Klasični filmovi

[Ulis]

O Cтенлиju Кјубрикu 1928-1999 Више фактора је утицало за изузетно интересовање за последњи филм Стенлија Кјубрика ''Широм затворене очи''. Готово три године је припремао нови филм са холивудским паром Том Круз и Никол Кидмен, осамнаест месеци посветио је самом снимању слике, премијера је померана неколико пута а умро је неколико дана по завршетку монтаже филма. Човек који је отишао из Америке после филма ''Лолита'' 1961. да би се настанио на северу Лондона никад се није појавио на неком фестивалу или премијери свог филма, пуних 25 година није дао ниједан интервју a retke su фотографије његовог лица од почетка седамдесетих. Чињеница да је Кјубрик кључни део свога опуса направио у Америци најмање је важна ѕа његов филмски имиџ. Он није отишао на острво зато што би му тај сензибилитет више одговарао од америчког: он је уосталом тамо направио филмове који су управо карактеристични за амерички филм. Осим тога он је увек тежио универзалним темама и један је од ретких америчких аутора који није критичар америчког начина живота зато што се њим готово није ни бавио. Од ''Стаза славе'',суморне приче у којој раскринкава апсурд рата као глобалне метафоре Зла и ''Спартака'' који се бави револуцијом робова у старом Риму и где неизбежној спектакуларности покушава дати и мисаону димензију, Кјубрик се бави искључиво универзалним темама. ''Лолита'' је изузетак који потврђује правило. Рађена према еротски провокативном роману руског емигранта Владимира Набокова ''Лолита'' је филм који само привидно традиционалним редитељским рукописом врши вивисекцију америчке грађанске класе изнутра, разоткривајући духовни универзум самозадовољних грађана као свет језиве моралне пустоши па овде Кјубрик и не мора том свету етаблиране удобности супроставити маргиналце који му прете физичким уништењем. Те маргиналце Кјубрик ће радикалније него ико пре њега увести у игру у ''Пакленој поморанџи'', филму који је на идеолошком плану стравични конгломерат чисте анархије и чистог фашизма а на филмском бриљантна творевина, изузетно чиста, у којој управо маестрални склад слике звука и покрета надраста идеолошку подлогу. Емоционално ампутирани дечаци- убице из овог филма духовна су сабраћа такође емоционално атрофиране Лолите, док су параноидни политичари и војници из ''Доктора Стренџлова'' коначно добили децу какву заслужују..У естетском погледу ''Паклена поморанџа'' је беспрекорно направљен филм, рађен у благо надреалној атмосфери, који посредује своју мрачну визију у галопирајућем следу халуцинантних слика које призивају визуелну нападност видео спотова и што све употпуњује футуристичка сценографија. Насиље у овом филму је естетизирано ониричким угођајем у коме су стилизовани покрети као у балету и изузетно функционално коришћење класичне музике ( што је један од заштитних Кјубрикових знакова), сливени у складну целину која посредује то насиље као једну ефектну игру смрти, подсећајући својим визуелном перфекцијом на сличне сцене у ''Кабареу'' Боба Фосеа. Кјубриков претходни филм ''2001:Одисеја у свемиру'' представља револуционарну прекретницу у историји филма и један је од најбољих филмова икада снимљених. Филм који својом техничком перфекцијом запањује и данас , 40 година након снимања, коперниковским обртом свргава човека са самозваног положаја средишње личности универзума и раскринкава човеково уверење да је одговорио на сва питања и да је тек на прагу почетних сазнања. У том је контексту и завршетак филма где земаљски астронаут Дејвид Боумен, упућен у мисију чији је задатак да се сазна тајанствено присуство црног монолита у месечевом кратеру, негде даље од бескраја доживљава преображај у звездано дете. Филм се завршава у тренутку када јунак престаје да буде људско биће и постаје ентитет вишег реда о чему ни филм, као најмаштовитија човекова уметност, више не може говорити. Саздан од више антологијских сцена, cпорог ритма и са врло мало говорних сцена, говорећи скоро искључиво звуком и сликом, метафизичан, метафоричан и вишеслојан овај филм је постао један од камена темељаца филма као једине аутентичне уметности двадесетог века. Кјубрик је готово по правилу радио филмове другачијег жанра.