Stanje u zdravstvu(TM)

[rajka]

pa znam, FAO je UN organizacija. ali SiCG nije bila clanica UN, te stoga sigurno nisu nadgledali prikupljanje podataka iz tog perioda niti propisivali metodologiju,  jer nisu imali ingerencije u SiCG. pitanje je, ko je radio primarno prikupljanje podataka i po kojoj metodologiji i da li su i kako naknadno uskladjivali sa metodologijom UN. po rezultatu bi se reklo da nisu.

 

edit. ne ovo je sve pogresno, SiCG jeste bila clanica UN od novembra 2000. onda nemam pojma, ocigledno imaju pogresne podatke od ranije, a zasto nemam pojma. 

 

takodje ne znam zasto onda vecina UN statistika fali za srbiju iz tog perioda. 

Edited September 29, 2015 by rajka

[Venom]

i to sto ljudi uglavnom imaju dovoljno vremena da kuvaju from scratch. 

 

Dead wrong. Ljudi u Srbiji imaju daleko manje vremena od ljudi iz Zapadne Evrope.

Edited September 29, 2015 by Venom

[Ayatollah]

s obzirom da je izvor tih podataka UN, pre ce biti da su pogresni podaci oni od pre, kada SiCG nije bila clanica UN i UN nije skupljala statistike za istu. ali bih volela da znam kako su dobili podatke sa sajta, obicno u takvim slucajevima samo fale podaci za srbiju iz tog perioda. ovo mi lici kao da su pitali srbiju da im dostave neke podatke, pa ovi dostavila iste, prikupljene po sopstvenoj, a ne UN metodologiji.

 

Ta statistika o količini pojedenog mesa je kod nas neprimenljiva, jer se pojede jako puno raznoraznog mesa iz potpuno neregistrovanih izvora. Švajcarac svo meso koje pojede kupi u mesari / supermarketu, a ono prethodno dođe iz zvanične klanice i prođe zvaničnu proizvodnu statistiku. Sa druge strane, u Srbiji ima jako puno ljudi koji gaje svoju stoku/živinu za sopstvenu upotrebu, kao i za neregistrovanu prodaju, a to meso ne prođe bilo kakvu statistiku.

 

Primera radi, moja tazbina u svakom trenutku gaji barem 5 svinja i pedesetak pilića za sopstvene potrebe, iako nisu registrovani kao poljoprivredno gazdinstvo. Moj tast i šurak svaki dan pojedu 1,5 - 2 kg svinjetine, a ostali (žene, deca) oko kilograma, a da nikada u svom životu nisu kupili meso u mesari, niti je bilo ko registrovao da oni jedu to meso. Štaviše, to se povremeno preliva i na moju užu porodicu, pa tako ni ja ne odem u mesaru po mesec dana, kada nam pošalju 10 pilića ili 10 kila svinjskih šnicli ili kobasica.

[morgana]

valjda se rade neke procjene uz statistiku domacinstva. makar bile lose?

[pacey defender]

Moj tast i šurak svaki dan pojedu 1,5 - 2 kg svinjetine, a ostali (žene, deca) oko kilograma

 

:o

[teacher]

Ta statistika o količini pojedenog mesa je kod nas neprimenljiva, jer se pojede jako puno raznoraznog mesa iz potpuno neregistrovanih izvora. Švajcarac svo meso koje pojede kupi u mesari / supermarketu, a ono prethodno dođe iz zvanične klanice i prođe zvaničnu proizvodnu statistiku. Sa druge strane, u Srbiji ima jako puno ljudi koji gaje svoju stoku/živinu za sopstvenu upotrebu, kao i za neregistrovanu prodaju, a to meso ne prođe bilo kakvu statistiku.

 

Primera radi, moja tazbina u svakom trenutku gaji barem 5 svinja i pedesetak pilića za sopstvene potrebe, iako nisu registrovani kao poljoprivredno gazdinstvo. Moj tast i šurak svaki dan pojedu 1,5 - 2 kg svinjetine, a ostali (žene, deca) oko kilograma, a da nikada u svom životu nisu kupili meso u mesari, niti je bilo ko registrovao da oni jedu to meso. Štaviše, to se povremeno preliva i na moju užu porodicu, pa tako ni ja ne odem u mesaru po mesec dana, kada nam pošalju 10 pilića ili 10 kila svinjskih šnicli ili kobasica.

 

tako se to radi u ravnici

[ToniAdams]

Dead wrong. Ljudi u Srbiji imaju daleko manje vremena od ljudi iz Zapadne Evrope.

+1

odusevljava me ta ideja kako u srbiji ljudi imaju vise vremena bilo za sta :D

 

nema unas tolko 1/2gotovih jela, to je mislim fora.

