Pescanik

[Atreid]

19. 10. 2007.najava Svetlane Lukić307. emisijaPrema izveštaju Reportera bez granica, sloboda medija u Srbiji je u najgorem stanju u čitavom regionu - gora je nego i na Kosovu. Ova činjenica, mada ni glupost ne treba potcenjivati, objašnjava na primer, ovonedeljno izveštavanje medija o raznim stvarima. To se naročito odnosi na uspehe nama susednioh država. Neverovatno je na koje je sve načine minimizirana činjenica da je jedna kvazidržava kao što je Crna Gora potpisala sa EU Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji.Provladin tabloid, Politika, na naslovnoj strani je doneo vesti o novim, većim tarifama muzikanata na svadbama i šišanja po frizerajima, o čoveku koji je ubio čoveka koji je dao bubreg njegovoj ćerki, a tek u dnu prve strane, tačno pored teksta koji govori o višedecenijskoj zabludi o masnoj hrani koju su lansirali Amerikanci, našao se mali tekst pod vrcavim naslovom: Crnoj Gori zeleno, Srbiji žuto svetlo. I kada jednoga dana Crnogorci budu usli u EU, a mi još čekali na pozitivan izveštaj neke Karle del Ponte, pisace isto. Problem je u tome što će naše žuto svetlo na semaforu trajati koliko i Turcima - jedno 2-3 decenije.Hrvatska je postala članica Saveta bezbednosti, takozvane svetske vlade, i opet je uređivačka mašta Političice bila bujna. Naslov je bio: Budimir Lončar uveo Hrvatsku u Savet bezbednosti UN, pri čemu treba da zaključimo da je na tu nerazumnu odluku uticalo uporno lobiranje kod zemalja trećeg sveta, koje se još uvek sa ljubavlju i nežnošću sećaju druga Tita i nesvrstanih, jahte Galeb i sleta za 25 maj. Nije Hrvate u SB uveo Budimir Lončar, ni Titove pomorandže sa Briona, uveli su je Mesić i Sanader. Problem je, i to boli profesionalne Srbe, što će Hrvate morati da mole da ne glasaju za rezoluciju o Kosovu. Doduše, Koštunica nam je pre neki dan svečano rekao da Kosovo nikada neće biti članica UN. Neka pita Kineze da li je njima smetalo da postoje kao država svih onih 30-40 godina koliko nisu bili članica UN ljuteći se zbog Tajvana.šta li će Političica pisati kada Crnogorci uđu u EU. Verovatno će to biti proglašeno maslom pokojnog Milovana Đilasa, kojega se na zapadu sećaju kao prvog Titovog disidenta. I onda iz duga prema Milovanu primaju Crnogorce tamo gde mi, u stvari, i ne želimo da budemo.Nikada nećemo stići na neko pristojnio mesto, kako god da se ono zvalo, dok je ovakvih proslava dana Udbe. Prvo, ne samo da je sramota nego je i kriminalno delo da šef Udbe bude Rade Bulatović, drugo, kakav je ono sastav zvanica na prijemu povodom dana pretorijanske garde Vojislava Koštunice; šta će tamo Miloševićev, Arkanov, Cecin i Veljin Dragan Marković-Palma, šta će tamo Delta Mišković, Vojin Lazarević, popovi raznih činova, šta će tamo Boris Tadić. Kao, on je predsednik i po funkciji tamo mora da ide. Pa zar nije taj isti Tadić, kada su se dogovarali o sastavu nove vlade, rekao da će se o šefu Udbe naknadno dogovoriti, ali da DS nikako ne bi htela da to bude Rade Bulatović. šta bi, kada su se dogovorili da Bulatović ipak ostane i zašto je Tadić na to pristao. Zaokružite odgovor, pod A, Tadić se slaže sa načinom rada i metama Radeta Bulatovića, pod B, sve mu je jedno, njega, Tadića čuvaju Kobre, pod C - plaši ga se.Dakle, da saberemo na brzinu. Slovenija od 1. januara preuzima predsedavanje EU, Hrvatska je postala članica SB, Crna Gora potpisala je sporazum sa EU, Kosovu se smeši nezavisnoist, žalosna Makedonija je u žalosti za pop pevačem Toše Proeskim, a srpski mediji su učinili da ta lična tragedija, koja se u Makedoniji pretvorila u neku vrstu kolektivne psihoze, pređe preko Prohora Pčinjskog i dospe na naslovne strane srpskih medija. Dobro, neka su nas svi zasipali vestima o tome da je u Makedoniji Dan žalosti, ali kako zaboraviše da nam kažu da je i u Sarajevu bio Dan žalosti za novootkrivenim žrtvama rata, čija su tela nedavno otkrivena i ekshumirana.Kako to da je većina medija tako stidljivo javila da je njihova koleginica, dopisnica Glasa Amerike sa Kosova, Vesna Bojičić, pretučena u svom stanu u Čaglavici i da su je pretukli jer nije dobra Srpkinja. Vesna Bojičić je pretučena samo 3-4 dana posle istorijske sednice Zajednice srpskih opština i naselja na KIM, na kojoj je zaprećeno svim Srbima koji budu izašli na predstojeće kosovske izbore. Najnežniji je bio rasista Marko Jakšić, koji je rekao da svim izdajnicima treba oduzeti srpske plate, a čuli su se i pozivi na linč onih koji se usude da na izbore ipak izađu.Koordinator opštine Klina, Stojan Dončić, rekao je: Na području Metohije postoje grupice ljudi koji će sigurno izaći na izbore. Mi njih ne možemo da kontrolišemo, međutim ima jedna dobra stvar. Albanci su svakog Albanca koji je tada prihvatio srpsku vlast likvidirali. Došlo je vreme da i mi moramo tako nešto da uradimo. http://www3.b92.net/mp3/Pescanik-2007-10-19-09-30.mp3

