Klasični filmovi

[Ulis]

Hustler, nekad i negde, o Taksisti:Taxi Driver je film koji se smatra kultnim ili klasikom, zavisi koju terminologiju koristite. Film koji dodire granice ljudske psihe sigurno nije bio jedan od onih koji obećavaju siguran uspeh. Ne, naprotiv. Kad je sniman svi su znali da su šanse da ovaj film bude prihvaćen izuzetno male, sam Martin Skorseze kaze da nije mislio da će Taxi Driver zaraditi dolara. Priča o ovom filmu je počela 1973. Te godine su se desile tri bitne stvari u životu Pola šredera: žena ga je ostavila, dobio je otkaz u Američkom Filmskom Institutu i treća je da su ga dva prethodna događaja gurnula u depresiju i alkoholizam iz kojih je i nastao Taksista. Da, to su bila teška vremena za Pola šredera? upao je u dugove, spavao je u kolima i svakog dana je razmišljao o samoubistvu. Jedne nedelje je zbog jakih bolova otišao u urgentno gde je pričajući sa bolničarkom shvatio da već dve ili tri nedelje nije nisakim pričao. Kaže da se u tom trenutku osetio kao taksista koji pluta u svom metalnom kovčegu po gradu, naizgled medju ljudima, a u stvari apsolutno sam. Vreme je prolazilo i Pol se u jednom trenutku trgao iz sna ličnosti koji je sanjao neko vreme i shvatio je da je postao čudak koji ima jako mnogo oružja, koje je ni sam ne zna zašto kupovao, da pije jako mnogo i da je postao opsednut pornografijom na način koji to može samo jako usamljena osoba. Kad je Pol svega ovog postao svestan, svi uslovi da se napravi scenario su bili spremni. Napisao ga je, a onda je napustio Los Anđeles na 6 meseci. Kad se vratio u Los Anđeles osećao se za emotivno jačim. Tad je počeo da radi kao filmski kritičar i dobio je zaduženje da intervjuiše Brajana de Palmu. Tog popodneva, dok su igrali šah, u kući na plaži koja je bila De Palmino vlašnistvo, Pol je pomenuo Brajanu da ima napisan scenario za film, a ovaj se ponudio da pročita. Brajanu se svideo scenario, ali u to vreme nije imao vremena da režira taj film pa je Pola poslao kod svog dobrog drugara Martina Skorsezea. Martin je pročitao scenario sa svojom prijateljicom i oboje su se složili da je to vrsta filma koju bi Marti trebao da režira. Palma je rekao da mu se jako svideo scenario koji je, kako Pol kaže, baziran na liku Artura Bremera, psihopate koji je pokušao da ubije desničarskog guvernera Alabame Džordža Volasa. Ali ono što je davalo pravi kvalitet scenariju bila je autobiografska crta koju je dao Pol šreder. Scenario je odnesen producentkinji Džuliji Filips koja je isprva odbijala da bude sama u kuci sa Polom jer je ovaj uvek kraj sebe nosio svoj magnum, ali se kasnije smirila kad je videla da je Pol toliko stidljiv da toliko spusta glavu dok priča sa njom da govori u svoj pazuh. Te 1974. Pol Sreder je prodao scenario za film ?Jakuza? Vorner Brodersu, a Džulija Filips je dobila Oskara za ? The Sting?, tako da je i finansijska strana počela da se ostvaruje. Početni budžet filma je bio 1.3 miliona dolara, da je odmah urađjen ovaj film bi bio u crno beloj tehnici i umesto De Nira Trevisa Bikla bi glumio Džef Bridžis. Ali je odlučeno da se sačeka još i da se skupi dovoljno para da se angažuje De Niro koji je te godine dobio Oskara za ?Kuma II?. I godinu dana kasnije pripreme za film su mogle da počnu jer je De Niro pristao da glumi. U tih godinu dana priprema Bob De Niro je vozio taksi po Njujorku, Pol kaže da je Bob tad zaradio mnogo para. Jedne noći u taksi mu je uleteo glumac koji je prepoznao De Nira i rekao mu: ?Isuse, prošle godine si dobio Oskara, a