Najbolje preporuke

[Marvin (Paranoid Android)]

Pre nekoliko meseci otvorih onaj "Najgore knjige" topik, od tada sve što sam pročitao izgleda da nije bilo baš vanserijski dobro, no pre desetak dana me jedna knjiga podstakla na ovakav topik... Mislim se, imamo "šta čitate" pinovan, ali on mi nekako dođe kao "Now playing", ljudi uglavnom ubace ime knjige i rečenicu-dve najužeg opisa. A ovde bi mogli da izdvajamo knjige koje su nas baš-baš tresnule, naravno ne mislim na svetske klasike koji su ostvarili priznatu slavu, bilo bi malo bespotrebno pisati hvalospeve o svetski priznatim draguljima književnosti, radije nešto što je izašlo u poslednjih nekoliko godina. I malo širi opis knjige (ne specifično spoileri) bi dobro došao, nema mnogo svrhe hvaliti knjigu u 2-3 retka, nego da vidimo zašto je dobra i zašto vam se svidela - ako se topik primi, može da izraste u lep dajdžest kvalitetnih knjiga, gde ako vam ponestane knjiga na lageru, može da se nađe dobra sugestija za put u knjižaru. Elem, dosta o tome, otvaram topik sa:Ne sećam se koja me je knjiga tako zgrabila u prošlih godinu-dve. Možda i duže, pamtim da me je tek možda Pekićevo "Besnilo" do te mere držalo u situaciji da sam uzimao knjigu da pročitam 20-tak strana kasno uveče, a onda se osvrnem i shvatim da je prošlo već sat i po i da sam već par puta sam sebi rekao još samo jedno poglavlje.... Knjiga ima dobrih 450 sitno i gusto kucanih strana, ali sam je prošao u nekih 5-6 dana. Knjiga je naracija centralnog lika, Eve Kačadourian, u formi njenih pisama mužu. Tema knjige je Evin sin Kevin i njegovo detinjstvo, koje je kulminiralo time da Kevin pobije sedmoro đaka u njegovoj gimnaziji, u jeku svih onih pucnjava po američkim gimnazijama koje su se dosta često dešavale pre nekoliko godina. Kao što rekoh, svako poglavlje knjige je po jedno (poduže) pismo Eve, kroz koje se Eva hronološki osvrće na njihov bračni život i pre nego što su (i kako) rešili da imaju decu, i kroz Kevinovo detinjstvo, prošarano sa posećivanjem Kevina u sadašnjosti u instituciji za maloletnike gde se trenutno nalazi. Početnih 50-tak strana knjige je prilično teško za čitanje, ne samo za mene već je to nešto što sam čuo još od par ljudi dosta skoro. Čak i na engleskom, knjiga je napisana veoma, aj da kažem, intelektualnim jezikom, kao da je uloženo više od prosečnog truda da se zvuči veoma inteligentno. Ovo je možda jedino što sam našao u knjizi da nije najautentičnije - sasvim sam siguran da niko ne piše pisma na takav način, no svestan sam da je u izboru između autentičnosti jezika i mogućnosti da se priča ispriča ovo drugo važnije, pa sam spreman da sasvim zanemarim to. Međutim, kada se dođe do petog-šestog poglavlja, ovo više nisam primećivao, a i početne poteškoće da pratim težak engleski su sasvim isparile, ili sam se bar ja navikao na stil. Odatle knjiga počinje intenzivno da pleni, uživao sam u svakom poglavlju, svakoj maloj pod-pričici, toliko je sjajno opisano problematično detinjstvo (ali problematično na vrlo specifičan način) da sam želeo da se knjiga ne završi. Može se reći za knjigu da je over-analytical (ne znam kako bih lepše to rekao na maternjem), ali uopšte ne na loš način. U svakom vremenskom periodu priče, prolazimo kroz Evino osebujno razmatranje kako njene direktne situacije, tako i obuhvatnije šire slike te teme u današnjem društvu, u porodičnom okruženju, možda čak i na globalnom, pa i istorijskom nivou. Obzirom da se relativno od početka zna da je Evin sin pobio svoje vršnjake u školi, sam taj događaj nije tema knjige, više analiza samog Kevina, od rođenja pa do suđenja/zatvaranja, kao i samog događaja, šta navodi ljude da urade tako nešto, i distanciranje od uobičajenih objašnjenja (zadirkivanje u školi, nesrećna ljubav, detinjstvo puno zlostavljanja, satanizam i sekte, itd), i kroz osvrt na američko današnje društvo u kome mladi odrastaju, nudi početke teorija zašto bi srećno dete iz dobrostojeće porodice koje nema problema u školi uradilo tako nešto.Knjiga dotiče neke od tabu tema na koje do sada nisam nalazio mnogo osvrta (možda sam samo ja u pitanju), o nekim osnovnim porodičnim temama o kojima verovatno nije popularno (poželjno, rekli bi ljudi iz marketinga) pisati - koji sve faktori ulaze u planiranje/odlučivanje da li neko želi decu ili još dece, da li je moguće/društveno prihvatljivo da trudne žene imaju i drugačijih osećanja sem majčinskih za svoje nerođeno dete, šta znači ako se materinski instinkti jednostavno ne pojave kada je 9 od 10 ljudi spremno da se zakune da oni uvek dolaze uz majčinstvo, šta ako direktno po rođenju majka ne oseća direktnu vezanost i bezuslovnu ljubav za svoje dete kao što opet ogromna većina ljudi tvrdi da dolazi po defaultu (ovo je svojevrsni tabu, a da naglasim da je pisac ove knjige žena), šta ako je najveći neprijatelj u vašem životu vaš rođeni sin koji kao da od najmanjih nogu vodi pravi psihološki rat protiv vas, i ono zaista jezivo - da li je moguće da se neka deca rađaju jednostavno zla (knjiga ne sugeriše to, na čitaocu je da odluči kako je Kevinov odnos sa majkom i ocem razvijao njegovu ličnost)?Uopšte - ko se od nas nije zapitao "kako li je roditeljima onih ludaka koji su ušetali u školu i krenuli da pucaju", naravno da je u pitanju fikcija i da Lionel Shriver nema direktan uvid u to kako bi se osećala da se to zaista njoj desilo, ali u odsustvu istog, ova knjiga donosi fascinantnu moguću perspektivu.Ne znam da li je prevedena kod nas, našao sam par novinskih članaka o "Moramo da pričamo o Kevinu" naslovu, uglavnom iizveštaje o nagradama koje je knjiga dobila. Ako niste navikli da čitate na engleskom, gnjavite eventualne prijatelje koje imate u izdavačkim kućama da se ovo što pre prevede. Možda i postoji već prevod na nekom od srodnih jezika u komšiluku.