[Jerry]

Ko je ovo bio u Pescaniku danas, uhvatila sam poslednjih 15 minuta?I sta ga je pitala na kraju pa je rekao da je to kretensko pitanje?

Hadži Dragan Antić je tako odgovorio na pitanje o njegovom druženju sa Mirom Marković.

[baklavica]

Mda, ja sam bila malo pospana pa sam izgubila par momenata izmedju :). Tnx

[Mp40]

Izbaciti one nadahnute a dosadne, studentske muzicke predahe... Nisam ja toliko pametan da mi to bude OK...

[reg]

Colovic je bio odlican, potpuno sam zaboravio na NSPM.

Saša GajićPROBLEM SRPSKOG KULTURNOG IDENTITETA Negativno određenje spram srpskog kulturnog identiteta kao nosioca mitske, nemoderne svesti i arhaičnog poimanja društvenih odnosa eksplicitno pokazuju izjave glasnogovornika ovog ideološkog kruga, istoričarke Latinke Perović: ? Vrednosti zapadnoevropske civilizacije ? individualizam, vladavina zakona, pravna država ? inkompatibilne su sa ciljevima srpskog nacionalizma. Oslonjen na Rusiju kao centar pravoslavlja i slovenske civilizacije, srpski nacionalizam je uvek bio privržen jednakosti, sabornosti, narodnoj državi koja je isto što i društvo. Zaostalost je, zapravo, identitet... Epohalne promene u svetu postale su za srpsku nacionalističku elitu pitanje života i smrti. Nikakav tehnološki napredak, moderne ideologije i obaveštenost ne mogu da znače progres ako se mitska svest održava kao poželjno stanje ?nacionalnog bića'.? (4) U ovim rečima se, osim nategnutog nametanja teze da je zaostalost identitet, apsolutizuje značaj mitske svesti kao jedne od identitetskih naslaga inače prisutnog u svim društvima, pa i zapadnim. Ne zaboravimo da je, uprkos potonjoj racionalizaciji, ?individualistički zapad? prepun sopstvene mitologije ? od mita o mašini (5), o imanentnom istorijskom progresu, mita o usavršiteljskoj i vrhovnoj moći razuma, o individualizmu ljudskih jedinki (koji se u dobroj meri kosi sa dostignućima moderne genetike), pa i mita o ljudskoj racionalnosti (koji je opovrgla moderna psihologija još od vremena psihoanalize), te da postmoderna informatička era, samo upotrebljavajući moderna tehnološka sredstva, pojačava dejstvo ovih mitova putem digitalizovanih slika i zvukova. Kritike ?antitradicionalnog? misionarskog odnosa spram kulturnog identiteta i grube optužbe sa druge strane ideološkog spektra iznosi Srđa Trifković, naučni radnik iz SAD: ?Ima bivših Srba koji vele da je put pogrešan, da takozvana mitska svest mora već jednom da ustukne pred takozvanom informatskom svešću, čije će prihvatanje, vele, odvesti Srbe u pravi svet, u Partnerstvo za mir, Svetsku banku, u NATO, Međunarodni monetarni fond, Evropsku uniju i ostale konklave postmodernog Zapada. Samo tako, kažu, možemo da živimo ?kao sav normalan svet'. Za njih je Vidovdan recidiv mitomanskog mračnjaštva, a normalan im je svet onaj koji je Beograd zasipao bombama u sedam navrata tokom 20. veka, koji troši više na droge nego na lekove, koji biološki odumire, a duhovno je već mrtav.? (6) Teške kvalifikacije iznete na obe strane otvaraju brojna pitanja koja iziskuju duboko promišljene odgovore. Kakva je, dakle, priroda tradicionalnog srpskog kulturnog identiteta i kakav je on sada, odnosno kakvi sve problemi iz njega proizlaze? [...]Često nesvesni toga, u ovdašnjem mentalitetu i ?okrnjenom kulturnom obrascu? u svakodnevnom životu, izvorne snage srpskog kulturnog identiteta su preživele, ponajpre kroz oblike ponašanja koji visoko cene i neguju srdačnost, gostoprimstvo, neposrednost, ravnopravnost, drugarstvo i stavljanje suštinskih emocija i ponašanja kao izraza solidarnosti nad formama ophođenja. Predanost, jednostavnost bez okolišanja, istinoljubivost, požrtvovanost, slobodarstvo i neumoljiva odbrana dostojanstva ? sve su to osobine i izrazi kulturnog identiteta još visoko cenjeni na ovim prostorima, čak i kada se više ne praktikuju u potrebnoj meri. To su i opšteljudski, univerzalni kvaliteti ? prigovoriće neko. Tim bolje, jer im na razmeđu različitih civilizacija i njihovih uticaja u teškim okolnostima, gotovo bez paralele u savremenom svetu, ovaj narod istrajno daje sopstveni autentični pečat, i svojim postojanjem i svojim stvaralaštvom .Ne seče se jedina grana na kojoj se sedi, već se neguje da bi se razgranala. Samo uspostavljanjem kontinuiteta sa sopstvenim pozitivnim identitetskim temeljima, prevladavanjem loših društvenih pojava i ponašanja, kao i istrajavanjem na pristupu ?obazrive otvorenosti? i kontrateže spram uticaja i sa istoka i zapada, uz njihovo prevrednovanje i obogaćenje ovdašnjim iskustvima, srpska kultura i srpsko društvo imaju budućnost. (Prilog sa skupa "Kulturna politika u Srbiji" koji je u organizaciji NSPM održan 31. avgusta i 1. septembra na Tari.)

link

[kgmr]

Colovic je bio odlican, potpuno sam zaboravio na NSPM.

colovic je sjajan, meni je do sada najzabavniji bio tekst o romanu petkana lj.h.dj. ispostavilo se, naime, da je roman poglavito plagijat

jevandjelja

. evo teksta, izvinite na duzini, cini mi se dobar.