sad taksiraš. Izgleda da je teško naći stalan posao??, Bob mu je objasnio šta radi, a momak mu je stavio ruku preko ramena i nastavio:?Ne brini biće bolje i ja sam to radio?. Ali ono što je važnije od ove anegdote je da je Bob dobio osećaj sopstvenog nepostojanja, jer ljudi bi rekli i uradili svašta na zadnjem sedištu dok ih je vozio, kao da on nije ni postojao. A dok bi razgovarao sa putnicima, radio bi to na način na koji misli da bi to Trevis radio. Za ulogu Betsi je postojao izbor između Sibil šepard i Fare Fosit, ali je Skorseze izabrao Sibil jer je, kao svaki Italijan, voleo da vidi veliko dupe. Zanimljivo je da se Sibil i Bob nisu bas voleli, tačnije De Niro je mrzeo Sibil. Najviše problema je bilo sa Džodi Foster koja je tad imala 14 godina i morala je da ide kod psihijatra da bi dokazala da je sposobna da glumi prostitutku. Zanimljivo je da je Džodi glumila prostitutku, ali je na snimanju uvek bila žena iz socijalnog koja je brinula o tome da Džodi ne bude na snimanju kad se snima neka scena u kojoj ima psovanja. Harvi Kajtel se isto naporno spremao za ulogu Džodinog makroa ? Sporta. Danima je šetao sumnjivim kvartovima Njujorka i posmatrao makroe. Na kraju je odabrao jednog i odveo ga u Actor?s Studio da vežbaju dijaloge. U tim vežbama Harvi bi glumio devojku i gledao kako bi se makro ponašao prema njemu, a onda bi zamenili uloge. Njih dvoje su i napisali sve dijaloge u filmu u kojima se pojavljuje Sport. Za vreme snimanja filma cela ekipa je ludela jer su Skorseze i De Niro mogli dva sata pričati o načinu na koji bi Trevis vezao čvor. Dok je sniman film njujorški đubretari su bili u štrajku tako da su ulice bile prepune smeća, a da bi scena izgledala normalno sama filmska ekipa je morala da vadi smeće iz kadra. Većina dijaloga je improvizovana, a najčuvenija rečenica u filmu, ?Are you looking at me??, je nastala izuzetno spontano. U scenariju je pisalo: ?Trevis razgovara sa sobom u ogledalu?, Bob je pitao Pola kako da to odlumi, a ovaj mu je rekao:? Pa, on je kao malo dete koje se igra sa pištoljima i glumi frajera.?I tako je De Niro izvukao ovu rečenicu koju je tad koristio jedan njujorški underground komičar kao osnovu svoje tačke. Jedne večeri je stari Skorsezeov drug sa studija otišao na večeru sa Martijem i De Nirom. Budući da se nedavno vratio iz Vijetnama, De Niro ga je celo veče ispitivao i u jednom trenutku su pomenuli Specijalne Jedinice, čiji su se pripadnici šišali kao Mohikanci. Prijatelj je odgovorio da se tim ljudima niko ne približava jer su uvek spremni da ubiju i da mogu da ?puknu? u svakom trenutku. Film je snimljen i veče pre premijere cela ekipa je otišla na večeru i složili su se da su napravili sjajan film i da se svi ponose sa njim čak iako bude čista katastrofa na bioskopskim kasama i u novinskim kritikama. Sledećeg jutra kad je ustao Pol Sreder je otišao da odgleda podnevnu projekciju Taksiste i kad je došao pred bioskop zatekao je ogroman red kroz celu ulicu, možete zamisliti kako je bio oduševljen kad je saznao da su ti ljudi čekali ne na podnevnu projekciju nego na onu u 2 sata. Na žalost posle nekoliko godina film je inspirisao Džona Hiklija da izvrsi, na sreću, neuspešan atentat na Ronalda Regana. Godinu posle atentata na dodeli Oskara, Martin je otišao u wc gde je bilo ljudi iz obezbeđenja koje ga je pratilo. Kaže da je tad pomislio kako je sjajno ovo obezbeđenje. Tek nekoliko godina kasnije je saznao da su svi koji su ga opsluživali to veče, čak i vozač limuzine, bili agenti FBI-ja.

