Istorija: 2 svetski rat u Jugoslaviji

[Filipenko]

ko vam je omiljeni partizan?

Misliš uopšte, ili baš među borcima? Ako su dozvoljeni i oni sa komandnih funkcija, meni je Koča Popović bez premca (potpuno nevezano za ovaj, prema rečima Narodnog Tribuna, izolovani incident kod Leskovca) kao globalni lik & delo. Ne postoji način da se lik ne gotivi. Dobra porodica (Vasić bi ga gotivio), filozof, završio Sorbonu, služio se francuskim jezikom kao primarnim, dobrovoljac u Španiji, vratio se u zemlju kada je Francuska pala, predvodio proleterske brigade, bio komandant armije, pa onda na kraju otišao u diplomatiju na mesto ministra spoljnih poslova SFRJ i stvorio ono što se kod nas naziva Titovim diplomatskim uspesima. Potpuno fascinantan lik.Ako su borci iz prvih redova u pitanju...šta znam, ima dosta kandidata. Generalno, najhrabriji borci su i brzo napredovali po hijerarhiji, pa su mnogi postajali komandanti.Pavle Ilić, koji je od običnog vojnika 1. proleterske došao do čina generala u roku od 3 godine. Hrabar borac i vešt komandant. Bio kapetan u vojsci kraljevine, pa krenuo od nule u partizanima da se izbori za slobodu. Svaka mu čast.Sava Kovačević, koga nije potrebno dodatno predstavljati.Pero Ćetković, isto jedan od najhrabrijih i najenergičnijih komandanata, koji su se borili u prvim redovima i od nule krenuli naviše u partizanskim odredima. Isto bio kapetan kraljevske vojske. Komandant prve dalmatinske brigade i treće udarne divizije, poginuo u bombardovanjima Nevesinja i nevesinjskog polja. Verovatno narodni tribun na ta bombardovanja nema većih zamerki.Imam ja tu još nekoliko kandidata, ali su oni lokalci iz zapadne Bosne, i relativno su do potpuno nepoznati, pa je džaba da piskaram o njima... Edited August 24, 2011 by Filipenko

[Tribun_Populi]

ma da jasno.

Trust me if you want.Uostalom pročitaj onaj članak koji si postavio i priče različitih aktera - jedna s jednom nije.Opet kuriozitet je da su o tim stvarima drugovi ovde progovarali pred smrt.

zavisi sta je tokom saradnje cinio. vrlo jednostavno.

Pa o tome se radi, što je bilo vrlo jednostavno. Toliko vrlo jednostavno da je onaj nesrećni vatrogasac streljan na osnovu prokazivanja jebene opštine, da bi mu uzeli njive.

mislim steta sto nisu jos neki cisto da te uvere da ne postoji brtitanska zavera protivu leskovca (we can rest now. serbian manchester has been destroyed...). narucili ljudi vazdusni udar a britanci vodjeni mudroscu 'bomber' harrisa sravnili grad sa zemljom (leskovac je jos dobro prosao kakvih je slucajeva bilo po evropi). sto bi rekao curtis lemay pokojnom mcnamari tokom planiranja strateskih bombardovanja japana 'ukoliko izgubimo rat sudice nam ko ratnim zlocincima'.

Ma ima tu još nešto što nisam uspeo da otkrijem. Četnički izvori navode da su četnici bili u gradu tj. da su oni "oslobodili" grad 31.08.1944. Ako se ispostavi kao tačno - eto motiva za toliki peachwise.Čisto zarad uspostavljanja reda veličina - ako izuzmemo nemačke gradove koji su spičkavani do temelja, Leskovac je u rangu Le Havra koji je u FR imao ubedljivo najviše - 5.000 žrtava, a bombardovani su skoro u isto vreme.