Ivan Čolović: Početkom ove godine, Sinod Srpske pravoslavne crkve je na predlog patrijarha Pavla doneo odluku kojom se književnici Ljiljani Habjanović-Đurović dodeljuje orden Svetog Save II stepena. Ovo visoko odlikovanje Srpske pravoslavne crkve književnica je, kako stoji u obrazloženju odluke, dobila za delatnu ljubav prema Svetoj Majci Crkvi, posebno osvedočenu njenim književnim delima kojima istrajno svedoči Hrista Vaskrsloga. Sama Habjanović-Đurović objasnila je da su joj ovo priznanje donela njena tri romana sa verskom sadržinom: Petkana, Igra anđela i Svih žalosnih radost. Crkveno odlikovanje autorki ovih romana moglo se i očekivati. Već za prvi od njih, za roman Petkana, ona se potrudila da pribavi blagoslov arhiepiskopa Amfilohija, čiji je tekst objvila na početku knjige, s faksimilom Amfilohijevog potpisa. Pročitao naiskap Petkanu - piše on - Ljiljana je ovom knjigom prinjela Svetoj Petki i Hristu Bogu srce i um kao rascvjetali miomirni ljiljan na dar.Nije se slučajno Habjanović-Đurović obratila za blagoslov ovom arhiepiskopu. Uveren sam da je njega izabrala zato što je oni priznati književnik, pesnik, pa je i po toj pesničkoj liniji, a ne samo po verskoj, blizak autorki Petkane. Samo pesnik ume da sroči nešto tako prekrasno kao što je - rascvjetali miomirni ljiljan na dar. Međutim, nije se Habjanović-Đurović zadovoljila ovim i sličnim blagoslovima i priznanjima koje je za svoj književni rad dobila od crkvenih velikodostojnika. Na kraju romana Svih žalosnih radost ona kaže da je za pisanje te knjige blagoslov dobila od njene glavne junakinje, to jest od same Bogorodice. U stvari, ona taj blagoslov nije tražila, nego je on došao kao čudo, kao božanska milost, a čime ga je zaslužila, to ni sama ne zna. Uostalom, evo šta o tome književnica kaže - Skrušeno stojeći pred Majkom Božijom ne prestajem da se pitam zašto sam baš ja dobila milost da napišem knjigu o najvažnijim događajima od postanka sveta i kako da svojim životom tu milost opravdam.Ali pazite, nije to sve, odnosno nije ovoj spisateljici s neba poslata samo snaga da se s uspehom poduhvati jedne tako gorostasne teme kao što je žitije Bogorodice, nego joj je odatle stigla i moć da tu temu obradi na način koji drugim smrtnicima nije dat, jer kaže Habjanović-Đurović i ovo - nadam se da sam uspela da dotaknem bar deo njenog božanskog bića i prirode nedostupne ljudskom umu. Ljudskom umu da, ali ne i ovoj od neba nadahnutoj srpskoj književnici, u stvari nadahnutoj od same Bogorodice. Zato njoj književnica upućuje poslednje reči - hvala ti, presveta Majko što si blagoslovila mene grešnu i nedostojnu. U intervjuu koji je dala listu Kurir jula 2005. godine Ljiljana Habjanović-Đurović još podrobnije govori o čudesnom nadahnuću koje je prethodilo pisanju romana o Bogorodici. Prvi znak da treba da pišem o Bogorodici, kaže ona, dobila sam pre nekoliko godina kada sam sanjala prsten sa njenim likom na svojoj ruci. Posle dve godine pronašla sam ga i kupila na jednom putovanju i evo, nosim ga i sada. I čitaoci Kurira mogli su lepo na fotografiji da vide spisateljicin prst i dotični prsten na njemu. Ali prvi inicijalni podstrek odozgo, s onog sveta nije dovoljan, pa dobro dođe još poneko ohrabrenje s te strane. Pisac se zamori, počne da sumnja u svoje snage, krizira. Bilo je i takvih trenutaka, seća se u ovom istom intervjuu naša