Jump to content
IGNORED

PREVODILACKI BISERI


Ulven

Recommended Posts

Него, имам нешто сасвим десето: како на енглески превести реч "какав"? (ако неко смисли, на следећем нивоу игра против "никакав", па онда за све или ништа, "данас сам нешто сав никакав")Ево мањег дела историје... покушавао сам да објасним. Саговорник је углавном један Канадер, мада је могуће да су у овој грани учествовали и неки други:
Hmhm. Nisam siguran da sam dovoljno shvatio. U principu i na srpskom ako pitaš kakva su ovo vrata, ne mora značiti da ćeš automatski dobiti odgovor koji se odnosi na materijal. Tj. očekuje se neki kontekst u priči, inače bih mogao zamisliti i primer:-Kakva su ovo vrata?-To sam kupio pre neki dan, bio popust na građari, blablabla...Kakva su ovo vrata?-Kažu svi da su dobra, dugo traju i ne moraš ih farbati, blabla...Čini mi se i na srpskom da bih pre pitao "Od čega su ova vrata (napravljena)?" ako bi mi trebala informacija o materijalu. :)
Link to comment
Čini mi se i na srpskom da bih pre pitao "Od čega su ova vrata (napravljena)?" ako bi mi trebala informacija o materijalu. :)
Помишљам да се вратим тамо и да кажем да нисам мислио ни на каква врата, нема врата, врата не постоје, уопште није реч ни о каквим вратима... it's not about ...{ха, каквим то?} doors.Ајмо онда испочетка. Кад дође нови профа, онај што је пропустио тај дан пита остале "од каквог је материјала професор?". Неће бити, пита "какав је профа?". Онај што се први бућнуо, изађе из воде а сви га питају "каква је вода?" (тј од каквог је материјала).Такође, "какво је то питање" уопште не значи "које је врсте то питање", јер ни о каквој класификацији није реч (ни по материјалу од којег је направљено питање).Елем, неприменљиво на наш случај, то са материјалом и вратима. Каква је то логика, бре, као да сам залутао међу Амере. Њима случајно даш један пример, да разјасниш нешто апстрактно, и онда можеш да се сликаш са апстрактним, расправа се даље води о том примеру и ни о чему више.
Link to comment

Aha, pa rekoh o'ma da nisam siguran da li sam dobro shvatio. :) U tom slučaju ne verujem da postoji samo jedna reč koja bi mogla da pokrije sve to kao što može u srpskom. Moj best shot bi bio "how" (npr. how's the water?), ali priznajem da ne bi mogao baš u svakom slučaju da zameni naše "kakav". :)