Као што је у ''Одисеји'' покушао дати самосвојан научно-фантастични филм,у ''Пакленој поморанџи'' самосвојну негативну утопију,у ''Берију Линдону''рађеном по роману Виљема Текерија , визуелно савршено снимљеном, самосвојни костиминирани историјски филм који кроз тривијални животни пут и судбину главног јунака даје пресек друштва и дух једне епохе,тако и у ''Исијавању'' покушава дати самосвојан хорор филм. Суочен са посебно тешким задатком да надмаши неке раније узоре и да жанру хорора да метафизичке вредности, на основу литералног предлошка (још једна Кјубрикова особина да је скоро све филмове радио на основу раније објављених књижевних дела) Кјубрик доводи Зло унутар саме породице, упоришта савременог друштва. Спори ритам филма, одсуство свих могућих начина убијања коришћених у продукцији хорор филмова, ефектна вожња фаровима кроз злокобне ходнике пустог хотела,чине овај филм једним од најјезивијих филмова икад снимљених. Као и већину својих претходних и потоњих филмова Кјубрик је, захваљујући стеченој позицији, и овај филм снимио у студију Пинвуд у Енглеској где су ентеријери хотела ''Панорама'' комлетно изграђени. У истом студију је снимљен и следећи филм ''Full metal jacket'' који би могли превести као''Пун шаржер'' мада је и сам Кјубрик препоручивао да се у дистибуцији користи оригиналан назив. Своју доследност у бирању изненађујућих тема Кјубрик показује и у случају овог филма где бира већ истрошени поджарн ратног филма-филм вијетнамског синдрома чиме поткрепљује тезу са почетка овог текста да је у бити увек припадао корпусу америчког филма. У првом делу филма он открива наличје касарнског дрила глорификованог у многим америчким филмовима приказујући га као неизбежни производ патологизиране милитаристичке свести а то патолошко стање добија у другом делу филма свој логични израз у једном бесмисленом рату чиме се Кјубрик враћа филму из своје ране америчке фазе, дубоко алтруистичним ''Стазама славе''. И напокон дванаест година после овог филма,након дугогодишњег рада на осмишљавању пројекта ''А.I'' који je режираo Стивен Спилберг а који је Кјубрик одбијао реализовати са образложењем да технолошка достигнућа у компјутерској анимацији нису на потребном нивоу , на основу кратке новеле бечког психијатра Артура Шницлера "Traumnovelle'' Стенли Кјубрик снима своје тестаментарно дело ''Широм затворене очи''. Дуго времена светски медији су преносили оскудне вести да Кјубрик припрема еротски трилер, сексуалну фантазију, да је у студију у Енглеској изграђен читав кварт Њујорка у коме се одиграва радња, да су Џенифер Џејсон Ли и Харви Кајтел отпуштени у току снимања,да једну од улога има Раде Шербеџија, да су се Круз и Кидменова привремено преселили у Енглеску и да су били на прагу нервног слома, као и да је Крузу пукао чир због напорног снимања и захтевности редитеља. Када се осамнаестомесечно снимање завршило почео је дуг период постпродукције, монтирања филма, припремања верзија за америчко и европско тржиште а неколико дана пре смрти Кјубрик је глумачком пару и холивудским могулима приказао дефинитивну верзију филма изјавивши да је то можда његов најбољи филм. После званичне премијере филм је као и сви Кјубрикови претходни филмови поделио филмске критичаре и изузетно добро прошао на благајнама биоскопа широм света. ''Широм затворене очи'' је неуобичајена и фасцинатна студија деликатних односа у браку, односа намераваног и учињеног, подсвести и свесног стања, сна и јаве. Један догађај, у овом случају божићни парти код локалног богаташа изазива читав низ дешавања за које ни учесници и гледаоци нису сигурни да ли су сновиђања или стварност, који су одраз прикривених жеља и сексуалних фрустрација, моралне изопачености и крхкости наших живота.