Svetska Kriza 2008-....

[dekss]

Pre će zlato da ode na 5000 dolara za uncu nego da drastično padne. Penzioni fondovi u proseku imaju oko 0,5% svog portfolija u zlatu. Nenagradno pitanje: Šta će se desiti ako odluče da zbog krize povećaju to na 3-5%? :Dbtw. zakopavanje bilo koje papirne valute je identično zakopavanju starih novina. Neka kupi zemlju.

slažem se ja s tim, ali svejedno me zanima tudje mišljenje. jer logika da smanjena likvidnost vodi ka padu cene zlata mi se čini ispravnaUz to, trebalo bi definisati šta znači: "drastičan pad". A što se tiče penzionih fondova i zlata, pre par meseci je bio slučaj, ako se dobro sećam, nekog holandskog penzionog fonda - dobili su naredjenje (ne mogu da se setim od koga) da smanje svoje zlatne investicije jer zakon zabranjuje udeo zlata u portfoiju penzionih fondova veći od x%.

[brusli]

nije. osnovni apsurd je to sto su rejting agencije placene od strane klijenata cije finansijske proizvode/situaciju ocenjuju, dakle sukob interesa jer su finansijski zainteresovani da zarade lovu; klijent je finansijski zainteresovan da plati samo one agencije koje mu daju dobre ocene. primer: ja kupujem tvoja polovna kola i od tebe trazim potvrdu da su u dobrom stanju; ti odes kod svog mehanicara koji ti izda crno na belo da su kola u fenomenalnom stanjutakodje, rejting agencije prodaju savetodavne usluge klijentima cije ce finansijske proizvode/stanje sami ocenjivati kako da od njih dobiju dobar rejting. primer: tvoj profesor ti proda informaciju o tome sta ce te na ispitu pitati a ti je kupis da bi dobio dobru ocenu

Naravno i ovo, ali dok se ovo moze i promeniti regulativom ,ono sto sam ja naveo je ugradjeni apsurd njihovog delovanja, koji se nikakavim merama ne moze promeniti.Obrni, okreni, one su u korenu ove krize.

[Daytrader]

slažem se ja s tim, ali svejedno me zanima tudje mišljenje. jer logika da smanjena likvidnost vodi ka padu cene zlata mi se čini ispravnaUz to, trebalo bi definisati šta znači: "drastičan pad". A što se tiče penzionih fondova i zlata, pre par meseci je bio slučaj, ako se dobro sećam, nekog holandskog penzionog fonda - dobili su naredjenje (ne mogu da se setim od koga) da smanje svoje zlatne investicije jer zakon zabranjuje udeo zlata u portfoiju penzionih fondova veći od x%.

Nece biti nikakvih drasticnih padova, korekcija je normalna, cak pozeljna. Parabolic formacija, grafik, bla, bla, bilo za ocekivanje da padne...Pa ta parabolic varijanta je od 1100, tj odavno bila. Poenta je da to nije balon, bar nesada. Da je 5000, onda i da se prica o tome, zasad ne. CB-ke kupuju zlato, kod njih je 80%. Azija, Kina prilicno.Nece biti nikakvog zlatnog standarda, niti je to cilj. Ali, kad se kapital bude selio iz USTBonds, eeee, onda ide juris. To treba sacekati, za velike cifre na zlatu.Pred zapadnim ekonomijama je prost izbor, zbog dugova - inflate or die. Sta ce odabrati? Ovo drugo jok, te...Bice QE3,4, n ako treba. Svetu treba nova rezervna valuta, ne 1 za ceo svet, tj da, ali samo kao rezervna valuta, onu koju svi shtekaju, s timda svi zadrze svoje, lokalno nazovi. Kad i kako ce to resiti, pojma nemam. I'm not that smart. Najverovatnije ce se stvari zahuktati tu krajem 2015/poc 2016god. Dotad ce ECB/FEd potezati iste mere. (dve chadjave dvocevke ). A svetski kapital ce panicno da menja destinacije, ko pred Depresiju, kad bezao ko da ga ispaljuju sa nekontrolisanih brodskih topova. Peace.

