio sa Rabinom. Izgleda kao da posle svih ovih godina, taj stih nosi neku posebnu težinu...

[djeneralche]

Umro Molina? Au.

[Lancia]

[kokota]

Chi Cheng