[kim_philby]

Trust me if you want.Uostalom pročitaj onaj članak koji si postavio i priče različitih aktera - jedna s jednom nije.Opet kuriozitet je da su o tim stvarima drugovi ovde progovarali pred smrt.

osim sto su aca singer and co obilazili groblje vec tokom sedamdesetih i pokusavali to da oprave ali je lokalna vlast bila nezainteresovana. sto jeste blam ali nije partizanski.

Pa o tome se radi, što je bilo vrlo jednostavno. Toliko vrlo jednostavno da je onaj nesrećni vatrogasac streljan na osnovu prokazivanja jebene opštine, da bi mu uzeli njive.

zar vatrogasac nije poginuo tokom 'saveznickog' bombardovanja. hajde da uskladimo price.

Ma ima tu još nešto što nisam uspeo da otkrijem. Četnički izvori navode da su četnici bili u gradu tj. da su oni "oslobodili" grad 31.08.1944. Ako se ispostavi kao tačno - eto motiva za toliki peachwise.Čisto zarad uspostavljanja reda veličina - ako izuzmemo nemačke gradove koji su spičkavani do temelja, Leskovac je u rangu Le Havra koji je u FR imao ubedljivo najviše - 5.000 žrtava, a bombardovani su skoro u isto vreme.

otkud tih 600 nemaca ukoliko su cetnici oslobodili grad? doduse ovo mi je bas glupo pitanje...

[Tribun_Populi]

sto jeste blam ali nije partizanski.

Priča koju sam ja čuo ove potonje stavlja u centar dešavanja 1945. godine.

zar vatrogasac nije poginuo tokom 'saveznickog' bombardovanja. hajde da uskladimo price.

My bad, nisam obratio pažnju. Izvinjavam se.

otkud tih 600 nemaca ukoliko su cetnici oslobodili grad? doduse ovo mi je bas glupo pitanje...

Govorimo o kraju rata, tad je već uveliko bilo otvorene saradnje. Oni vele da su "oslobodili" grad i "razoružali" 230 Nemaca 31.08.1944. (edit: pokušavam da se setim priče, čini mi se da sam slušao da je u gradu ipak bilo Nemaca tada).Istovremeno, pozivaju se i na dokumenta iz Narodnog muzeja u Leskovcu, preciznije na famozno pismo Koče Popovića Vrhovnom štabu iz druge polovine jula 1944. u kome traži bombardovanje Leskovca zbog poraza i povlačenja pred jakim četničkim snagama. Moram to da proverim nekako. Edited August 24, 2011 by Tribun_Populi

[kim_philby]

Priča koju sam ja čuo ove potonje stavlja u centar dešavanja 1945. godine.

prica? cudo jedno kako i dan danas jevrejski istoricari poput lebla nisu shvatili antisemitsku prirodu partizanskog pokreta.

Govorimo o kraju rata, tad je već uveliko bilo otvorene saradnje. Oni vele da su "oslobodili" grad i "razoružali" 230 Nemaca 31.08.1944. (edit: pokušavam da se setim priče, čini mi se da sam slušao da je u gradu ipak bilo Nemaca tada).Istovremeno, pozivaju se i na dokumenta iz Narodnog muzeja u Leskovcu, preciznije na famozno pismo Koče Popovića Vrhovnom štabu iz druge polovine jula 1944. u kome traži bombardovanje Leskovca zbog poraza i povlačenja pred jakim četničkim snagama. Moram to da proverim nekako.

dakle kako god grad vrvi od nemaca, petokolonasa i slicnih.

[Filipenko]

...preciznije na famozno pismo Koče Popovića Vrhovnom štabu iz druge polovine jula 1944. u kome traži bombardovanje Leskovca zbog poraza i povlačenja pred jakim četničkim snagama...

