Albanija, nova turistička destinacija

[Ayatollah]

Tokom maja meseca ove godine, službeni put me je naneo u trodnevnu posetu glavnom gradu (nekada) susedne države, koja je u našem narodu i danas sinonim za čudnovatost, zatvorenost i siromaštvo, i o kojoj se jako puno priča, a malo ljudi o njoj zna nešto iz prve ruke.Moram priznati da sam i sam bio malo uzbuđen pre polaska, premda je puno kolega sa mog posla bilo tamo pre mene, pa sam otprilike mogao da naslutim šta me očekuje i unapred odagnam strepnju za sopstvenu bezbednost. Srećna okolnost je i ta što moja kompanija u Tirani ima predstavništvo u kojem rade lokalni zaposleni, tako da sam u startu bio lišen cimanja oko organizacije smeštaja i prevoza na licu mesta, a imao sam i neku vrstu lokalnog vodiča.Ono što je vrlo zanimljivo je da vam za ulazak u Albaniju, ako ste državljanin Srbije i ako idete kao turista, ne treba viza - potrebna je povratna avionska karta, rezervacija hotela i 10 ? za ulaznu taksu koja se plaća na graničnom prelazu (u mom slučaju aerodromu). Za poslovna putovanja je potrebna biznis viza, koja se može dobiti u ambasadi Albanije u Beogradu i košta 35 ? - nju je lako dobiti, ali procedura izdavanja može potrajati i više nedelja, tako da je potrebno naoružati se strpljenjem.Elem, do Tirane se stiže JAT-ovim letom sa Surčina, koji traje oko 1 sat i 10 minuta i vrlo je neudoban, obzirom da se ide ATR-om. Ovaj let ide četiri puta nedeljno, a ja sam bio vrlo iznenađen popunjenošću aviona, obzirom da je ista bila preko 70 % - doduše barem polovina putnika su bili Albanci ili drugi stranci, koji su na proputovanju ovim delom sveta, a od preostalog dela skoro svi su išli nekim poslom.Aerodrom "Majka Tereza" se nalazi oko 25 km od Tirane, u pravcu Drača. U pitanju je mali aerodrom, manji od Surčina, koji se sastoji od jedne velike glavne zgrade, koja podseća na avionski hangar (doduše, prilično sređen) i više manjih zgrada. Od aerodroma do Tirane se stiže putem koji je i personifikacija stanja u kojem se današnja Albanija nalazi - pola puta je moderni autoput (bliže aerodromu), a preostali deo je tucani makadam, na koji se prelazi bez bilo kakvog upozorenja (zamislite zadovoljstva kada uletite na makadam sa 120 na sat). Ono što je za pohvalu je da se vidi da se u putnu infrastrukturu ulaže u skladu sa mogućnostima i na taj način ispravljaju tekovine Envera Hodže.Kao što već rekoh u prethodnom pasusu, Tirana je arhitektonski čudan grad : poslovni deo grada čine moderne i nove palate od metala i stakla, neke visoke i više od 20 spratova, administrativni deo grada su socrealistički dinosaurusi građeni po sovjetskom uzoru, a stambeni deo su raspadnute ruine koje kao da su preživele nuklearni rat i/ili izašle iz Mad Maxa ili Fallouta (ruku na srce, grade nove stambene blokove, pa će se tu stvar popraviti). Takođe, ulice su veoma čudno osmišljene, bolje reći neosmišljene i ostatak turskih vremena - tako možete naići na rasrsnice pod 20 stepeni. čorsokake i "ulice" široke jedva metar i po. Opštem šarenilu doprinosi i more kafića i restorana, kojih ima barem tri puta više nego u Beogradu (što je mnogo, obzirom da je Tirana duplo manja od Beograda).što se stanovništva tiče, Albanci iz Tirane su vrlo prijatni i ljubazni ljudi, spremni da pomognu u svakom trenutku. Isto važi i za predele južno od Tirane, ali ne i za sever Albanije gde su ljudi agresivni i pomalo primitivni (inače severnjake u Tirani smatraju neotesanim divljacima koji se nikad ne kupaju, a ima i drugih stvari koje nisu za forum). Ipak, preporučljivo je da ne govorite srpski glasno na ulici jer možete naleteti na nekog severnjaka ili Kosovara (koje isto ne vole previše) i imati neprijatnosti, kao i da sa svima izbegavate priču o Kosovu, jer se možete samo posvađati. Ono što je zanimljivo je da je uticaj Italije veoma jak, tako da 80 % populacije Tirane (po njihovim rečima) govori italijanski, a skoro svi ga razumeju. Takođe, viđeniji Albanci često idu u Italiju, imaju tamo nepokretnosti i poslove, pa je često imovina u Italiji jedna vrsta statusnog simbola. Naravno, ovo nije neočekivano, obzirom na geografsku blizinu Italije i činjenicu da je ona bila kolonijalna metropola Albanije.O svojoj bližoj prošlosti Albanci vrlo nerado pričaju, i čini mi se da se trude da Envera Hodžu zaborave kao i mi Miloševića. Kada i kažu nešto, u pitanju su obično anegdote o birokratskim i drugim glupostima tog režima (recimo, o pribavljanju šest različitih dozvola potrebnih da bi kupili televizor i kako su se dovijali da gledaju jugoslovenske, italijanske ili grčke kanale, čiji je prijem bio zabranjen i kažnjiv zatvorom - btw, izgleda da su Otpisani bilo jako popularni u Albaniji), ali mi se čini da se oni svi stide tog ludaka koji je zemlju upropastio i premrežao hiljadama bunkera. Bivšu Jugoslaviju i Srbiju JAKO poštuju (i pokojnog Tita, verovali ili ne) i smatraju svojim uzorom kako treba organizovati jednu balkansku zemlju, a Beograd, među intelektualcima, važi za prelep grad i pravu metropolu ( te su nam se uvaljivali da ih pozovemo da dođu u Srbiju).Ovoliko što se priče tiče, a sad slike.

