Politika

[harper lee]

namerno pogrešno tumačiš moj stav o slobodi govora i mišljenja jer znaš i sam da postoji nešto što se zove "izazivanje rasne, verske i nacionalne mržnje" i što nema veze sa ljudskim pravima i slobodama.nažalost, daleko smo mi od stabilnog demokratskog društva. društvo koje je od odlaska miloševića sa vlasti imalo 1 ubistvo premijera, mnoštvo demonstracija "visokog bezbednosnog rizika" i paljenje džamija u 3 grada, teško da se demokratizovalo. bojim se da nam i relativizatorski stavovi koje ti ovde iznosiš samo odmažu u tom procesu.

Ne izvrcem ja nista nego ti mesas pravne i drustvene aspekte demokratskog drustva. Dok ne razumes otkud to da najdemokratskija drustva imaju i najstroze drzave neces ni razumeti zasto ovo sto ja pisem nije relativizovanje vec uobicajena praksa u tim drustvima kojima bismo zeleli da se pridruzimo. Demokratija najbolje stiti sebe samu. Najmocnija je jer ima najvecu podrsku pa joj je lako da se stiti sama. Ne treba njoj pomoc onih koji su se samoproglasili za njene zastitinke da bi lepo izgledali u sopstvenim ocima.

[melankolic]

Ne izvrcem ja nista nego ti mesas pravne i drustvene aspekte demokratskog drustva. Dok ne razumes otkud to da najdemokratskija drustva imaju i najstroze drzave neces ni razumeti zasto ovo sto ja pisem nije relativizovanje vec uobicajena praksa u tim drustvima kojima bismo zeleli da se pridruzimo. Demokratija najbolje stiti sebe samu. Najmocnija je jer ima najvecu podrsku pa joj je lako da se stiti sama. Ne treba njoj pomoc onih koji su se samoproglasili za njene zastitinke da bi lepo izgledali u sopstvenim ocima.

koliko je meni laiku poznato, pravo se razvijalo paralelno s društvenim procesima. još mi nije poznato da se u demokratskim društvima koja spominješ dozvoljava rušenje diplomatskih predstavništava a pogotovo da visoki državni činovnici to opravdavaju nekakvim izrazima bunta naroda. s druge strane, pisali se dosta o tome, u istim tim "strogim demokratijama" imaš izuzetno jak antifašistički pokret koji nije izraz bunta nekakvih balavaca kojima je dosadno pa se, eto, šibaju s fašistima. to je, pre bih rekao, odraz stanja u društvu i njegovih demokratskih tekovina. inače, "demokratura" je često korišćen izraz u radikalskom rečniku stranih reči i izraza. Edited October 3, 2008 by melankolic

[dare...]

Imalo-nemalo veze sa smenama u Politici, Sonjom Liht, raznoraznim zaverama i tako to...Pozdravljam izlazak male verzije Politikinog Zabavnika br1. koju sam jutros zatekao uz kulturni dodatak današnje Politike.Lep način da se Politikin Zabavnik ponovo zavuče u naše domove... :)

Pre par meseci, krenem ja da hvalim koleginicu inžinjerku koja svakog petka kupuje Politikin Zabavnik... Kažem: -Vidi, ništa bez Politikinog Zabavnika... Od njega 90% dece postaje radoznalije, pametnije i inteligentnije... Vidi samo koleginicu, Petnica, Arhimedes, Mensa... Evo sada Boing dolazi samo zbog efikasnosti njenih modifikacija...U tom trenutku javlja se kolega inžinjer iz poslednje klupe i kaže: -Dare i ja kupujem Politikin Zabavnik...I tu ja onda, ne razmišljajući, zaustavih ga dvoručnim bekendom:Da, vidiš u pravu si... Ali kod tebe nije uspelo... žao mi je, ti si u onih 10%... Nek`si ti meni živ i zdrav...šta reći, otme mi se ponekad prejaka reč, pa mi onda đavo kriv, kad me posle dočekaju na zicer... <_<

Edited October 4, 2008 by dare...