Ajde što ću umreti od smeha dok pokušavam da zamislim Koču Popovića koji je u doba sveopšteg nadiranja partizana poražen pred jakim četničkim snagama i traži bombardovanja, nego mi je vrlo jako™ traženje bombardovanja u julu dok mu nanose poraz, da bi se samo bombardovanje izvršilo dva meseca kasnije. Ko je bio komandant savezničke avijacije za južni Mediteran, Vojislav Koštunica?Imam pred sobom to pismo (verovatno mislimo na isto, ono što je poslao Vrhovnom štabu "preko gospođe Kriste Đorđević"). Nije se on borio samo protiv četnika, već protiv četnika, Ljotićevaca, Arnauta, Bugara, Nemaca, sa sve tenkovima i teškom artiljerijom, koju Koča nije imao. Takođe, priča o velikom raspoloženju naroda prema partizanskoj borbi, i strahu od četničkog terora, koji si ispustio da spomeneš. Dakle, Koča je uopšte na taj deo fronta došao 12. jula. Tu su partizani formirali 21, 24 i 25 diviziju, koje su bile sastavljene od lokalaca i koje su se borile sa konglomeratom petokolonaša i okupatora, a kada su dovukli 30 hiljada novih boraca, veterana prvog proleterskog korpusa, razbili su ih. Samo par dana kasnije, u svojim memoarima, Koča im se smeje jer beže sa oklopnim vozilima i tenkovima iako partizani nemaju nikakvih protivkolskih topova, kako ih je on zvao.A evo citata iz Kočinih memoara, strana 286. u Bigzovom izdanju. Datira sa kraja avgusta (dakle, par dana pre Leskovca) i možda nudi delimičan odgovor na pitanje šta se to kuvalo oko Leskovca:

Posle Nemačke, drugo mesto u našoj mržnji zauzima Engleska. I pored savezništva, materijalnog potpomaganja, učinila je sve da izazove i podrži građanski rat u Jugoslaviji, za kjoji se tuži na nas! Učinila je sve da se narodnooslobodičalčki pokret ne održi, kriva je za hiljade i hiljade naših mrtvih. Priznala nas je i počela pomagati jedino kao siulu - koju je sve učinila da uništi...Naši narodi ovakvo držanje Engleske nikad neće zaboraviti. Kad dođe vreme, mi, koji znamo, reći ćemo sve što je bila i htela ova politika, dokle je išao i gde je pristao njen realizam. Pritisak je i sad veliki na nas. Mi moramo da pregovaramo sa izdajničkim kretenom kraljem Petrom, koji ni po čemu ne predstavlja naše narode i njihovu borbu.

Sapienti sat. Edited August 24, 2011 by Filipenko

[Tribun_Populi]

Ajde što ću umreti od smeha dok pokušavam da zamislim Koču Popovića koji je u doba sveopšteg nadiranja partizana poražen pred jakim četničkim snagama i traži bombardovanja, nego mi je vrlo jako™ traženje bombardovanja u julu dok mu nanose poraz, da bi se samo bombardovanje izvršilo dva meseca kasnije. Ko je bio komandant savezničke avijacije za južni Mediteran, Vojislav Koštunica?

Dunno.

Одмах после овога, генерал Драгољуб Михаиловић наредио је да се образују крупније јединице за одбрану Србије од комуниста, који су у међувремену, захваљујући британској помоћи, постали респективна војна сила. Мајор Драгослав Рачић најпре је био на челу Церско-мајевичке групе корпуса, а затим, од пролећа 1944. године на положају команданта Четврте групе јуришних корпуса, најелитније и најбројније четничке јединице, састављена најпре од пет, а потом, крајем лета, и од седам јуришних корпуса. Ови јуришни корпуси формирани су од најбољих бригада из постојећег корпуса. Под Рачићевом командом, као команданти јуришних корпуса, тада су били капетани Предраг Раковић, Никола Калабић, Војислав Туфегџић, Миломир Коларевић и Милош Марковић. Начелник Рачићевог штаба био је капетан Нешко Недић.Четврта група јуришних корпуса, ојачана локалним јединицама, током Операције "Трумпф" тешко је поразила партизанске дивизије које су, под командом Коче Поповића и енглеског мајора Џона Хејникера Мејџора, из Топлице продрле до падина Копаоника и Гоча. Од 5. до 27. јула комунисти су непрестано гоњени све до Радан планине. Рачић се затим вратио на Копаоник да сачека нову групу комунистичких дивизија, које су, под командом Пеке Дапчевића, долазиле из правца запада. Са променљивом срећом, Рачић се током августа борио против ових партизанских дивизија. Комунисти нису успели да пређу Западну Мораву и стигну до Шумадије, мада су били неупоредиво боље наоружани, а Рачић није успео да их врати преко Копаоника. Првих дана септембра комунисти се ипак повлаче према западу, у сусрет новим дивизијама које су долазиле из правца Босне. Још једна битка одиграла се на Јеловој Гори код Ужица, 8. септембра. Првог дана партизани су се повукли пред јуришом, али већ сутрадан четници су морали да одступе због огромне несразмере снага. Њихова нова противофанзива постала је бесмислена када су, почев од 19. септембра, источну границу Југославије прешле совјетска и бугарска армија.

