Klasični filmovi

[Ulis]

III ČIN

Kresa ? Impresivno, nema sta. Taps, taps, taps ? standing ovations all over the place... Postujem trud i vreme utroseno da se zabludelim ovcama sa diskusije FILM pojednostavi smisao zivota i otvore oci u posmatranju filmske umetnosti, kako one nastale u proslosti, tako i one koja ce tek da udje u anale najpoznatije i najcenjenije, gore pomenute diskusije. Verujem da ti je sujeta zadovoljena, skresao si nam svima u brk, peskiri lete u ocajnickom pokusaju da se pridrzavamo stare poslovice koja kaze- Kada ti ludak sedne na kaput, seci kaput i bezi! Nemas ti argumenata za dalje objasnjavanje. Nemas ti ni znanja koje bi moglo da ti se nadogradi. Nemas ti ni zelje da uradis bilo sta osim da se svojim stavom ? Ja sam protiv, protiv svega na nekoliko trenutaka osecas superiorniji sve misleci kako odskaces od mase. Nemas ti brate nista osim jezika koji palaca okolo kao u nekog velikog gustera. Nemas ti nista u vezi cega bi ja poceo diskusiju sa tobom. Ili...mozda ima? Za promenu, umesto da sedis i ukucavas strane i strane teksta o onome sto ne volis, o ljudima koji su promaseni, pljujes po klasicima i hvalis Ramba, trudis se da nam u nase bedne i jadne gastarbajterske zivote ubacis klicu kulture i zdravog rasudjivanja...elem, kazi nam, ili kazi meni, STA TI VOLIS, KOGA TI CENIS, STA JE TEBI DOBRO? Mozda i izadje na nesto vrednije osim puste zabave!Jao jel vide ti sta ja uradih. ? Dok se nisam ukljucio ovaj diskusija je bila mrtvA. Je li Kreso sto si se uzbudio? Ko sad koga vredja i pljuje? Nemoj ti mene da ispitujes sta ja volim i koga i koliko.Nisam ja tema ove diskusije . Doci ce vreme i za to. Tema je Citizen Caine ako si zaboravio. Lepo sam ti rekao umesto sto delis packe, savete i uvrede i umesto sto si se okrenuo tumacenju mene ,reci mi tvoju stranu Kejna. Evo na primer da pocnemo sa: Zasto je po tebi mladicu ,Citizen Caine jedan od klasika? Ali samo da ti kazem, svidjas mi se. Imas dara za dramu. Svidja mi se onaj tvoj opis kako sam bravurozno zavrsio prvo poluvreme i poveo sa tolikom razlikom. Nastavu u tom stilu. Vredjanje ti zaista ne lezi. P.S. Bajaga je isto tako klasik Yugo-rock scene. Ali njegov kvalitet....cccccccono jest? ? jezik mi je ko u gustera (ili zmije) mada fizicki sam onako osrednji,nisam nesto preterano velik... To mi je ostalo posto sam odgajan na KLASIKU jedne jako UTICAJNE umetnicke forme naziva BRAZILSKE SAPUNICE... Otkad sam odgledao ?gusterov osmeh? sve ovako idem ulicom i smesim se i palacam jezikom... Sto se tice mog znanja i nadogradnje... Kako ti zelis da ti ga ja vise prezentiram? Pa ni ovo do sad nisi sazvakao? Ti bi odma? da ti dam Panavision! Pa nauci prvo scenario da napises(i razvijaj diplomatiju jer kako si krenuo sa mnom more ces da izgubis najdragocenijeg saradnika). A osim toga tvoja firma nije prosla na konkursu za izvodjaca radova na izgradnji i nadogradnji moga znanja... A to da odskacem od mase i kako si me ti okarakterisao kao superiornijeg..hm...pa hvala ti za to. Sta vise da dodam... I nemoj da mi ?inputiras? reci koje nisam rekao. Prvo ne hvalim ramba (KAO ni BAJAGU) ali sam ti samo povukao paralelu da vidis da UTICAJNOST i status KLASIKA ne garantuju kvalitet i da ih zbog toga ne mozemo nuzno tretirati kao nesto veliko i znacajno. Takodje to o vasim zivotima nisam ja rekao nego TI. Vi sami znati da li su oni bedni i jadni (ja sam i sam gastarbajter)... A za imigraciju je toliko karakteristicno da pocinje da gubi zdrav razum da to vise nije zdravo... Ja mislim da neke stvari znam bolje i vise od nekih drugih (neke stvari znam losije i manje) ...Pa zar je greh reci koje je tvoje vidjenje i pokusati ljudima za koje mislis da grese ponuditi alternativu. A oni ako hoce ,hoce ,a ako nece, pa eno im oskari i ostale gluposti... Samo nemoj posle meni da se zale kako je sve komercijala i bezveze (A TO ce kad ?tad saznati)... Ali laf si nema sta... Da sam nekog drugog ovako zviznuo taj bi me sigurno obrisao. Znaci ti si OK. Na dobrom smo putu... o da ? samo andurahmana nisam nikad nesto ni znao sta radi... A onda sam odgledao ?pre kise?... SJAJNO !!! Mozda prosto jer mu lezi... Cini mi se takodje da je glumeo u ?opasnom tragu? ali se nesto i ne secam... Petroci...Bezveze.ih bre ? a sto se ti ljutis sto ja ukucavam strane i strane teksta? Pa kad imam sta da kazem !!!Ulis ? Ispisnice ili generacijo, Nisi u pravu jednostavno zbog nacina kojim si krenuo u ovu diskusiju.Ne mogu da zamislim da ti bilo koja argumentacija moze promeniti (unapred zadato?) misljenje. Jos jednostavnije, ponasas se kao vecina ljudi protiv kojih navodno jesi ,to jest vodis monolog, jer ti si najveci. I u to moras ubediti sebe. A navodno si protiv autoriteta. Elem, kazes Kejn nije dobar film ,napravis ?spektakl? udarajuci sve oko sebe i onda trazis da te neko ubedi u suprotno. Cini mi se da si namerno stvorio atmosferu u kojoj je svaki pokusaj glede tvojeg misljenja zaludan posao.Recimo kao ispravljanje krivog drveta. Naravno Kejn vise nije bitan ali, gle, postajes ono sto Orson neuko glumata u dvoranama onog zamka. Da li si imao sanke u detinjstvu? Abdurahman je igrao cetnika u Neretvi. Enver je sjajno odigrao cetnika u Gluvom barutu. A po uzoru na mog autoriteta Kresu, Ulis nocas gleda Varljivo sunce. Ponovo. Za razliku od Krese koji nece da ga odgleda i vidi kako je Oleg Menjsikov pojeo (knjizevna pozajmica od tebe) sve americke glumce zajedno u zadnjih dvadeset godina. JAO RODJACE ? osvetla mi obraz sa ovim o MENJSIKOVU!!! BRAVO 5 + Ma koje 10+ i jos mika petrovic-alas diplomu da dobijes. Ti si diplomirao-pardon magistrirao-pardon doktorirao i evo ja ti ustupam jednu od mojih katedri. Zasluio si. Na zalost Mihalkova je tesko naci ovde u USA (secas se kakva je pompa o ?Sibirskom Berberinu? bila u evropi kada se pojavio... E ovde otprilike ljudi i ne znaju da postoji... Bile recimo 2-3 prijekcije i to ono kao u kuci kod ovog ili onog, u tom fazonu.Pitam se zasto?) Slabo se sad secam Neretve a na zalost Cenjgica jos nisam odgledao.Sta ces malo je jedan zivot a i mlad sam, nisam jos mnogo ostvari stigao da uradim (vidim, cujem...) A sanke, imao sam tri vrste:rucni rad, elanove (najbrze) i sa volanom... Znam, vama moj stil izgleda mnogo napadan i agresivan. Ali veruj mi ,ja sam jako