[Ayatollah]

1

[Ayatollah]

2

[Ayatollah]

3

[Ayatollah]

4

[Ayatollah]

Čuveni spomenik Skenderbegu, i jedna od retkih bogomolja u Tirani - Hodža ih je skoro sve srušio, a Albanci su mahom ateisti.

[Ayatollah]

I iz drugog ugla

[Ayatollah]

Ostatak socrealizma, sa zgradom Raiffeisen banke u pozadini.

[Ayatollah]

Staro pored novog, uobičajena slika u Tirani.

[Ayatollah]

Slika ima još, pa ako budete hteli mogu okačiti.Pozdrav.

[lessa]

pisah o Albaniji tamo, davno. ali ajde sad i ovde:ja sam prvi put u Tirani bila krajem 2002 godine i tada je grad bio prilicno neosvetljen (u smislu ulicne rasvete), deo gde je administracija su uvece cistili nekim dugackim metlama na cijim krajevima su bile neke odvratne krpe (setila sam se tetkica iz skole).nijedan od tih modernih nebodera nije postojao. makadama na putu od-do aerodroma je bilo mnogo ali je bilo i normalnih deonica. na putu nije bilo ucrtanih traka tako da je vozio ko je stigao i malo sam semafora po gradu videla, tj. secam se samo jednog i to zato sto mi je drugarica koja je bila pre rekla da brojim semafore.imali smo posetu ekonomskom fakultetu cini mi se, cija se zgrada renovirala te je u jednom delu falilo prozora a na jednom spratu i citav spoljni zid u hodniku, ali je zato dekanova kancelarija bila veoma fensi, koza, staklo, ormaric za pice i tako to.glavni utisci:- Hodzini bunkerchici svuda po zemlji (tj. na putu od aerodroma do grada) kao i bunkerchici-pepeljare u suvenir prodavnici na aerodromu. urbana legenda je da je neka ekipa nezavisnih umetnika svojevremeno od Sorosa trazila pare da bunkerchice ofarba u bubamare, cvetice i sta ja znam sta sve ne. ja nijedan takav nisam videla mada bi bilo super da su to i sproveli u delo.- ali zato su obojili fasade starih stambenih zgrada, i to prilicno psihodelicno, sve tekovina gradonacelnika po imenu Edi Rama, koji je pocetkom 2007 osvojio treci mandat a 2004 dobio neku World Mayor nagradudrugi put sam bila pocetkom 2005 i u tom medjuvremenu su nikle sve te poslovne zgrade, uglavnom prazne (pocetkom 2005), centar su osvetlili i sredili i bilo je vise semafora. univerzitet je takodje izgledao bolje, ako se izuzme zgrada rektorata koja je meni OK ali je bila osvetljena nekim plavim neonkama (slicno je osvetljena i Opera, cini mi se). bilo je i mnogo fensi kafica gde su omladina i bizmismeni dzabalebarili.treci put sam prolazila kroz Tiranu u leto 2005 kada sam isla na more na jug u neki studentski kamp gde je bilo i studentarije sa Kosova. hajlajti: - veeeeeliki stand Perpera u centru, blizu Skenderbegovog trga i guzva oko istog. zaposleni na standu listom iz CG. kazu "celo leto smo tu i super nam ide". Albanci narucuju pljeske na nekoj verziji srpskog.