Топличко-јабланичка операција (по немачкој терминологији операција Трумпф - нем. Трумп и Кераус - нем. Kehraus ) представља почетну фазу Битке за Србију. Док је Друга оклопна армија водила операције у циљу спречавања преласка снага НОВЈ у Србију из Босне и Црне Горе, командант Србије, односно Војноуправни командант Југоистока, генерал Фелбер, имао је задатак да отклони претњу од новоформираних снага НОВЈ унутар Србије.Основни војни циљ Битке за Србију биле су комуникације од виталног значаја за трупе и позиције на југоистоку, а управо на најосетљивијем месту, у простору између две једине комуникације, јужноморавске и ибарске, формирала се, уз савезничку материјалну помоћ, најбројнија групација НОВЈ у Србији.Против ове групације генерал Фелбер испланирао је и покренуо низ операција ради њеног разбијања. Овај низ састојао се од три сукцесивне операције, Операцију "Трумпф" (нем. Trumpf), "Халали" (нем. Hallali) и "Керхаус" (нем. Kehrhaus). Овај низ повезаних операција, заједно са противактивностима јединица НОВЈ, у послератној југословенској историографији добио је заједнички назив "Топличко-јабланичка операција 1944".Будући да генерал Фелбер није располагао фронтовским јединицама, већ само полицијским и територијалним, ангажовао је шаролике савезничке снаге. Поред уобичајених квислишких снага (бугарских окупационих трупа, СДС, СДК, РЗК), током ових операција најзначајнији савезник биле су му јединице ЈВуО. С обзиром да је Михаиловић сматрао својим виталним интересом ликвидацију НОВЈ у Србији, ангажовање ЈВуО било је репрезентативно: запажену улогу имала је Четврта група јуришних корпуса ЈВуО, као главна мобилна формација у Србији, као и Расинско-топличка група корпуса и Други косовски корпус ЈВуО.Захваљујући бројчаној и техничкој надмоћи, трупе генерала Фелбера успеле су да потисну јединице НОВЈ са слободне територије. Еластичном одбраном и маневрисањем између непријатељских колона, ове јединице ипак су успеле да избегну значајне губитке.

Imam pred sobom to pismo

Aj' scan ako možeš, please. Lepo bi bilo da se ova stvar istera na čistinu i koliko-toliko rasvetle uloge u tome, jer se prečesto poteže kao argument u raspravama. Ja ću se potruditi da pribavim knjigu Momčila Pavlovića i Hranislava Rakića o bombardovanju da vidim šta oni o ovome pišu, jer oni Koču direktno optužuju.

A evo citata iz Kočinih memoara, strana 286. u Bigzovom izdanju. Datira sa kraja avgusta (dakle, par dana pre Leskovca) i možda nudi delimičan odgovor na pitanje šta se to kuvalo oko Leskovca:

Ne kapiram, da li to Englezi mrze komuniste i vice versa, pa zbog toga bombarduju grad? Edited August 24, 2011 by Tribun_Populi

[Tribun_Populi]

prica? cudo jedno kako i dan danas jevrejski istoricari poput lebla nisu shvatili antisemitsku prirodu partizanskog pokreta.