miroljubiv i pitom.Ali kad mi dirnes sto mi je drago... A cuj, Da imaju oni sta da brane ne bi oni prezali ni od najnizih i najgorih sredstava da odbrane nesto u sto veruju...a zasto? Pa i oni su svesni da je taj film tesko sa argumentima odbraniti? A u tome je stvar: Taj film nudi laznu uzvisenost i patetiku.Nema Vere, nade, iskrenosti,ljubavi... Nisam ja protiv autoriteta a priori...ali ja bar taj autoritet volim da preispitam. Ja kad kazem ljudima ?odgledajte tarkovskog i film ce vam reci da ja ne bih pricao? tako i bude... A ovde vecina hoce da ja kazem da je Kain dobar.A kad ja kazem -?pa ja ne bih rekao da je dobar ima puno toga sto mi se ne svidja jer film mi nije nista rekao? oni mi kazu -? e bas jeste dobar?! A kad ja pitam -?pa zasto je dobar? a oni ce -? pa zato sto su svi rekli da jeste?!!! Razumes?! Ono jest? zaista izgleda kao da vodim monolog-ali evo ja jos jednom pozivam: Recite mi zasto je Kain KLASIK i veliki film? Ali bez nekakvih citiranja tamo nekih faca i nagrada koje (ni)je pokupio (pa mislim ,valjda nismo toliko naivni da i dalje mislimo da se nagrade za filmove dobijaju zahvaljujuci kvalitetu). Sve sto ste dosad rekli bilo bi kao kad ja kazem -? Tarkovski je Najveci jer je Burljajev za njega rekao da je on Andrej Prvozvani Ruskog filma!? Pa jel? to Argument?! Kreso, - Ne budi tvrdoglav! Odgledaj varljivo sunce i to ako je ikako moguce sa VO (voice original). Mnoge stvari ce ti budu jasnije.kurdi ? meni se tajanstevi bas svidja. Dobro je ovo sa pick upom. Al po obicaju citam na preskok. Moracu istapam, pa da gustiram kad uzmem odmor. zhabo, jebote jos nisam poslo... srecom ni ti, pa me manji blam. zo, ne idem na cert. ne idem ni na cavea kako stvari stoje, a deli na ferija. Propostio sam cirka 10 koncerata u poslednjih mesec dana. Vis bre kad sam (jos) na poslu. Poceli su da me opsedaju snovi u kojima mi opada kosa, rastu mi gljive po ledjima i sl, a ja kazem ako nema veze, samo sada da izguramo ovo, pa cemo posle o tome da razmisljamo. Gledo sam doduse novog nortona, koji i nije nesto. a taj kejn je bre malo dosadan. Zna se bre sta je najbolji film svih vremena.e ecce homo... ? Bravo Kurdi... Da znas da imas ukusa. Samo jebo zar sam tajanstveni... Evo ce poceti i mitova da pricaju o meni... Dobro je to dobro je, postpomoci ce marketingu. Hvala. Ja isto tako volim Kurde , volim i Turke ali onako na Kurdskoj sam strani. A i onaj ?Yol?... A otkad su Grci izveli ono sa Odzalanom ne mogu im oprostiti...A jesu nekako uvek smradovi ispadali...ko picke...Izvinjavam se pojedincima pomenutih nacija koji su se nasli uvredzeni, nisu oni krivi...Fan ? Kreso nema sta, razjebo vas je ovaj ?nepoznati? (koji meni i nije bas tako nepoznat mada mnogo krace i redje posecujem ovu diskusiju) ko dete zvecku....sve je pocelo sa 2-3 argumeta na koja je on odgovorio sa 5 i 3-4 kao nabacene poluuvrede na koje je on odgovorio sa 15 isto takve samo malo jace....i nema ljutis.....nego ste vi bas neki metuzalemi i ubudjali ste se ovde pa vas mrzi da se bakcete. Nego ?nepoznati?, ono sa vidicima, ja koristim uvek isti provajder....al? ponekad promenim nik, jel moz? da se kaze da sam poceo da progledavam? Ah da, film je neopevano srenje.Kurdi ? cek, cek, sad vidim da je to ipak zorgetova i, a i uklapa se. nista ondak jebiga. ma nisi nepoznati, nisi.Kresa ? Ne svidja mi se taj nadimak ? Tajanstveni, podseca me na strip Tajanstveni Alan...ili na izreku tajanstveni prdez u fenjeru...ako se cenjeni publikum slaze ja cu da te zovem MISTERIOZNI, misterija ba! K?o Marti Misterija. Cega sve nece covek da se seti samo da bi diskusija FILM imala vise hitova.grohotom ? se smijem i uzivam u ispunjenju sopstvene tastine !!! Fanu, dobio si FANA !!! Zar ja treba da kazem nesto posle tvojih reci. Mozda jedno hvala. Inace nisi ti sad progledao. Ti vidis dobro jos odavno, cim si provalio kakav je Sitizen Kain. A to sto menjas nik to samo potvrdjuje moju tezu da ljudi koji ne dopustaju uticaj Weelles-a (Titovog) su mnogo kreativniji i sa mnogo vise kombinatorike i ideja. CCCCCCCCC, Kreso pa kakav je to nacin. Pa jel? mi to hvala sto vas vracam u zivot. Marti nije los, ali mi se Djil uvek vise svidjao jer je on jahao pastuve i karao zenske. Inace kad se naljutim izgledam ko Java i zato pripazi na recnik. A kad si vec ubacio bosanski akcent? onda moram da ti kazem ono sto bi ti i bosanci rekli: Presao si me ko Papir preko Supka. Toliko o prdezima... Valjda je jasno da ovaj topik pocinje da se udaljava od teme...Ne znam jel to zelja pobedjenih da skrenu paznju sa cinjenice da to jesu ili je ocito da o Kainu zaista nema vise sta da se kaze u odbranu znaci da je ostalo jos samo par sekundi do kraja utakmice i Trijumf mog tima je neminovan :o ))))) ?nema vise vremena jos samo 5 sekundi do kraja lopta odlazi iza gola IIIIIIIIIIII utakmica je zavrsenaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa...? Sa ubedljivom pobedom gostiju.... Inace Kreso, Nisi mi nikad odgovorio ono za SAM i Dejvida Cesaira? Nego sad stvarno, malo sam zatecen sa ovim tajanstvenim i sta ti ja znam...nemojmo preterivati Malo mi to prepotentno...Evo biram da budem anonimni... Jel to OK? Inace ja se stvarno retko javljam na ovu diskusiju. Ovo mi je mozda recimo 15 topik na koji sam se javio za poslednje 3 godine (sad vidite koliko je sve ovo zivo-Ovo ne kazem da bi ispalo kako odgovorni ne rade svoj posao.Prosto su diskutanti hm........bezveze vecinom;cast izuzetcima) ... To kazem da ne biste nekoga zamenili sa mnom pa da mu prebacujete ... I nema smisla ove ljude nazivati matorcima i vredjati. Valjda si izvukli pouku... A ja pruzam im ruku i pitam ih ,Sta cemo dalje? P.S. Kakva je razlika izmedju ?Otpisanih? i prdeza? Odgovor: Kod prdeza, tihi je najopasniji... P.S.S. Za kurdija: Koji?kurdi ? sad nista ne razumem. Ne volim te viseslojne zajebancije. Dal stvarno zna javu, a ne zna maloja ili kako. sta koji? Film? Ma nemam pojma, meni se to menja redovno. Evo danas kazem it?s a wonderful life, closely followed by mr. smith goes to washington, ali verzija sa audrey hepburn. Ako nema, onda su najbolji ipak charade i sabrina, ali sa jimmy stewartom. inace mi je omiljeni lulu on the bridge, ali i dekalog je tu negde. Mada mi se najvise svidja ai no corida. Tajanstveni odlazi??..