Филм се састоји од више слојева који функционишу под заједничком причом. Један од слојева је прича о наизглед хармоничном брачном пару где долази до откривања најинтимнијих скривених мисли, жеља, личних фрустрација и усамљености што редитељ обрађује на тако универзалан начин да се гледаоци могу у потпуности идентификовати и саживети. У тренутку прве исповести младе даме Кјубрик започиње други слој који се касније развија преко замишљених слика које се врте у Крузовој глави. То што нема физичке преваре не значи да је њена прича о потиснутој жудњи за морнаричким официрем мање шокантна и депримирајућа за Круза који до тада о њеној превари није ни размишљао. Тај тренутак за њега је окидач који га гура у свет неморалности, извитоперености и проституције. Да ли је он то једва дочекао да би његове потиснуте жеље испливале на површину са неким оправдањем посебно је питање. Сваки његов наредни потез је корак даље ка моралном посрнућу. Као да све то није довољно Кидманова га дочекује да причом о сну који је фрапантно сличан маскираним оргијама којима је управо присуствовао.То га опет, као и пример Шербеџије који нуди своју кћер на ''продају'' тера да тоне дубље и дубље (позив кћерци свог умрлог пацијента, nабацивање пријатељици проституке оболеле од сиде) тера га даље на пут у кору великог мозга где би у себи на крају пронашао организатора партија и учесника оргија Сиднија Полака (као Мартин Шин у ''Апокалипси данас'' за кога је пут уз реку пут којим он постаје полудели и одметнути Марлон Брандо) тј. пронашао своје друго и тамно ја. Управо личност Полака и маскиране оргије (због којих је компјутерском техником припремљена верзија за пуританско америчко тржиште) су у средишту слоја приче о посебном свету извитоперености, блазираности, ритуалног секса, света највиших друштвених слојева и моћника, групе људи којој више ни оргије нити ичија смрт у целом процесу не значи апсолутно ништа. Кјубрик у представи ове групе људи дотиче оно што је присутно и у обичним смртницима али на много нижем нивоу, жељу да се буде део групе, статуса, део одабране групе људи у којој постоји хијерархија која и доноси и односи погодности. Појава заборављене маске на јастуку на завршетку филма одраз је Крузове беспомоћности пред свим дешавањима , неумитно прихватање одговорности као последице сексуалне фантазије и односа намераванога и учињеног. Између осталог чини се да је појава маске тренутак у којем снови (подсвест) завршавају догађања која су и започели. Снови и подсвест су кључна фигура приче у којој сви желе да гледају широм затворених очију, приче где иницирају и управљају осећањима и догађањима.Овим филмом Кјубрик је антиципирао сопствену смрт (умро је у сну као и Крузов пацијент ). Кревет на којем умрли лежи истоветан је кревету у којем Дејвид Боумен умире и поново се рађа у ''Одисеји''. Сувишно је говорити о свим елементима филмске продукције који су овде доведени до савршенства. Још једном морамо издвојити фасцинантну употребу класичне музике Шостаковича и Лигетија као и изненађујуће добре улоге Тома Круза и Никол Кидмен. И на крају одласком Стенлија Кјубрика, визионара и усамљеника, остаје упражњено место великог мајстора који је својим филмовима разобличио патолошка стања људске свести и друштва и који је својом уметношћу бранио крхка здања наших живота. Интригантне теме обрађене на начине који до тада нису виђени оставили су дубок траг у историји не само филмске уметности овога века. Оставио је све нас да уместо њега дочекамо neke nove 2001 годинe у овоме свету у којем смо сви ми, као што рече Бертолучи, помало кјубриканци.