[Teja]

Pre nekoliko meseci otvorih onaj "Najgore knjige" topik, od tada sve što sam pročitao izgleda da nije bilo baš vanserijski dobro, no pre desetak dana me jedna knjiga podstakla na ovakav topik... Mislim se, imamo "šta čitate" pinovan, ali on mi nekako dođe kao "Now playing", ljudi uglavnom ubace ime knjige i rečenicu-dve najužeg opisa. A ovde bi mogli da izdvajamo knjige koje su nas baš-baš tresnule, naravno ne mislim na svetske klasike koji su ostvarili priznatu slavu, bilo bi malo bespotrebno pisati hvalospeve o svetski priznatim draguljima književnosti, radije nešto što je izašlo u poslednjih nekoliko godina.

Ja nemam vremena( a ni volje) da citam i otkrivam nove talente koji ce me eventualno oboriti s nogu.Nisam bre toliko knjiga procitala od ovih dragulja knjizevnosti ,a cenim da je tako i sa vecinom sveta,tako da bi ipak naslov topika mogao da glasi "knjiga koja vam je izmenila zivot,oborila s nogu, zaustavila dah ".Procitah "Slucaj Bremen" od Dragana Velikica i raspametih se :) Istovremeno se josh vishe raspametih zadnjim romanom Knuta Hamsuna"Krug se zatvara".Miobi hvala na ideji o Draganu Velikicu i njegovim knjigama Ja cu sutra pisati o razlozima svog odusevljenja za ove dve knjige, ali nisam shvatilasta je tebe tako odusevilo kod ovog Kevina?Valjda ne samo ta "tabu "tema koja uopste i nije tabu tema? Edited May 31, 2008 by Teja

[Marvin (Paranoid Android)]