[bigvlada]

Iskopao sam jedan svoj stari post sa beobuildahttp://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?id=848Ja rešenje vidim u rezervnoj valuti koja kao osnovu ne bi imala zlato, industrijski potencijal ili rezerve deviza već energiju. Jedan "kredit"= jedan vat energije.

[hazard]

Bila ta ideja jos 1930ih. Nazalost postoji problem - kako iskazati svaku aktivnost kao vat energije? Ja mozda uradim dvaput vise za potroseni vat od Pere, a ti 5 puta vise od mene, npr. I sta onda?

[balu]

E ovaj fantek, Slavoj Žižek, ima soli u glavi. Mnogo su mi se dopale njegove paralele, crtaci i ostalo. Skoro nisam naleteo na ovako razumljivo izneto misljenje:"Jedan od najpoznatijih savremenih filozofa obratio se 9. oktobra pristalicama pokreta „Okupirajmo Volstrit” u Njujorku. Prenosimo deo govora koji je objavio OccupyWallSt.org.Svi smo mi gubitnici, ali istinski gubitnici su oni koji sede u kancelarijama na Volstritu. Oni su spaseni milijardama našeg novca. Nazivaju nas socijalistima, ali ovde je uvek postojao socijalizam za bogate.Kažu da ne poštujemo privatnu svojinu. Međutim, u finansijskom krahu 2008. godine uništeno je više teško stečene privatne imovine nego što bismo svi mi ovde zajedno uništili da smo danonoćno lomili.Kažu vam da ste sanjari. Pravi sanjari su oni koji misle da stvari mogu ovako u nedogled. Mi nismo sanjari. Mi se budimo iz sna koji se pretvara u noćnu moru. Mi ne uništavamo ništa. Mi smo samo svedoci kako sistem uništava sam sebe. Svi znate klasičnu scenu iz crtanih filmova. Mačka dođe do provalije, ali nastavlja da hoda, ignorišući činjenicu da nema ničega ispod. Tek kada pogleda dole i primeti da nema tla ona pada. To je ono što mi ovde sada radimo. Govorimo ljudima iz Volstrita: „Hej, pogledajte dole!”.Sredinom aprila, kineska vlada zabranila je prikazivanje filmova i prodaju romana u kojima je obrađena alternativna stvarnost ili putovanje kroz vreme. Ovo je dobar znak za Kinu. To znači da njihovo stanovništvo i dalje sanja o alterantivama, pa je država morala da ih zabrani.Nama ovde ne treba zabrana, pošto nam je vladajući sistem potpuno uništio kapacitete da sanjamo. Pogledajte filmove koje stalno gledamo. Lako je zamisliti kraj sveta – neki asteroid koji uništava sav život. Ali ne možemo da zamislimo kraj kapitalizma.Crveno mastiloŠta mi onda radimo ovde? Dozvolite mi da vam ispričam divan vic iz komunističkih vremena. Čovek je poslat iz Istočne Nemačke u Sibir da radi. Znao je da će njegovu poštu čitati cenzori, pa je rekao prijateljima: „Daj da smislimo neku šifru. Ako je pismo koje od mene dobijete napisano plavim mastilom onda je istinito, a ako je crvenim onda je lažno”. Posle mesec dana, njegovi prijatelji dobijaju prvo pismo. Sve je plavom bojom. U pismu piše: „Ovde je sve divno. Prodavnice su pune hrane. Bioskopi prikazuju dobre filmove sa Zapada. Stanovi su veliki i luksuzni. Jedina stvar koju ne možete ovde kupiti je crveno mastilo”. Ovako mi živimo. Imamo sve slobode koje želimo. Ali nam fali crveno mastilo, jezik kojim bismo artikulisali naš nedostatak sloboda. Način na koji su nas naučili da pričamo o slobodi – rat protiv terorizma i tako dalje – falsifikuje slobodu. I to je ono što svi vi radite ovde, dajete nam crveno mastilo.Međutim, postoji opasnost. Ne zaljubljujte se u sebe. Svima nam je sada lepo ovde, ali dobro zapamtite: karnevali su jeftini. Ono što je bitno jeste dan posle, kada ćemo svi morati da se vratimo svojim životima. Da li će bilo šta biti drugačije? Ne želim da svi kad se prisećate ovih dana kažete: „Oh, bilo je tako divno i bili smo tako mladi”. Ne zaboravite da je naša glavna poruka: „Dozvoljeno nam je da