[Sludge Factory]

Većina dijaloga je improvizovana, a najčuvenija rečenica u filmu, ?Are you looking at me??, je nastala izuzetno spontano. U scenariju je pisalo: ?Trevis razgovara sa sobom u ogledalu?, Bob je pitao Pola kako da to odlumi, a ovaj mu je rekao:? Pa, on je kao malo dete koje se igra sa pištoljima i glumi frajera.?I tako je De Niro izvukao ovu rečenicu koju je tad koristio jedan njujorški underground komičar kao osnovu svoje tačke.

Suva, nepatvorena genijalnost! Zbog ovakvih trenutaka ili dogadjaja vredi ziveti. Gledao sam ili citao negde (vise se ni ne secam) Martija kako prica o snimanju ove scene. Valjda je to bila poslednja scena koju su snimili, ili tako nesto, u svakom slucaju velika zurba je bila u pitanju, i ovi iz ekipe (ili ko vec) im je non-stop lupao na vrata i govorio im da zavrse vec jednom. I Skorseze je valjda sedeo na podu ispred De Nira i ispod ogledala i odatle posmatrao i davao instrukcije. Kako ono kazu Ameri: character study. Svakako najbolja (ili jedna od najboljih) character study-a ikada na filmu, a i sire. Sto se mene tice, u nivou onih velikih romana sa jakim likovima i njihovim "razvojem".

[đorđe geprat]

Idi u bilo video klub sa art filmovima, ili u bolje snabdeveni DVD shop sa piratskim klasicima. Ili pricaj sa studentarijom iz celog sveta koja prati tu "art" filmografiju. Kusturica jeste klasik, svidelo se to nama ili ne.

tek sad videh.izgleda da sam drukčije shvatio pojam klasika. da su klasici oni počivši ili bar na listi čekanja. nekako mi je preterano da reditelja koji je u punoj formi trpam u klasike. mislim da je potrebno da prođe neko vreme. doduše, nisam ni skontao da se radi o čoveku koji je tu negde moja generacija, mator čovek, baš kao i almodovar. ala vreme leti.sami njegovi filmovi mi se ne dopadaju ali, to je druga tema.nego, jesi li saglasan sa onim prvim delom mog posta. o britanskim klasicima. tamo si.sve najbolje, buđo.

[Ulis]