Edited by Miroslav Jeftic
Link to comment
Помишљам да се вратим тамо и да кажем да нисам мислио ни на каква врата, нема врата, врата не постоје, уопште није реч ни о каквим вратима... it's not about ...{ха, каквим то?} doors.Ајмо онда испочетка. Кад дође нови профа, онај што је пропустио тај дан пита остале "од каквог је материјала професор?". Неће бити, пита "какав је профа?". Онај што се први бућнуо, изађе из воде а сви га питају "каква је вода?" (тј од каквог је материјала).Такође, "какво је то питање" уопште не значи "које је врсте то питање", јер ни о каквој класификацији није реч (ни по материјалу од којег је направљено питање).Елем, неприменљиво на наш случај, то са материјалом и вратима. Каква је то логика, бре, као да сам залутао међу Амере. Њима случајно даш један пример, да разјасниш нешто апстрактно, и онда можеш да се сликаш са апстрактним, расправа се даље води о том примеру и ни о чему више.
U svim primerima koje si naveo "what" se nameće samo po sebi (what's the professor like, what's the water like, what kind of question is that), ali ne mora uopšte da postoji samo jedna reč za sve situacije.
Link to comment
Aha, pa rekoh o'ma da nisam siguran da li sam dobro shvatio. :) U tom slučaju ne verujem da postoji samo jedna reč koja bi mogla da pokrije sve to kao što može u srpskom. Moj best shot bi bio "how" (npr. how's the water?), ali priznajem da ne bi mogao baš u svakom slučaju da zameni naše "kakav". :)
То би радило само донекле, јер да питаш "how's the professor" - "супер, ево малопре је сломио ногу али већ му је боље", тј било би схвећено не као "какав је" него "како му је".Елем, немају реч, ваља се сналазити од случаја до случаја.
Link to comment
U svim primerima koje si naveo "what" se nameće samo po sebi (what's the professor like, what's the water like, what kind of question is that), ali ne mora uopšte da postoji samo jedna reč za sve situacije.
"What is this door?" - "It's a mechanism to go through the wall".Управо то, нема тог нивоа апстракције. Не постоји општа реч те врсте, постоје случајеви.У ствари, све ми се нешто чини да је апстрактно мишљење донекле страно тело у западном културном кругу. Управо то са вратима, то везивање за пример, ми је одвалило такав дежа ви у глави, да сам се сетио хрпе других ситуација кад нисам успевао да објасним нешто иоле апстрактно, па сам се поштапао примером - и онда оде мас у пропас ако пример није био 100% примерен појави коју заступа. А кад убацим још један пример, да бар индуктивно дођем до нечега, само забуним ствар јер тек онда не виде везу између тих примера... мислим да је неколико лепих софтверских идеја пропало управо зато што нисам умео да објасним. Да ли ту ради Сапир-Ворфова хипотеза, и ако ради, у ком смеру ради? Да ли језик ограничава апстрактно мишљење својим инсистирањем на мањку правила а вишку појединачних случајева, или је таква колективна глава, којој је лакше да решава од случаја до случаја него да успостави неку правилност, природно довела до таквог језика?
Link to comment
У ствари, све ми се нешто чини да је апстрактно мишљење донекле страно тело у западном културном кругу.
vrlo ti se ciniili bar svodis "zapadni kulturni krug" na onaj sloj - koji zaista jeste brojniji - kojem je apstraktno misljenje svejedno strano, sa ili bez reci kojima bi svoje misljenje izrazili
Link to comment
"What is this door?" - "It's a mechanism to go through the wall".Управо то, нема тог нивоа апстракције. Не постоји општа реч те врсте, постоје случајеви.У ствари, све ми се нешто чини да је апстрактно мишљење донекле страно тело у западном културном кругу. Управо то са вратима, то везивање за пример, ми је одвалило такав дежа ви у глави, да сам се сетио хрпе других ситуација кад нисам успевао да објасним нешто иоле апстрактно, па сам се поштапао примером - и онда оде мас у пропас ако пример није био 100% примерен појави коју заступа. А кад убацим још један пример, да бар индуктивно дођем до нечега, само забуним ствар јер тек онда не виде везу између тих примера... мислим да је неколико лепих софтверских идеја пропало управо зато што нисам умео да објасним. Да ли ту ради Сапир-Ворфова хипотеза, и ако ради, у ком смеру ради? Да ли језик ограничава апстрактно мишљење својим инсистирањем на мањку правила а вишку појединачних случајева, или је таква колективна глава, којој је лакше да решава од случаја до случаја него да успостави неку правилност, природно довела до таквог језика?
vrlo apstrakna generalizacija :) ne bih se slozila da u "zapadnom kulturnom krugu" postoji manjak apstrakcije* niti da manjak pravila u jeziku smeta izrazavanju necega apsktraktnog. ono sto je u srpskom cesto, a u engleskom/nemackom ne bas tako, nije apstrakcija nego generalizacija nekih reci, bez preciznosti ("ma znas sta sam mislio"). jedan primer u kome nepreciznost nekih reci na srpskom ne dozvoljava da pokazes jedan nivo apstrakcije. kad zavrsis neki eksperiment i zelis reci sta si zakljucio, na srpskom mozes reci dokazali smo/pokazali smo/pretpostavljamo, pri cemu su prva dva u glavama vecine ljudi isti. medjutim, ako na engleskom napises we have proven/shown/demonstrated ili x indicates y, mozes precizno da predstavis vrlo apstrakno vidjenje nekog rezultata (apstraktno zato sto nije samo +/-).neuredjenost jezika (u smislu strogih pravila) ne mora da smeta generalizaciji, posto generalizacija obicno dolazi iz konteksta, a ne iz jedne reci. dao si primer iz softvera, pa cu sad za to da se zakacim. programski jezici i