gde da nadjem? kako se zove?

[uliks]

To! hvala ti :)

[ajgor]

Pre koju godinu u radnji za biciklove u Zagrebačkoj kupih sjajan kineski komplet za boćanje (metalne kugle, lepo drveno koferče, čak i letak sa pravilima). Naravno, tamo toga više nema. Je li nešto sličnp viđano negde drugde po Beogradu u skorije vreme?

[cmrlj]

ima ona divna recenica: za vise informacija idite na www.google.com.kugle za bocanje

[ajgor]

ima ona divna recenica: za vise informacija idite na www.google.com.kugle za bocanje

Alal vera za brzinu, zahvaljujem.

[Frank Pembleton]

Pre koju godinu u radnji za biciklove u Zagrebačkoj kupih sjajan kineski komplet za boćanje (metalne kugle, lepo drveno koferče, čak i letak sa pravilima). Naravno, tamo toga više nema. Je li nešto sličnp viđano negde drugde po Beogradu u skorije vreme?

Bilo ih je cak i u Uradi Sam prosle godine...

[*edited by mod]

Ima li negde online da se nadje Andriceva pripovetka Bajron u Sintri?

Edited November 15, 2011 by pavllle

[jms_uk]

Malo fale razmaci, ali se da lako popraviti.

BAJRON U SINTRIIdući u Sitttru, Bajnon se porečkao sa društvom. Nisu mogli da se slože kojim putem trebada se vrate. Njega je naročito ljutilo što u ovakvim slučajevima vidi uvek, poočima svoje posluge, da ona ne odobrava njemu nego njegovom protivniku.Čimsu prošli kapiju parka, on je napustio društvo. Bila je nedelja. Čula se svirkaodnekud. Da bi izduvao srdžbu, pretrčavao je basamake odmahujući onom ikraćoim,hromom nogom i zaboravljajući da izgleda smešan kad trči. Pred njim su seotvarale sve nove terase, sve novi putevi i sve širi vidik: dvanaest miljazelene ravnice uokvirene pojasom mora i beskrajem neba. Nije osećao napor.Činilo mu se ne da se penje, nego da raste. Nigde živa stvora. Ni ptice nijebilo. Mislio je: najposle, evo jedna zemlja u kojoj je samoća vesela!Hitajućitim stazama urezanim u bedeme i sa stalnim izgledam na daleke vrtove i jošdalje more, susreo je iznenada jednu devojčicu neodređenih godina. Stajala jena ivici bedema, pored jedne malekamenite stražarnice koja je bila napuštena i prazna. Iskrsla je tu pred njimneočekivano, kao poslata odnekud, od nekog, sa nekom porukom. U čistoj haljiniod bela platna, sa zagasitim poluafri-kanskim licem, malim nosom širokihnosnica, koje odaju neposrednost, i sa pametnim očima punim zdravlja iveselosti. Ona pozdrava stranca nerazumljivim recima, posve stidljivo, i tiho,ali u njenom glasu i pokretu bilo je nečeg što je više od običnog pozdrava,iako nije znao čega. Odzdravio je i zaustavio se. Zastade i ona. Nihala selagano i gledala ga, nasmejana, pravo u oči, vlažeći jezikom uvek suve usne.Ništa nema uzbudljivije od usana ovih portugalskih žena! One imaju nešto i odve-getakiog i od mineralnog sveta. Nepravilne kao slučajno raspukla voćka, onepokazuju od kakve je vrele, tamne i slatke krvi ponutrica ovog sitnog idozrelog tela. Tek na krajevima one su malko modelirane kao usne u ženakavkaske rase, ali i ti kutovi usana gube se u neodređenoj senci, kao pazušcina lišću bilja. Mislio je: mora da izgledam strašno smešan i nesiguran, kaočovek nejasnih namera. Svim silama je nastojao da izgleda bezazleno ineusi-ljeno. Svim silama, ukoliko je još raspolagao njima. Jer, on je iznutrasav bio u plamenu. Čini mu se: sve što je ćelo njegovo biće oduvek tražilo, imnogo više našao je sada na ovom zelenom visu. Nepoznato zlo koje ga je oteraloiz Engleske i šibalo svetom kao da ga je s planom isteralo ovamo.Naddvostrukim ponorom, ovim od sivih stena i zelenih padina i drugim od svega štonije dopušteno ni mogućno, a što je njegova večita žeđ, njegova uobrazilja,uzbuđena visinskim vazduhom i blizinom žene, letela je smrtonosnom brzinom. U mu-njevitim vizijama, koje suse raspaljivale na ovom malom stvorenju, kao šumski požar na čobanskojžeravici, Bajron je prvi put imao sve ono što snovi obećavaju, što žene nikadne daju, i što nam život stalno oduzima. Sve je to jurilo sada kroz njega,zajedno sa zahuktalim krvotokom.Ali odmahzatim gasio je svaku želju, i nekom oslobođenom, novom i svetlom mišljuobuhvatao ovo živo i nasmejano ljudsko stvorenje, a ta ga je misao ispunjavalanekim beskrajnim stidom i snebivanjem i bezgraničnim poštovanjem prema ljudskojličnosti, najvećoj živoj svetinji.I za sve tovreme on je tapkao u mestu ili sporo obilazio oko devojčeta koje se opetneprestano okretalo prema njemu, ne odvraćajući očiju od njegovog pogleda ipazeći na svaki njegov pokret. Bajron je mucao neke slogove. Činilo mu se da iona nešto govori. Tako su se gledali i obilazili kao dve zverke, mala i velika,koje se njuše i posmatraju pre nego što otpočnu čudnu igru u kojoj se glade ivređaju naizmence. I dok