Stanje u zdravstvu(TM)

[steins]

A ako je neko govno od coveka to je onda Bajec.Cak vece i od Tomice.

ne znam, mogu samo da parafraziram one koji su govorili o tome danas, da će nam, ako dodje Bajec Tomicino vreme biti Salad days.

[gone fishing]

dobro je konačno je otišao mada bi ga sačekao otkaz posle povratka sa one operacije u ger, da sam ja broz^tm

[Tastatura]

Ja pouzdano znam jer sam lekar i dize mi se kosa na glavi od Bajeca!Ko zna,mozda se promeni i postane najbolja osoba na svetu,al ga ja,a i druge kolege znamo kao GOVNO od coveka!Bolje da ne pisem nista vise da mi ne brisu post.

[morgana]

pusaci ce ga pamtiti po zakonu kojim je ukinuo pusenje u javnim prostorijamab92fakat, ne bi ga se covjek sjetio ni po cemu drugom

[Nesh]

kažu da mu je Bajec natrljao nos govnima, i da će se isti za koji dan useliti na Mesto.

Hm...Milosavljevic podnosi ostavku iz duboko licnih razloga i G17+ prepusta ministarsko mesto i dize ruke za (ili se varam?) clana DSa? Meni tesko zamislivo!

Stranka G17 plus je najavila da će o tome ko će biti novi ministar zdravstva u narednom periodu odlučiti Predsedništvo te stranke.

No, mozda se samo sale. <_<

[Arkadija]

Ja pouzdano znam jer sam lekar i dize mi se kosa na glavi od Bajeca!Ko zna,mozda se promeni i postane najbolja osoba na svetu,al ga ja,a i druge kolege znamo kao GOVNO od coveka!Bolje da ne pisem nista vise da mi ne brisu post.

Zar su stručnost i moralni integritet ikada bili kriterijum za neko rukovodeće mesto? U ovoj zemlji, biti govno, je dovoljna preporuka. Edited January 28, 2011 by Arkadija

[gospa buba]

el to onaj sto je jednom dobio batine?

[Arkadija]

E, baš taj.

[Tastatura]

Zar su stručnost i moralni integritet ikada bili kriterijum za neko rukovodeće mesto? U ovoj zemlji, biti govno, je dovoljna preporuka.

Na zalost,u pravu si,ali posle par situacija u kojima sam video kako se ponasa prema kolegama i pacijentima prosto mi je jako tesko da prihvatim njega kao ministra zdravlja.

[Arkadija]

Na zalost,u pravu si,ali posle par situacija u kojima sam video kako se ponasa prema kolegama i pacijentima prosto mi je jako tesko da prihvatim njega kao ministra zdravlja.

Zbog njega su morali da menjaju Statut KCS, kada je on postavljen za direktora, jer je po starom uslov bio da je lekar profesor na Medicinskom faksu, a onda su spustili kriterijum, a njemu izmislili da je docent. Papir svašta trpi. Edited January 28, 2011 by Arkadija

[Tastatura]

Zbog njega su morali da menjaju Statut KCS, kada je on postavljen za direktora, jer je po starom uslov bio da je lekar profesor na Medicinskom faksu, a onda su spustili kriterijum, a njemu izmislili da je docent. Papir svašta trpi.

Znas,sve je ovo tuga,gledano da smo zaista puni lekara koji umeju i znaju.Imamo vrhunske urologe koji rade u inostranstvu operacije promene pola i na tome uzimaju ogromne pare.Povremeno to rade i u Srbiji,ali tako retko da je to smesno.Umesto da im se omoguci da rade u Srbiji stalno,da im se obezbede kapaciteti pa da i drzava zaradi pare oni ih olako pustaju u inostranstvo.Ista prica je i za kardiohirurge,a eto,mi saljemo nase pacijente u Tursku i trosimo stotine hiljada evra na te operacije,umesto da nasa zemlja bude ta koja ce da leci strance i uzima pare.Za ljude u inostranstvu cena nasih operacija je smesna,promena pola je bar 3 puta jeftinija kod nas nego u Zapadnoj Evropi.Pominjala se i stomatologija,gde su zbog jeftinih zahvata stranci dolazili kod nas da se operisu.Koliko treba da budes los ministar da ovo ne primetis.Ne mogu da verujem da se na tako bitnom mestu nadju egoisticni,mogu slobodno reci i zli i nesposobni ljudi(osim sto su sposobni svoj dzep da napune)i nikom nista.Naravno cela ova moja prica zbog toga jer ce i s Bakijem Bajecom biti isto

[Kelt]

Direktor KCS bi sada valjda trebalo da bude Marko Bumbaširević?

[Arkadija]

Verovatno, a možda bude i Peško. Ja sam sa primarnog nivoa, tako da su mi ovi sa tercijalnog, onako u izmaglici.