mislimo o alternativama”. Dug je put pred nama. Moramo da se suočimo sa istinski ozbiljnim pitanjima. Znamo šta ne želimo. Ali šta je to što želimo? Koja socijalistička organizacija može da zameni kapitalizam? Kakve nove vođe želimo?Dekofeinizacija! Zapamtite da problem nije ni korupcija ni pohlepa. Problem je sistem. On vas tera da budete korumpirani. Pazite se ne samo neprijatelja, već i lažnih prijatelja koji već uveliko rade kako bi „razredili” ovaj proces i, kao što dobijete kafu bez kofeina, pivo bez alkohola, sladoled bez masnoća, pokušaće da od ovog naprave bezopasan, moralni protest – takozvani proces „dekofeinizacije”.Razlog našeg prisustva ovde jeste što nam je dosta sveta gde nam je, kako bismo bili zadovoljni sobom, dovoljno da recikliramo limenke „koka-kole”, damo nekoliko dolara u humanitarne svrhe ili kupimo „starbaks” kapućino gde jedan odsto njegove cene ide gladnoj deci Trećeg sveta. Mi nismo komunisti, ako komunizam znači onaj sistem koji se srušio 1990. godine. Zapamtite da su danas ti komunisti postali najefikasniji i najokrutniji kapitalisti. U Kini danas imaju kapitalizam koji je dinamičniji nego vaš američki, a ne treba mu demokratija. Nemojte dozvoliti da vas ucenjuju da ste protiv demokratije, ako kritikujete kapitalizam. Brak između demokratije i kapitalizma je gotov.Promene su moguće, ali šta mi danas shvatamo kao moguće? Dovoljno je samo da pratite medije. Na jednoj strani, u tehnologiji i seksu sve je moguće. Možete da putujete u svemir, postanete besmrtni pomoću biogenetike i imate seks sa bilo kime ili čime. Sa druge strane, kada pogledate polje društva i ekonomije, skoro sve se smatra nemogućim. Želite da podignete poreze za bogate, a oni vam kažu da je to nemoguće, zato što će izgubiti na kompetitivnosti. Želite više novca za zdravstvo, a oni vam kažu: „Nemoguće, to podrazumeva totalitarnu državu”. Definitivno nešto smrdi u svetu gde vam obećavaju da ćete biti besmrtni, a ne može da se izdvoji još malo za zdravstvenu negu. Možda ovde treba da odredimo prioritete. Ne želimo viši, već bolji standard. Jedina stvar zbog koje smo komunisti jeste zato što brinemo o osnovnim problemima – prirode, inteligencije, biogenetike... Za ovo, i samo za ovo, vredi se boriti. Komunizam je doista pao, ali su svi problemi ostali. Govore nam da mi ovde nismo Amerikanci, ali konzervativne fundamentaliste koji tvrde da su istinski Amerikanci treba podsetiti šta je hrišćanstvo. Ono je Sveti duh. A šta je Sveti duh? To je egalitarno društvo vernika koje povezuje međusobna ljubav i koji se tako ponašaju samo na sopstvenu odgovornost. U ovom smislu, Sveti duh je ovde sad sa nama. A tamo dole na Volstritu su pagani koji bogohule i obožavaju idole. Sve što nam treba jeste da budemo strpljivi.Brine me ako se dogodi da sada samo odemo kućama i da se u budućnosti jednom godišnje sastajemo, pijemo pivo i nostalgično prisećamo kako vam je lepo bilo ovde. Obećajte sebi da ovo neće biti slučaj. Znamo da ljudi žude za nečim, ali, u stvari, to istinski ne žele. Nemojte se plašiti da istinski želite ono za čime žudite!Hvala vam mnogo. O ŽižekuSlavoj Žižek (rođen 21. marta 1949. u Ljubljani) je slovenački filozof, kulturni kritičar i teorijski psihoanalitičar. Jedan je od najplodnijih filozofskih pisaca današnjice. Napisao je više od 100 knjiga i preko 900 radova. Često je gost univerziteta širom sveta (SAD: Prinston, Kolumbija). Neke o tema kojima se bavi su: Fundamentalizam, tolerancija, politička korektnost, globalizacija, subjektivnost, ljudska prava, mitovi, sajberspejs, postmodernizam, multikulturalizam, postmarksizam, i ličnosti poput Alfreda Hičkoka, Dejvida Linča i Lenjina.

