Now drinking

[yolo]

[yolo]

A kad je flasa ispijena, onda ovo

[darling]

toks drugi dan :D 

[yolo]

cetvrti  , al ovo se ne propusta. kakvo genijalno, psihodelicno pijanstvo, nista bolje od finih pica. samo ti krivi neurone u mozgu, na telu nikavi nus efekti

[yolo]

moja misija da se u srbiju vratim sa punom flasom nikka viskija sa slike gore se izjalovila, duty free shop koji mi je bio tipovan to vise ne drzi zbog slabe prodaje, jebeni glupanderi. medjutoa, posto sam malo analizirao sta sam zapravo dobio sa tom nikkom, shvatio sam da je fora sa neobicnim i jako dobrim ukusom bila koriscenje buradi za burbon, koja su donela diskretnu slatkost i zaokruzenost, pored verovatno odlicno pogodjenog samog blenda.

 

na kraju sam tragajuci sa ima u DFS sto bi se najblize uklopilo u ovo sto je nikka uradila (burbon bacve, double matured) naleteo na laphroaig QA cask, oko koga je bilo dosta prasine kada se pojavio pre par godina. naravno, single malt je i nesto slabijeg alkohola od nikke (40%) ali se ostalo uklapa u tehnologiju tweakovanja ukusa koju su japanci radili na nikki. laphroag je otkupio stare burbon bacve od maker's mark tako da se u njima obavlja primarno zrenje, dok se sekundarno obavlja u novim buradima od belog hrasta.

 

koliko vec za koji dan planiram da otvorim i vidim da li odgovara, ocekivanja su velika. cena je podnosljiva, bio je na saleu sa $90 na $60 kao danasnji offer of the day, za te pare skoro pa da nema nista pristojno od ovakve fele. sve sto zri u ozbiljnijim bacvama pocinje od $80 pa navise.

 

ovo:

 

http://www.laphroaig.com/whiskies/qa-cask.aspx

[paculla]

laphroag je otkupio stare burbon bacve od maker's mark tako da se u njima obavlja primarno zrenje, dok se sekundarno obavlja u novim buradima od belog hrasta.

 

bila sam na nekoj kombinaciji promocije i edukativnog programa podmazano viskijem (tri predstavnika: laphroig, knob creek i connemara, sve isti gazda beam, kao i maker's marka). svi skocevi (osim oni gde eksplicitno pise nesto drugo) se  stavljaju u burbonske bacve. pre nego sto je to postalo standard isle su bacve od porta i sherija. burbon mora da se stavi u novu bacvu, pa su se negde u 20 veku skoti dosetili da postoji odlicno trziste jeftinih bacvi. sad kad su se proizvodjaci povezali u ogromne kompanije, protok bacvi se skroz optimizovao. mozda ti sve to znas, ali mrzi me da trazim diskusiju...

 

u tu cast... ovo sam dobila od nekog prijatelja za rodjendan, mislim da je on popio i vecinu ovoga. ja popijem po nekad 1/3 case sa uzivanjem. super ide slatkast ukus sa dimom laphroiga. 

 

[paculla]

 

daj gazo, napisi koju o mezcalu, meni neprijatno. 

[yolo]

Mezcal sam poslednji put pio pre 10 godina i pamtim da je bio toliko nadimljen da je bilo na granici da moze da se proguta. Medjutim ovaj je skroz druga prica, naravno dim se oseca ali je sve to lepo zaokruzeno sa tim nekim slatkasko oporim ukusom agave. Zapravo mislim da cu ti sve reci ako kazem da sam ga naizmenicno pio sa ovom Nikkom, uopste nisam imao utisak da po bilo cemu pijem inferiorno pice, a dodatni link izmedju ova dva je ta diskretna smokey nota.

 

Da ga je bilo u DFS i to bi pazario, ovako su imali 102 varijacije tekile, ukljucujuci i onu bezumno skupu, Gran Padron.

[yolo]

otvorio ovaj lahproig QA cask.

 

jbte, lagano je skroz. nisam do sada pio single malt od samo 40% ali efekat je ocekivan, ovo se pije strejt, bez vode, bez leda, samo klizi niz grlo.

 

ukus je odlican. dim, ali ne preterano, arome meda i vanile, opet ne preterano, i standardni miris koze. negde u daljini se oseca barik ali vrlo diskretno. bas harmonizovano sa ovim nizim % alkohola tako da nista ne iskace. totalno glatko.

 

vidim da je na netu dosta podelio konzumente. ja bih rekao da je ovo zicer za viski pocetnike, gde sebe stavljam. ne dao bog da mi se ovo nadje pri ruci na nekoj dobroj zurci. stvarno se pije isuvise lako da bi ostalo bez posledica.