Nem' pojma, možda je to nešto na tragu ponašanja druga Staljina koje je do IB-a verno sleđeno i kopirano. Rekoh, čovek od koga sam to čuo je sve samo ne neobavešten, a klizište je sticajem geomorfoloških okolnosti posle toga priču potvrdilo.

[Tribun_Populi]

Neki bitniji momenti vezani za delovanje JVuO. Ovaj pokret definitivno ne zaslužuje naziv antifašistički.Antikomunistički bi bilo ispravnije. Sve u svemu, jedan najobičniji promašaj - na čelu sa čovekom koji je bio mnogo loš strateg za jednog obaveštajca.

"Ибарски телеграм"Након пораза на Неретви, при чему су Михаиловићеве снаге савезнички сарађивале са Италијанима док се британска армија борила против Италијана у Африци, са аспекта Команде Средоземља, ситуација у Југославији је изгледала овако:Партизанске снаге воде борбе и пружају ефикасан отпор Осовини. Међутим, како изгледа, партизани су након слома устанка изгубили ослонац у Србији. Тамо још увек постоје извесне Михаиловићеве снаге које би се можда могле навести да предузму нешто корисно за савезничку ствар. На основу оваквог виђења ситуације, Командант Средоземља је у мају 1943, пре него што је мисија СОЕ уопште стигла до Титовог Врховног штаба, послао Михаиловићу чувени такозвани "ибарски телеграм", који је послат официру за везу, пуковнику Бејлију, да га уручи Михаиловићу, што је овај учинио 29. маја 1943: „Рат на Средоземљу дошао је у фазу када се савезничка офанзива може сматрати неминовном. Апсолутно је потребно да генерал Михаиловић сада почне да извршава обавезе које је раније прихватио и да у овом тренутку сарађује у потпуности... Михаиловић не представља борбену снагу од неког значаја западно од Копаоника. Његове јединице у Црној Гори, Херцеговини и Босни већ су уништене или тесно сарађују са Осовином. Исто тако је тешко рећи да његове јединице постоје у Хрватској, Словенији и Славонији... Партизани представљају добру и ефикасну борбену снагу у свим крајевима, где једино квислинзи представљају генерала Михаиловића. Зато је одлучено: обавестићете Михаиловића да британска Главна команда Средњег истока захтева да он, као савезник, прекине сваку сарадњу са Осовином и да крене на исток, у Србију. Тамо треба да успостави пуну власт и лични утицај да би наставио с нападима на непријатељске комуникације. Обавестићете Михаиловића да одмах иде на Копаоник са свим својим оданим официрима и људима; ако је потребно, нека се пробија силом, оружаним снагама. Британска Главна команда сматраће убудуће област под његовом командом и утицајем ограничену на западу борбеним елементима који већ постоје на десној обали реке Ибар и према југу до Скопља. На ову територију британска Главна команда послаће велику помоћ ваздушним путем.Молимо да све ово објасните Михаиловићу, да му пренесете ове одлуке на што је могуће више категоричан начин и да настојите да добијете његов брзи и недвосмислен пристанак за њихово остварење. Ви и цела Британска мисија пратићете Михаиловића на Копаоник и настојати да његова сарадња буде искрена и успешна... Тражимо од Лондона да се споразуме са краљем Петром и Јовановићем да пошаљу упутства Михаиловићу, обавештавајући га да је најтешња координација акције са савезничким силама неопходна с обзиром на будуће операције у јужној Европи.“ Овај захтев, потекао од надлежне војне команде, инспирисан ратним оперативним интересима, повучен је на захтев британске владе. Наступио је период прилагођавања, одмеравања и преговарања.Децембарски телеграмИако је у међувремену Михаиловић повео акцију против немачких снага и снага НДХ која је "потрајала шест недеља",kомандант Средоземља оценио је да се ради о споредним и краткотрајним активностима, уз избегавање да се предузме нешто на комуникацијама значајним за Савезнике и за Немце. Стога је 9. децембра 1943. послао Михаиловићу телеграм којим захтева извршење спецификованих напада на комуникацији, а која почиње речима: „1. Слобода којом се Немци служе железничким пругама од Грчке до Београда за превоз и издржавање трупа неподношљива је.“ Овај телеграм сматра се неком врстом ултиматума Михаиловићу. Наведени напади на комуникације никад нису изведени, и генерал Вилсон је средином децембра свим савезничким официрима при Михаиловићевим снагама дао инструкцију да су слободни да напусте четнике и да се повежу са најближим партизанским снагама. Међутим, ова акција евакуације савезничких официра из разлога безбедности одвијала се у етапама све до краја маја 1944.Премијер Велике Британије Винстон Черчил донео је формалну одлуку о повлачењу подршке Михаиловићу 17. фебруара 1944. Након тога савезничка помоћ усмерена је на јачање снага НОВЈ у Србији.

