Vojna parada bez četničkih obeležja

(...)

 

Kako je za Danas rekao ministar odbrane Bratislav Gašić, zastave i drugi simboli koji će preovlađivati tokom vojne parade biće oni koji se odnose i pripadaju oslobodiocima Beograda u Drugom svetskom ratu, a među njima nema mesta za četnička obeležja i „te priče“.

 

(...)

 

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=10&dd=01&nav_category=12&nav_id=906432

 

 

 

 

Ovo "te priče" je genijalno.

...pa kad je parada pred Vladimirom P. Da je Džo Bajden na svečanoj tribini, možda bi i moglo da se podvuče nešto od tih priča...

 

Ma ja ba - ne moš' ti Vovu tek tako folirat'.

Ruska publikacija o operacijama za oslobodjenje Beograda:

 

http://www.promacedonia.org/bo/lvov_moshchanskij_belgradskaya_operacija.pdf

 

posto je jel'te aktuelno ovih dana...

Na SSC-u ima tema sa slikama predratnog Beograda pa je bilo i par ovih. U pitanju je Kalemegdan, mislim deo gde su sada zvezdini tereni. 

 

Na SSC-u ima tema sa slikama predratnog Beograda pa je bilo i par ovih. U pitanju je Kalemegdan, mislim deo gde su sada zvezdini tereni. 

 

Ako je to slika sa sabiralista Jevreja na Kalemegdanu,na tom mestu je danas parking.

Da, jeste, dotakli smo se toga na temi o Beogradu. 

ispravka: našao sam ostatak slika koje imam iz te serije. hmm, izgleda da više ne mogu da menjam sopstveni post. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Edited November 1, 201410 yr by bigvlada

Citava jedna kultura,koja je imala znacajan udeo u mozaiku Beograda,nestala je sa tim ljudima za manje od godinu dana od datuma sa fotografija.

Beograd danas jedva ima Jevreja ,Nemaca i Rusa a ta tri naroda su dala veliki doprinos  medjuratnom drustvenom zivotu i razvoju prestonice.

Jezive su ove slike sa Kalemegdana,bas su jezive.Ovakav utisak pojacava nas zaborav ,nepostojanje kulture secanja.

 

 

 

 

 

 

Čije su ovo uniforme?

 

 

Citava jedna kultura,koja je imala znacajan udeo u mozaiku Beograda,nestala je sa tim ljudima za manje od godinu dana od datuma sa fotografija.

 

Upravo to, jezive slike. Pritom su muskarci Jevreji streljani vec posle par meseci, oni nisu stigli ni da budu odvedeni do Sajmista.

Čije su ovo uniforme?

 

Zandarmerija, Gradska straza UGB (Uprave grada Beograda) formirana od zatecenih policijskih snaga.

Upravo to, jezive slike. Pritom su muskarci Jevreji streljani vec posle par meseci, oni nisu stigli ni da budu odvedeni do Sajmista.

 

Da, prva faza streljanja muskaraca odvijala se od jula do novembra 1941.

Ova fotografija pokazuje registraciju beogradskih Jevreja po naredjenju Vilhelma Fuhsa, komandanta Ajnzacgrupe vec od 13. aprila, dakle pre kapitulacije VKJ.

S obzirom da smo nekad ovde jedni drugima krv pustali na temu Splita u WWII, evo zanimljivog predavanja u Reksu:

 

Kulturni centar REX

petak, 14. novembar 2014. u 20:00 

Udruženje građana "Kontra" i forumZFD pozivaju vas na promociju knjiga "Splitting: Kako sam tražio Srbe po gradu", novinara Damira Pilića i "Između crvenog i crnog: Split i Mostar u kulturi sjećanja" istoričara Dragana Markovine. Uvodničar u temu „Split i ratovi - između činjenica i fikcije" biće sociolog Dražen Lalić, uz moderaciju Bojana Marjanovića i Žarke Radoje.

U susretu sa revizionističkim politikama sećanja na Drugi svetski rat u Srbiji, kao i dominatnoj kulturi poricanja odgornosti za ratove i zločine devedesetih, primer Splita dobija novi kontekst. Burna prošlost centra Dalmacije u zadnjih je 70 godina višestruko oblikovala lice i naličje grada. Bez obzira govori li se o činjenicama ili o fikciji nastaloj kao rezultat životnog iskustva u tom gradu, sve je obeleženo njegovom istorijom i njenim interpretacijama. Obe knjige na svoj se način bave Splitom i njegovim identitetom, izgrađenim na antifašizmu, koji se danas nastoji zaboraviti u želji da se izgradi novi.

Knjiga "Splitting - Kako sam tražio Srbe po gradu", autora Damir Pilića, novinara Slobodne Dalmacije, je fikcija koja se snažno se temelji na stvarnom stanju u Splitu ranih devedesetih. Roman prikazuje perspektivu mladih Splićana i Splićanki u gradu koji granatira Jugoslovenska narodna armija (JNA), dok je on istovremeno i inkubator zločina protiv sugrađana, srpskih civila. Uključenost JNA u ratu u Hrvatskoj je još uvek tabu tema u Srbiji, dok je priča o sudbini građana i građanki Splita srpske nacionalnosti neispričana, potisnuta i poricana kako u Splitu, tako i u čitavoj Hrvatskoj. Dokaz za to je i činjenica da je paravojna jedinica koja je izbacivala ljude iz stanova, upravo dobila spomenik u istom naselju koje je uspešno etnički očistila tokom devedesetih. „Splitting" nas vraća upravo tamo, na mesto simbolične i stvarne likvidacije različitosti u Splitu, u kvart u kom su ti ljudi živeli. Iako nominalno fikcija, ova knjiga predstavlja snažan dokument istorijskog trenutka, kada su događaji iz fikcije postali stvarnost i obrnuto.

Drugu knjigu, "Između crvenog i crnog: Split i Mostar u kulturi sjećanja", napisao je docent na Fakultetu humanističkih i društvenih znanosti u Splitu, istoričar Dragan Markovina. U ovom publicističkom radu, koji obiluje podacima, Markovina priča priču o dva grada, Splitu i Mostaru u poslednjih 70 godina, prikazujući sve njihove spomenike socijalističke i nacionalističke, antifašističke i fašističke. Promenjivo lice sećanja ogleda se u tome kako su spomenici građeni, kako su se čuvali, zaboravili, zloupotrebili, ponovno koristili, menjali i uništili. Knjiga pokazuje kako je organizovana, ali i kako je funkcionsala i još funkcioniše spontana kultura sećanja u Splitu i Mostaru. Prikazuje gradove s jakom antifašističkom i socijalističkom istorijom i nasleđem koji su potpuno zaboravljeni u želji za izgradnjom novog, nacionalističkog. Ova knjiga predstavlja šta ljudi žele da pamte, a šta ne.

Jedan od govornika na promociji će biti i politički sociolog, profesor na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu Dražen Lalić. Lalić će predstaviti Split i regiju kakvi su nekada bili, kakvi su sad i u kom pravcu idu. Pokušaće objasniti zašto su ove dve knjige posebne, svaka na svoj način, otkrivajući skriveno lice grada na koje je neko ponosan, a neko ne.

Da, prva faza streljanja muskaraca odvijala se od jula do novembra 1941.

Ova fotografija pokazuje registraciju beogradskih Jevreja po naredjenju Vilhelma Fuhsa, komandanta Ajnzacgrupe vec od 13. aprila, dakle pre kapitulacije VKJ.

A što znači i prije Aćimovića i Nedića koga neki  dovode u vezi sa stradanjem Jevreja u Srbiji.