[Ulis]

IV ČIN

Prazna kafana. Ponoc je vec prosla. Kresa pere case. Za jednim stolom sede Zhabotinsky, Kurdi i Ulis.Ulis - Sta dalje? Za pocetak daj argumente zasto taj film nije dobar ? Kazes nema inovacija. Reci mi koje su inovacije , napred pobrojane, upotrebljavane u filmovima pre Kejna i u kojim? (podrazumevam i tehnologiju price, vremenske skokove , strukturu kadrova, aktuelnost price u tom trenutku, ekspresivnost fotografije, upotrebu svetla, uglova snimanja, postavku mizanscena, nacin glume, objedinjenost svih poslova u jednom coveku, godine tog coveka...) Da li je to ranije uradjeno u jednom filmu i u kojem? U vise filmova i u kojim? Navedi mi i deo filmova posle Kejna koja imaju ista, slicna ili nadogradjena resenja? Reci mi da li je to slucajno ili je to posledica ovog filma? Zanemarimo casopise, kriticare i ostalo. Zeleo bih tvoje misljenje. Takodje za koje filmove iz ,priblizno tog doba, smatras da su uticajniji (ne i bolji) i zasto? Da se razumemo ni meni Kejn nije najmiliji film.Cak ni priblizno. Za razliku od tebe spreman sam da prihvatim svaku tvoju argumentaciju. zhabotinsky - Pa ovako... Sve ove spike oko "inovacija" -- filmovi koji su "vizuelno" mastovitiji, uzbudljiviji, ekspresivniji, bolje montirani..., su svi njemacki "ekspresionisticki" filmovi od Dr. Caligarija (1919!) do Sunrise-a (1928 ili 29). Isto tako vecina Universalovih horrora iz 30-ih (Browning, Whale, Ulmer...) koji su po meni glavni vizuelni utjecaj na Kane-a. Pa horrori iz produkcije Vala Lewtona (otprilike radjeni u isto vrijema kao i Kane), kao i vrlo-rani film noire (recimo Petrified Forrest i neki filmovi Walsha i Hawksa iz 30-ih). Pa pogledajete Xanadu -- kuca/dvorac koja kao da je ispala iz gore spomenutih horrora. Cak i upotreba svjetla/sjene u drugom planu. Dakle, jedina istinska (ali estetski dubiozna) novina je "plafon". Ono zasto je Kane (kao) znacajan je tematika. U sustini B-film (RKO produkcija ako se ne varam), koji nije "zanr" film, vec ima pretenzije da ponesto progovori o "americkom drustvu". E, upravo zbog toga Andre Bazin ga "prepoznaje" ako remek djelo. Dakle, B film koji ne govori o vukodlacima, vampirima, Frankensteinu, ljudima-mackama, zombijima.... vec B film s "ozbiljnim umjetnickim pretenzijama". Zapravo, nije ni cudo da ga je Bazin popusio (a onda i Sight and Sound od Bazina). No, osobno, nacin na koji Welles govori o tom drustvu cini mi se kao neugodna kombinacija senzacionalizma (People magazine anyone?) i totalne naive (imao je sve -- pare, moc...., ali nije imao ______insert the right answer). Rosebud je cista dosjetka. Malo kvazimetafizike za kraj. Ono sto su neki drugi ljudi oko Bazina shvatili (vrlo brzo) je to da je jako jako puno te "hollywoodske" B konfekcije iz 30-ih i 40-ih zapravo puno vrednije umjetnicki. Inovacija (tj. "inovacija") sama po sebi ne znaci puno. Kane zapravo glorificira americki kapitalizam. Jedina njegova "subverzivnost" je u tome sto se Randolph Hearst jako naljutio na Wellesa jer je Kane previse licio na njega. No, to je otprilike isto kao da danas People ili Us ili E channel kazu da je Tom Cruise gay. Sign of the times. Jako puno americkih filmova iz tog doba su puno smjeliji, bolje rezirani, pametniji, hrabriji, dublji, ludji. Nemam volje ispisivati sve te naslove, ali ovako "iz prve" (okvirno samo nastali u vrijeme Kanea ili malo ranije): - svi filmovi Prestona Sturgesa iz tog doba - The Roaring 20's i High Sierra Raoula Walsha (White Heat je nastao nesto kasnije a i Progonjen) - Scarface, Only Angels Have Wings, Bringing up Baby, The Big Sleep od Howard Hawksa - You Can't Take it with you, It happened one night, Mr. Smith, Meet John Doe, It's a wonderful life od Frank Capre - Public Enemy Williama Wellmana - Angles with dirty faces i Casablanca Michaela Curtiza - You only live once Fritza Langa (njemacke klasike iz 20-ih i ranih 30-ih necu ni spominjati) - Detour i Black Cat Ernsta Ulmera - Freaks Todda Browninga - Shop Around the Corner, Ninotchka, Design for Living Ernsta Lubitscha - The major and the minor od Billy Wildera - Notorious i Shadow of a doubt od Hitchocka - Cat People i I walked with a zombie Jacquesa Tourneura - Maltese Falcon John Houstona - Duck Soup i Monkey Business Marx Brothersa - Fordov How green was my valey - The Shangai Gesture Josepha Von Sternberga - filmovi Taya Garneta iz tog doba (original The Postman Always Rings Twice npr.) ... ovi mi padose na pamet. Radi se samo o americkim filmovima koji su nastali otprilike u isto doba kao i Kane. Sigurno ih ima jos. Da ne govorim o evropskim filmovima iz istog doba ili o starijim americkim ili evropskim filmovima. I pametni i duhoviti filmovi. Sve ono sto Kane nije (naravno IMHO). Ulis - Dakle sve nas je zeznula neobavestenost Andre Bazina i naivnost Sight and sound-a. Nisam bas siguran da je tako. Iz onoga sto si napisao proizilazi da postoji barem stotinak filmova umetnicki i tehnicki vrednijih od Kejna.Impresionirao si me kolicinom vrlo preciznih i tacnih podataka pa bih te zamolio samo da mi objasnis kako je moguce da se Kejn ipak popeo na neke vrhove kinematografije i ostao tu i dan danas. Da li je vecina nas zavedena i da li je vecina nas zavedena sve vreme? Btw.ocekivao sam da ces vise paznje obratiti na uticaj celokupnog opusa Frica Langa i Rene Klera kao i nekih filmova poput Plodova gneva,Orkanskih visova,Voleo sam zenu,Snaga i slava i Dugo putovanje u noc. Takodje sa cisto tehnicke strane upotrebu tzv. deep-focusa (vec upotrebljenog ali na nizem nivou u Dugom putovanju u noc) obilju optickih iluzija i vizuelnih efekata poput back-projected scena,nevidljivog pomeranja inventara, o konstrukciji price (za mene najvece vrednosti filma) ne i samoj prici (nije bitan Herst), vremenskim skokovima (izmedju Srecnog Bozica i Sretne nove godine proticu dve decenije) i mnogo toga drugog i na jednom mestu uz muziku Bernarda Hermana u jednoj prakticno nezavisnoj produkciji (druga najveca vrednost filma) dvadeset petogodisnjeg mladica koji je sve elemente filma drzao u svojim rukama i udario temelje autorskog filma i to u Holivudu. 1941-ve. I naravno, rosebud je zajebancijakurdi - jedna nepristrasna anegdota... novinar: but you were not the first one to discover [the thing you got the nobel prize for] nobelovac: that's true, but i was the last one to discover it.zhabotinsky - ? Dakle sve nas je zeznula neobavestenost Andre Bazina i naivnost Sight and sound-a.? Nisam to ni kazao. Ono sto sam rekao jest da je Bazinu bilo lako prepoznati Wellesa kao auteura (kontrola cijelog procesa nastajanja filma - scenarij, montaza, rezija, tematska i stilska konzistentnost,...). U svakom slucaju, Welles je bio prepoznat "rano", za razliku od npr. Hawksa ili Walsha ili Ulmera ili Curtiza, izmedju ostalog i zbog toga sto je tematski bio iznad zanra, tj. bavio se "visim" temama od ostalih spomenutih. "Problem" je u tome sto svaka istrazivacka i/ili kriticarska djelatnost ima svoju praksu ili ono sto bi Bourdieu nazvao "habitus". Dodatni "problem" je to sto je od svih filmskih "teorija" ona koja je nastala 50-ih oko Cahiersa daleko najpopularnija i najutjecajnija, barem sto se tice "sire publike". Hocu reci, od sredine 50-ih u "habitusu" je (gotovo) svakog filmskog kriticara da visoko cijeni Kane-a. Isto tako, u vrijeme kad je Cahiers "otkrivao" Kane-a, Wellesov aktuelni film je bio Touch of Evil (meni njegov najbolji film). Ponavljam -- daleko od toga da je Kane los film. Nije, ali mi nikako nije jasno zasto je "najbolji". ? Iz onoga sto si napisao proizilazi da postoji barem stotinak filmova umetnicki i tehnicki vrednijih od Kejna. ?Sto se mene tice, umjetnicki da, tehnicki ne. ?Impresionirao si me kolicinom vrlo preciznih i tacnih podataka pa bih te > zamolio samo da mi objasnis kako je moguce da se Kejn ipak popeo na neke vrhove kinematografije i ostao tu i dan danas.? Bazin ga "otkriva" kao potvrdu vlastite teorije (i to prije nego sto je Cahiers "rehabilitirao" Hollywood) i to jer ga je bilo "lako" otkriti (vidi gore) --> ujecaj Cahiersa jako velik --> "habitus" + neke objektive kvalitete (ponavljam, meni osobno te kvalitete nisu dovoljne da bih Kanea obozavao) koje su mnogim kriticarima ocigledno dovoljne. Iako i tu postoje bitne razlike. Pogledaj neku od novijih lista najboljih filmova. Netko je spomenuo Villaga Voice. Na toj listi je Kane prvi, no ono sto je zanimljivo je vidjeti tko je glasao za njega, a tko ne. ?Da li je vecina nas zavedena i da li je vecina nas zavedena sve vreme? ?Nitko nije zaveden. Ponavljam -- meni jos nitko nije bio u stanju objasniti zato je Kane genijalan film. Meni osobno niti izbor tematike niti tehnicka perfekcija gotovo nista ne znace kad donosim sud da li je film dobar ili ne. Naravno, mora postojati neki minimum standarda. Dodatni problem je to mi se Kaneov "zivot" cini ekstremno nebitnim. Niti me ne tjera na razmisljanje, niti me tjera na smijanje, niti na plakanje. ? Btw.ocekivao sam da ces vise paznje obratiti na uticaj celokupnog opusa > Frica Langa i Rene Klera kao i nekih filmova poput Plodova gneva, Orkanskih visova, Voleo sam zenu,Snaga i slava i Dugo putovanje u noc.? Hmmmmmmmm.. Langa sam spomenuo ("cjelokupni njemacki "expresionisticki" film"). You Only live once je nastao nesto malo prije Kanea, a Fury nisam spomenuo jer mi je jedan od najslabijih njegovih filmova. Plodove gnjeva -- pa, mozda imas pravo. "Visoka" tematika, iako su Ford i Welles jako razliciti. Orkanski visovi -- definitvno. Wyler je bio mozda najbitniji utjecaj na Wellesa (vidis, ne volim niti njega nesto pretjerano). Snaga i slava -- jel' to Hawksov film. Slabo ga se sjecam. Voleo sam zenu -- nisam siguran da sam ga gledao. Dugo putovanje u noc -- na koji mislis? Sto se tice Claira -- cini mi se malo "preopcenit" kao utjecaj na Wellesa. Kao da kazem da je Griffith utjecao na Kane-a. Sigurno je. ?Takodje sa cisto tehnicke strane upotrebu tzv. deep-focusa (vec upotrebljenog ali na nizem nivou u Dugom putovanju u noc) obilju optickih iluzija i vizuelnih efekata poput back-projected scena, nevidljivog pomeranja inventara? Meni sve to skupa uopce nije bitno. Cemu to sluzi? Mislim, vidim cemu to sluzi, ali meni osobno dosta toga u Kane-u funkcionira jako mehanicki. Prica i likovi su mi jako "akademski", ne ponesu me, ne zaokupiraju me, ne hajem za njih, pa onda "moram" paziti na tehnicke detalje. BTW, sto se tice rear-projekcije, pogledaj i tehnicku i dramatursku superiornost koju pokazuje Hitchcock godinu dana ranije u Foreign Correspondentu pri koristenju iste. ?? o konstrukciji price (za mene najvece vrednosti filma) ne i samoj prici (nije bitan Herst),?.?Pa, Hearst nije bitan danas, ali je bio jako bitan 1941. Ince, sto znaci "konstrukcija price"? Ako pod tim podrazumjevamo vjestinu pricanja price, svi ovi filmovi koje sam spomenuo pricaju pricu jednako kompetentno, s tim da su njihove price znatno zanimljivije i poticajnije. ?? vremenskim skokovima(izmedju Srecnog Bozica i Sretne nove godine proticu dve decenije) i mnogo toga drugog ?.?Zasto je to "genijalno"? ? i na jednom mestu uz muziku Bernarda Hermana?.? Napisao puno bolje filmske muzike. ?prakticno nezavisnoj produkciji (druga najveca vrednost filma) dvadeset petogodisnjeg mladica koji je sve elemente filma drzao u > svojim rukama i udario temelje autorskog filma i to u Holivudu 1941-ve?? Temelji autorskog filma u Hollywoodu su udareni puno puno ranije. Sto se tice nezavisne produkcije, OK to je cinjenica. Ocigledno, Kane je bio anomalija. Ali, IMO u odnosu na eksperimentalni karakter i subverzivnost americke B produkcije, Kane je jedan jako ziheraski film. Ovo o "25 godisnjem mladicu" -- pa nije bio niti prvi niti zadnji. ?.. I naravno, rosebud je zajebancija ??OK, ali zasto se puno ljudi onda kaci na nju kad pokusavaju racionalizirati Kane-a?Ulis - OK Zhabotinsky, Mogli bi nastaviti i dalje ali bi to preslo u cepidlacenje.U stvari misljenja nam i nisu toliko razlicita.Ovo je bila jedna ozbiljna diskusija posle duze vremena.Kurdi, Zhabotisky i Ulis izlaze iz kafane i odlaze negde u noc. Kresa zakljucava vrata. Puska i dalje visi na zidu?. Pocinje kisa?..