На тај начин стицај околности формирао је две невољне коалиције у бици за Србију:Са једне стране налазили су се НОВЈ и Савезници који се имали заједниучки интерес поседања стратешких положаја у Србији од стране НОВЈ. Упркос обостраном неповерењу које се задржало до краја рата, Савезници су се директно и намерно интензивно ангажовали у помагању похода НОВЈ на Србију. Та подршка укључивала је непосредну тактичку ваздушну подршку, снабдевање оружјем и опремом, транспорт и збрињавање рањеника, као и политичку и пропагандну помоћ.Са друге стране, поклапао се интерес унемачке Команде Југоистока и ЈВуО да их у томе спрече. Упркос масовном војном присуству на Балкану (преко 600.000 оперативних трупа), услед интензивног партизанског рата Немци нису били у стању да држе ситуацију под контролом без помоћи локалних снага. У многим подручјима, укључујући Србију, делатност четника против партизана била је за Немце драгоцена.Ни једна од коалиција није заснована на искрености ни блискости, него на нужди и интересу. Партнери су до краја остали опрезни и подозриви једни према другима.У тренутку кризе, августа 1944. Командант Југоистока решио је да унапреди дотадашњу несистематичну али углавном задовољавајућу сарадњу са четницима. Приликом свог реферисања Хитлеру, са циљем да добије одобрење за комплетно наоружавање и опремање Михаиловићевих трупа, фон Вајхс је изложио заједнички интерес двеју страна: „У вези са тим, господин командант Југоистока износи најновији развој ситуације непријатеља у Србији... У целини се уз то утврђује даа) је Тито спознао да своје велике политичке циљеве може да постигне само запоседањем Србије,б) је нашим акцијама против непријатеља — Тита, који је упао и који поврх тога стоји спреман на границама, у пракси постигнуто раздвајање Титових групација у 3 групе, успех, који је првобитне генералне планове Тита суштински осујетио,ц) снабдевање Титових банди услеђује од стране Англоамериканаца у знатном обиму ... При оцени мотива који су довели до понуде Недић — Дража Михаиловић, господин командант Југоистока указује а) на неоспорно постојече угрожавање свих националних Срба, чијим се спикером Недић направио као осведочени српски националист, с једне стране, и англомрзац, с друге стране,б) на личност ДМ, који је у стварности вођа свих антикомунистичких и за борбу вољних елемената Србије, но који, из обзира према свом народу, који у њему жели да види непомирљивог националног хероја, и с обзиром на каснији војнички и политички развој у Србији, жели да својој личности наметне сваку политичку суздржљивост. Кад ДМ, из нужде, због ситуације у којој се налази, данас више-мање ултимативно захтева муницију и оружје, то се, на основу досадашњих искустава, може бити убеђен да ће он то оружје и муницију употребити у борби против Тита. За размишљање је међутим то што, при слабој дисциплини четничких банди, а пре свега при недостатној дисциплини у погледу ватре, не може да гарантује потпуно искориштење могућности оружја у техничком погледу.“

[bigvlada]

Interesantno je da je skoro svaki britanski političar koji je bio aktivan tokom tog perioda iza sebe ostavio bar dnevnik ako ne i memoare. Međutim, ja ovde čitam o četničkim ofanzivama u 1944. godini i zarobljavanju nemaca. Od izvora ni korova. Skeniranih originalnih dokumenata takođe. Koju si bibliografiju za ovo koristio? Slobodno nastavi sa pokušajima pranja.