Mmm, ja namerno hteo da izbegnem "knjige koje su vam promenile život", pa čak nisam hteo ni da se ovo pravi na "Vaše omiljene" ili "Top 10 knjiga". Više da bude skup minijatura koje sami biramo sa "šta čitate" topika, zato i rekoh da mi nije bila namera da se pravi The Best Of šta smo ikada pročitali topik. Više kako vremenom završavamo ovu-onu da ovde zalepimo neku našu recenziju i opis ako nam se neka knjiga dopala iznad proseka. Onda vremenom ako više ljudi piše svoje skorašnje preporuke, postojaće solidna lista preporuka sa nekim ličnijim dodirom od recimo otići na Amazon i birati neku "Preporučujemo vam..." listu. što se tiče Kevina samog, ja se baš raspisao gore da pokušam da dočaram šta mi se dopalo, a da ne otkrivam otvoreno detalje knjige. Naravno da nije samo ta tabu tema, mislim, to sam samo ja kao tabu slobodnije opisao takvu tematiku koju knjiga dodiruje, ali to sam napomenuo samo kao jednu od zapažanja. Ne znam tačno kako bih opisao van onoga što mi stoji u prvom postu zašto mi se dopala - dopao mi se stil, pristup, razmišljanje centralnog lika, knjiga je odlično ukomponovana u obliku pisama majke njenom mužu o njihovom sinu, dopalo mi se što pisac ne stvara izgovore ili pokušava na silu da stvori simpatije za majku, štaviše, ne preza od detalja koji okrivljuju i nju samu, skoro svaki opis Kevinovog detinjstva prati inteligentna introspekcija, ili osvrt na društvo današnjice u širem pogledu. U poslednjoj trećini knjige bilo je delova koje sam čitao tako naježen i napet da mislim da bih se presekao da je u tom trenutku zazvonio telefon ili neko pokucao na vrata, na bilo kakav nagli zvuk. Ima delova koji su više nego jezivi, a sebe smatram za prilično ciničnu osobu i što se tiče filmova i knjiga, često uhvatim sebe kako me iznervira kada film/knjiga pokušava da stvori lažnu ili jeftinu atmosferu, napetost, strah, emocije, pa mi se ova knjiga dopala utoliko više što je sve to uspela na prilično visokom nivou. Ako ne raspravljamo direktnije o delovima knjige, ne verujem da mogu drugačije da objasnim, dadoh prilično opširan opis i moju ocenu knjige, pa... ko voli nek izvoli.

[mioba]

Ne znam da li je prevedena kod nas,

jeste, stigla nedavno s preporukom, ne stizem jos da proverim

[Indy]

Da pitam, da li je neko pročitao "The Lazarus Project", Aleksandra Hemona (Bosanca-Amerikanca), i kako mu se čini? Doduše, knjiga je tek nedavno objavljena, ali već ubire lovorike. Zvuči veoma zanimljivo, ako ne lažu... ja ga nabavljam."Amazon Best of the Month, May 2008: ... it is a masterful literary adventure that manages to be grand in scope and intimate in detail. It's an incredibly rewarding reading experience that's not to be missed. --Brad Thomas Parsons"

[le petit nicolas]

mioba, kad budes proverila, javi kakav je prevod. marvin pomenu da je knjiga pisana vrlo intelektualnim jezikom a ne znam kakav je prevodilac d.radinovic. vidim da je uradila po desetak knjiga i slikovnica, sve za lagunu.na temu: zoze saramago: godina smrti rikarda reisa i izabrane pesme vislave simborske (slucajno su oba izd. b92, 1997.). ni jedna kniga nije 'toliko' nova, ali posto vec godinama dosta citam, tesko me je zatraviti (sto bi rekla ex-braca). ovim dvema je to poslo za rukom. citajuci, sve vreme sam imala nadrealni osecaj da kroz njih lebde i prosenjuju man i kavafi, respectively. kazem, lebde i prosenjuju, jer nije srodna tematika vec diskretan otmeni stil i atmosfera. saramago-man vodi i dijalog sa velikim prethodnikom, u najboljem eliotovskom smislu odnosa prema tradiciji i ugradjivanja u nju.poz

[cyberwor/L/d]

Da pitam, da li je neko pročitao Aleksandra Hemona (Bosanca-Amerikanca), i kako mu se čini? Doduše, knjiga je tek nedavno objavljena, ali već ubire lovorike. Zvuči veoma zanimljivo, ako ne lažu... ja ga nabavljam.

Nisam procitala tu knjigu ali usudjujem se da te ohrabrim da je procitas :) Pa da nam javis. Naime, ja bih volela da je procitam ali i kada bi mi se ovoga trenutka nasla na radnom stolu ja ne bih stigla (ali, stici cu prvom prilikom). Radoznala!Procitala sam pre koju godinu Nowhere Man od istog autora. Lepo. Intimna introspekcija + trazenje mesta i identiteta. Iskreno trazenje. A to se oseti i zato nailazi na dobar prijem. Javlja mi se da ce on ostati stvaralac u istom stilu i sa istom centralnom temom. Takav sam bar osecaj stekla od ranije procitanog. Ali, ne verujem da je retrogradan. Ova nova je, verujem, par koraka dalje. E sad ... samo da ga ne ubace u marketinsku masineriju pa ga tako zakucaju tematski. Prosli put je oko njega bilo puno "stigao u Ameriku usred opsade Sarajeva", "napisao na nematernjem jeziku", "auuu kako lepo pise na engleskom" ... Info o autoru je fina stvar (nije on ni prvi ni poslednji) ali mu od sveg srca zelim da njegov stvaralacki glas nadjaca oreol "vanzemaljca" koji mu drugi (eventualno) kroje. Mlad je. Mora slobodno da dise da bi nastavio da slobodno stvara. Ako neko uopste razume sta htedoh reci? Deder, procitaj sto pre!