[Ulis]

3opge, nekad i negde o EWS..:1. slazem se da se radi o sasvim prosecnom filmu sto sam i do sada tvrdio, koji je natrpan mnostvom referenci u pokusaju da se cela stvar 'mistifikuje' i da se doda jos po koja dimenzija /oba pokusaja po meni nesupesna/ 2. epizoda sa Radetom Serbedzijom i njegovom cerkom je nedopustivo losa i jeftina 'provokacija'

Edited December 18, 2008 by Ulis

[Ulis]

Rakoljnikov:Ja, Raskoljnikov, tvrdim da je "Eyes Wide Shut" prosecno (do neuspelo) ostvarenje Stenlija Kjubrika, a svoju tvrdnju podrzavam iz sledecih razloga: - EWS je jedini film SK-a (a da ga je moja malenkost gledala) koji ima strahovito slab scenario. - tematika filma, koja je u ovom slucaju ljudska seksualnost (tumacena na barem sedam razlicitih nacina tokom filma ali sa akcentom na najvaznijoj podeli- onoj izmedju zenskog i muskog poimanja iste), je toliko razblazena nepotrebnim digresijama detektivske prirode te nadasve nenadahnutom glumom Nikol Kidman i Toma Kruza(uzgred budi receno, TK je na mene ostavio izvrstan utisak svojom glumom u "Magnoliji"..) - EWS sam gledao ga do sada tri puta, dva puta u poslednja tri dana, i dosao sam do sledeceg zakljucka. Veliki Kjubrik je bio i ostao (i uvek ce biti) VELIKI ali su ga u ovom filmu na cedilu ostavili scenarista, inspiracija i pojedini glumci. Takodje mislim da je adaptacija knjige krajnje neuspesna i da je ova malo poznata psihoanaliticka novela (a kakva druga bi se i pisala 30-ih godina u Becu?) ispala nedovoljan izvor inspiracije oovm veliko reziseru. - poslednji i najvazniji razlog je da EWS nije nivo Stenli Kjubrika kakvog sam navikao da gledam. Nema one njegove vatre, skoro zivotinjskih osecanja i UBEDLJIVOSTI u interpretaciji ljudskih postupaka. Nema te ludacke inspiracije i umetnickog PRAVCA koja njega, po mom misljenju, cini jednim od najtalentovanijih stvaraoca ovog veka. Nema: jahanja atomske bombe, Sgt. Hartmana, Lolite u travi, majmuna sa koskom, "Here's Johnny!", uplasenih ociju koje zure u kameru ispod Kirk Daglasovog slema. Ima gole Nikol Kidman.. Mozda ce vreme pokazati kako nisam bio u pravu- o tome se ovde na kraju krajeva i ne radi- ali nijedan drugi Kjubrikov film nisam morao da gledam tri puta ne bih li u njima sebi nasao nesto vise od zalutalog genija.

[Sludge Factory]

Tematika filma nije ljudska seksualnost (bar ne tako direktno) vec brak, bracni odnosi, vernost...Ne slazem se sa velikom vecinom ovih stvari koje si postovao o EWS-u.

[Ulis]

Tematika filma nije ljudska seksualnost (bar ne tako direktno) vec brak, bracni odnosi, vernost...Ne slazem se sa velikom vecinom ovih stvari koje si postovao o EWS-u.

''Широм затворене очи'' је неуобичајена и фасцинатна студија деликатних односа у браку, односа намераваног и учињеног, подсвести и свесног стања, сна и јаве. Један догађај, у овом случају божићни парти код локалног богаташа изазива читав низ дешавања за које ни учесници и гледаоци нису сигурни да ли су сновиђања или стварност, који су одраз прикривених жеља и сексуалних фрустрација, моралне изопачености и крхкости наших живота.

[Sludge Factory]

Mislio sam na ovo:

Rakoljnikov: tematika filma, koja je u ovom slucaju ljudska seksualnost (tumacena na barem sedam razlicitih nacina tokom filma ali sa akcentom na najvaznijoj podeli- onoj izmedju zenskog i muskog poimanja iste), je toliko razblazena nepotrebnim digresijama detektivske prirode te nadasve nenadahnutom glumom Nikol Kidman i Toma Kruza(uzgred budi receno, TK je na mene ostavio izvrstan utisak svojom glumom u "Magnoliji"..)

Kao sto rekoh, ne slazem se s vecinom stvari. :)U stvari, kad se sve sabere, mozda se ipak slazem sa vecinom. Ipak je onaj prvi tekst podugacak. :D Edited December 18, 2008 by Sludge Factory

[Ulis]

U stvari, kad se sve sabere, mozda se ipak slazem sa vecinom. Ipak je onaj prvi tekst podugacak. :D

Sindrom "prvih sedamdeset strana Ane Karenjine" ? :) šteta, propustio si Konstantina Ljevina....

[Sludge Factory]

Sindrom "prvih sedamdeset strana Ane Karenjine" ? :) šteta, propustio si Konstantina Ljevina....

Ma, mislio sam, posto si postavio tri posta o EWS, sa dva se ne slazem. Ali onaj prvi je veci od ova druga dva zajedno, pa onda... :DInace, valjda me je taj "sindrom prvih sedamdeset strana" napustio. Ipak je to vazilo za dela iz perioda realizma.