ostali standardi i jezici za modelovanje i opsivanje softvera su jako precizni, i po znacenju i po sintaksi. opet, verovatno sam znas da ako hoces cak i najprostiji apstrakni koncept nekog softvera da objasnis koristeci neki standard/jezik za modelovanje odmah zapadnes u problem, jer ne mozes da se izrazis i na kraju zavrsis tako sto pricas "normalnim" jezikom i povremeno zvrljas nesto na tabli. neuredjenost jezika ti u tom slucaju da slobodu da izrazis nesto za sta ne postoje idiomi ili "tvrda" znacenja. na kraju, kolektivna glava je sklonija generalizaciji nego pojedinacnim slucajevima, samo su joj cesto potrebni primeri za generalizaciju. sposobnost za generalizaciju je i dovela do razvoja covecanstva. lakse (i prakticnije) je generalizovati da je kamen "jaci" od koske, nego svaki put to proveravati, cak i ako nije uvek tacno. * ovo ne mogu bas da diskutujem, posto ne znam gde da pocnem, ali apsolutno se ne slazemedit: jos jedan primer kako preuredjen jezik ubija apstrakciju - patenti. "patentni engleski" je daleko najuredjeniji jezik koji sam ja ikad srela. svemu se tacno zna znacenje, mozes da uvodis sopstvenu terminologiju ako je definises, sve je vrlo "matematicki". opet, na patentnom jeziku je ubijena svaka apstrakcija. jednostavno - ne moze da se izrazi. Edited by paculla
Link to comment
"What is this door?" - "It's a mechanism to go through the wall".Управо то, нема тог нивоа апстракције. Не постоји општа реч те врсте, постоје случајеви.У ствари, све ми се нешто чини да је апстрактно мишљење донекле страно тело у западном културном кругу.
Kako se na srpskom kaže sibling?...Sapir-Whorf je arhaična hipoteza koja je formulisana na bazi skupa grubih logičkih grešaka i skandalozno slabog poznavanja lingvističkog materijala kojim se baratalo. Ljudska vrsta ima isti mozak bez obzira kojim jezikom ili jezicima pojedinci govore i taj mozak podržava um koji je trista puta brži i kuliji od onog malog dela njegovog rada koji može da se upakuje u jezik. Hoću reći, najkulije stvari što se tiče kognicije se dešavaju preverbalno ili nevezano za jezik. Jezik je samo evolutivna adaptacija koju smo kao vrsta razvili da bi mogli jedni drugima da prenesemo najkritičnije delove te kulijade koja nam se dešava u mozgovima. Mislim, jezik je sam po sebi neviđeno kul; nema ništa u vezi sa njim što nije impresivno ili što bi se moglo nazvati prozaičnim. Ali da jedan ili drugi jezik ograničava kogniciju na neki fundamentalni način... mislim, puh-leez... ma samo razmisli o tome sledeći put kad osetiš da hoćeš da izraziš (dakle repliciraš u tuđem mozgu) neki kognitivni događaj koji je toliko kompleksan i spektakularan, dakle kul, da jednostavno ne možeš naći reči da bi ga opisao.
Link to comment
Kako se na srpskom kaže sibling?
Testv?r? :)
Mislim, jezik je sam po sebi neviđeno kul; nema ništa u vezi sa njim što nije impresivno ili što bi se moglo nazvati prozaičnim. Ali da jedan ili drugi jezik ograničava kogniciju na neki fundamentalni način... mislim, puh-leez... ma samo razmisli o tome sledeći put kad osetiš da hoćeš da izraziš (dakle repliciraš u tuđem mozgu) neki kognitivni događaj koji je toliko kompleksan i spektakularan, dakle kul, da jednostavno ne možeš naći reči da bi ga opisao.
Е али је онда проблем што нисам у стању то своје кулство да пренесем другом, те ако смишљам тако куловске ствари из, рецимо, неке области друштвених тзв. наука, нећу далеко стићи јер морам прво да измислим језик који би то омогућио. Што није неизводљиво - свака наука је то постигла, колико толико, и у оној другој поруци је баш био пример како патентно право прилагођава језик себи за оно за шта му треба.Но, то су подјезици (и подјезичне таблете против срчке :rolleyes: ). У редовном језику имамо ту преосталу фронцлу од Сапир-Ворфа (од које су се ваљда та двојица и залетела) да имаш известан постотак становника који неће стићи до тога да мисле о овом или оном, јер нису срели неког ко би их увео у језички апарат којим би се посредовали полазни појмови, па да онда они могу сами даље. Или, обратно, можда ће и стићи да мисле о томе, али неће умети ником да кажу шта су мислили, те оде мас у пропас.Наравно, лек за то је читање књига из одговарајуће области - што води ширењу видика, проширењу речника и управо увећању исказивог на уштрб немуштог.Остаје и даље мој утисак да је већина раје овде (а и ови твоји Торонталци и још гомила њих с којима се срећем на мрежи) напросто нема навику да мисли апстрактно, да се издигне изнад конкретног примера. Можеш мислити колико то смета у програмирању, кад измисле исту ствар десет пута и притом их не опали никакав дежа ви, они не виде да је то исто, јер су у другој ситуацији. Или се само ради о томе да ја нисам нормалан, што би ми дошло као професионално оздрављење/застрањење/штогод (не бих то сврстао међу оболења).
Link to comment

Divx, Sex and the City. Nije bas klasicno prevodjenje, al ajde...Kreatori su u pitanju:Ira Wing Vera WangCarolyn Embrero Carolina HerreraChristian Lacroise Christian LacroixOscar Deloreta Oscar De La Renta

Link to comment

Под хитно да се нађе/смисли (ме се обавести ако већ постоји) српска реч (макар била и преводилачки бисер) за:Mobbing.

Link to comment
ćebovanje na radnom mestu? :unsure:mada ćebe nije srpska reč...
Нема везе, осрбљена је.Значи, то је то? Па добро бре, њинулиимдаимњину, једва чекам понедељак да питам ко ме је и када видео на послу да носим ћебе?
Link to comment

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...