književnica - a kada sam bila u sred pisanja Svih žalosnih radost - poverila se ona čitaocima Kurira - odjednom sam se upitala da li imam pravo da se time bavim. Pomolila sam se Bogu da mi da neki znak da činim pravu stvar, ali ne iz moje glave, već sa strane.I znak je stigao putem jedne SMS poruke. Nekoliko dana posle toga - priča ona - baš na Veliku Gospojinu dobila sam poruku na mobilnom telefonu od jedne čitateljke iz Smederevske Palanke, koja je glasila - zašto ne napišete roman o presvetoj Bogorodici. Dakle, blagoslov, milost, čudesni znaci s neba, to su, ako je verovati Ljiljana Habjanović-Đurović, izvori njenog nadahnuća za pisanje knjige Svih žalosnih radost i ostala dva romana koji su joj doneli visoko odlikovanje Srpske pravoslavne crkve.Sve te knjige došle su tako Božijom voljom. Ipak, da bi ih napisala i da bi snagu nadahnuća očuvala, autorka je uložila i veliki trud. Kaže da je pripremajući se za pisanje romana o životu Bogorodice mnogo putovala, da je obišla sva mesta u kojima su Hristos i njegova majka boravili. Bila je i na Hristovom grobu, a na grobu njegove majke je plakala. Išla je i u Rusiju da celiva ikonu Svih žalosnih radost, po kojoj je njen roman dobio ime. Nije zanemarila ni relevantnu literaturu. Da bi napisala roman o Bogorodici morala je, kaže, da pročita mnogo knjiga: Stari i Novi zavet i Čudesna dela svetih otaca i velikih učitelja vere. Najviše je izgleda čitala jevanđelja. Prodekan Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, Dragomir Sando, rekao je na nekoj promociji da je njen roman o Bogorodici prepevano Jevanđelje. Čak je pohvalio autorku da pripoveda snažno i nadahnuto poput apostola Mateja. To me je podstaklo da uporedim neka mesta iz ovog romana o Bogorodici sa odgovarajućim mestima kod jevanđeljista. Hteo sam da vidim o kakvom prepevavanju je tu reč i da uporedim stil Matejinog jevanđelja sa navodno isto tako snažnim stilom autorke ovog romana. Uskoro je moj trud bio nagrađen. Pokazalo se da je poređenje teksta jevanđelja sa tekstom knjige Svih žalosnih radost put koji vodi istini o stvarnoj genezi ovog romana o Bogorodici. Ja sam okupan svetlošću te istine i nošen tvrdom verom u komparativni metod nastavio dalje sve do punog otkrovenja. A otkrio sam da u Bogorodičinim romanu naše književnice zapravo ima malo prepevavanja, nešto više prepričavanja, a najviše prepisivanja tekstova iz Svetog pisma. Po mojoj proceni, tekst prepisan iz ovog izvora čini bar polovinu romana Svih žalosnih radost.U romanu se nižu epizode iz života Bogorodice i Hrista, od rođenja njihovih roditelja do Hristove smrti i vaskrsenja. Te epizode iznose naizmenično dva naratora, sama Bogorodica i apostol Jovan. Njih dvoje se u svemu doslovno drže teksta iz Jevanđelja, s tim što uzimaju slobodu da menjaju redosled pojedinih segmenata priče i da kombinuju segmente uzete od različitih jevanđeljista. Uverio sam se da je roman pre svega rezultat montaže, odnosno postupka kojim autorka iz Jevanđelja, a verovatno i iz drugih izvora uzima odlomke ili cele epizode i povezuje ih sa delovima teksta koje je sama napisala, jer, ruku na srce, ima i toga. Habjanović-Đurović je nešto i sama napisala. Između odlomaka preuzetih iz Svetog pisma i drugih izvora nalazi se njen tekst koji te odlomke povezuje, ali i dopunjava s jasnim ciljem da se poruke Jevanđelja nekako približe