U pravu su oni koji smatraju da je ovaj film jedna od najvernijih ekranizacija nekog književnog dela, pored Mrtvih Džona Hjustona, naročito ako se uzme u obzir da je sam Tomas Man dugo vremena utrošio na pisanju ove novele, između ostalog, intezivno proučavajuci Geteov stil pisanja. Utoliko je Viskontijev zadatak bio višestruko otežan, s obzirom da je jednu stilski savršenu novelu trebao da pretoči filmskim jezikom u niz očaravajucih slika sa manje-više istim uspehom. Može se reći da je primarna tema filma-novele tragična usamljenost umetnika u realnom svetu i gubitak kreativnih potencijala. Ašenbah, književnik u noveli i kompozitor u filmu - što je namerna asocijacija na Gustava Malera- jednostavno dolazi u Veneciju da bi, pošto je kreativno umro, umre i fizički. Susret sa našminkanim starcem na parobrodu je anticipacija onog što se desava pri kraju filma - njegovo šminkanje i ulepšavanja koje podsećaju na ulepšavanje mrtvaca. Tako i Tađa možemo posmatrati kao vesnika sve bliže smrti. U zadnjim scenama dok Ašenbah umire na stolici na plaži, on vidi Tađa u na obali mora kako ga pokretom ruke kao poziva na put tamo gde su "bledi predeli" ? kao što bi rekla Margerit Jursenar. Takođe, u filmu je veoma bitan pojam lepote i odnos umetnika i čoveka prema njoj. Tađo je izvanredan primer hermafroditne lepote i stari aristokrata, komunista i homoseksualac Viskonti je utrošio puno vremena u nalaženju osobe koja će biti na onoj delikatnoj granici kada dete prelazi u mladića. Dodao bih da mi se čini da ima dosta homoseksualnog u tom opijanju Ašenbaha dečakovom lepotom i to čak više u noveli nego u filmu. Danas je u nemačkoj i svetskoj javnosti prisutno manje-više nepodeljeno mišljenje da je i sam Tomas Man bio prikriveni homoseksualac i da je bavljenje ovom - u to doba - delikatnom temom i (ne)mogućnost prihvatanja tih sklonosti od strane jednog rigidnog građanskog društva bilo jedna vrsta otpuštanja ventila piščevih osećanja. Smrt umetnika je jedna vrsta preostalog rešenja primenjenog u noveli i filmu. Dok je lepota Tađa optimistična i svevremenska, lepota Venecije je svevremenska i dekadentna. Iz prelepih prizora venecijanskih crkvi, kanala, hotela i trgova dopire zadah truleži građanskog sloja u propadanju neposredno pred izbijanje Prvog svetskog rata. Venecija je idealna pozornica za odvijanje jedne antičke drame - neminovnom i tragičnom susretu starog i novog. Sam film pripada takozvanoj "dekadentnoj" fazi Viskontijevog stvaralaštva (zajedno sa Sumrakom bogova i Ludvigom). Prethodila je karijera u kojoj je Lukino Viskonti dostigao vrhove u neorelističkoj fazi filmom Zemlja drhti, u melodramatskoj fazi filmovima Roko i njegova braća i Gepard i sjajnom ekranizacijom Kamijevog Stranca. Posle Venecije sledio je film Nevino a poslednji Viskontijev film "Zatvoreni porodični krug" je jedna vrsta nastavka i zaokruživanja odnosa Ašenbah - Tađo, ovaj put kroz likove Berta Lankestera i Helmuta Bergera. Dirk Bogart je sjajan u svojoj glumi bez reči, ali mi se čini da nedostaje efektnost i dodir sa svim dubinama iskušenja koju je imao u prethodnom Viskontijevom filmu Sumrak bogova. Ken Rasel je u svom Gustavu Maleru jedan deo posvetio Viskontijevom filmu, naravno, na jedan uvrnuti kenraselovski način. Sudbina Gustava Ašenbaha je i sudbina jedne faze evropske i svetske kulture. "Smrt u Veneciji" je sjajna anticipacija onoga što se desilo i što se desava. Znamo ko je Ašenbah ali još uvek nismo sigurni ko je Tađo.

[Mr.Smith]

Ah, majstore, pravo je zadovoljstvo čitati ove redove...ako mogu da napravim malu digresiju, meni je Lindon uvek bio prvi u nizu filmova koji su od tada počeli flert sa efemernim (iz zaista nepoznatog razloga, izuzev ako nije mnogo računa odjendnom dospelo na naplatu). Nekako mi je bio doslikavanje ponešto trivijalnog Tom Džonsa, a koji je nekoliko godina pre toga dobio Oskara, ili nekog od upravo Ken Raseloviih filmova. Lindon je bio 'a pogledaj kakav ja period piece mogu da napravim' , ali je to bilo zahvaljujući Alkotu (kakosevećzove) ... on the personal level, i Fini mi je draži Irac....da imam petlje, ja bih sada dodao i, recimo, 'touch of evil' i možda neki omaž za 'pappy of them all', admirala i čoveka koji je Džona Vejna vukao za uši...ali nemam

[Ulis]

Ah, majstore, pravo je zadovoljstvo čitati ove redove...ako mogu da napravim malu digresiju, meni je Lindon uvek bio prvi u nizu filmova koji su od tada počeli flert sa efemernim (iz zaista nepoznatog razloga, izuzev ako nije mnogo računa odjendnom dospelo na naplatu). Nekako mi je bio doslikavanje ponešto trivijalnog Tom Džonsa, a koji je nekoliko godina pre toga dobio Oskara, ili nekog od upravo Ken Raseloviih filmova. Lindon je bio 'a pogledaj kakav ja period piece mogu da napravim' , ali je to bilo zahvaljujući Alkotu (kakosevećzove) ... on the personal level, i Fini mi je draži Irac....da imam petlje, ja bih sada dodao i, recimo, 'touch of evil' i možda neki omaž za 'pappy of them all', admirala i čoveka koji je Džona Vejna vukao za uši...ali nemam