[bigvlada]

Nazalost postoji problem - kako iskazati svaku aktivnost kao vat energije? Ja mozda uradim dvaput vise za potroseni vat od Pere, a ti 5 puta vise od mene, npr. I sta onda?

Ne, ne tako. Kao što je ranije banka donosiocu menice garantovala isplatu toliko i toliko grama zlata (kada su valute imale za osnovu zlato), tako bi sada garantovala toliko i toliko energije. Nema to veze sa platom koja i dalje zavisi od kvalifikacija i učinka. Baci pogled na ovo:http://www.appropedia.org/Energy_currency

[Filipenko]

I kako bi se to razlikovalo od novca na dođem ti što sada imamo? Mislim, kada bi količina energije bila fiksirana i metod njenog dobijanja uniformisan, pa i da ima smisla...ovako...

[hazard]

Upravo. Ja postavim ogromne solarne panele i eto inflacije.Cena proizvodnje tog 1 dzula energije varira zestoko zavisno od izvora energije. Takodje, taj dzul treba nekako "cuvati", a cuvanje energije takodje kosta i cena zavisi od tehnologije to tehnologije.Ako to uporedimo sa recimo zlatom, ili srebrom, istina je da je mozda skuplje vaditi zlato iz rudnika A nego iz rudnika B, ali jedanput kada se zlato izvadi, ono ima svoj definitivni oblik, koji drzi "samo od sebe" vekovima, i za cuvanje dovoljno ga je staviti u sanduk ili sef. Uostalom nije zlato (ili srebro, ili slicni metali) postalo novac iskljucivo zbog toga sto je lepo sijalo, vec zato sto poseduje odredjene fizicke atribute koje ga cine podobnim za sredstvo i razmene i cuvanja vrednosti.

[Daytrader]

Sanse za opstanak EU smanjuju se svakim danom. Ili ce postojece drzavne dugove konsolidovati u Evroobveznice, a sve buduce nacionalne dugove tretirati kao lokalne dugove, nikako ko nesto sto banke uzimaju za rezerve u svojim accounting muvanjima. Ako to ne urade (a nece ocito), znaci da ce banke popadati, morace stalni bailout-i,i to moze da se desi bez ikakvog zvanicnog bankrota, jer ce vrednost obveznica, da pada, zbog ocekivanja, prognoze, svejedno. Najmanji pritisak i banke opet padaju. Svetski kapital nije glup. Nikako. Ovako ga zaj.... nece. Angela, Nicolas...kuc, kuc, jel ima neko da vam objasni ovo, trzisnu logiku, vi priglupi politicari. Spasavate banke(*) a gradjanima samo sto jos ne zavirujute tamo gde sunce ne sija. Ma i sta se ja nerviram, meni u stvari to ide u prilog, odavno vec. Raspalite samo, chargeeee, pravac u ponor. Peace.(*) u kakvom je stanju koja banka, velika je nepoznanica, tj koliko losem...Dexia, Erste i sl...One i ne dajumarket to market accounting, nisu ni bile duzne. Stress test cega? U prevodu, gde i kad neka derivative bomba moze da opukne, mi nemamo pojma. Za masu toga sto oni vrednuju ko zna koliko svojim accountingom, realno bi da trzistu dobili, sto bi Shekspir rekao - Johnsona, Willy-ja, Woodpeckera...To laziranje realnosti je svo vreme i problem. Setimo se 2007-me, leta, kad PariBas izasao sa derivativima tog tipa, ponuda je bila 0. Tako i nastade panika, hitna intervencija od 300B tada. To ce se ponavljati...again and again...

