duda Posted August 25, 2014 Posted August 25, 2014 to je poznata priča za infektivnu još od bobtepitajodkad znači sve je isto (samo njega nema) @arkadija, drži se, olakšajte ocu kolikogod je to moguće, i što pre da izađe odatle
Frank Pembleton Posted August 25, 2014 Posted August 25, 2014 Ja stvarno ne mogu da budem naviknut na takve stvari.Kada je pokojna tašta bila prebačena na istureno plućno zemunske bolnice gore na kosi ja sam odlepio.To je slika društva.Nesposobnog za elementrno dostojanstvo za ljude na kraju svog puta.
aram Posted August 25, 2014 Posted August 25, 2014 u vreme kad sam ja bio srednjoskolac u samom krugu infektivne, u tim paviljonima, je zivela jedna moja drugarica i jos nekoliko porodica. jos tad se raspadalo...
Prospero Posted September 17, 2014 Posted September 17, 2014 Čedomir Antić: Moje autistično dete i prvi školski dan Politika | 16. 09. 2014. - 16:44h Svi radimo i spremni smo da se suočimo sa nedaćama koje život često nosi. Sistem u Srbiji je, međutim, građen drugačije i izbora nema mnogo. Čedomir Antić Moj sin Vid je prošle sedmice pošao u školu. On ima autizam. Danas mi se čini da smo njegovu bolest uočili rano, još dok je bio beba. Na početku smo se upoznali sa nemirnom i ljutom bebom, besanom i nesputanom. Zatim smo se suočili sa malim dečakom sa kojim je nemoguće uspostaviti kontakt, koji ne govori i ne razume šta mu se kaže. Koji se ne prilagođava i ne prihvata drugu sredinu: ne spava, viče, uzvikuje neprekidne, često zaglušujuće krike, živi u svetu odvojenom, nepredvidivom svetu, ispunjenom neprekidnim ponavljanjima, snažnim i nekontrolisanim osećanjima… Godinama smo se borili da proniknemo u njegov svet, uvedemo ga u naš ili ga makar približimo… Prošli smo ustanove, lekare, psihijatre, defektologe, dijetologe… Očajavali, nadali se… Radovali se kada nas je sa dve godine prvi put razumeo, oduševili se kada smo gotovo dve godine kasnije naslutili njegovu prvu ponovljenu reč. Fiziološke potrebe smo regulisali dve godine… Naše je uverenje bilo da je bolest pre svega stvar pojedinca i njegove porodice. Svi radimo i spremni smo da se suočimo sa nedaćama koje život često nosi. Sistem u Srbiji je, međutim, građen drugačije i izbora nema mnogo, koliko god znali ili želeli. Nije mi namera, niti bi bilo pošteno da kritikujem srpski zdravstveni sistem. Naša iskustva su tako neujednačena i radikalno suprotstavljena da se nameće misao da problem suštinski ne leži u samom zdravstvu već u našoj politici. Vidova lekarka je bila izuzetno posvećena i stručna. Ipak, ubeđivala nas je da je sa njim sve u redu čak i u vreme kada smo već mesecima išli na terapije. Tri stručna mišljenja koja smo potražili sva su bila različita i da spomenuta lekarka nije bila dovoljno korektna da preporuči jednu iskusnu koleginicu zakasnili bismo sa terapijama i danas bi Vidovo stanje bilo mnogo teže. Pošto državne ustanove omogućavaju vrlo mali broj terapija, pokušali smo privatno… Ali prva preporučena terapeutkinja (zbog lošeg sistema većina njih radi na crno) ispostavila se kao stručnjak za mucanje… Izgubili smo nekoliko meseci. Na preporuku smo otišli kod jednog od uglednih stručnjaka ustanove koja se bavi i ovim pitanjima, a on nas je, dok nije video Vida, grdio kako smo propustili da primetimo očigledno, a onda kada smo ga doveli tvrdio je da mu nije ništa i da preterujemo. U drugoj ustanovi nam je pak na defektološkom pregledu rečeno da je stanje beznadežno, ali je začudo mojoj supruzi preporučeno da napusti posao i posveti se detetu (valjda me je defektološkinja prepoznala verovatno kao javnu ličnost i lopova koji ne oskudeva u novcu i za koga je radno mesto u porodici vid razonode). U želji da što više učinimo, pošli smo i u jedan poluprivatni institut gde su autistično dete pokušavali da predstave kao alergično. Nada je čudna stvar… Mnogi ljudi daju hiljade evra na analize koje ne daju ništa drugo