Imas puno prava oko Lindona (imao sam i ja utisak "dopune" Tom Dzonsa).Neka ovo ne bude ono "vojvodo - serdare" ali ako bi neko mogao mnogo toga dragocenog da napise onda si to ti.Ima puno velikih filmova oko kojih bi se moglo pisati. Nekako, kada pomislim na zlatni holivudski period iz 40, 50-tih godina setim se jednog forumasa sa nekih drugih diskusija, zvao se Zhabotinsky, koji je o njima umeo divno da pise (secam se njegovog opisa Mesta pod suncem) tako da odustanem:) Vertigo je izuzetak.Ono o cemu pisem ovde (a to su sve tekstovi nastali zadnjih nekoliko godina) vezano je, vecinom, za filmove koje sam gledao po njihovom nastajanju ili koju godinu posle i koji su meni dragi i kvalitetni. Pitanje je i kako ko shvata pojam "klasicnog" filma. Neko je ovde napisao da time podrazumeva da su, recimo, njihovi stvaraoci mrtvi. Meni nekako odgovara definicija da su to filmovi ciji je kvalitet vreme povrdilo, koji predstavljaju neke reperne tacke u istoriji filma, (sto ne iskljucuje mogucnost da su njihovi reditelji zivi, zdravi i kreativno sposobni kao Skorceze, Kopola, Venders, Sokurov itd) uz neophodnu dozu licnog afiniteta svakog od nas gledaoca.

[Joshua]

Pitanje za connoisseure- planirate li neki tekst o Bergmanu?Odgovarajuci titlovi su nabavljeni i vec se dugo spremam za njegove filmove, pa bi mi poneka informacija bas dobro dosla.

[Mr.Smith]

Imas puno prava oko Lindona (imao sam i ja utisak "dopune" Tom Dzonsa).Neka ovo ne bude ono "vojvodo - serdare" ali ako bi neko mogao mnogo toga dragocenog da napise onda si to ti.Ima puno velikih filmova oko kojih bi se moglo pisati. Nekako, kada pomislim na zlatni holivudski period iz 40, 50-tih godina setim se jednog forumasa sa nekih drugih diskusija, zvao se Zhabotinsky, koji je o njima umeo divno da pise (secam se njegovog opisa Mesta pod suncem) tako da odustanem:) Vertigo je izuzetak.Ono o cemu pisem ovde (a to su sve tekstovi nastali zadnjih nekoliko godina) vezano je, vecinom, za filmove koje sam gledao po njihovom nastajanju ili koju godinu posle i koji su meni dragi i kvalitetni. Pitanje je i kako ko shvata pojam "klasicnog" filma. Neko je ovde napisao da time podrazumeva da su, recimo, njihovi stvaraoci mrtvi. Meni nekako odgovara definicija da su to filmovi ciji je kvalitet vreme povrdilo, koji predstavljaju neke reperne tacke u istoriji filma, (sto ne iskljucuje mogucnost da su njihovi reditelji zivi, zdravi i kreativno sposobni kao Skorceze, Kopola, Venders, Sokurov itd) uz neophodnu dozu licnog afiniteta svakog od nas gledaoca.