[cyberwor/L/d]

Istovremeno se josh vishe raspametih zadnjim romanom Knuta Hamsuna"Krug se zatvara".

Odlicna preporuka! Usput i dobar primer za preporuku: Uvek pokusati odvojiti lik i knjizevno delo. Ovaj lik je Goebbelsu poklonio svoju Nobelovu medalju.

[batticuore]

Marija Jovanović i njena tri romana dosad objavljena: "Spletkarenje sa sopstvenom dušom", "Kao da se nikad nije dogodilo" i "Idi, vreme je"...pretežno ljubavna tematika, mada je težište na psihološkoj karakterizaciji likova, i po mom mišljenju, Marija sjajno ponire u najskrivenije delove ljudske psihe. Možda zvuči pretenciozno ali ona je za mene naš ženski Dostojevski :) . Njeni romani su životni, "od krvi i mesa", ali sa onom plemenitom, nevidljivom, ali ipak stalno prisutnom vizijom o lepšem svetu, sa boljim ljudima...Jedva čekam njen sledeći roman

[Kelt]

Aleksandra Hemona (Bosanca-Amerikanca), i kako mu se čini? Doduše, knjiga je tek nedavno objavljena, ali već ubire lovorike. Zvuči veoma zanimljivo, ako ne lažu... ja ga nabavljam.

Procitala sam pre koju godinu Nowhere Man od istog autora. Lepo. Intimna introspekcija + trazenje mesta i identiteta. Iskreno trazenje. A to se oseti i zato nailazi na dobar prijem. ...od sveg srca zelim da njegov stvaralacki glas nadjaca oreol "vanzemaljca" koji mu drugi (eventualno) kroje. Mlad je. Mora slobodno da dise da bi nastavio da slobodno stvara. Ako neko uopste razume sta htedoh reci?

Zbog ovoga što kaže Cyber i ja sam ga umalo otpisao kao nekoga ko hoće da izvuče novac na tematiku o kojoj je već podosta napisano. Na svu sreću - prevario sam se. Uzmi Hemona, nećeš pogrešiti. Nije praziluković koji koristi psovke jer nema šta drugo da napiše (videti pod vidojković)

na temu: zoze saramago: godina smrti rikarda reisa i izabrane pesme vislave simborske (slucajno su oba izd. b92, 1997.).

jesi li čitala Sedam Sunaca ili Slepilo?

[Teja]

Saznaces na Deponiji, uskoro. Samo da pronadjem zaturene makaze.Elem, o Marku Vidojkovicu od sada mozete raspravljati na odgovarajucem pdfu. Bravo za Marka, ali ova tema odrzati 1 nivo mora.

Uredno primljeno k znaju <_<

[Teja]

Marija Jovanović i njena tri romana dosad objavljena: "Spletkarenje sa sopstvenom dušom", "Kao da se nikad nije dogodilo" i "Idi, vreme je"...pretežno ljubavna tematika, mada je težište na psihološkoj karakterizaciji likova, i po mom mišljenju, Marija sjajno ponire u najskrivenije delove ljudske psihe. Možda zvuči pretenciozno ali ona je za mene naš ženski Dostojevski :) . Njeni romani su životni, "od krvi i mesa", ali sa onom plemenitom, nevidljivom, ali ipak stalno prisutnom vizijom o lepšem svetu, sa boljim ljudima...Jedva čekam njen sledeći roman

A ja cu je preskocim u krupnim skokovimja. Procitah ono vreme kada treba da se bega i shvatih da sam i ja mogla ladno da pishem Kakva bre psiholoshka karakterizacija likova? Suludo, ali i banalno,jeftino opisivanje nekih poznanika.

[batticuore]

A ja cu je preskocim u krupnim skokovimja. Procitah ono vreme kada treba da se bega i shvatih da sam i ja mogla ladno da pishem Kakva bre psiholoshka karakterizacija likova? Suludo, ali i banalno,jeftino opisivanje nekih poznanika.

Pa napisi nesto, ako bude licilo na Marijin stil, kupujem oma! A da je banalno i jeftino opisivanje nekih njenih poznanika, hmm, bodes me u srce i izazivas na dvoboj

[morgana]

jel to ona marija, gde si se zajebala*?*tj jel to 1. recenica u knjizi?

Edited July 9, 2008 by morgana

[Teja]

Pa napisi nesto, ako bude licilo na Marijin stil, kupujem oma! A da je banalno i jeftino opisivanje nekih njenih poznanika, hmm, bodes me u srce i izazivas na dvoboj

Pa ne mogu da pishem kao ona jer je sada u Srbiji demokratija ;) Lako je pisati u vunenim ,cupavim,disidentskim vremenima (Havel,Srbljanovicka), al u demokratiji mnogo zajebano.