savremenom čoveku, koji radije čita romane nego Sveto pismo.Da pogledamo na jednom primeru kako to funkcioniše. Reč je o epizodi u kojoj Arhanđel Gavrilo donosi Mariji vest da će roditi sina Božijeg. Sve što tu Gavrilo govori prepisano je iz Jevanđelja po Luci, kao i reči kojima Arhanđel umiruje uplašenu Mariju, a koje počinju ovako - Ne boj se, Marija, našla si milost u Boga i evo, zatrudnećeš i rodićeš sina i nadeni mu ime Isus. Preuzeto je doslovno i ono što u toj epizodi govori Marija, njena neverica - Kako će to biti kada ja ne znam za muža?, kao i njen jednostavno izrečen pristanak - Neka mi bude po reči tvojoj. Narator ovog osnovnog teksta u celini preuzetog od Luke, u romanu Svih žalosnih radost postala je Bogorodica. Tu ulogu ona ovde dobija kako bi autorka romana mogla da u tekst prepisan iz Jevanđelja ubaci i neka razmišljanja i osećanja koja pripisuje svojoj junakinji. Tako ovde Bogorodica, u ovoj epizodi sa Gavrilom, izgovara, pored ono nekoliko reči koje znamo iz jevanđelja i neke neobično tugaljive misli i predaje se izlivima osećanja, čiji rečnik najviše podseća na ono što govore junakinje trivijalnih, ljubavnih priča. Na primer, čujemo je kako govori - Sve se u meni uzbunilo, ili - Gavrilo je kao uvek osetio svaki treptaj moga bića, ili - Osetila sam da mi radost dobuje u grudima kao hiljadu malih bubnjeva.Na isti način, montažom odlomaka iz Svetog pisma i autorkinog teksta, nastale su i druge epizode Svih žalosnih radost. I na drugim mestima dolazi do spajanja sakralnog i profanog teksta, jevanđelja i trivijalne proze. Ljiljana Habjanović-Đurović je od relativno uzdržane i ne baš pričljive Bogorodice, one iz Svetog pisma, stvorila lik veoma pričljive žene, i to žene koja kao svoje prihvata prilično banalne misli i osećanja. Ume ona da kaže i ovo - Nemir je postao ime mojih dana, ili - Čak me je kroz njene prste dotakao blagi talas utehe, ili - Jer samo majka ljubi oči i dlanove svoga čeda, ili - Postoje dani kad se čoveku javi budućnost. I negde pri samom kraju romana, među poslednjim rečima koje voljom autorke izgovara njena junakinja, dakle, Bogorodica, dobijamo još nekoliko savršenih primera trivijalnog stila - Ali to je usud majke, vajka se Majka Božija, da trpe izbore i moranja svoje dece, kao što ja trpim ono zbog čega si ti rođen, čedo moje, tugo moja i radosti, rano neprebolna. I dodaje još dve kratke rečenice, kao da ih je Marina Tucaković napisala za neku od vedeta turbo folka - Sve je moje prošlo, samo bol traje.U romanu Svih žalosnih radost i u drugim romanima s religioznim temama Ljiljane Habjanović-Đurović najviši organ Srpske pravoslavne crkve našao je svedočenje Hrista vaskrsloga. Nije moje da taj sud osporavam, ali po mom mišljenju ovi romani svedoče pre svega o tome da se i u srpskoj trivijalnoj književnosti javlja prodor novog žanra, one vrste trash literature koja na radost brojne publike obrađuje biblijske i druge teme koje nudi istorija religije. Trivijalni roman po toj vrsti građe mogao bi da se zove verić ili crkvić, po uzoru na krimić i ljubić. Ali za razliku od glavnog toka tog žanra na zapadu, čiji glavni predstavnici, poput famoznog Den Brauna, po pravilu nailaze na osudu crkve, Ljiljana Habjanović-Đurović je pokazala da ovaj žanr može lepo da se razvija, ne samo bez sukoba sa crkvenim autoritetima, nego čak i sa njihovim blagoslovom.