[Anduril]

.......(*) u kakvom je stanju koja banka, velika je nepoznanica, tj koliko losem...Dexia, Erste i sl...One i ne dajumarket to market accounting, nisu ni bile duzne. Stress test cega? U prevodu, gde i kad neka derivative bomba moze da opukne, mi nemamo pojma. Za masu toga sto oni vrednuju ko zna koliko svojim accountingom, realno bi da trzistu dobili, sto bi Shekspir rekao - Johnsona, Willy-ja, Woodpeckera...To laziranje realnosti je svo vreme i problem. Setimo se 2007-me, leta, kad PariBas izasao sa derivativima tog tipa, ponuda je bila 0. Tako i nastade panika, hitna intervencija od 300B tada. To ce se ponavljati...again and again...

Upravo - problem je netransparentnost a transparentni ce postati tek kad im to bude u interesu. Zato je i potrebna demonopolizacija novca od strane CB, ukidanje Fed-a/ECB-a i neka svaka banka ili udruzenja istih posluju sa novcem baziranim na stampariji/papiru, na zlatu, srebru, energiji, stagod se pokaze fleksibilnije, stabilnije i korisnije. Sve je to vec objasnjeno i resenja postoje jer ovo nije prvi put da nastaju ovakvi problemi koji se ciklicno ponavljaju kad neko monopolizuje kreaciju novca.

[bigvlada]

I kako bi se to razlikovalo od novca na dođem ti što sada imamo? Mislim, kada bi količina energije bila fiksirana i metod njenog dobijanja uniformisan, pa i da ima smisla...ovako...

Zašto bi metod dobijanja morao da bude uniformisan? I zlato možeš da kopaš u rudniku, ispiraš iz reke, hemijskim procesima izdvajaš iz morske vode, kopaš po morskom dnu itd... košta različito. Ovde imaš kilovatčas kao osnovnu jedinicu valute. Da li je količina neke materije fiksirana? Znamo tačno koliko imamo plemenitih metala? Ne, cena zavisi od postojećih količina i analiza postojećih i eventualnih budućih nalazišta. Kao što imaš studije o elektroenergetskim potencijalima za svaku zemlju. Ona brana koja je u fazi planiranja u Kongu je kada je predstavljen projekat mogla da napaja strujom čitav kontinent (što govori o tome koliko je Afrika zaostala). Ceo projekat bi koštao oko 80 milijardi dolara (zato je i dalje u fazi planiranja). Neisplativo za sada(kao i vađenje zlata iz asteroida).

Upravo. Ja postavim ogromne solarne panele i eto inflacije.