[Musharaf]

jes da jakšić nije mustra, ali se društveno politička situacija usložnjava. do sada najjače pljuvanje po liku i delu odlazeće glodurke i po prvi put otvorena priča o cenzuri komentara koja je sajt politike pretvorila u fsn

Бошко ЈакшићГУЛИВЕР И ЛИЛИПУТАНЦИЉ. С. би сада да од себе направи великомученицу, жртву режима и потплаћених надобудних ?Политикиних? новинарчића који, ваљда, и не би имали своје име и презиме да се нису окомили на громаду у малом паковању.Тужно је и отужно да читаоци штампаног и електронског издања ове новине данима буду бомбардовани ?истинама? о смени главног уредника Љ. С. Професионализам ми налаже да реагујем на узурпацију ?Политике?, а отказ колумнисти Љубодрагу Стојадиновићу ме директно обавезује да и сам узурпирам овај простор.Љ. С. ? она ће свакако имати прилику да се негде и даље потписује пуним именом и презименом, али не у овом тексту ? и даље мисли да има право да држи даљински управљач форматизовања јавног мњења. Када је већ тако наопако, нека се чује и друга страна.Нисам за изношење ?Политикиног? прљавог веша. Не очекујем да се свако са мном сложи, посебно не фанови које је Љ. С. стекла користећи ?Политику?, али процењујем да јавност добија непотпуну слику догађања у новини у којој радим од 1972.Испаде да је Љ. С. жртва неке нове коминтерновско-ватиканске завере, ?жуте диктатуре?, да је крхко демократско јагњешце бачено на жртвеник злом политичком врачу. Својим тихим гласићем, пером извежбаним на дотеривању подобности туђих рукописа за 1. страну, писмом америчких професора које је овде гостила за наше паре, филтрираним коментарима преко своје испоставе на интернет издању, госпођа Љ. С. упорно жели да нам објасни да не треба да оде на начин на који је дошла. А није дошла већ је доведена.Одмах да се разумемо. Припадам генерацији ?Политикиних? ветерана ? што ме због година баш и не радује, али сам сведок њене судбине последњих деценија ? што ми даје за право да се огласим. Поново.Пре готово годину дана, група ?Политикиних? староседелаца јавно је указала на проблеме које ствара главни уредник. Наши кључни аргументи били су професионални. Чврсти као заглавље Рибникара скинуто са прве стране.Упозорили смо да тираж пада. Не интересује ме тираж, занима ме углед ?Политике?, остаће у памћењу ингениозна изјава Љ. С. Да мало појасним онима који нису у овом бизнису: квалитетом текстова, веродостојношћу извора, професионалном обрадом, објективним приступом, поштовањем елементарне етике, слободом свачије речи, новина стиче свој углед. Углед се претвара у тираж. Тираж привлачи оглашиваче и доноси новац. Крај.Скренули смо пажњу да ?Политика? себи не сме да допусти да на првој страни цитира текст објављен дан раније у неком булеварском листу.Рекли смо да су у редакцији порушени сви традиционални системи вредности јер је испало да ваљају само они које је главни уредник довео дајући им значај ван реалности српског медијског тржишта и пословних резултата куће. Пошто су изостали резултати, саопштили смо да такво ?етничко чишћење? и повлачење Мажино линија уноси злу крв у времену када бисмо морали да се окупимо и колективним напором покушамо да изађемо из кризе.Колико год се представљала као милосрдни анђео ?својих?, Љ. С. ће, као неспорно успешан извођач радова небеске Србије, наставити каријеру на неком месту које ће јој обезбедити њени спонзори. Оставила је редакцију која никада у мом памћењу није била тако подељена, чак и физички.Као што је, подржавајући обновљени пројект поделе Србије на патриоте и издајнике, поделила редакцију, тако је прошле недеље покушала да дели и наше читалаштво. Одједном јој је важан тираж. Потрудила се да њена смена постане највећи догађај. Број коментара на интернету је, гле чуда, добио размере 10:1 у њену корист. По логици ? после мене потоп, вероватно ужива читајући како траже бојкот ?Политике?, а њој нуде новчане прилоге да отвори сопствени лист.Неко коме је ?Политика? на срцу, оваква или онаква, боља или лошија, на страни вашег или друкчијег мишљења, ова драма, посебно јавна, мора да изазива мучнину. Не и Љ. С. У томе се највише разликујемо.Тачно, напоменули смо ономад да полукамуфлажно политичко сврставање није добро, ни по власт ни по новину. Ни од тога ништа. Раја на асфалту, патриотизам на делу.Завршило се тако што смо ? без информације за јавност ? добили последњу опомену пред отказ. Што је, признаћете, у поприличној несразмери са хиљадама штампаних речи које је Љ. С. до последњег даха (зло)употребила у одбрани своје смене.Љ. С. би сада да од себе направи великомученицу, жртву режима и потплаћених надобудних ?Политикиних? новинарчића који, ваљда, и не би имали своје име и презиме да се нису окомили на громаду у малом паковању.Знам, рећи ће неко с пуним правом, али зар ниси ти, Бошко Јакшићу, управо под њеном командном палицом добио слободу да објављујеш оно што си писао и пишеш? Јесам. Остајем, међутим, уверен да је Љ. С. намиривала демократију, док се српска политика редиговала у њеној уредничкој соби.Заиста бих скинуо шешир пред Љ. С. када не бих знао колико ме је пута искористила као аргумент против оптужби да је агитпроповски и навијачки главни уредник. Сматрао бих да се ради о тековини демократије и слободне речи да ми се толико пута нису јавили истомишљеници протестујући што на интернет издању не излазе њихови коментари. Био бих спокојан да не знам како се награђивао лични и колективни патриотизам колумниста које је довела.Један од њих, сасвим редак главни уредник новине који пише коментаре у још две, први је похитао у одбрану Љ. С. наслућујући њену смену. Да је о мени писао, водио бих га на ручак у ?Чубуру? али текст не бих пустио. Преко границе доброг укуса. Али, када прође једном, прође и други пут. У петак је исти колумниста нахвалио и нашег Великог благајника зато што је успео да ?од растуреног предузећа направи корпорацију која је направила финансијски вишак?.Нећу пословодству у оставци приуштити задовољство да ме отпусте због одавања корпоративних тајни, мада не припадам онима којима је суочавање ?предузећа? и ?корпорације? довољно да поверујем у успешност ове последње. Нисам фасциниран када бивше кадровике преобуку у менаџере за људске ресурсе, а негдашње уранке прозову мокрогорским промоцијама корпоративног духа.Жао ми је, не наседам. Довољно времена сам провео на Западу. Ваљда ме зато никада и нису звали да се надмећем у стрељаштву са Емировим ренџерима, да склапам шаторе или се такмичим у роштиљијади. Можда и бих, када би макар неко време било посвећено причи о будућности новине. А није.Одлазе корпоративне паре. Исте оне које је досадашњи менаџмент нежном хаузмајсторском руком покушавао да уштеди тако што је одшрафљивао сваку трећу сијалицу, исте оне које су трошене на лизинг скупих џипова или на рођендане са ?Црним пантерима?.Нису случајно Немци дошли у ?Политику? у време када су се још демонтирале оплате ?Слобине новине?. Ми смо Гуливер на српском медијском тржишту. Неко с времена на време покушава да нас пребаци у Лилипутанце. На два начина. Први је политичко-поданички, други је вулгарно транзициони. Протагонисти ових школа мишљења, на срећу, одлазе.Бошко Јакшић[објављено: 05/10/2008.]