Nem' pojma, možda je to nešto na tragu ponašanja druga Staljina koje je do IB-a verno sleđeno i kopirano. Rekoh, čovek od koga sam to čuo je sve samo ne neobavešten, a klizište je sticajem geomorfoloških okolnosti posle toga priču potvrdilo.

Tukidid se kritičnije odnosio prema svojim izvorima pre nego što bi njihove iskaze stavio na papir.

[Tribun_Populi]

Interesantno je da je skoro svaki britanski političar koji je bio aktivan tokom tog perioda iza sebe ostavio bar dnevnik ako ne i memoare. Međutim, ja ovde čitam o četničkim ofanzivama u 1944. godini i zarobljavanju nemaca. Od izvora ni korova. Skeniranih originalnih dokumenata takođe. Koju si bibliografiju za ovo koristio? Slobodno nastavi sa pokušajima pranja.

Ne čitaš izgleda kako valja. Pominjem četničke izvore, konkretno pismo komandanta Vlasinskog korpusa JVuO Živojina Mitića saveznicima od 09. septembra u kome on tvrdi kako su četnici "oslobodili" Leskovac i "zarobili" 230 Nemaca 31.08.1944; iako u tom periodu postoji već otvorena kolaboracija sa Nemcima (septembra 1944. su pod Dražinu komandu stavljeni i ljotićevci (SDK) i nedićevci (SDS), tj. uz nemačku saglasnost i podršku stvoren je tzv. Srpski udarni korpus za borbu protiv NOVJ.

[bigvlada]

Pominjem četničke izvore, konkretno pismo komandanta Vlasinskog korpusa JVuO Živojina Mitića

ovde sam pre par meseci već imao raspravu sa pominjanjem takvih izvora i kačenjem skenova kojima fale delovi. Dok ne vidim skeniran original kome je potvrđena autentičnost, svako pominjanje bilo kog pisma spada u rekla kazala. Drugo, to kako četnici opisuju situaciju saveznicima je prosto komično,svako se trudi da umanji svoje gubitke i svoju nesposobnost. Kada je Macuoka posetio Berlin, Hitler je olako prešao preko činjenice da su britanci uništili gotovo kompletnu italijansku invazionu armiju u severnoj africi. Mogao je taj da piše i da su četnici osvojili i niš i beograd, Oracle (ili kako su ga u retkim slučajevima pominjali, boniface)je bio mnogo pouzdaniji izvor informacija od četničkih bulažnjenja. iako u tom periodu postoji već otvorena kolaboracija sa Nemcima A do tada su to radili prikriveno? Na Neretvu su došli turistički? Oružje i opremu su dobijali odakle? Otimali od nemaca od polovine 1941?

[Sestre Bronte]

iako u tom periodu postoji već otvorena kolaboracija sa Nemcima A do tada su to radili prikriveno? Na Neretvu su došli turistički? Oružje i opremu su dobijali odakle? Otimali od nemaca od polovine 1941?

Tada im je već postalo jasno da su veći neprijatelji partizani, zato što pod okriljem rata protiv par nemaca, vrše i sveobuhvatne pripreme za preuzimanje vlasti, te su odlučili da se protiv partizana bore svim oruđima/oružjima itd. Tako su barem kasnije tumačili svoje postupke, oni koji su preživeli da ih tumače.