Finis operis

[Ulis]

Pedeset godina "Slatkog života" Federika FelinijaAutor: Tanjug Rimini, rodni grad slavnog Federika Felinija, verovatno najvećeg sineaste koga je svet ikada imao, priprema se ovih dana za dugu i bogatu, gotovo dve godine dugu proslavu 50. godina Felinijevog "Slatkog života", antologijskog filma koji je označio revolucionarnu prekretnicu u istoriji sedme umetnosti. Felini, rođen 1920. godine u Riminiju, u regionu Emilija-Romanja, a umro 1993. u Rimu, počeo je da se nosi idejom za taj film tokom 1958. godine, da bi, godinu dana kasnije, ideju pretočio u delo. "Sladak život" zvanično je ugledao svetlo dana početkom 1960, da bi u leto iste godine, na Festivalu u Kanu, bio ovenčan slavom dobitnika Zlatne palme. Pojava filma, koji je u ono vreme izazvao užasavanje Vatikana i konzervativnih krugova društva, može se slobodno shvatiti kao vesnik revolucionarnih 60-ih, decenije koja je, zahvaljujući opštoj pobuni svih slojeva društva - od književnika, filozofa i sineasta do studenata i tvoraca nove generacije pop i rok muzike - temeljito promenila učmalo, konzervativno društvo iz pedesetih. Glavnu ulogu u "Slatkom životu" igra Felinijev omiljeni glumac Marčelo Mastrojani, uz Francuskinju Anuk Eme i šveđanku Anitu Ekberg. Film se sastoji od sedam labavo povezanih epizoda u kojima novinar Marčelo, "pokriva" aktivnosti "dekadentnog" plemstva, visoke buržoazije i filmskih starleta, tragajući istovremeno za smislom sopstvenog života.U jednoj od epizoda, bogatašica Madalena, koja teži zabavi po svaku cenu, vodi Marčela u mali, prljav bordel na periferiji grada, uverena da će joj seksualni doživljaj u tim uslovima biti snažniji i uzbudljiviji nego u njenoj kneževskoj palati u Rimu. U jednoj drugoj epizodi, Silvija, plavokosa diva bujne, neodoljive lepote, namamljuje Marčela u ponoćnu erotsku igru u hladnoj vodi slavne rimske fontane Trevi - u sceni koja je postala antologijska u istoriji svetskog filma.Marčela svuda prati fotoreporter čije prezime glasi - Paparaco!To ime je danas deo rečnika svih jezika, pa i srpskog, a koristi se da bi se označili dosadni fotografi koji po svaku cenu tragaju za senzacijama, ljudi koji nečuvenom agresivnošću i drskošću ne prezaju od "napada" na javne ličnosti čak i u njihovim spavaćim sobama. Felini je lik Paparaca stvorio na osnovu stvarnih doživljaja fotoreportera po imenu Tacio Sekjaroli (1925-1998). Proslava jubileja "Slatkog života" počela je ove nedelje u Riminiju međunarodnim skupom, na kojem su o legendarnom Felinijevom filmu govorili kritičari, sociolozi i psihoanalitičari, te po jedan kompozitor (muzika igra vrlo važnu ulogu u Felinijevim filmovima), etimolog i rimokatolički sveštenik.Oni su puna dva dana raspravljali do najsitnijih pojedinosti o Felinijevom 178 minuta dugom, crno-belom filmu koji je promenio istoriju kinematografije.Jubilej neće ostati nezabeležen ni sa one strane Atlantika, u Los Anđelesu, u čijoj neposrednoj blizini je Holivud, institucija koja je nekada, 60-ih i 70-ih godina, možda baš pod uticajem Felinija, stvarala filmove visokog umetničkog dometa, a danas se, na žalost, pretvorila u običnu industriju zabave. Akademija filmske umetnosti i nauka, institucija koja svake godine dodeljuje visoko cenjene oskare (jednog od njih je, 1961. godine, dobio i Felinijev "Sladak život"), priprema za 2009. godinu izložbu povodom knjige Tulija Kezića "Felini Onirikon - Knjiga mojih snova".Temelj knjige 80-godišnjeg kritičara, scenariste i glumca iz Trsta, objavljene 2007. godine, čine crteži Felinija okruženog "svojim" ženama ogromnih grudi i širokih kukova, dok se sam maestro vidi iz profila, uvek negde u uglu, kako doživljava i kontroliše utvare sopstvene fantazije."Felini je svakako zaslužio da mu se oda priznanje i ovde, u SAD, jer je on jedan od retkih svetskih sineasta koji je, uprkos jezičkoj barijeri, uspeo da i ovde nametne svoje ideje i uticaj", izjavila je Elen Harington, portparol Akademije u Los Anđelesu. "Sladak život" je najviše kritikovan zbog "previše golotinje" koja, međutim, danas deluje vrlo čedno u poređenju sa onim što svaki dan gledamo na reklamnim panoima, a kamoli u bioskopu. Vatikan je taj film "prekrstio" u "Odvratan život", a jedna starija dama je, neposredno posle premijere u Rimu, zgrabila Felinija za ruku i gnevno mu dobacila: "Sram te bilo! Bolje bi ti bilo da obesiš kamen o vrat i udaviš se u najdubljem moru!" Danas, pak, kritičari gledaju na taj film na dijametralno suprotan način, jer ga smatraju delom visoke moralnosti i etičnosti."Felini je, po meni, bio veoma moralan čovek, jer je izvrgavao podsmehu laž i licemerje", smatra Elen Harington, dok profesor Luiza Rico kaže da njeni studenti na Univerzitetu "Sapijenca" u Rimu vrlo jasno prepoznaju moralnu poruku Felinijevog dela."Oni jasno identifikuju lažne vrednosti, površnost i zebnju likova u Felinijevom flimu sa društvom u kojem danas živimo", kaže Rico.Izvor