[Кристофер Лумумбо]

zanimame sta tera ljude poput sonje liht da se ovoliko srozaju? ne razumem sta ce joj sve ovo?! zasto prihvata da bude partijski eksponent i da prica ovakve besmislice u poligrafu? pretpostavljam da nije u pitanju novac pa zbog toga postavljam ova pitanja

[luba]

ne ulazeci u to sta je rekla sonja liht jer je nisam pazljivo slusala, ako neko ume da cita izmedju redova, evo jednog delica slagalice.Novi glavni i odgovorni urednik lista "Politika" trebalo bi da bude liccnost koja che ccuvati kako tradiciju, tako i ugled najstarijih novina na Balkanu, ali koja che se pre svega angazzovati na zaustavljanju opadanja tirazza iz prethodnih godina, saopsstila je danas VAC medijska grupa, suosnivacc preduzecha "Politika novine i magazini". Objassnjeno je da je inicijativa za objavljivanje konkursa za radno mesto glavnog i odgovornog urednika ?Politike" potekla od "Politike a.d", jednog od osnivacca zajednicckog preduzecha "Politika novine i magazini" (PNM), a VAC je kao drugi osnivacc preduzecha, shodno ugovoru o osnivanju drusstva, podrzzao tu inicijativu. Osnivacci PNM koji poseduju po 50 odsto preduzecha su "Politika a.d", koja ima odluccujuchi glas u poslovima uredjivacckog sadrzzaja, i VAC, koji ima odluccujuchi glas u privrednim i finasijskim poslovima. "Jedno mora da bude jasno - uspeli smo zajedno sa nassim srpskim partnerom da od PNM stvorimo privredno zdravo preduzeche. U izdavacckom preduzechu je odluccujuche da proizvod bude dobar, ssto je merljivo po prodatom tirazzu. Glavni i odgovorni urednik mora na tome da radi", navedeno je u saopsstenju.