 

plus je fakat povrce i dalje (ali sve manje) relativno pristupacno.

 

pricao sam bas sa ortakinjom iz pasadene na tu temu, i pitao je sto su bre tako debeli ko slonovi.

kaze, jebiga, mi u kaliforniji nismo. reko, cuo sam to, pa sto, zbog kulta tela, sta?

kaze, vecina povrca se proizvodi u kaliforniji, stoga je cena daleko niza nego u debelim delovima amerike, pa ljudi imaju daleko veci izbor za normalne novce.

[Ayatollah]

:o

 

Jedan od prvih šokova koji sam imao sa mojom tazbinom je bio kada sam prvi put prespavao u njihovoj kući, i za doručak ujutro dobio svinjsko pečenje i kobasice, kao i svi ostali ukućani. Kada sam pitao da li mogu da dobijem neki sendvič ili pecivo, gledali su me kao da sam pao sa Marsa.

 

Što se tasta i šuraka tiče, oni su potpuni fenomeni, nije mi jasno kako do sada nemaju neke zdravstvene posledice, tast naročito. Moj šurak ima običaj da pojede, npr. 6 - 8 pohovanih šnicli za ručak, uz druge stvari, dok tast neprekidno jede neko meso, i danju i noću (npr. ustane u tri ujutro i ode u ostavu da seče šunku ili jede kobasicu). Tašta mi kaže da nije napravila redovan obrok bez nekog mesa poslednjih 40 godina, i da to nije opcija, jer bi izbili neredi u kući.

[wall]

+1

odusevljava me ta ideja kako u srbiji ljudi imaju vise vremena bilo za sta :D

 

nema unas tolko 1/2gotovih jela, to je mislim fora.

 

plus je fakat povrce i dalje (ali sve manje) relativno pristupacno.

 

pricao sam bas sa ortakinjom iz pasadene na tu temu, i pitao je sto su bre tako debeli ko slonovi.

kaze, jebiga, mi u kaliforniji nismo. reko, cuo sam to, pa sto, zbog kulta tela, sta?

kaze, vecina povrca se proizvodi u kaliforniji, stoga je cena daleko niza nego u debelim delovima amerike, pa ljudi imaju daleko veci izbor za normalne novce.

Bila neka emisija na NG ili tako nešto, primer Hispano porodica u USA. Ćale radi dva posla, oboleo od dijabetesa, keva domaćica, dve-tri ćerke...

1/2kg brokolija=1 ili 2 menia u junk foodu (hamburger, pomfrit, piće). I pita keva šta mogu sa dve kese brokolija da spremim? Treba još...

[ToniAdams]

pa taj fazon. 

plus kapiram da je jeftina a ukusna rana neki vid kupovine socijalnog mira.

[wall]

pa taj fazon. 

plus kapiram da je jeftina a ukusna rana neki vid kupovine socijalnog mira.

Jbg da prosti auditorijum, rkni šećera, masti i poboljšivača ukusa™ u g***o pa će biti dobro.

Ja sam jedno tri nedelje bio skroz bez šećera preciznije slatkiša, posle toga sam probao kockicu milke i neke praline... Najozbiljnije, pljuno.

Edited September 29, 2015 by wall

[SNARC]

Jedan od prvih šokova koji sam imao sa mojom tazbinom je bio kada sam prvi put prespavao u njihovoj kući, i za doručak ujutro dobio svinjsko pečenje i kobasice, kao i svi ostali ukućani. Kada sam pitao da li mogu da dobijem neki sendvič ili pecivo, gledali su me kao da sam pao sa Marsa.

 

Što se tasta i šuraka tiče, oni su potpuni fenomeni, nije mi jasno kako do sada nemaju neke zdravstvene posledice, tast naročito. Moj šurak ima običaj da pojede, npr. 6 - 8 pohovanih šnicli za ručak, uz druge stvari, dok tast neprekidno jede neko meso, i danju i noću (npr. ustane u tri ujutro i ode u ostavu da seče šunku ili jede kobasicu). Tašta mi kaže da nije napravila redovan obrok bez nekog mesa poslednjih 40 godina, i da to nije opcija, jer bi izbili neredi u kući.

 

Kada cuju ljudi za navike u Banatu obicno se zanesveste. Pravio je Bora otic jedared reportazu sa druzenja iz nekog sela. Ekipa, njih 10-15, nadju se jako rano izjutra, zakolju svinju, odmah spreme iznutrice i nesto svezeg mesa i doruckuju. Onda prave nesto preradjevina, usput malo uzinaju i za rucak, izrostiljaju brdo snicli. Nakon rucka, tope se cvarci, prave kobasice i sve se to cepa za veceru. Njih 15 za jedan dan, bukvalno pojedu svinju od preko 100 kila. 