[Ajant23]

Dodelom ovogodišnje "Zlatne lopte" Frans fudbala, možemo reći da su nekadašnje antiutopije postale stvarnost već odavno. I, da više nisu samo sadašnjost, već su i istorija... Zato mislim da nije loše setiti se "najistinitijeg" filma o sportu:

"Jedan od najznačajnijih filmova iz sedamdesetih godina, a svakako najuspeliji od onih koji obrađuju motiv sporta u naučnoj fantastici. Scenarista filma Vilijem Harison imao je za predložak vlastitu priču o 'rolerbolu', jednoj neobičnoj igri, dalekom potomku sadašnje košarke, sa pravilima koja dopuštaju zahvate osobene za ragbi, pa i surovije i pogibeljnije. Postoji čelična kugla koja se ispaljuje brzinom topovskog hicca i koju treba najpre uhvatiti, a potom, bezmalo po svaku cenu, proneti kroz redove protivničke odbrane na prstenastom igralištu-pisti i ubaciti u svojevrstan vertikalni koš."

"Rolerbol se javlja u svetu ogromnih i svemoćnih multinacionalnih kompanija koje svoju vlast zasnivaju na načelu da pojedinac u svemu mora biti podređen kolektivu, baš kao u zajednici mrava, jer je kao takav, sa potpuno potisnutom individualnošću, najpodložniji svakovrsnom manipulisanju. Ovo načelo važi svuda, pa tako i u rolerbolu - igri koja je, doduše, kolektivna, ali, kako to već u sportu biva, i sa jednim izrazitim i nadmoćnim pojedincem, glavnim junakom Džonatanom."

"Upravo će iz ove opozicije proishoditi osnovna agonalna linija sižea: vlastodršci će pokušati da uklone Džonatana - najpre ubeđivanjem, a posle menjanjem pravila rolerbola, koji će se na kraju pretvoriti u pravi gladijatorski okršaj."

"Džonatan na kraju ostaje, doduše, jedini preživeli na krvavom poprištu finalne utakmice, ali njegova pobeda je Pirova pobeda - jer posle nje on ostaje potpuno sam, lišen čak i igre kroz koju je njegov nemušti protest protiv mračnog poretka stvari jedino mogao da se iskaže."

Zoran Živković, ENCIKLOPEDIJA NAUČNE FANTASTIKE

Dvojica najvećih koje sam uživo gledao, Maradona i Zidan, završili su karijere suspenzijama, a sada je korporativna marioneta isfabrikovana do najboljeg... Duboko smo u vremenu rolerbola. Ne samo mi, već i istorija.

[Sludge Factory]

Nekoliko interesantnih behind the scenes slicica sa snimanja Kuma:http://www.guardian.co.uk/film/gallery/200...rando-al-pacino

During makeup sessions, Coppola would talk through the script with Brando and Pacino. Brando was only 47 when he was cast as Vito Corleone, and had to have considerable ?ageing? makeup. No one at the studio wanted Brando to play the part: he hadn?t had a hit in years. Coppola was only allowed to offer Brando the role after establishing that Laurence Olivier was too ill to work. Frank Sinatra also wanted the role, but was turned downPhotograph: Steve Shapiro

[MocaVukotic]

proslo je dovoljno vremena da se Goodfellas moze nazvati klasikom...

[Sludge Factory]

proslo je dovoljno vremena da se Goodfellas moze nazvati klasikom...

Ih, taj je postao klasik istog trenutka kad je ugledao svetlost dana. :)

[Ajant23]

Ih, taj je postao klasik istog trenutka kad je ugledao svetlost dana. :)

Što?

[Sludge Factory]

što?

'nako.

[Ajant23]

'nako.

Tako sam i pretpostavio...

[Sludge Factory]

Tako sam i pretpostavio...

A sta bi ti hteo? Neki razlog?

[Ajant23]

A sta bi ti hteo? Neki razlog?

'ok...

[Ulis]

SAN POCINJE U ZORU ?Svetlost predstavlja svest. Svi narodi imaju mitove o stvaranju koje označavaju kao stvaranje svetlosti. Ovi mitovi odnose se na stvaranje Ega, svetlosti svesti, koja izrasta iz tame nesvesnog. Slično tome, zora je rodjenje svetlosti sunca i adekvatna predstava svesti koja se radja?. THE DAWN OF MAN Taj prolog u filmu 2001: Odiseja u svemiru Stenlija Kjubrika već u prvim kadrovima nagoveštava šifru, kojom će se na kraju razrešiti mentalna shema Kjubrikovog epohalnog poduhvata. Naročitog udela imaće u tome i psihoanaliza, ali ne psihoanaliza frojdovsko-lakanovske linije, koja još uvek opseda umove modernih teoretičara filma, vecć, pre ona jungovsko-antropološka, čiji je pripadnik i Edinger, od koga smo pozajmili uvodni citat. Ali psihoanaliza ne može sve. Njen osnovni materijal je kulturna antropologija u širem smislu. Jung i sam ističe da se ispod njegovog analitičkog umovanja rasprostire ogromno i gotovo beskrajno duboko nasledje antropološke naravi. Isto tako, rezultati psihoanalize vode u ?numinozno?, religijsko, u poimanje Boga. Jungova psihoanaliza kreće se izmedju antropološkog iskustva i religijskog ishodišta; izmedju kolektivno nesvesnog, arhetipa i Slike Gospodnje.

Tako je i Lakan pokušao da posreduje izmedju psihoanalize i lingvistike; izmedju Frojda i Sosira. U analitičkoj psihologiji uglavnom se radi o simbolima a ne o znacima i stoga je semiologija nemoćna na polju analize konkretnog materijala. Znak se bitno razlikuje od simbola po tome sto je proizvoljan (arbitraran) i sto označitelj i oznčceno ostaju jedan drugome tudji, dok simbol predstavlja homogenost označitelja i označenog u smislu dinamičnosti organizacije pise žilber Diran. Na to misli i sam Jung kada zaključuje: ?Pojam simbola, po mom shvatanju, razlikuje se od pojma običnog znaka. Simbolično značenje i semiotičko značenje su sasvim različite stvari (et passim).?

SIMBOLIKA OBLIKA Oduvek me je neobično privlačilo lajtmotivsko tkanje kruga i četvorougla u Odiseji; obilje kružnih pokreta u realnom i usporenom hodu, gravitacija i rotacija, neprestana koreografija kružnih kretnji u kojoj se gubi orijentacija gore-dole.Takvo kretanje otkriva Kjubrikovu nameru da nam da trajni, ali dokučiv ključ svoje filosofije.Kjubrikov postupak se, pre svega, ogleda u grafickoj, figuralnoj kompoziciji kadra, gde su krug i pravougaonik apsolutne dominante, onaj ?gornji ton? (Ejzenštajn) koji struji kroz tkivo filma, oličen u velikom broju varijanti, cesto predstavljen i izvedenim kružnim oblicima ili telima.To bi najbolje mogla jedna opsežnija shot by shot analiza ali za nju ovde nemamo prostora. Ključni kadar je naravno pojava Monolita i izlazak sunca nad njim. Monolit izrazite pravilne četvorine, približna je proporcija zgrade UN u Njujorku, epohalni je preokret u entropiji raznih krivulja, ali i u odnosu na pre toga vidjenu konjukciju triju nebeskih tela -Zemlje, Sunca i Meseca, pri čemu dominira oblik kugle. Ovo je početna tačka Kjubrikove vizuelne filozofije ,kojom gospodare krug i četvorougao.To što je sunce nad monolitom samo isečak svetlosne kugle i sto se sa njim preklapa u optičkom Gestaltu, ne ometa već naprotiv, pojačava efekat kako je davno pokazao Rudolf Arnhajm.