verić ili crkvić

[Nesh]

Ovo je istorijsko "da" rezoluciji Informbiroa.

Kratko, jasno i tacno!

[vinska musica]

Thanks, kingmaker. I ja sam text o Petkani memorisala kao vrh, sto bi rekli oni iz Silikonske doline.

[Jerry]

colovic je sjajan, meni je do sada najzabavniji bio tekst o romanu petkana lj.h.dj. ispostavilo se, naime, da je roman poglavito plagijat

jevandjelja

. evo teksta, izvinite na duzini, cini mi se dobar.verić ili crkvić

Nije valjda da SPC nije prepoznao plagijat Jevanđelja ?Pa to im dođe kao "Kapital" Karla Marksa za komuniste.

[vinska musica]

Pescanik veceras u Zrenjaninu Ako nećeš ti - ko će? O aktulenom političkom trenutku, vrednostima u društvu i nekažnjavanju počinilaca zločina biće reči na tribini koju organizuje Novi optimizam, PK Zeleno zvono i redakcija emisije Peščanik (Radio B92). Ovom prilikom biće promovisano 9. štampano izdanje Peščanika, a ceo skup održava se u večeras u 20 sati. Promocija pod nazivom "Atentat: Ako nećeš ti - ko će? Ako nećes sad - kad ćeš?" - ima za cilj prikupljanje novca za snimanje filma o atenatatu. Na skupu govore autorka Peščanika Svetlana Lukić, Nadežda Milenković, kreativna direktorka kampanje, Brankica Stanković (Insajder B92), Miloš Vasić (Vreme), reditelj Milutin Petrović i željko Bodrožić, urednik Kikindskih.

[melankolic]

Prosto mi je neverovatno u sta su se pretvorili nasi udzbenici istorije. Slusao Dubravku Stojanovic i ne mogu da verujem.

[Mp40]

Olivera M.! Uzivancija , mazohisticka doduse, pri slusanju... a selected bljuvotine iz udzbenika su hit. Cetnici bogami znali i da opauce kad primete leva skretanja! Sljaga, samar pa cak i cuska. Nisam znao za ovakve grubosti! Mnogo mi to baca ljagu na inace besprekoran dosije ovih viteskih antifasista i slobodara... Steta! Sve mi to smrdi na komunjarske podmetacine.