[luba]

jes da jakšić nije mustra, ali se društveno politička situacija usložnjava. do sada najjače pljuvanje po liku i delu odlazeće glodurke i po prvi put otvorena priča o cenzuri komentara koja je sajt politike pretvorila u fsn

dosta veliko razocarenje u g.jaksica jer nema anagrama u ovom tekstu, poput onog legendarnog pisma iz rima u kom se obracunavao sa crvenom vesticom sa dedinja.g.bosko figurira trenutno kao kadar jednog dela elite, mada mi se cini da ce ipak nemci imati poslednju rec.

[korindjar]

zar se nije bas bosko nije pokacio sa ruhom ili vukadinovicem, pre jedno godinu, dve, pa su se prozivali preko kolmuna?

[luba]

jeste, jeste, ali ovo je bilo legendarno, prozivao je mmarkovic, pa to bio veliki skandal.g.jaksic ima dosta burnu biografiju demokratskog razracunavanja, samo sto nekad ubode crno, nekad belo, nekad sredinu.

[mioba]

taj izgleda baš voli igre rečima, jedna za koju sam čula bila je privatna lascivna poruka skrivena u početnim slovima izveštaja iz rima

[notenoughreasonsforclaire]

Polemika o sunđeru(Od našeg stalnog dopisnika) Rim, 12. decembra Juče je bilo poznato kao "političko rešenje". Zatim je, dosta realistično ali za Italiju pregrubo, nazivano "spasavanjem lopova". Danas se podvodi pod naziv - amnestija. Evolucija razmišljanja u ovom pravcu ne nalazi se ni u jednom zvaničnom dokumentu, o amnestiji se ne raspravlja u Parlamentu, ali reč je postala tema dana. Da li je amnestija način izlaska iz sudske "bele revolucije" pre nego što su petogodišnje istrage sveta politike i biznisa dospele do svih - i po vertikali i po horizontali? Važi li stav da je amnestija najbezbolniji način prekida krstaškog rata koji je doveo do serije konflikata politike i sudstva, podelio političare, suprotstavio tužioce, razdvojio komentatore, uznemirio policajce? Ako je, kao što neki tvrde, Tanđentopoli - popularno ime afera - doveo do institucionalnog haosa i konfuzije, da li amnestija može da bude panaceja moralne epidemije u vremenima kada se ponovo potvrđuje da je bolest hronična? Čitava je kolekcija zagovornika amnestije, čija se teza nazire: svi su krivi, znači svi su nevini. "Eho reči sloboda postaje amnestija", cinično primećuje komentator Đorđo Boka. Kako i ne bi. Mnogi iz starog ali i novog sveta politike zainteresovani su da se zaustave istrage i amnestiraju optuženi za ilegalno finansiranje partija, što je bio uvod u rušenje Prve Republike i raspad njenih tradicionalnih partija. Ako je veliki svet biznisa zainteresovan za prekid istraga oko lažnih kompanijskih bilansa i podmićivanja poreskih organa, mali poslovni svet strahuje da će istrage jednog dana dospeti do njega i razrušiti decenijama građeno carstvo izbegavanja plaćanja poreza. Mnogi zaposleni javne administracije, od ministara do šalterskih službenika, takođe bi voleli da se odustane od gonjenja zloupotreba službene dužnosti, ili barem ublažujuću reviziju. Treba ovom spisku još dodati više od 3.500 istraživanih, 2.100 okrivljenih i 650 osuđenih u raznim aferama korupcije, pa spisak lobista poprima realnije dimenzije. Eminentni ekspert i jedan od 10 doživotnih senatora, Leo Valijani, u "Korijere dela sera" brani ideju uz podršku direktora lista. Opozicija - čiji je lider jedan od optuženih za korupciju - obazriva je usredsređujući se na stav da je cilj najnovijih zapleta da se minira istraga protiv bivšeg tužioca Antonija di Pjetra. Bez obzira što je pojam amnestije rođen da bi stvarao mir, izgleda da je osuđen da bude uzročnik rata. Enco Bjađi, doajen ovdašnjeg novinarstva, upozorava da pozivi na amnestiju odjekuju sa stranica liberalne štampe, a traže je i "očevi domovine" kako naziva neke od doživotnih senatora poput Velijanija. Vraća se u istoriju. "Toljatijevska", prva amnestija u istoriji Republike, data je 22. juna 1946, u vreme vlade Alčide de Gasperija u kojoj je lider komunista Palmiro Toljati bio ministar pravosuđa. Amnestija je usledila posle pobede republike nad monarhijom na