Enterijer lunarnog satelita-stanice otvara se pretkomorom u obliku kruga i zatim se krug i četvorougao nasumično smenjuju. Primer je scena Flojdovog telefoniranja kćerci gde se četvorougao videofona kompenzuje pravilnom krivuljom Meseca (opet preklapanje) u okviru prozora telefonske kabine. U famoznoj sceni Flojdovog ručka na putu za Klavijus opet je na delu dominanta mobilnog kruga medjukomore (stepeništa) u koju ulazi stjuardesa sa pravougaonim poslužavnikom i ručkom za Flojda. Pilotska kabina broda sva je u kružnim i kvadrolikim svetlucavim instrumentima. Indikator polozaja broda pri spuštanju na Klavijus sastoji se od pravougaonika i krugova. Analogni odnos uspostavlja se izmedju pomične kupole stanice i samog broda. Posle konferencije na Klavijusu, Flojd leti na krater Tiho gde se mali šatl spušta putanjom ocrtanom u sadejstvu kruga i kvadrata. Sama lokacija pronadjenog monolita sastoji se od četvorougaonog Monolita u sredini, jame, svetleće zemaljske kugle u pozadini i niza Monolitu analognih, pravougaonih paravana oko lokacije. U trećem delu filma (Misija na Jupiter, 18 meseci kasnije) prvo nas privlači oblik kosmičkog broda Diskaveri. On se sastoji od komandne kugle i za nju vezanog niza kontejnera oblika kvadra. Unutrašnjost komandne kugle je pravilnog sferičnog oblika, koji lagano ali stalno rotira.Po kontejneru džogira astronaut Pul. Posmatra ga jedno sintetičko oko, za koje cemo kasnije utvrditi da je čulo elektronskog mozga Hal 9000. Halovo oko i samo je pravougaonik u čijoj se donjoj trećini nalazi osvetljeni krug. Bez ulaska u simboličko značenje ovoga obrasca, očigledno je da je u pitanju solidarni sklop dva dominirajuća oblika u celoj Odiseji: Halovo oko je njihova grafička sinteza. Ona asocira na primenu zlatnog preseka u vizuelnim umetnostima, što svedoči o izuzetnoj važnosti koju Kjubrik pridaje ovome simbolu. Za vreme ručka scenom/prostorom ponovo dominira četvrtasti ekran, a u prvom razgovoru sa Halom opet je dominantan simbol elektronskog oka. U otkrivanju navodne greske, glavnu ulogu igra optički skener na čijem ekranu vidimo isključivo kružne i pravougaone sheme. U proceduri Pulovog izlaska da izvidi grešku, manja kugla izlazi iz veće.Obe su analognog oblika.Po Pulovom povratku u brod, Boumen i Pul analiziraju deo antene u odaji za skeniranje kojom ponovo dominiraju krugovi i pravougaonici. Kada zaključe da greske nema i da nešto nije u redu sa Halom, zatvaraju se u sferičnu mahunu. Kroz ovalni prozor Halovo oko prati njihov razgovor čitajuci sa usana. Posle drugog Pulovog izlaska, Halove pobune, ubistva hiberniranih astronauta i pokušaja eliminacije jedinog preostalog čoveka, Boumen se vraća i isključuje Halov mozak. Taj mozak sačinjen je od velikog broja istovetnih kaseta, koje su po obliku analogne Monolitu. Četvrti deo ?Jupiter i dalje od večnosti? počinje predstavom Monolita koji se samostalno kreće kroz svemir, izmedju dve nejednake kugle različite boje. Docnije ćemo utvrditi da su to Jupiter i njegov satelit Japet.U konfiguraciju kvadra Monolita i kugli nebeskih tela, ulazi sada Diskaveri (i sam kugla sa nizom kvadara) i započinje sa njima lagani relans, dok se ne pojavi najsvetlija kugla-Sunce. Tada otkrivamo da se tri nebeska tela približavaju položaju konjukcije, kao u prvom delu filma. Polozaj Monolita (horizontala) u konjukciji nebeskih tela daje zamišljenu liniju krsta što Džin Jangblad opisuje ovako:?...astronaut sreće vanzemaljski Monolit u poziciji Raspeća unutar dimenzije iza večnosti...?

Glavni majstor specijalnih efekata uz Kjubrika,Daglas Trambl saopštava nam veoma važan podatak: ?Jedna od poslednjih stvari koje smo stvorili je dodavanje mistične simetrije. Sekvenca Jupitera kulminira u kadru u kome se meseci i asteroidi svrstavaju, a misteriozni Monolit se postavlja izmedju njih u obliku Raspeća. Nije bilo tako zamišljeno ali je tako ispalo. Kada smo videli sta smo dobili, vratili smo se unazad i ubacili iste scene u film. Na primer, sekvenca u kojoj majmuni gledaju nagore prema Monolitu, iznad kojeg se simetrično svrstavaju Sunce i Mesec, ubačena je mnogo kasnije. Onda smo isli do mesta gde otkrivaju Monolit na Mesecu i ubacili istu predstavu u sekvencu. To se sve dešavalo na drugu loptu ali je bila namera da se sličnim predstavama sugeriraju iste ideje iz literature i mistike simbola. Prvo: ovo nam jasno otkriva Kjubrikovu nameru da se posluzi lajtmotivskim tkanjem vizuelnih simbola koje Trambl smatra mističnim. Simboli se ponavljaju više puta, na manje ili više isti način a tako se ponavlja i niz drugih elemenata celine. To što je na takvu ideju dosao a posteriori, ne menja stvar ili je menja utoliko sto smo ovde otkrili Kjubrikovu zamisao da hotimično ponavlja dominantne forme. Kjubrik ponovo uvodi Monolit, preterano koristeći metod ponavljanja pšse Don Denijels. Film od gledaoca zahteva da uporedi otkriće Monolita na Mesecu sa ranijom scenom sa čovekolikim majmunima i da odmeri dobitak ili gubitak. Ali,u cemu je preterivanje? Pažljiva semantička analiza Odiseje utvrdiće da Kjubrik uvodi Monolit na četiri mesta u filmu. Ta mesta označavaju četiri ključna skoka u životu Inteligencije u svemiru. U suštini, postupak je je muzički: to su četiri stava jedne simfonije, koja koristi lajtmotive (ovde spadaju i konjukcije) i ponavlja formu u cilju ostvarivanja harmonijskih principa. Simfonija je orkestralna kompozicija cikličnog oblika. Citirajući u finalu Devete simfonije teme iz ranijih stavova, Betoven je postigao uzorno ciklično jedinstvo. Cikličnost i ponavljanje teme stoje i u pozadini Odiseje i to ne samo sto se tiče oblika, već i svih drugih elemenata (na šta ćemo uskoro doći). Odiseja je organizovana prema principima simfonije i upravo joj to daje oblik velike, slivene celine. Kjubrik u tome postupa prema osnovnim zakonima kompozicije.

?Sada je trenutak? piše Gik ?da navedem jedan vid principa analogije koji je jos u 19 veku ustanovio Tirs; radi se o arhitekturi, ali se princip primenjuje jednako i na likovne kompozicije i na muziku: ?Posmatrajuci najuspešnija dela svih vremena, utvrdili smo da se u svakom od njih ponavlja jedna osnovna forma i da delovi kompozicijom i rasporedom obrazuju slične figure?.Harmonija potiče samo iz ponavljanja glavne figure dela u njegovim celinama. Raspored istih ili analognih simbola ili u samom kadru ili u montažnoj kompoziciji Odiseje, navodi nas da i sami potvrdimo vrhunski estetski postulat, koji je postavio Piis Servijen: Ritam je opažena periodičnost. On deluje srazmerno tome koliko ista periodičnost deformiše u nama uobičajeni protok vremena. Tako se svaki periodični fenomen prihvatljiv za nasa čula izdvaja iz mnoštva nepravilnih fenomena?da bi i sam delovao na čula i impresionirao ih na način sasvim nesrazmeran sa neubedljivošću delovanja svakog pojedinog elementa. Fransis Varen pisao je , uočavajući savršenu analogiju: Ritam je za vreme ono sto je simetrija za prostor. Ovo je sasvim tačno, pod uslovom da se za smisao reči simetrija ne uzme njeno savremeno značenje (ponavljanje identičnih elemenata sa obe strane ose ili ravni simetrije), već antički smisao, sačuvan u srednjem veku i na početku renesanse: ponavljanje sličnih formi u uzajamnoj modulaciji dobijenoj nizom proporcija. Tako proporcija i simetrija u prostoru savršeno odgovaraju ritmu u trajanju. Drugo: tačno je da je Kjubriku naročito stalo do simetrije i to upravo do simetrije u antičkom i renesansnom tumačenju, na koju se poziva Gika. Tačno je i to da u toj simetriji ima nečega ?mističnog?, ali upravo u tom ?mističnom? i jeste pravi smisao ponavljanja, kao sto će se pokazati u daljoj analizi.