[Ajant23]

Kada je Sludge prekinuo ćutanje i neprestano čitanje ovoga što Ulis postuje, mogu i ja... ^_^ Šalim se zato što samo čitam i uzdržavam se od svakog komentara.Nekoliko pitanja i komentara:1) Čiji je ovaj tekst o Kjubriku? Gotovo da je užasan...2) Zečevićev tekst o Odiseji ne bi bilo loše da je pomenuo i ono Klarkovo o, kako ono beše, smislu bez Boga... Ovako uvod sa Jungom, kraj sa misticizmom - vrlo neprijatno...3) 3opqeovo 2) mi je baš leglo, frustrirajuća epizoda. Dodao bih i onaj kičerajski prizor Kidmanove i oficira koji se Kruzu priviđa u taksiju. Rakoljnikov je pogotovo pod trećom crtom rekao stvari koje mi se dopadaju, naravno seksualnost nije lišena onog - Frojdovog o korenima i muškarcima koji su želeli žene za sebe - društvenog okvira. Film bez inspiracije, volim da kažem da je Kjubrik sproveo toliku kontrolu nad tim filmom da ga je ugušio. Ipak, vrlo je zanimljiv, proleti više u jednom doživljaju Kjubrika koji se vratio na ulice rodnog grada, nego ispraznim scenariom, filmom koji kao da logički kaže: ako je A onda je A...

[Ulis]

Ma, mislio sam, posto si postavio tri posta o EWS, sa dva se ne slazem. Ali onaj prvi je veci od ova druga dva zajedno, pa onda... :DInace, valjda me je taj "sindrom prvih sedamdeset strana" napustio. Ipak je to vazilo za dela iz perioda realizma.

Prvi post je o Kjubriku...druga dva o EWS konkretno....Navodiš, prvo, da se ne slažeš sa trećim postom o EWS (drugim konkretno o tom filmu) a sada da se ne slažeš sa prva dva?Neka te je taj sindrom napustio. Dobro je to....

[Ulis]

Kada je Sludge prekinuo ćutanje i neprestano čitanje ovoga što Ulis postuje, mogu i ja... ^_^ šalim se zato što samo čitam i uzdržavam se od svakog komentara.Nekoliko pitanja i komentara:1) Čiji je ovaj tekst o Kjubriku? Gotovo da je užasan...2) Zečevićev tekst o Odiseji ne bi bilo loše da je pomenuo i ono Klarkovo o, kako ono beše, smislu bez Boga... Ovako uvod sa Jungom, kraj sa misticizmom - vrlo neprijatno...3) 3opqeovo 2) mi je baš leglo, frustrirajuća epizoda. Dodao bih i onaj kičerajski prizor Kidmanove i oficira koji se Kruzu priviđa u taksiju. Rakoljnikov je pogotovo pod trećom crtom rekao stvari koje mi se dopadaju, naravno seksualnost nije lišena onog - Frojdovog o korenima i muškarcima koji su želeli žene za sebe - društvenog okvira. Film bez inspiracije, volim da kažem da je Kjubrik sproveo toliku kontrolu nad tim filmom da ga je ugušio. Ipak, vrlo je zanimljiv, proleti više u jednom doživljaju Kjubrika koji se vratio na ulice rodnog grada, nego ispraznim scenariom, filmom koji kao da logički kaže: ako je A onda je A...

1. Moj :) 2. Originalni Zečevićev tekst možeš nači u Filmskim sveskama...btw...Klark je davao više kontradiktornih izjava o Odiseji.3. Ok

[Ajant23]

1. Moj :)

[Ulis]

Da....moguće da je užasan (neka ti ne bude neprijatno :) . Pisan za neke novine pre sedam-osam godina.Iz njega su ekstrakti upotrebljeni u ranijim pisanjima o Paklenoj i Beri Lindonu na ovoj temi. Edited December 18, 2008 by Ulis

[teacher]