hmm, morao bi da dobiješ dozvole, da imaš kapital i lokaciju, što je drastično komplikovaniji (i predvidljiviji) proces od ctrl-alt-f6 kojim se doda koliko treba milijardi (i to u elektronskom obliku, ne štampa se sav novac koji se stvori).Pogledaj kako se kretala cena kilovatčasa u odnosu na dolar a kako u odnosu na zlato u zadnjih pola veka. U odnosu na zlato je stagnirala ili padala. SAD imaju instaliran kapacitet od oko milion megavata. Gledajući to kao valutu, to je oko 8.760.000.000.000 kilovatčasova. 2009 su od tog teoretskog maksimuma na ovaj ili onaj način potrošili skoro četiri biliona kilovatčasova (37% otpada na domaćinstva, po Department of energy brojkama). Imajući u vidu da je na tom tržištu cena oko 10 centi za kilovatčas (ima i za pet i kusur , ima i za 16)ukupna "količina novca" ne bi premašila ni bilion (trilion) dolara. Glavni razlog zašto je napušteno zlato je bio taj da ga nema dovoljno, bilo je jako teško napumpati inflaciju kada si ograničen količinom (da, postojala je gadna inflacija početkom 16. veka posle onih prvih pljačkaških pohoda Španaca ali danas imamo globalno tržište). Današnji novac je zasnovan na dugu, tj. u njihovom slučaju, podloga za štampanje para je državni dug. Da se vrate na zlato, ekonomija bi bila desetak puta manja. Oni to ne mogu da primene jer nemaju dovoljno instaliranih kapaciteta da zamene sav papir koji je sada u opticaju(koliki je M2, preko 8 biliona?). Ovo bi bilo primenjivo na države poput Švedske ili Norveške koje imaju malo stanovnika, malu ekonomiju (u odnosu na SAD) a imaju mnogo energije (hidroelektrane i nafta). Daleko smo od vremena kada bi energija mogla biti glavna i jedina valuta, ali status zlata bi mogao biti ostvariv.

Cena proizvodnje tog 1 dzula energije varira zestoko zavisno od izvora energije. Takodje, taj dzul treba nekako "cuvati", a cuvanje energije takodje kosta i cena zavisi od tehnologije to tehnologije.Ako to uporedimo sa recimo zlatom, ili srebrom, istina je da je mozda skuplje vaditi zlato iz rudnika A nego iz rudnika B, ali jedanput kada se zlato izvadi, ono ima svoj definitivni oblik, koji drzi "samo od sebe" vekovima, i za cuvanje dovoljno ga je staviti u sanduk ili sef.Uostalom nije zlato (ili srebro, ili slicni metali) postalo novac iskljucivo zbog toga sto je lepo sijalo, vec zato sto poseduje odredjene fizicke atribute koje ga cine podobnim za sredstvo i razmene i cuvanja vrednosti.

Pa, i npr. akumulaciona jezera hidroelektrana su vid čuvanja energije. Kada vat energije uđe u sistem, nema razlike da li je nastao radom parne mašine gonjene toplotom uranijuma ili iz solarnih panela. Ni ti ne dobiješ zlato "na ruke" u većini slučajeva (sem ako ga npr. ne kupuješ u specijalizovanim automatima) a čuvanje zlata takođe košta. Dobiješ potvrdu da si vlasnik tolike i tolike količine zlata koje možeš podići kad hoćeš. Po čemu je ovo bitno drugačije od posedovanja potvrde da poseduješ toliko i toliko energije koju možeš uzeti iz sistema kada god želiš?Nije neophodno imati centralni trezor (kao kod zlata), čak ni centralnu banku (kako eksperiment sa bitcoinom pokazuje, videćemo kako će se to završiti) ali će i to biti moguće.Jedan od jakih kandidata su digitalne kvantne baterije (http://www.technologyreview.com/computing/24265/?a=f) gde ćeš istovremeno moći da skladištiš energiju bez gubitaka i informacije, npr. podatke o vlasniku. IT-ovci bi rekli da je to samo nova vrsta flash memorije koja može da skladišti i energiju i proizvodi se postojećim litografskim procesom. I biće u pravu. Edited October 19, 2011 by bigvlada

[hazard]

Pa, i npr. akumulaciona jezera hidroelektrana su vid čuvanja energije. Kada vat energije uđe u sistem, nema razlike da li je nastao radom parne mašine gonjene toplotom uranijuma ili iz solarnih panela. Ni ti ne dobiješ zlato "na ruke" u većini slučajeva (sem ako ga npr. ne kupuješ u specijalizovanim automatima) a čuvanje zlata takođe košta. Dobiješ potvrdu da si vlasnik tolike i tolike količine zlata koje možeš podići kad hoćeš. Po čemu je ovo bitno drugačije od posedovanja potvrde da poseduješ toliko i toliko energije koju možeš uzeti iz sistema kada god želiš?Nije neophodno imati centralni trezor (kao kod zlata), čak ni centralnu banku (kako eksperiment sa bitcoinom pokazuje, videćemo kako će se to završiti) ali će i to biti moguće.Jedan od jakih kandidata su digitalne kvantne baterije (http://www.technologyreview.com/computing/24265/?a=f) gde ćeš istovremeno moći da skladištiš energiju bez gubitaka i informacije, npr. podatke o vlasniku. IT-ovci bi rekli da je to samo nova vrsta flash memorije koja može da skladišti i energiju i proizvodi se postojećim litografskim procesom. I biće u pravu.