[srdjann]

Jedan hitan ultrazvuk našeg zdravstvenog sistemaSajt B92 je danas objavio reakciju zaštitinika građana Saše Jankovića koja je, sudeći po komentarima, prošla veoma nezapaženo. Gospodin Janković je naime govorio o dopunskom radu lekara u državnim ustanovama i izneo je stav da je taj dopunski rad otvorio prostor za mnoge zloupotrebe. Sve to je obrazložio sledećom sentencom: "neprihvatljivo je da se ženi, koja želi hitno da uradi ultrazvučni pregled dojke, on zakaže tek za šest meseci a u slučaju da je spremna da plati mnogo brže." Tom rečenicom gospodin Janković je pokazao fundamentalno nepoznavanje načina funkcionisanja našeg sistema i, koliko je dobro što je njegova reakcija prošla nezapaženo toliko je i loše pošto ona odslikava sveopšte neznanje o našem zdravstvenom sistemu koje svakodnevno u praksi dovodi do mnogih problema u odnosu između lekara i pacijenata. To se na kraju završi tako što lekari besne na pacijente, pacijenti na lekare a zbog toga trpi prvenstveno zdravlje pacijenata.Na žalost nemoguće je objasniti ceo sistem na ovako malom mestu, ali svakako treba napomenuti par osnovnih, opštih stavki koje su na žalost uglavnom nepoznate iako veoma bitne.Kao prvo - iako sistem jeste zasnovan na zdravstvenom osiguranju koje pojedinci plaćaju (ili država plaća za njih) to NE znači da sam pojedinac ima pravo da sam sebi određuje koja će mu se dijagnostika raditi, kada će mu se ona raditi, na koji način će se lečiti, koje specijaliste će posetiti i kada, koje lekove će piti i sl. To je posao izabranog lekara opšte medicine na prvom mestu jer bi u suprotnom nastao haos, sistem bi se zagušio a ispaštali bi sami pacijenti i to najviše oni najteži. Jer - prvo pravilo trijaže je da onaj koji urla i koji se gura da bude prvi taj nije najteži pacijent. Najteži pacijenti su oni koji nemaju snage za to i gotovo su neprimetni. Pojam "hitno" ne znači isto u medicinskom i u ličnom smislu jer svaki pacijent je za sebe najhitniji mogući no to ne znači da postoje i medicinske indikacije da se on proglasi hitnim. Pa tako to važi i u primeru koji spominje gospodin Janković - ne može pacijentkinja biti ta koja će odlučiti da li joj je neophodan hitan ultrazvučni pregled dojke. To će odlučiti njen izabrani lekar ili specijalista koga je konsultovao njen lekar opšte medicine i to će pacijentkinja dobiti napismeno što gotovo isključuje bilo kakve zloupotrebe budući da nijedan lekar neće sebi dozvoliti taj "luksuz" da napismeno proglasi hitnog pacijenta za ne-hitnog iz bilo kakvih nemedicinskih razloga (npr. kako bi ga poslao kod kolege u privatnu ordinaciju).Ono što je hitno u medicini je samo ono što u neposrednoj budućnosti može ugroziti život, zdravlje, kvalitet ili kvantitet života. Pacijent koji je nakon dvadeset godina nelečenja povišenog arterijskog pritiska sebi od srca napravio kesu ni pod kojim kriterijumom se ne može smatrati hitnim i nema pravo da se buni što mu je ultrazvuk srca zbog liste čekanja zakazan za 3 meseca. Sa druge strane pacijentkinju koja je pri padu povredila nogu na koju nakon toga ne može da se osloni niko neće staviti na listu čekanja za RTG snimanje već će biti dijagnostifikovana u prvom aktu. Mnoge bolesti se mogu ili sprečiti ili otkriti u ranom stadijumu ali za to je neophodno posećivati svog izabranog lekara opšte medicine čak i kada vam nije ništa - baš kao što treba ići kod zubara jednom godišnje a ne samo onda kada se uhvati gangrena i od bolova koji ne prolaze ni na 2 Diklofena ne možete da zaspite. Mnoge bolesti su podmukle i možete ih vući godinama a da i ne znate da ste bolesni (hipertenzija, dijabetes, karcinomi...) a kada shvatite za mnogo toga je kasno. Ako sebi dozvolite da trideset godina ne odete kod lekara i još budete ponosni na to (o daaa, takvih ima koliko hoćete) kada na kraju dođete kod lekara on neće znati odakle da počne da vas leči...Veoma je bitno shvatiti da u lečenju pacijenta najveću ulogu nema ni njegov izabrani lekar, niti bilo koji specijalista (osim u slučaju hitnih stanja naravno) - najveću ulogu u lečenju ima sam pacijent i to ne samo preko disciplinovanog primenjivanja svih vidova terapija već i preko čuvanja i organizovanog vođenja medicinske dokumentacije što slobodno mogu reći radi mali broj ljudi. Otpusne liste i lekarski izveštaji ne služe da bi ih pacijenti čitali sa komšijama uz kafu i ćaskali o tome da li je bolji Cardiopirin ili Aspirin Protect već da bi kod sledećeg odlaska kod lekara taj u najkraćem mogućem vremenu stekao uvid u dosadašnje lečenje i stanje pacijenta. Pacijenti kod lekara uglavnom ili dolaze bez ikakve dokumentacije ili donesu sve moguće papire od 1982. do danas i to sve izmešane bez ikakvog reda i smisla što onda dovodi do bespotrebnog gubljenja vremena na iskopavanje značajnih informacija a ponekada i do nejasnoća koje mogu biti krucijalne. Ako pacijent na primer ne zna koje lekove uzima doktor ne može znati da li je trenutno stanje pacijenta posledica uzimanja određenih lekova ili nečega drugog i sl. Medicinska dokumentacija je slika samog pacijenta i ona se mora voditi uredno i sistematski - u suprotnom sve to što su odradili prethodni lekari gubi svoj značaj, dijagnostika se mora ne retko izvoditi od početka što nikako ne ide u prilog pacijentu već naprotiv.Zašto je sve ovo bitno? Zato što je veoma važno znati da odgovornost za zdravlje pacijenata nije samo na lekarima. Ono je i na samim pacijentima. Ja ne želim ovime da skinem odgovornost sa lekarske struke iako to može tako da izgleda. Ja samo želim da napomenem da odgovornost nije samo na lekarima jer u mnogim situacijama činjenica da se ta odgovornost prebacuje stoprocentno na lekare dovodi do stvaranja sukoba na relaciji lekar - pacijent. Kada se u ovo još uključi i rodbina dobijemo igranku od koje niko nema koristi jer pacijenti i njihova rodbina svu krivicu svaljuju na lekare a sami lekari bivaju demotivisani ne samo činjenicom da ih se smatra odgovornim i za ono za šta ni subjektivno ni objektivno nisu odgovorni već i činjenicom da lečenje i njihov uloženi trud nemaju nikakvog ili imaju veoma malo efekta.Sistem kakav imamo je svakako daleko od savršenog ali je takav kakav je i u njemu moramo da funkcionišemo sviđao se on nama ili ne. I zato mislim da ovih par stvari koje sam spomenuo, i mnoge koje zbog obimnosti nisam spomenuo ali ću ih vrlo rado dopuniti, mogu biti od značaja kako bi se kvalitet lečenja podigao na obostrano zadovoljstvo i pacijenata i lekara.