je tako kao omađijan kružio oko nje, sva njegova čularadila su pojačanom snagom i brzinom. Video je njenu čistu beonjaču kakva senalazi samo kod primitivnih, posve mladih žena, i njene osvetijene ženice kaood topaza. I naodstojanju je osećao, i to potpuno odvojeno, zadah njenog mrkog tela i suvekose, i miris bela platna njene haljine izbeljene na suncu. Izgledalo je da sečovek umnogostručava i da mu svako čulo živi za sebe i takvim intenzivnimživotom da to znači u isto vreme i bogaćenje i smrt njega ,kao ličnosti. Sad jemogao kazati da zna šta je to istinski trenutak zanosa i zaborava! U paklu,koji je u stvari život svakog čulnika, ovakvi trenuci su retki, neočekivaneoaze na kojima nema stanka ni zadržavanja.U tomtrenutku, iz mrkih žbunova u kojima se gubio put, Bajron je začuo glasove ispodsebe. Trgnuo se kao probuđen i nastavio svoj prekinuti trk uz strmu putanju,ostavivši začuđenu devojku bez pozdrava.Lutao je jošdugo uskim stazama i obroncima. Na kraju su ga te staze i oštra nizbrdica samesvele pred dvorac ispred koga je krenuo. Na kamenitim klupama društvo je većčekalo.Vratili su seu Lisabon istim putem kojim su i došli, kako je predlagalo društvo i čemu seBajron ranije toliko protivio. Sad nije rekao ni reci. Bio je uopšte miran kaojagnje i pun neke fine pažnje ne samo prema ljudima nego i prema predmetima.Idućih danaživeo je u najmirnijem i najlepšem snu svoga života. Bosonoge lisaboniskeribarke, koje su se podgurkivale i smejale, gledajući ga kako pored mora sam sasobom razgovara i smatrajući ga luđakom, nisu bile u pravu. On nije bio sam, ni razgovaraosa avetima. Govorio je ljudskom licu koje živi u Sintri, ima svoju krv, svojesrce, svoje oči i, svakako, i svoje roditelje, svoju kuću, svoje ime. Ali, toje manje važno. Mislio je da je nazove imenom voćke ili minerala, ali jeodustao, jer mu je izgledalo da bi značilo umanjiti je i ograničiti. Navikao seda je u mislima zove Malo stvorenje - little creature - ali to nije izgovaraokao reci. To je bio jedan cigli kratak dah iza sklopljenih usana, koji je samodoticao nepce, pa ipak bio dovoljan da je označi ćelu. Tu na nepcu Bajron ga jeljubomorno zaustavljao i čuvao kao slast u sebi.Posleizvesinog vremena napustio je Lisabon, pa Portugal. Gledajući druge zemlje,govoreći sa ljudima i šaleći se sa ženama, on je čuvao i njegovao svoju tajnu,sakrivao je pod recima, stvarima i likovima i mogao da uživa u njoj a da se neoda nimalo. Izvesne reci u govoru vezao je za nju, i kad god ih neko izgovoripred njim, on kao nevidljiv nesmetano uživa u njenom prisustvu. U svom potpisuimao je jednu malu jedva primetnu crtu koja je označavala ženu sa brega uSintri. Limun, so, ulje i malvasija označavali su njeno biće. On je mogao zaručkom od dvadeset osoba da dozove zelenu Sintru i njeno Mailo stvorenje,igrajući se ne-primetno sa dva zrna soli između palca i kažiprsta. Gde jenajmanje nalazio njenog traga, to je bilo u licima, recima i pokretima žena.Dodir sa njom,u sećanju, lečio ga je i čuvao od svih susreta, od žena, i od života samog. A unaročito srećnimtrenucima, za sutona na morskoj pučini, dešavalo se čudo, istinsko,neobjašnjivo i neopisivo: zeleni breg u Sintri pretvarao se u nebesku svetlostbez kraja, njegovo hromo trčanje u bezglasni dugi let, a svačulna groznica toga susreta u čist podvig duha bez bolne svesti i granice. Toje trajalo otprilike godinu dana. A onda je Malo stvorenje počelo da gasne ibledi kao priviđenje i san u zoru, i da postepeno gubi svoju moć. Bajronse oseoao osiroteo, očajan, nemoćan. Ponovo ga je podigla zla maticai poneki niz život, i ponovo su učestali susreti i sudari za kojima je, kaosenka, išlo gađenje. I sve je bilo još teže i bolnije nego pre doživljaja uSintri, jer mu se sada činilo da krvnički zakoni života protežu svoju moć i ucarstvo mašte i da od njih nema ni bežanja ni spasa.

Edited November 15, 2011 by jms_uk

[*edited by mod]

Hvala!!!

[bergasa19]

Procitaj i ovo

[Verterdegete]

Da li neko zna da li i gde moze da se nadje stipsa za brijanje ?

[gospa buba]

Da li neko zna da li i gde moze da se nadje stipsa za brijanje ?

pa valjda na pijaci? mislim, tamo gde chiche prodaju i sapune za brijanje? jer bi inache pali u 1 zaborava

[renne]

ja toga dugo ne videh nigne, naroćito ne na pijacama :(

[dranata]

Gde da nađem neku simpatičnu stolicu ili fotelju za ljuljanje? Kupovao neko skoro? Na sajmu jedinu koju sam videla donela neka bugarska firma, koja ne prodaje nego se samo reklamira.

[Skyhighatrist]

JeanDvaTriČetirGoogle is your friend ;)

[*edited by mod]

Da li zna neko koje godine je izgradjen onaj veliki soliter na pocetku Goce Delceva? Ili kako bih to mogao da saznam?