osim privida da će im dete jednog dana biti kao sva druga. Prisustvovao sam sastanku roditelja kada je država jednom smanjila davanja za taj institut. Direktorka je tada izmenila njihove terapije tako da „nadoknadi izgubljeni novac“. Gledao sam te ljude koji treba da daju više novca i, što je najgore, da još neki put pobegnu s posla da bi vodili decu na terapije, kako bez zazora plaču. Ima naravno i dobrih iskustava. U svim tim ustanovama nailazili smo na primere stručnosti, poštenja, lične posvećenosti, solidarnosti i ljudskosti. Spomenuću Tanju Kovačević,oligofrenološkinju iz Doma zdravlja Zvezdara, i psihijatra dr Nenada Rudića iz Instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici. Poseban problem – a možda i simbol neuspeha našeg ambicioznog zdravstvenog sistema koji je zamišljen predivno samo kada bi za takvu supersocijalnu državu bilo dovoljno resursa – predstavljala je inkluzija. Vid je šest godina išao u vrtić. Naravno privatni. Državni smo čekali godinu dana, a terapeuti su nas upozorili da bismo dete sa takvim problemima brzo doveli u situaciju da ga roditelji ispišu. Išli smo u dobar privatan vrtić „Adrijana“ u našem komšiluku. Razumevanje vaspitača i vlasnika je bilo potpuno. U školi koja ima velike tradicije inkluzije psihološkinja nas je na kraju pitala „zašto nije miran“ i „zašto želi da uzme sitnice sa mog stola?“… Konačno smo odlučili da Vid pođe u jednu od nekad specijalizovanih škola. Za sada su naša iskustva predivna. Kako to obično biva kada neki sistem ne radi dobro, odlučnošću stručnih, ali i grižom savesti političara i društva, nastanu „ostrva“ uređenosti i visokih standarda. Uveren sam da uslove koje za sada imaju Vid i njegovi drugari nema većina vršnjaka koji dele njihovu sudbinu u Švedskoj ili Britaniji… Želim da se nadam da će u jednoj zemlji snažne politike i slabog sistema to dugo potrajati.
pacey defender Posted September 26, 2014 Posted September 26, 2014 26. septembar, fizikalna zakazana za 25. oktobar. prica iz neposrednog okruzenja.
belch Posted September 26, 2014 Posted September 26, 2014 wow meni su zakazali za isti dan, knez danilova je u pitanju a liku iz jebemliga, gnjilana ili tako nekog juga, koji je isto skinuo ilizarov, su rekli da mu fizikalna ni ne treba :D šta je 6 meseci bez mrdanja ruke, ništa, vrati se to za čas :D mentoli
ToniAdams Posted September 27, 2014 Posted September 27, 2014 (edited) 26. septembar, fizikalna zakazana za 25. oktobar. prica iz neposrednog okruzenja. hehe decko moj. prica iz prve ruke, MR trazim u junu 2003, zakazan za jul 2004. plus uput jedva, jedva dobio, uz ne treba ti to momenat. Edited September 27, 2014 by ToniAdams
frit Posted September 27, 2014 Posted September 27, 2014 mr obavis privatno, ne vredi cekati e da onaj ko vuce glavobolje mora na mr
steins Posted September 28, 2014 Posted September 28, 2014 mr obavis privatno, ne vredi cekati e da onaj ko vuce glavobolje mora na mr Ne mora, može u CT
frit Posted September 28, 2014 Posted September 28, 2014 (edited) Ne mora, može u CT mora na mr ct je neprecizniji bar takav iskustveni info imam mislim moze na ct, ali valjda ako primete nesto mora posle na mr Edited September 28, 2014 by fritifrut
JozoMujica Posted September 28, 2014 Author Posted September 28, 2014 Ne mora, može u CT mora na mr ct je neprecizniji
frit Posted September 28, 2014 Posted September 28, 2014 :P ma nek konsultuju neurologa, ja samo vozim i placam ipak je stein iz te branse
steins Posted September 28, 2014 Posted September 28, 2014 mora na mr ct je neprecizniji bar takav iskustveni info imam mislim moze na ct, ali valjda ako primete nesto mora posle na mr Pa neprecizniji nije baš prava reč. Postoje manje više stanja kod kojih je MR dijagnostika izbora, ali nije pravilo. Obično se kreće od CTa, pa se onda, ako ovaj ne resi stvar ide dalje.
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now