[Kelt]

Mnoge bolesti se mogu ili sprečiti ili otkriti u ranom stadijumu ali za to je neophodno posećivati svog izabranog lekara opšte medicine čak i kada vam nije ništa - baš kao što treba ići kod zubara jednom godišnje a ne samo onda kada se uhvati gangrena i od bolova koji ne prolaze ni na 2 Diklofena ne možete da zaspite.

Slažem se, ali tu postoji mali problem - annual check u našem sistemu jednostavno ne postoji i nema ni zvaničnih algoritama šta bi trebalo da se radi kod navodno zdrave osobe, a šta kada postoji verifikovano stanje koje mora da se prati (primera radi, ne može svaki dom zdravlja da uradi glikozilirani hemoglobin već uglavnom klinike tako da dolazimo u situaciju da dijabetičar mora na kliniku kod endokriniloga da bi se uradilo ono što treba da radi GP). Ako želiš da pacijentu uradiš kompletnu krvnu sliku, moraš da izmisliš šifru da bi moglo da se pošalje u laboratoriju, a najveći broj lekara niti hoće da radi tako nešto, niti imaju vremena jer imaju punu čekaonicu ljudi kojima jeste nešto.Vrhunac sistematskog pregleda, u slučaju kad postoji, je da napišu "pulmo et cor b.o.", a neću ni da počinjem koliko je to fušerski.Zbog toga ljudi idu u privatne ordinacije / laboratorije. Nema gužvi, sve se odradi odmah... Od državnog sistema jedino KBC Bežanijska Kosa nudi medik paket, ali koji, iznenađenje, nije pokriven iz RZZO. I šta sad?Preventivna medicina je velika šansa ili za uvođenje privatnog sektora u partnerski odnos sa sistemom ili novi vid organizacije primarne zz, ali ovako kako je danas nema govora da to može da funkcioniše.

Veoma je bitno shvatiti da u lečenju pacijenta najveću ulogu nema ni njegov izabrani lekar, niti bilo koji specijalista (osim u slučaju hitnih stanja naravno) - najveću ulogu u lečenju ima sam pacijent i to ne samo preko disciplinovanog primenjivanja svih vidova terapija već i preko čuvanja i organizovanog vođenja medicinske dokumentacije što slobodno mogu reći radi mali broj ljudi.

Ja sam radije za to da postoji centralizovana dokumentacija sa različitim nivoima pristupa (sestra/GP/specijalista...) gde u svakom trenutku može da se pristupi svemu nego da pacijent mora da brine o tome. Treba angažovati pacijente ali na drugačiji način, tako što se njegov lekar brine o njemu i daje mu prigodne informacije. Odnosno, da lekar prima novac jer je angažovan da se brine o pacijentu (zakazuje mu kontrolne preglede unapred, štampa mu bitne informacije, pronalazi terapijske modalitete koji mu više odgovaraju itd) a da se pacijent tretira kroz "osnaženi pristup"... Edited February 4, 2011 by Kelt