Svi metodi cuvanja energije su daleko komplikovaniji od svih metoda cuvanja plemenitih metala. Energija je ili lako dostupna ali skupa za cuvanje (energija koja se cuva u baterijama, kondenzatorima, vrtecim masinama koje spominjes, da bi bila lako dostupna kao elektricitet) ili jednostavna za cuvanje ali onda dosta teze dostupna (ako cuvas energiju u nekoj sirovini - nafti ili gasu - ili akumulacionom jezeru, ili kako vec). Sve je to mnogo veca skalamerija i trud od cuvanja zlatnih poluga u sefu. Kazem, zlato kada iskopas i obradis jedanput, to je to - ono ce vekovima ostati u tom obliku. Sa nekakvom energetskom valutom, morao bi nonstop da brines sta se desava sa tom tvojom energijom koju koristis kao valutu (ili kao potporu za valutu, sto ti dodje na isto).Dalje, postoji problem prenosa energije. Ja kada nekom dam novcanicu ili novcic, dao sam im ceo, nisam izgubio nista. Ali ako prenosim energiju sa jednog mesta na drugi, ja deo te energije gubim - prenos energije bez gubitaka je nemoguc. I naravno, to je sve tebi uracunato u cenu kilovat-casa, jer ako je efikasnost prenosa od elektrane do tebe recimo 70%, platio si ti i ono sto si direktno iskoristio (sto je stiglo do tebe) i ono sto se izgubilo u medjuvremenu. Jer elektrana ima racunicu, uzimajuci u obzir efikasnost prenosa, koliko im treba X (uglja, nafte, gasa, nuklearnog goriva, vetrenjaca, hidrocentrala) da bi ti dobio na kraju Y energije.I sad kako to uracunati u valutni energetski sistem? I da napomenem da efikasnost prenosa nije ista u svakom slucaju, vec varira zbog tone razloga. Znaci to bi ti stvaralo nekakvu inflaciju ili cak deflaciju dodatno (zavisi kako bi se ta cinjenica uzela u obzir).Na kraju, po meni najjaci argument protiv ovoga, je da je energija nesto sto se koristi i sto je potrebno, i sto, kao takvo, ima svoju cenu. I to je problem sa koriscenjem bilo kakve sirovine ili potrosackog dobra kao valutne potpore - za to nesto postoji velika potraznja nevezana za monetarnu funkciju. I to je problem. Novac treba da bude nesto "neutralno" u odnosu na sve usluge, proizvode, i dobra koja se trose. Ako se vratimo u doba kada je zlato bilo novac, videcemo da je tada skoro pa jedina upotreba zlata bila za novcane i dekorativne svrhe. Nije zlato bilo neophodan resurs za bilo sta (za razliku od gvozdja ili bakra). I dan danas je, i ako je situacija bitno ogranicena, zapravo ograniceno koriscenje zlata u "produktivne" svrhe (ima ga tona po integrisanim kolima i cipovima, i bitno je za jos neke industrijske procese, al opet ne moze se porediti sa energijom, ili cak drugim metalima, kao sto su bakar ili celik). U tom smislu koriscenje energije kao valute bi bilo kao koriscenje psenice npr., a to se nekada davno radilo, pa se odustalo od toga s razlogom.

[dekss]

novac koji za podlogu ima energiju? imam utisak da si ti, bigvlado, izgubljen u SF-u

[noskich]

Zanimljiva knjiga o ekonomiji