Rakoljnikov:Ja, Raskoljnikov, tvrdim da je "Eyes Wide Shut" prosecno (do neuspelo) ostvarenje Stenlija Kjubrika, a svoju tvrdnju podrzavam iz sledecih razloga: - EWS je jedini film SK-a (a da ga je moja malenkost gledala) koji ima strahovito slab scenario. - tematika filma, koja je u ovom slucaju ljudska seksualnost (tumacena na barem sedam razlicitih nacina tokom filma ali sa akcentom na najvaznijoj podeli- onoj izmedju zenskog i muskog poimanja iste), je toliko razblazena nepotrebnim digresijama detektivske prirode te nadasve nenadahnutom glumom Nikol Kidman i Toma Kruza(uzgred budi receno, TK je na mene ostavio izvrstan utisak svojom glumom u "Magnoliji"..) - EWS sam gledao ga do sada tri puta, dva puta u poslednja tri dana, i dosao sam do sledeceg zakljucka. Veliki Kjubrik je bio i ostao (i uvek ce biti) VELIKI ali su ga u ovom filmu na cedilu ostavili scenarista, inspiracija i pojedini glumci. Takodje mislim da je adaptacija knjige krajnje neuspesna i da je ova malo poznata psihoanaliticka novela (a kakva druga bi se i pisala 30-ih godina u Becu?) ispala nedovoljan izvor inspiracije oovm veliko reziseru. - poslednji i najvazniji razlog je da EWS nije nivo Stenli Kjubrika kakvog sam navikao da gledam. Nema one njegove vatre, skoro zivotinjskih osecanja i UBEDLJIVOSTI u interpretaciji ljudskih postupaka. Nema te ludacke inspiracije i umetnickog PRAVCA koja njega, po mom misljenju, cini jednim od najtalentovanijih stvaraoca ovog veka. Nema: jahanja atomske bombe, Sgt. Hartmana, Lolite u travi, majmuna sa koskom, "Here's Johnny!", uplasenih ociju koje zure u kameru ispod Kirk Daglasovog slema. Ima gole Nikol Kidman.. Mozda ce vreme pokazati kako nisam bio u pravu- o tome se ovde na kraju krajeva i ne radi- ali nijedan drugi Kjubrikov film nisam morao da gledam tri puta ne bih li u njima sebi nasao nesto vise od zalutalog genija.

Možda bih se složio sa tobom, da pre nego što sam prvi put pogledao film, nisam pročitao kako je film dobio ime. Naime, iz 1 rečenice B. Frenklina: "Keep your eyes wide open before marriage, half shut afterwards", izvučene su boldovane reči (moj bold). Tako da ne stoji da je ovo film o sexualnosti. Više je usmeren na odnose u braku, na poverenje. Slažeš se da čovek sa iskustvom kakvo je imao Kubrik, može da kaže mnogo o tome. Druga je stvar što uloge možda loše podeljene (izuzev Sidni Polaka, koji je sjajan) i da scenario ima priličan broj propusta.

[Sludge Factory]

Kada je Sludge prekinuo ćutanje i neprestano čitanje ovoga što Ulis postuje, mogu i ja... ^_^ šalim se zato što samo čitam i uzdržavam se od svakog komentara.Ipak, vrlo je zanimljiv, proleti više u jednom doživljaju Kjubrika koji se vratio na ulice rodnog grada, nego ispraznim scenariom, filmom koji kao da logički kaže: ako je A onda je A...

Pa, jbg, slagao se, ne slagao sa ovim tekstovima, lepo mi je da ih citam, pa me ponekad izazovu da moram i da ih prokomentarisem. Ako hocete da ne komentarisemo na ovoj temi, u opste, nema problema. :)Ako se ne varam, scene po ulicama Njujorka snimljene su u studiju u Engleskoj (u kojem je Kjubrik snimio veliki broj filmova od kad je napustio USA i preselio se u Englesku). Sto mi je, takodje, fascinantno, s obzirom koliko je obro ispalo.

Prvi post je o Kjubriku...druga dva o EWS konkretno....Navodiš, prvo, da se ne slažeš sa trećim postom o EWS (drugim konkretno o tom filmu) a sada da se ne slažeš sa prva dva?Neka te je taj sindrom napustio. Dobro je to....

Nesto si pobrkao, procitaj ponovo moje postove (moguce je da sam ja lose napisao, pa da zato nisi razumeo). Prvi tekst jeste o Kjubriku, ali ima dosta i o filmu EWS. Kad se uporedi to sa ova druga dva posta o EWS-u, moguce je da je to duze. Mislim, nebitna zajbenacija. :P