Eh, ja sam ti, kad smo vec kod Džon Forda, prilično nesposoban za duži suvusli tekst, a pri tome bih morao da se obilato podštapam dodatnim izvorima - što reče Admiral (da parafraziram par njegovih izjava), 'Ja nisam umetnik niti znam da pričam o umetnosti, ja samo pravim filmove da platim račune', tako i ja, znam samo da odgledam za svoj račun.Al' što se tiče definicije klasike, ja se potpuno slažem da je to merilo uspeha kroz generacije, a ne biološkog statusa (na kraju krajeva, do skora je bilo vrlo teško imati status klasika ako se gledalo samo to da li je neko živ ili ne - film je mlada umetnost, i bilo je mnogo živih, i prilično njih dobrih). Ja bih rekao da je za film dovoljno da je sam po sebi dobar (po merilima filmske umetnosti), i da ga najmanje sledeća generacija (znači, recimo, 25 godina kasnije)prepoznaje kao takvog. Za status 'klasičnog umetničkog' filma mislim da je dovoljno ovo prvo, znači da ga samo sledeća generacija filmskih profesionalaca smatra takvim - uvek će biti ličnih, hermetičnih i opskurnih filmova koji na sebe neće privući nikakvu pažnju, a koji će se proučavati u filmskim školama. I na kraju, 'kultni film', nešto što se izrazito sviđa manjem broju ljudi. Ono što, recimo, danas fali je da više nema javnog prikazivanja filmova uz prethodno objašnjenje, ako se to radilo nekada na našoj televiziji, gde je bio prvo uvod u film, i često na kraju razgovor o filmu - te javne edukacije više nema, i to je jedan od razloga što su nam se danas, generalno, kriterijumi promenili (da ne kažem 'spustili'). Interesantno, da je ovaj način komunikacije sa publikom još uvek prisutan u književnosti, gde bar na koricama imaš predstavljanje dela od strane nekog ko je kompetentan, ili , recimo, u operi, gde ti je u brošuri predstavljen sinopsis, deo libreta, detalji vezani za delo, možda neki stručni komentar... Svetla tačka je TCM, gde se još uvek neguje takva vrsta edukacije, pa ko može, nek' se pretplati na taj kanal... Edited September 25, 2008 by Mr.Smith

[Ulis]

Pitanje za connoisseure- planirate li neki tekst o Bergmanu?Odgovarajuci titlovi su nabavljeni i vec se dugo spremam za njegove filmove, pa bi mi poneka informacija bas dobro dosla.

Postoji knjiga o Bergmanu (zbirka njegovih intervjua u kojima govori o svojim filmovima) u beogradskim knjizarama.Prvi post na ovoj temi je tekst o Bergmanovom filmu.

Eh, ja sam ti, kad smo vec kod Džon Forda, prilično nesposoban za duži suvusli tekst, ...........Ono što, recimo, danas fali je da više nema javnog prikazivanja filmova uz prethodno objašnjenje, ako se to radilo nekada na našoj televiziji, gde je bio prvo uvod u film, i često na kraju razgovor o filmu - te javne edukacije više nema, i to je jedan od razloga što su nam se danas, generalno, kriterijumi promenili (da ne kažem 'spustili'). Interesantno, da je ovaj način komunikacije sa publikom još uvek prisutan u književnosti, gde bar na koricama imaš predstavljanje dela od strane nekog ko je kompetentan, ili , recimo, u operi, gde ti je u brošuri predstavljen sinopsis, deo libreta, detalji vezani za delo, možda neki stručni komentar... Svetla tačka je TCM, gde se još uvek neguje takva vrsta edukacije, pa ko može, nek' se pretplati na taj kanal...

Ovo sto si napisao je primer jednog suvislog teksta :) Da, nedostaje taj edukativni momenat o nekom filmu, pre ili posle njegovog prikazivanja. Nekada su Tv Zagreb i Tv Beograd imali visecasovne emisije o nekom filmu (recimo Kino oko) u kojoj se pre ili posle filma vodila rasprava o istom)....mnoge stvari o filmovima sam, u to vreme, saznavao na taj nacin. Konkretno Uvecanje, o kojem sam ovde pisao, sam prvi put gledao na taj nacin sa uvodom dr. Ante Peterlica.Djukelic i filmska redakcija RTS-a si u vreme obelezavanja prvog veka filma, prikazivali izbor najboljih filmova sa uvodnim komentarom.Ovih nedelja na RTS-u ide ciklus filmova Zivojina Pavlovica (poslednja je prikazana izvanredna Hajka sa Vuisicem i Serbedzijom). Bilo bi mnogo bolje da se neko potrudio da isprica nekoliko recenica o predmetnom filmu pre projekcije.edit: ispravka recenice radi smislenosti Edited September 25, 2008 by Ulis

[Joshua]

uf, previdela sam pocetak skroz. hvala za info o knjizi.

[Indy]

...Dok je lepota Tađa optimistična i svevremenska, lepota Venecije je svevremenska i dekadentna....

Fotografija (Pasqualino De Santis) je suptilna, veliki doprinos atmosferi filma.Opojni tonovi...... i cudesno svetlo/tamaTadzio, mali Bowie. Ili Dorian Gray.Dekadencija, raspad, bolest.