[Ayatollah]

Ja sam jedno tri nedelje bio skroz bez šećera preciznije slatkiša, posle toga sam probao kockicu milke i neke praline... Najozbiljnije, pljuno.

 

Ja sam prošle godine nekoliko meseci potpuno izbacio beli šećer iz ishrane, popustio sam tek kada sam putovao u Pariz na seminar, a tamo nam uz kafu servirali makarone (kolačiće, ne pastu). No, nikada se nisam vratio na onaj unos šećera koji sam imao pre toga, i generalno jedem slatko mnogo manje nego pre. Razlog tome nije neka čelična volja, već fizička mučnina koja se javlja kada pojedem šećera preko određene granice. Takođe, osim što sam izgubio par kilograma, i imam mnogo više energije nego pre, i opet mi je cilj da potpuno izbacim šećer iz ishrane, ali laganim smanjivanjem, a ne naglo.

 

Moje viđenje, kao laika za biohemiju i fiziologiju, jeste da je rafinisani šećer jednostavno prejako gorivo za naš organizam, koji je dizajniran da opstaje na energetskim izvorima sa slabijom koncentracijom energije. Stoga, njegovo korišćenje u ishrani izaziva poremećaje u organizmu. Možda nije dobra analogija, ali ovo je kao kada bismo koristili koks za visoke peći u bubnjari kojom greješ neku prostoriju - ona će grejati, ali je sva prilika da će u nekom trenutku i riknuti.

[wall]

Ja sam prošle godine nekoliko meseci potpuno izbacio beli šećer iz ishrane, popustio sam tek kada sam putovao u Pariz na seminar, a tamo nam uz kafu servirali makarone (kolačiće, ne pastu). No, nikada se nisam vratio na onaj unos šećera koji sam imao pre toga, i generalno jedem slatko mnogo manje nego pre. Razlog tome nije neka čelična volja, već fizička mučnina koja se javlja kada pojedem šećera preko određene granice. Takođe, osim što sam izgubio par kilograma, i imam mnogo više energije nego pre, i opet mi je cilj da potpuno izbacim šećer iz ishrane, ali laganim smanjivanjem, a ne naglo.

 

Moje viđenje, kao laika za biohemiju i fiziologiju, jeste da je rafinisani šećer jednostavno prejako gorivo za naš organizam, koji je dizajniran da opstaje na energetskim izvorima sa slabijom koncentracijom energije. Stoga, njegovo korišćenje u ishrani izaziva poremećaje u organizmu. Možda nije dobra analogija, ali ovo je kao kada bismo koristili koks za visoke peći u bubnjari kojom greješ neku prostoriju - ona će grejati, ali je sva prilika da će u nekom trenutku i riknuti.

Isto. Posle ozbiljnije količine šećera mogu samo da ležim, jer imam takve nesvestice da ne smem sesti za volan™.

Ima tu još nešto, nije problem samo u rafinisanom šećeru kao takvom, nego koliko se unese. Hleb, jogurt(i), industrijska hrana, sokovi, ledeni čaj... Verovatno ima granica do koje organizam (individualno) da podnese a onda

Edited September 29, 2015 by wall

[rajka]

Ta statistika o količini pojedenog mesa je kod nas neprimenljiva, jer se pojede jako puno raznoraznog mesa iz potpuno neregistrovanih izvora. Švajcarac svo meso koje pojede kupi u mesari / supermarketu, a ono prethodno dođe iz zvanične klanice i prođe zvaničnu proizvodnu statistiku. Sa druge strane, u Srbiji ima jako puno ljudi koji gaje svoju stoku/živinu za sopstvenu upotrebu, kao i za neregistrovanu prodaju, a to meso ne prođe bilo kakvu statistiku.

 

ne brini se, znaju ljudi iz UN-a za to. Sta vise, kada uzmes ukupan broj zemalja u svetu, vise ima ovakvih kao srbija, gde ljudi sami gaje svoju hranu na okucnicama, nego kao svajcarska. i kada pravis podatke kojima je cilj da budu medjunarodno uporedivi, moras da uzmes to u obzir. sto kaze morgana, radi se procena proizvodnje u domacinstvima.

 

zapravo, ono sto je meni potencijalan problem u ovoj statistici, a sto ne uzima u obzir su razlicite spoilage rate u razlicitim drzavama. recimo verujem da se u US baci vise hrane (pa i mesa) nego u srbiji, a to ova statistika ne uzima u obzir (zato sto koristi proizvodnju kao proksi za potrosnju). mada ni to ne znam, nego nagadjam. mozda i tu imaju metodologiju s kojom procene i prilagode, ali ne mogu da nadjem dokument o metodologiji.

Edited September 29, 2015 by rajka