U finalu Odiseje, Boumen se nalazi u sobi upadljivo simetričnog rasporeda površina, boja i ukrasa. Neki kriticari su je videli kao sobu u nekom luksuznijem hotelu a drugi (?sofisticiraniji?) kao enterijer u stilu Luja 14-og.Svima je promaklo da je soba rekapitulacija grafičkih oblika koji dominiraju Odisejom, doista skrivena deformisanom perspektivom kvadara, pravougaonika, krugova i ovala, vešto preklopljenih i uklopljenih u prostor. To je i poslednja ironija i uvod u Kjubrikovu simfonijsku kodu; u geometrijskom središtu sobe poslednji put će se pojaviti Monolit, da bi umirućeg Boumena, poslednjeg homo sapiensa u svemiru, odveo u novi svet i pretvorio u Dete-zvezdu. Time se simfonija i završava: u krešendu kode vraćaju nam se u svest svi elementi celine Odiseje; kroz dijegezu i čudesna filosofija dela. Estetički to je ostvarenje ?Božanske proporcije? Luke Pacolija, ilustrovane crtežima velikog Leonarda: ? Simetrija je uskladjenost mera izmedju različitih elemenata dela i izmedju tih odvojenih elemenata i celine?2.SIMBOLIKA POKRETA Nasuprot Jungovom uverenju da je simbol statična slika koja sjedinjuje različite oblike bića, to jest da se, za razliku od ?pokretnih slika? (bioskop, televizija, san), simbol pokazuje u jednoj jedinoj slici, film pokazuje da se upravo u pokretu krije otvorenost najvišeg stepena, što znači da imamo posla i sa ritmom, kao ovaploćenjem svega estetskog. I zato što se ovde bavimo upravo pokretnim slikama - još jednom se vraćamo na početak, ali sada nas zanima pokret, montažni sklop i složeniji sinematički postupci, u koje spada odnos izmedju prizora i zvučne matrice filma. Prvi kadar u filmu, uvodjenje lajtmotiva konjukcije, sastoji se od sasvim laganog, vertikalnog pokreta tri nebeske kugle u statičnom planu, kojim se uspostavlja simbolička asocijacija. Na istom mestu uvodi se i lajtmotiv simfonijske poeme Tako je govorio Zaratustra, Riharda štrausa. On se sastoji od famozna tri osnovna tona u rasponu tonika-dominanta-tonika ili prvog, petog i sedmog stupnja dijatonalne lestvice - sto je najednostavnija i najsimetričnija forma; čisti muzicki Geštalt. Ovo je odavno lucidno primetio Mišel Siman, otkrivajući ključ celog filma u ?ulaznoj liniji tri note do-sol-do? šifri koja se nalazi u koncepciji evolucije čovečanstva prema Ničeu i Kjubriku, te prisustvu tri sfere - Meseca, Zemlje i Sunca, a koji se takodje ponavlja, na kraju filma, pri prolasku kroz Monolit i tri sfere u četvrtu dimenziju. Univerzum staje u tri tona i tri vertikalno rasporedjene sfere. Savršen okvir za ceo film. I ponovo je uspostavljen princip ?Božanske simetrije?

što je zanimljivo, stvar izgleda da bolje funcioniše nego kod Sergeja Ejzenštajna, koji je na gotovo identičnu ideju, tzv ?vertikalne montaže? došao više od dvadeset godina ranije i detaljno je obrazložio u svom čuveno delu. Izgleda da Kjubrik i štraus bolje saradjuju nego Ejzenštajn i njegov savremenik i kompozitor Sergej Prokofjev u famoznoj sceni bitke na jezeru u Aleksandru Nevskom. Pitam se da li je Kjubrik uopšte uzimao u obzir ovu Ejzenštajnovu koncepciju. Bez obzira na sve ispostavio se kao njen zatočenik u filmskoj praksi. Analogno tome mogla bi se uspostaviti i veza Kjubrikove ?mistčcne simetrije? i Ejzenštajnovog ?organskog jedinstva?. Sledeći korak je tzv. ?epohalni rez? Kjubrika koji je ušao u sve istorije filma. U provali oslobodjenog nagona, australopitek zavitla kost u nebo; ona leti u slow-motion rotaciji, dostiže vrhunac i tik pred pad vezuje se ?oštrim rezom? za kosmičko prostranstvo, u kome, u silaznoj putanji, plovi kosmički brod izduženog oblika. U ovom rezu sadržana su četiri miliona godina razvoja čovecanstva.On je i vizuelna metafora kolosalnog značenja: otkrivajući polugu, ljudski um stao je na put nevidjenog napretka i civilizacije, koji je i doveo do 2001. Orudje-oružje, evolucija-destrukcija, inteligencija-instikt: poruka slike rezimira ironiju progresa i priprema ono što u filmu sledi veli Aleksandar Voker. Sinematički, ovaj rez izveden je prema dominanti oblika , kretanja i položaja predmeta u kadru. Kost je nepravilnog , ali se perceptivno lako uklapa u analogni oblik broda, koji je izduženi konus svodiv na četvorinu. Ali da je u filmu izvršena ovakva zamena, stvar bi izgledala prilično banalno. Dakako, došlo bi i do neželjenog efekta identifikacije lika likom, što je Slavko Vorkapić navodio kao primer pogrešne upotrebe. Kjubrik ne bi bio Kjubrik kada bi pribegao stereotipu i zato postupa sasvim suprotno. Kost leti na fonu bledog neba. Brod se spušta u obrnutom položaju, na fonu potpuno crnog svemira. Ipak, efekat identifikacije postignut je zahvaljujući dominanti oblika, inteziteta kretanja i položaja u kadru.To je najbolji primer asocijativnog reza za koji znam. U toku takvo ?pretvaranja?, jednog štrausa iz potaje zamenjuje drugi. Zaratustru zamenjuje valcer Na lepom plavom Dunavu Johana štrausa. U slici vidimo baletsku koreografiju, kojom dominira moćni krug, čak dvostruki obruč Mesečeve satelitske stanice. Ona elegantno rotira, pleše u kružnoj šemi valcera. Baletsku stilizaciju sagledavamo u tome što procedura pristajanja funkcioniše kao koreografska zamisao sa Pan Amovim brodom kao partnerom. U nekoliko kadrova silni obruč i njegov mali partner rotiraju zajedno, istom brzinom, intezitetom i smerom kretanja, u stalnom približavanju, ? u krug,u krug? dok se konačno ne spoje u veličanstvenom pas de deux na Kjubrikovoj svemirskoj sceni. I ovo budi buket asocijacija. ?Obrtanje satelita na muziku Johana štrausa ?. Pripada jednoj civilizaciji koja istovremeno obuhvata i Beč i Hiltonove hotele, kosmičke letelice i bezbrojne tehničare MGM-a - izaziva osećaj blagostanja i ugodnosti čiji se vrhunac stiče u preciznosti sa kojom duguljasta letelica ulazi u centralni otvor satelita? piše Bernar Esenzic. Mišel Sino u svojoj izvanrednoj studiji o upotrebi muzike u Kjubrikovom filmu, približava se idealnoj vertikalnoj montaži kad piše: ?Potreban je formalni sklad, podudaranje slike i tona, izmedju uskladjenog vizuelnog i uskladjenog auditivnog sistema. Izbor kompozicije Na lepom plavom Dunavu nije genijalan samo zato što njen tročetvrtinski ritam prati kružno kretanje bečkog valcera, koji nas asocijacijom ideja prenosi na veliki točak Pratera pošto smo se okrznuli o asocijativnu sliku svemirske stanice, nego i zato što se saglasje Berlinskog orkestra i dramatično i pompezno Karajanovo dirigovanje nalaze na istim talasima sa svemirskom paletom onakvom kakvu nam Kjubrik prikazuje.. Sam ?svemirski valcer? nije ništa drugo do novi simbol kruga, trodelne (tročetvrtinske) igre, koja nas neosetno uvodi u rotaciju kao dominantni kinetički princip Odiseje. Valcer se završava kada jedna rotirajuća vrata otkriju kružnu prostoriju stanice, u kojoj se vec nalazi Flojd. Taj ?meki?, gotovo neprimetni rez na pokret sa jedne rotacije na drugu, premostio je vreme i prostor i uveo nas u dramsku radnju filma, u normalni hod. U njemu će se, koliko da se ne zaboravi, rotacija mestimično javljati, kao za vreme Flojdovog telefonskog razgovora sa kćerkom (u pozadini prizor rotacije stanice u odnosu na isečak Mesecevog luka). Tu je , naravno, već delimično opisano rotiranje stjuardese sa poslžaonikom, izvanredni specijalni efekat čiji bi nas tehnički opis odveo daleko. Naročito je značajan rotacioni konvejner u unutrašnjosti komandne kugle Diskaverija, koji je u direktnoj vezi sa silom gravitacije. U prvoj sceni trećeg stava Pul trči u totalu izvrnutog gornjeg rakursa, sredinom konvejnera, prema kameri. Čini se da rotira i konvejner unutar svog ležišta (slično unutrašnjem prstenu kugličnog ležaja). Tako se u istom kadru gornji rakurs pretvara u donji, pa se rakursi ponovo smenjuju unutar dominante Pulovog kretanja. U tom čudesnom, jednom jedinom kadru - zahvaljujući specijalnim efektima - smenjuju se ekstremni donji i ekstremni donji rakursi, cak i planovi. Slede još četiri kadra sa potpuno poremećenom gravitacijom i vizuelnom orijentacijom. Stvarno ?gore? je verovatno osovina točka-konvejera, iz koje se najednom pojavljuje Boumen, koji, silazeći niz lestve u jednom potpuno nemogućem kadru, smiruje rotaciju i sasvim stabilizuje prostornu orijentaciju. Kjubrik je ovim postigao potpunu prostornu distorziju i satanski se poigrao sa našom percepcijom. Sugerira se odsustvo gravitacije, ali se ni jednog trenutka ne gubi stabilnost. Utisak rotacije se stvara kretanjem kamere u prostornoj konfiguraciji, ali točak, u stvari stoji. Kada se ne zna šta je gore a sta dole, rakurs se odredjuje pomocu položaja kamere u odnosu na telo i Pulovo kretanje (ako su zaista noge ?dole? a glava ?gore?, što vidimo, ali ne možemo sa sigurnošću tvrditi u odnosu na središte gravitacionog polja). Smena gornjih i donjih rakursa ne vrši se montažnim rakordom (iako je neka montaža prisutna u naredna četiri kadra) već optičkom sugestijom rakorda u jednom jedinom kadru, gde se rakursi menjaju za punih 360 stepeni, u zavisnosti od Pulovog kretanja. Uprkos svemu, uspostavlja se potpuna simetrija i to je kruna Kjubrikove kraljevske opsene: elementi se uklapaju u skladnu celinu, ponavljanje sličnih formi u uzajamnoj modulaciji dobija se nizom gotovo merljivih proporcija. Njen osnov je središte kruga (kugle), na apsolutno jednakom odstojanju od bilo koje tačke na kružnici.