institucionalnom referendumu. Vredi podsetiti da su i ranije - pre 25. jula 1943, kada je u Rimu oboren Musolini i na vlast vraćen kralj Vitorio Emanuele III - bili formulisani dekreti o uklanjanju fašista sa položaja i sa javnih funkcija i o "preventivnoj amnestiji". Ovoj debati - aktuelizovanoj događajima koji okružuju di Pjetra - nije trebalo mnogo da se vrati u prošlost. Jedni, kao senator Valijani, iz istorije izvlače zaključak da je i sada vreme za amnestiju. Njegovi simpatizeri uglavnom ćute. Otvorena je debata u kojoj drugi, kao komentator Boka, smatraju da bi i sadašnja bila "nagrađivanje najgorih i ostavljanje stvari tamo gde su bile". Senator Valijani ocenjuje da se amnestija 1945. podjednako odnosila i na poražene fašiste i na odgovorne Musolinijeve marionetske Republike Salo formirane pred sam kraj rata. Boka je, međutim, saglasan sa amnestijom iz 1943. - jer se odnosila na one koji su bili deo režima - ali ne i na 1945. - jer obuhvata i one koji su do poslednjeg daha ostali verni fašizmu. Mada partizani i Sandro Pertini, budući predsednik, nisu bili sasvim zadovoljni, jedna stranica istorije bila je zatvorena. Evidentno se sada otvara nova. Predsednik Republike je od 1945. amnestirao 39 osoba. Poslednji put 1990, dve godine pre nego što je odlučeno da samo Parlament dvotrećinskom većinom može da ovlasti šefa države da objavi amnestiju. Hiljade koje su od vremena Tanđentopolija zainteresovane za oproštaj države u oštrom su kontrastu sa posleratnim brojkama i, još više sa činjenicama istorije: tada su u igri bile ideološke strasti, danas su krivični prekršaji. Istorija je samo povod analiza, jer otvoreno zalaganje za "potez sunđerom" kojim bi se prebrisala istraga korupcije ipak se izbegava. Partije demokratske levice Masima d'Aleme pridružuju se šefu države u suprotstavljanju amnestiji. "Ne može se razmišljati o zatvaranju Tanđentopolija amnestijom", kaže D'Alema i zahteva ubrzavanje procesa i donošenje "zakona protiv korupcije". Isti stav brani i Valter Veltroni u svojstvu potpredsednika vlade, iako premijer - i sam osumnjičen za zloupotrebe prethodne dužnosti - izbegava da se izjasni. "Čiste ruke", proslavljeni milanski tim tužilaca koji je u haotičnim okolnostima koje okružuju politiku i sudstvo sve češće na meti kritika, razumljivo se oštro protivi hipotezi amnestiranja i zahteva nastavak istraga. Koaliciju glasova protiv ojačava i predsednik Donjeg doma parlamenta Lučano Violante: "Amnestija bi bila šamar italijanskom narodu". Interveniše i tužilac Palerma Đankarlo Kazeli: "Magistratura je funkcionisala kao hirurg koji nastavlja da operiše, da obavlja svoju dužnost i onda kada u bolnici nije sve najbolje." Celovito "političko rešenje" izlaska iz krize sudstva, koje su predlagali upravo milanski istražitelji, predviđa povlačenje preciznih granica istragama koje rizikuju da ne daju mira građanskom životu Republike. U tome se svi načelno slažu. Parlament ne diskutuje na temu amnestije. Ali, u zemlji u kojoj što je veća količina demantija onda određene pojave postaju verovatnije, mnogi upravo zato veruju da će amnestije biti - možda pod nekim drugim imenom. Boško Jakšić

[mioba]

e, da, baš taj :)a u kom je sakrio anagram za miru marković?

[vinska musica]

taj izgleda baš voli igre rečima, jedna za koju sam čula bila je privatna lascivna poruka skrivena u početnim slovima izveštaja iz rima

I ja, da prostiš, znam samo za tu bezobraznu. Evo je, za mlade naraštaje: http://misicb.tripod.com/lektira/akrostih.htm A šta je pisao Miri Cvetanki? Ima li neko link?

[korindjar]

da, bosko dobar. znam da sam pre par godina uhvatio neki njegov izvestaj iz rima i zacudio se normalnostima koje sam procitao tu. za ovaj akrostih koji je napisao zeni ga je i jedan iz dvojca vukadinovic-ruho prozivao u prepucavanju. e sada, nisam bas uspeo da ga pratim koliko luba i l'arko, al covek ne deluje retardirano.

[mioba]

Pa u tom okacenom, sta se sad iscudjavas?

to nije anagram