 

za ove pare (oko 45e litrenjak), no brainer.

 

ne znam kako se niko nije setio da na dobru, u lepoj bacvi odlezalu rakiju, aplicira slican dim. recimo "gorda", koja je i bez toga strava radza, bila bi u ozbiljnoj stratosferi kada bi je neko nadimio.

[yolo]

Meni je to bio utisak sa Glenmorangijevim Nectar D'Or koji je ako se dobro secam odlezao u sauternes buradima. Naime kada sam to prvi put pio posle neke bas dobre slavske vecere kod prijatelja kada su se gosti razisli, lego mi je ko dupe na nosu posle sitnih slavskih kolaca pa nisam primetio koliko je u stvari sladak. Kada sam par meseci kasnije ponovo dosao kod njih, preskocio sam dezert i krenuo pravo na ovaj malt i totalno se razocarao, koliko je bio zasicene slatkoce od tog bureta u kome je drzano dezertno vino. Bukvalno nisam mogao da ga proteram kroz grlo.

 

Hoce se reci da dosta zavisi od konteksta u kome se nesto pije. Realno mislim da meni pasuju umereno aromaticni, dobro harmonizovani maltovi. Ova Nikka je bila super u tom aspektu (iako nije single malt), a isto mogu da kazem i za prethodni single malt koji me je zadovoljio jednostavnoscu - bazicni Dalwhinnie 15.

Edited November 26, 2014 by yolo

[yolo]

Ima toga po manje vise svim DFS, upamtio sam to trivijalno ime. Cak mislim da ga ima i na Surcinu...

[dig_chohano]

Hoste, mačko, nisam znalac al mislim da bi ti se ovo dopalo:

 

 

Skoro ga ćapih na nekom letališču, pije se ko mleko: klizi dok se ne usereš.

[banatjanin]

 prilikom maltovanja jecma (jebi ga, ne znam da li imamo rec za to u srpskom - ukratko, prvo se jecam potopi u vodu da zapocne klijanje i oslobode se seceri, a onda se podvrgne visokoj temperaturi da se taj proces zaustavi) 

 

zove se sladovanje ječma.

[paculla]

Pa da, sve to ima svoje™. Sledeci viski za tebe: Highland Park. Nisam pio ujednaceniji viski od toga, 12ica moze da se nadje za 30tak evra ponekad.

 

nije losa ni ova connemara po pitanju cene/kvaliteta. jedini dimljeni irski viski, pitak kao drugi irski, ali ima finu nadimljenost. videh ga na schipholu za neke ok pare. jedino sto po dfs-ovima cesto ima samo cask strength. 

[yolo]

pa sta fali cask strengthu 

 

nego hoste, to za rakiju i dimljenje, sigurno ima neka fora da se to izvede, treba pricati sa tehnolozima. mislim, kako se nadimljuje mezcal, nije valjda da rade sladovanje agave pa spaljivanje tresetom 

 

 

EDIT - evo, izgleda da ipak nece moci tako sa dzibrom:

 

As with tequila, the agave is harvested after, on average, eight years. The outer leaves are removed, leaving only the piña, or heart. The piña is cooked, but here's where a crucial difference is introduced. Most tequilas are made by cooking the piñas in large, stainless-steel, above-ground ovens. For mezcal, by contrast, the piñas are cooked in conical pits dug into the ground. The pits, known as palenques or hornos, can reach 15 feet across and 8 feet deep. They're lined with stones or bricks. 

The piñas are cooked over a wood fire (oak is common, although some producers use mesquite) and covered in layers of agave leaves and earth. The piñas cook for two to three days. This process caramelizes the sugars in the agave, and imbues a smoky aroma and flavor to the agave, which carries over to the mezcal, giving it a smoky quality that reminds some of peated single-malt Scotch.

Agave hearts for making mezcal. [Photograph: Wikimedia Commons]

Some producers, I must add, take steps to minimize the smokiness of their mezcals, feeling that smoky spirits are challenging to sell in the United States. So although it's generally true that mezcal is smokier than tequila, it's not universally so.

After the roasted piñas are removed from the pit, they're crushed using a stone grinding wheel. The pulp is mixed with water. Traditional producers use existing yeasts in the air and on the agave to start the fermentation process. Industrial producers tend to use commercial yeasts. The traditional method takes longer because it requires time for the natural yeasts to take hold.

After fermentation, the wash is then distilled in copper alembic stills. Most mezcal is distilled twice, sometimes for as long as 24 hours per distillation, but some brands are triple-distilled.

Edited November 26, 2014 by yolo