[vinska musica]

27. oktobar, 18h - Zaječar, Zadužbina Nikole Pašića , Svetlana Lukić i Teofil Pančić29. oktobar, 19h - šid, kafić na šidskim bazenima, ul.Petra Kočića b.b, gosti: Petar Luković i Mirko Đorđević.Prvobitno dogovoreno mesto održavanja promocije bilo je u sali Doma mladih iz šida.Uoči same promocije vlasti Doma mladih su nam tražile zvaničan dopis B92 o tome da promocija nije stranački obojena, na bazi čega bi se razvila diskusija pred organima upravljanja i donela konačna odluka jeli ili nije promocija Peščanika stranačka pojava.31. oktobar, 18h - sati svečano otvaranje izložbe Peščanika u Beoizlogu03. novembar - Sarajevo05. novembar - Smederevska Palanka10. novembar - Ivanjica12. novembar - Čačak17. novembar - Pećinci19. novembar - AranđelovacTačno vreme i mesto održavanja promocija bice objavljeni nedelju dana ranije.

[memetic]

... jos 12 sati i frtalj!sitnooo!

[Atreid]

26. 10. 2007.najava Svetlane Lukić308. emisijaDanas će biti 19 stepeni, otoplilo je i bolesnici na odeljenju za onkologiju KBC će moći malo da se ogreju. Popravka grejanja, koja je trebalo da bude završena još letos, kasni. Ljudi, građani koji se leče od najteže bolesti se smrzavaju, lekari su u džemperima, kvarcne peći temperaturu podignu jedva do 14 stepeni. Čujem da je doživotni ministar zdravlja, Tomica Milosavljević, preporučio pacijentima da se u tom slučaju pokriju sa dva ćebeta. Ovu meru štednje u zdravstvu ministar Milosavljević je verovatno peuzeo od Čaušeskuovog ministra zdravlja, koji je svojim pacijentima predlagao da, ako im je zima, leže po dvoje u krevetu i tako se greju. Sedam dugih godina ministar zdravlja je kadar G17 plus, na početku stidljiv i skroman čovek, koji je postao oličenje arogancije, i to u zemlji u kojoj u bolnicama u prestonom gradu pacijenti za doručak dobijaju čaj u limenoj šolji i parče suvog hleba, što je manje nego u nekim konc-logorima.To je logično u zemlji kojom vladaju Koštunica i Tadić. Koštunica je ovih dana u ofanzivi na protektora BIH, Miroslava Lajčaka. Lajčak mu se zamerio još onda kada je omogućio da Crnogorci na referendumu izglasaju nezavisnost. Sada, Koštunica optužuje Lajčaka da mu ukida drugo plućno krilo, Republiku Srpsku, baš kao što je Ahtisari hteo da mu uzme Kosovo. Očuvanje Kosova i RS su sada najveći ciljevi državne i nacionalne politike, poručio nam je premijer. A predsednik je, da ne zaostane u patriotizmu i očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije i RS, odmah telefonirao Dodigu i obodrio ga. Predsednik nam izgibe trčeći za Koštunicom koji opet, na krilima ruske nafte i gasa, jedzdi okolo buškajući gde god može. U Bosni za to ima Dodiga, a u Crnoj Gori Andriju Mandića, predsednika srpske liste u Crnoj Gori, koji je rado viđen gost u Skupštini Srbije, a koji je pre neki dan rekao da ne priznaje novi Ustav Crne Gore, jer se njime formalizuje plan etničkog čišćenja srpskog naroda u Crnoj Gori.Dokle će u pokušaju destabilizovanja susednih država ići vlast ove naše države, kolike su naše moći da opet napravimo neku svinjariju, pitanje je, ali nema dileme da će Koštunica svoju frustraciju zbog gubitka Kosova izvoziti gde god stigne, pa neka košta kolko košta. šta će raditi Tadić, i to je pitanje, on će verovatno u takvim trenucima prihvatiti poziv neke organizacije za zaštitu čovekove okoline da otvori konferenciju o održivom razvoju, biodiverzitetu - baš mu je lepo stajalo kada je pre nekoliko dana govorio o tim stvarčicama. A možda Tadić iduće godine dobije i Nobelovu nagradu za mir kao Al Gor, što da ne.Vidim da je predsednik bio na Sajmu knjiga i da je rekao da još nema šta da nam kaže o datumu zakazivanja izbora, jer želi, veli, kao i uvek da dobro razmisli. Dok bucko lazmisla, zemlja mu se pomalo raspada...http://www.b92.net/mp3/Pescanik-2007-10-26-09-30.mp3