[melankolic]

Ono što, recimo, danas fali je da više nema javnog prikazivanja filmova uz prethodno objašnjenje, ako se to radilo nekada na našoj televiziji, gde je bio prvo uvod u film, i često na kraju razgovor o filmu - te javne edukacije više nema, i to je jedan od razloga što su nam se danas, generalno, kriterijumi promenili (da ne kažem 'spustili'). Interesantno, da je ovaj način komunikacije sa publikom još uvek prisutan u književnosti, gde bar na koricama imaš predstavljanje dela od strane nekog ko je kompetentan, ili , recimo, u operi, gde ti je u brošuri predstavljen sinopsis, deo libreta, detalji vezani za delo, možda neki stručni komentar... Svetla tačka je TCM, gde se još uvek neguje takva vrsta edukacije, pa ko može, nek' se pretplati na taj kanal...

Grešiš jer u Novom Sadu postoji tako nešto. Zove se Peđina filmska škola.Meni npr. nije bitno da li se tako nešto dešava na tv- u ili u nekom prostoru. Konformizam je sedeti kod kuće i čekati da ti se stvari serviraju (ne mislim na tebe nego uopšte, na edukaciju).

[Lancia]

Grešiš jer u Novom Sadu postoji tako nešto. Zove se Peđina filmska škola.Meni npr. nije bitno da li se tako nešto dešava na tv- u ili u nekom prostoru. Konformizam je sedeti kod kuće i čekati da ti se stvari serviraju (ne mislim na tebe nego uopšte, na edukaciju).

Sve je to lepo i knjizevna i filmska i putopisna posela po raznim Dadovima i klubovima pri Akademijama i sekcijama pri radnickim univerzitetima. Lepo je dok si mlad i pun buva a vremena na pretek. Sad ce bas neko posle sljake i kuce pune klinaca da dobije napad antikonformizma i da potrci u Art kliniku po kritiku.Ajd' malo realnosti, uostalom pitacu te za par godina koliko si redovan na edukacionom pojilu.

[melankolic]

Sve je to lepo i knjizevna i filmska i putopisna posela po raznim Dadovima i klubovima pri Akademijama i sekcijama pri radnickim univerzitetima. Lepo je dok si mlad i pun buva a vremena na pretek. Sad ce bas neko posle sljake i kuce pune klinaca da dobije napad antikonformizma i da potrci u Art kliniku po kritiku.Ajd' malo realnosti, uostalom pitacu te za par godina koliko si redovan na edukacionom pojilu.

I šta je poenta? Da se čovek prepusti kolotečini, šljakanju, dečici, nagomilavanju "prijatelja" mediokriteta da bi se reklo da si socijalno biće, da se osećaš živim? Da li sa tv ekrana treba da se "promoviše poenta" ili se do nje dolazi promišljanjem, pa i posle šljakanja, dece i nerazumevanja prijatelja i okruženja?Moram da priznam da sam nešto najpribližnije tome proživeo u vojsci. Na svu sreću nemam problema sa osamom.

[Lancia]

I šta je poenta? Da se čovek prepusti kolotečini, šljakanju, dečici, nagomilavanju "prijatelja" mediokriteta da bi se reklo da si socijalno biće, da se osećaš živim? Da li sa tv ekrana treba da se "promoviše poenta" ili se do nje dolazi promišljanjem, pa i posle šljakanja, dece i nerazumevanja prijatelja i okruženja?Moram da priznam da sam nešto najpribližnije tome proživeo u vojsci. Na svu sreću nemam problema sa osamom.

Daleko od toga da je poenta u tome da idemo iz krajnosti u krajnost. Imas vec navedene primere iz nekih drugih vremena s nekim drugim ljudima, kad je recimo televizija imala i taj edukativni karakter. Nije to i ni sad nemoguce, samo ne znam da li postoji volja onih koji vode tv kuce. Da se ja pitam, ko sto se ne pitam, rado bih gledao i slusao Ullisove besede, npr.Ovaj tvoj gornji revolt i ljut stav prema mediokritetu je vec za neki drugu temu.