[Filipenko]

To mi je jedan od omiljenijih argumenata "odbrane". Ne, najbolje da će partizani da krvare, bore se protiv Nemaca, Italijana, ustaša i svih pratećih, stvore slobodne teritorije veličine Švajcarske, a onda ih organizuju po predratnom modelu. Što četnici nisu stvorili slobodne teritorije gde bi ljudi bili bezbedni pa ih organizovali po kom god hoće sistemu - uz paralelnu borbu protiv fašista. Inače, protiv partizana su se borili od 1941. a Draža je još u decembru 1941. kao jedan od ratnih ciljeva proklamovao etnički čistu Srbiju* i uništavanje svih nenacionalnih elemenata u narodu. Pametnome dosta. Jadničci, tumače kako su prosto morali protiv partizana 1944. pa su eto malo sa Nemcima. To što su pre toga dve godine sa Italijanima (od kojih su dobijali oružje i opremu) pa sa Nemcima je samo plod slučajnosti...* - edit: etnički čistu Srbiju u granicama Srbije, Crne Gore, Bosne, pola Hrvatske, i istrebljivanje svih nenacionalnih elemanata u srpskom narodu na tim teritorijama, da bude jasnije.

Edited August 26, 2011 by Filipenko

[Tribun_Populi]

ovde sam pre par meseci već imao raspravu sa pominjanjem takvih izvora i kačenjem skenova kojima fale delovi. Dok ne vidim skeniran original kome je potvrđena autentičnost, svako pominjanje bilo kog pisma spada u rekla kazala.

Mnogo hoćeš od mene, stoga ćemo se zadržati na rekla-kazala tj. prenošenje četničkih izvora iz druge ruke ("pogledi" pre svega).

A do tada su to radili prikriveno? Na Neretvu su došli turistički? Oružje i opremu su dobijali odakle? Otimali od nemaca od polovine 1941?

Do tada su radili prikriveno, da. Na Neretvu su došli u sadejstvu s Italijanima, ne sa Nemcima. Čak postoje neka tvrđenja da su Englezi podsticali saradnju s Italijanima, zbog nabavke oružja i nemogućnosti u prvim godinama rata da im isto dostave (po tvrđenjima engleskih istoričara, do 1943. dostavljena im je simbolična količina naoružanja). Drugo, italijanski komandanti su u par navrata preko Draže pokušavali da s Englezima pregovaraju o predaji, mimo znanja Nemaca.Što se saradnje s Nemcima tiče, Dražu je čitavo vreme rata karakterisao goli oportunizam - okupimo borce, pričestimo ih i zakunemo i pošaljemo kući, s obavezom da se jave kad dođe vreme, ili ih "legalizujemo" kao pripadnike SDS/Nedićevce. U međuvremenu, pokušavao je još s jeseni 1941. da s Nemcima uspostavi pakt o nenapadanju i po tom osnovu iskamči oružje za borbu s partizanima, koje je percipirao od starta kao veće neprijatelje od Nemaca, te na tome i bazirao čitavo svoje ratno delovanje (moje je da uništim komuniste, a oslobodiće nas stranci).I preko svega toga bi Englezi prešli, samo da je odradio ono što su od njega tražili - sjebavao prugu Beograd-Solun. BiH kao poprište najžešćih sukoba u Jugoslaviji Englezima ni najmanje nije bila interesantna, jer Čerčilov plan o iskrcavanju u Dalmaciju ni jednog trenutka nisu hteli da podrže Amerikanci, a i Staljin je imao štošta protiv toga. Međutim, Draža je sabotirao čak i rad britanskih diverzanata koji su poslani u štabove njegovih jedinica radi miniranja pruge, i to ga je eventually 1943. koštalo britanske podrške.E onda je prešao u otvorenu kolaboraciju, a Englezi za uništavanje pruge u Srbiji partnera našli u partizanima.Što donekle verovatno i objašnjava onakvo bombardovanje Leskovca u operaciji "Ratweek".@Filipenko, može scan onog pisma? Edited August 26, 2011 by Tribun_Populi