Nema sumnje da je inicijator Kjubrikove majstorije njegov scenarista Artur Klark. U mnogo čemu je Kjubrik bio Klarkov djavolov učenik. Ne samo da je stvarao po njegovom tekstu, nego je prihvatao niz Klarkovih znanja iz oblasti astrofizike a sledio je i njegovu viziju budućnosti. Klark kaže: ?Od svih prirodnih sila, gravitacija je najtajanstvenija i najneumoljivija. Ona vlada našim životima od rodjenja pa do smrti, ubijajući nas ili ranjavajući čim se okliznemo. Stoga nije čudo da su ljudi svesni svog robovanja zemaljskom tlu, uvek žudno gledali prema pticama i oblacima i zamišljali nebo kao posed Bogova. Samo izraz nebesko biće podrazumevao je slobodu od gravitacije, slobodu koju smo do tada poznavali samo u snovima?.A jednoga dana beztežinsko stanje ili smanjena sila teže biće obično, možda i normalno stanje čovecanstva?.

Kjubrik ne samo sto je iskoristio ove naučne, vizionarske formule novoga sveta, već ih je savršeno uklopio u svoju opštu sinematičku i simboličku zamisao. Činjenica da se gravitacija može smanjiti i povećati rotacijom, počiva, dakle, na zakonima astrofizike, koliko i na studijima za specijalne efekte MGM-a u kojima je nekada stvarao Slavko Vorkapić. Vorkapića ne pominjem slučajno. Upravo je on, nehotice, odavno otkrio jedino slabo mesto Klarkovog objašnjenja. U jednom predavanju, 1938 godine u Njujorku, Vorkapic je ukazivao da nije samo san oblast u kojem se prividno oslobadjamo gravitacije. To je, po prvi put u istoriji sveta, ostvario film. (Prijatnost koju osećamo pri posmatranju usporenih snimaka potiče od nase podsvesne želje da se oslobodimo gravitacije?). Naravno da iz iste težnje potiče česta upotreba slow-motion-a u filmu. Slow-motion je obavezni parametar inteziteta kretanja gde god je u pitanju ?spoljnji prostor svemira? (prelaz ?kost? i sekvenca Na lepom plavom Dunavu, svi ?spoljnji? kadrovi kretanja Diskaverija, oba Pulova izlaska iz Diskaverija itd). Zanimljivo da su svi važni kadrovi iz spoljnjeg prostora u principu podredjeni rotaciji. Bilo bi i neprirodno da je drugačije: gravitacija je u prirodnoj vezi sa rotacijom.Još je Ajnštajn u teoriji relativiteta otkrio da je gravitacija posledica činjenice da kontinuum prostor-vreme nije ravan ,nego zakrivljen (?Čestice materije ubačene u svemir ne bi se kretale po pravcu, kako kažu Njutnove jednačine, nego bi se kretale po geodezijskoj liniji koja fizički predstavlja najkraću sponu izmedju bilo koje dve tačke u svemiru. Zraci svetlosti takodje se ne rasprostiru pravolinijski, nego se i oni savijaju u gravitacionom polju?).

Nema prave linije u kosmosu.Postoje samo zakrivljene linije ili tela kružnog oblika. Prava linija je proizvod Inteligencije. Sve je ostalo krug.Božidar Zečević

[Ulis]

Japanski učitelj Zena primio je univerzitetskog profesora koji je došao da čuje nešto o Zenu. Učitelj je posluzio čaj. Mada je šoljicu svoga gosta napunio do vrha, nije prestajao da sipa. Profesor je posmatrao kako se šoljica preliva i naposletku više nije mogao da se uzdrži. "Prepuna je. Vise ni kap ne može da stane u nju !""Baš kao ova šoljica, - reče učitelj, i Vi ste ispunjeni svojim sopstvenim mišljenjima i razmišljanjima. Kako da Vam pokažem Zen dok ne ispraznite svoju šoljicu ?"

[Ulis]

Profesor filozofije drži predavanje pred studentima. Od početka časa nije rekao ni reč, samo stoji za stolom i posmatra studente. Odjednom uzme teglu u ruku i napuni je debelim kamenjem do vrha. "Dali je puna?"- pita profesor. "Da, puna je."- odgovore studenti. Na to profesor uzme šljunak i zapuni praznine izmedu kamenja. "Da li je puna?- pita profesor. "Da puna je."- odgovore studenti. Na to profesor uzme pesak i zapuni njime preznine izmedu šljunka. "Dali je puna?"- pita opet. "Da, puna je."- odgovore studenti. "Zamislite da je ova tegla vaš život. Najveće kamenje u njoj su one najvažnije stvari u vašem životu, porodica, žena ili devojka i slično. šljunak su one manje važne stvari kao posao, auto, odeća. Pesak su one svakodnevne sitnice koje vas čine sretnima i ispunjenima. Tek one sve zajedno cine vaš život ispunjenim Ako prvo stavimo najveće stvari u teglu, uvek će se naći mesta za one sitnije. Na to jedan student priđe do profesorovog stola, uzme teglu, otvori konzervu piva i ulije pivo u teglu. Pivo odmah ispuni sve ostale praznine izmedu peska i kamenja. Ma koliko vaš život bio ispunjen u njemu uvek ima mesta za još jedno pivo.