- mnogo vise fensi kafica- najvece siromastvo koje sam videla na obodu grada - na trotoaru sklepana kucica od nekih limenih ploca, cini se 3*3 u vr' glave, nema vrata vec neku zavesu, unutra zena sa cetvoro dece (u tom trenutku dvoje se igra napolju)- objasnjavanje koje su razlike izmedju albanskog as spoken in Kosovo i albanskog as spoken in Albania: "na kosovskom moze da se repuje, a na albanskom ne" kao i molba Albanca iz Tirane da mu objasnim sta znaci "paloma" tj. zasto Kosovari sve vrste ubrusa (toalet papir, salvete, maramice ...) tako zovu

[Mister Twister]

kao i molba Albanca iz Tirane da mu objasnim sta znaci "paloma" tj. zasto Kosovari sve vrste ubrusa (toalet papir, salvete, maramice ...) tako zovu

Ovo je prvi da cujem da Kosovari sve vrste ubrusa zovu paloma. Nego, Srbi ove sezone prema statistikama granicnih prelaza Albanije, zauzimaju cetvrto mesto posetilaca Albanije, prvi su Kosovari, drugi cini mi se Grci, treci Makedonci i cetvrti Srbi.

[lessa]

Ovo je prvi da cujem da Kosovari sve vrste ubrusa zovu paloma. Nego, Srbi ove sezone prema statistikama granicnih prelaza Albanije, zauzimaju cetvrto mesto posetilaca Albanije, prvi su Kosovari, drugi cini mi se Grci, treci Makedonci i cetvrti Srbi.

da li tako zovu ja ne znam. samo znam da ga je studentarija sa Kosova koja je dolazila na kamp stalno upitikivala da li treba da nose sa sobom "paloma" i da ga je to zbunilo. mislim, razumeo je on sta su mu trazili ali ga je interesovali zasto"paloma". mozda je to nesto generacijski (ova ekipa je tada imala 20ak godina).

[Ayatollah]

Ovo je prvi da cujem da Kosovari sve vrste ubrusa zovu paloma. Nego, Srbi ove sezone prema statistikama granicnih prelaza Albanije, zauzimaju cetvrto mesto posetilaca Albanije, prvi su Kosovari, drugi cini mi se Grci, treci Makedonci i cetvrti Srbi.

Srbi ili državljani Srbije ? Pretpostavljam da je ovo drugo u pitanju, pa je ova lista sasvim logična, obzirom na veliki broj etničkih Albanaca koji živi i radi u ovim zemljama, i ima njihovo državljanstvo. Uostalom, glavni razlog moje posete je i bio jedan "naš" Albanac, koji se konstantno kreće na relaciji Tirana - Preševo, i prelazi granicu barem 10 puta godišnje.

[MaRkOMaN]

- ali zato su obojili fasade starih stambenih zgrada, i to prilicno psihodelicno, sve tekovina gradonacelnika po imenu Edi Rama

da, i to je nekako uvek bio prvi utisak ljudi s kojima sam pricao, a da su imali prilike da vide tiranu i koju deceniju, ranije.. obzirom da je taj mayor ex-ministar kulture/umjetnik/pisac, nista neobicno?