Dijalektika

[ockham]

pametniji, tebalo bi da je jasno iz kontext, znaci da znas nesto sto pre nisi znao, odnosno da novi uvid cini neku razliku u ostatku tvog verovanja. e sad, "taman je na njihovom nivou. Ali primati koji su otišli malo dalje od toga znaju da dijalektika, ili "spekulacija" ne pretenduje na tu vrstu saznanja" tipicna je arogancija i zloupotreba reci. spekulacija ne pretenduje ni na kakvu vrstu saznanja, buduci da njeni ishodi ne cine razliku u odnosu na prethodno steceno znanje. lepo rekoh, potcenjujes zdrav razum i obicnu logiku, a oni su doveli do toga da mi danas ne koristimo dimne signale ili sta vec.sto se tice primera. ako stvar nije bila jasna iz trivijalnog spekulisanja nad granicom ovim i neovim (mislim nije moja poenta da je tvoje izlaganje trivijalno, trivijalna je hegelova nauka logike gde on spekulise nad pojmom granice), tesko da ce ista biti jasnije iz razmatranja komplexe stvari poput nacionalizma u srbiji 90-ih. prvo, nije istina da su radikali tvrdili da je srbima uskraceno pravo da se bore za nacionalno ujedinjenje. njihova teza glasi, da su srbi kad i manje-vise svi evropski narodi poceli i zavrsili borbu za ujedinjenje, dakle, u xix veku, i da je sad red da se ishodi te borbe ocuvaju. sad, tesko da je mnogo srbalja pomislilo da "nacionalno ujedinjenje ima vrednost po sebi", oni uopste nisu o tome razmisljali, ali ako bi pokusao da sprovedes neku racionalnu hegelijansku (premda je ovo oximoron) rekonstrukciju, umecuci im termine po sebi i za sebe, onda bi svako morao da tvrdis da su oni smatrali da nacionalno ujedinjnje ima vrednst i po sebi i za sebe, buduci da su smatrali da to ujedinjnje nije prosto stvar nekogo konkretnog istorijskog trenutka nezavisnog od sveopste istorije, nego da ono (nac ujed) predstavlja ostvarivanje duhovnosti i obicajnosti. mislim, mene mrzi a i nemam vremena da se upustam u hegelovske analize, ali to bi nekako bilo to. uostalom, svi dicni hegelijanci (mada su vecinom u pitanju vrlo pitoreskni likovi) na filozofskoj sceni u srbiji (i to je oximoron) su bili za nacionalno ujedinjenje.dakle, spekulacija uopste nije ono sto srbima fali da izadju iz "pretpolitickog", sto je jos jedan termin koji ovdasnji politikolizi, kulturolozi i ostali sviraci kurcu koriste kada analiziraju zato su srbi ovakvi ili onakvi. ja sa tobom mogu da se slozim da je nacionalno ujedinjenje kao i sam nacionalizam prevazidjena stvar, ali za to mi nije potrebna nikakva dijaketika nit spekulacija, nego samo zdrav razum. dalje, ajd sad da analiziramo. ispada po tebi da bi srbi, da nisu zanemarili spekulaciju, izasli iz pretpolitckog doba. ovo se moze shvatiti dvojako, kao klasican materijalni kondicional, gde je spekulacija dovoljan uslov za ulazak u politicko doba, sto je ocito netacno. ili da je odnos u pitanju neki subjunktivni kondicional, gde su istinitosni uslovi toga sto tvrdis potpuno magloviti. opet, dalje. pravis opaku gresku inherentnu hegelovstvu, gde postojanje neke stvari izjednacavas sa njenim znacenjem. stvari u svetu postoje tako kako postoje. mi mozemo da utvrdjujemo, otrkivamo, razoblicavamo uzrocne veze izmedju stvari i da shodno tome smisljamo zakone koji bi ih najbolje opisali (veze izmedju stvari i same stvari). ali stvari ne zavise kontextualno jedna od druge. pojmovi i deskripcije dobijaju svoje znacenje kroz kontext, a ne stvari.filozfoci nauke. oni su, budi siguran, mnogo detaljnije citali hegela od tebe, samo ga smatraju beznacajnim za ono cime se bave. ja sad mogu da se setim makar trojice koji su navodili hegela, dva cak i u pozitivnom kontextu, ali im nije palo na pamet da dijalekticku spekulaciju koriste za bilo sta. tvoj profestor filozofifje nauke (sindjelic?) ti je rekao verovatno sto sam i ja pokusao, ali nema veze. empirtisticko-naturalisticke pretpostake nauke su prakticno neophodan uslov da nauka uopste funkcionise. hegelova zamisao apsolutne istine je tu potpuno pogresna. ako igde treba da trazimo istinu, to je onda u nauci (mada mislim da je kategorija istine nepotrebna, al to je druga stvar).sto se tice holizma, radikalniji od hegelovog je svaki u kome nema one apsolutne supstance. dakle, od posmodernistickih teorija, do holizma kvajna, kuna, fajerabenda - prakticno svak antirealizam savremene filozofije predstavlja radiklaniji oblik holizma od hegelovog.ono sa sumama je bio sarkazam.

[polemos]

Dio Prvi

pametniji, tebalo bi da je jasno iz kontext, znaci da znas nesto sto pre nisi znao, odnosno da novi uvid cini neku razliku u ostatku tvog verovanja.

Eto vidiš, ja nikad ne bih povezao "pametnost" sa količinom znanja, pre bi mi pala na pamet sličnost sa npr. inteligencijom, kao (uopšte uzev, jer ne postoji nijedna opšteprihvaćena definicija inteligencije) sposobnosti primene starog iskustva na nove situacije. Dakle, sposobnost a ne neki quantum informacija ili slično. No, neka ti bude, hajde da se okrenemo pojmu znanja; šta je za tebe znanje? Skup činjenica?I nije mi jasno, kada kažeš "znaci da znas nesto sto pre nisi znao, odnosno da novi uvid cini neku razliku u ostatku tvog verovanja", jel to znači da poistovećuješ ta dva stava, da znanje mora da čini neku razliku u ostatku tvog verovanja da bi bilo znanje?

e sad, "taman je na njihovom nivou. Ali primati koji su otišli malo dalje od toga znaju da dijalektika, ili "spekulacija" ne pretenduje na tu vrstu saznanja" tipicna je arogancija i zloupotreba reci.

Nije to ništa arogantnije od tvoje izjave: "veca je saznajna vrednost obicnog disjunktivnog silogizma za koji kazu i da psi znaju za njega."

spekulacija ne pretenduje ni na kakvu vrstu saznanja, buduci da njeni ishodi ne cine razliku u odnosu na prethodno steceno znanje.

Ko kaže da ne čine razliku? Dijalektika je tu da nam da uvid u granice važenja jednog suda. Evo ti primera kako nas dijalektika "čini pametnijim" (u tvom određenju te reči): U školi nas uče da je Kolumbo 1492. otkrio Ameriku. To je činjenica, jel da? To može da ti se padne kao pitanje na testu iz Istorije, može da ti se padne kao pitanje na Milioneru... ima sve odlike činjenice, rekao bi zdrav razum. E, ali onda se setimo da se iz tačke gledišta američkih Indijanaca teško može reči da je on baš "otkrio" Ameriku, zar ne? Ili da se Jevreji i Muslimani ne bi složili da je to bilo baš 1492. godine (jer oni drugačije računaju vreme, afkors), hm? Ili da čak, u zavisnosti od refernetnog okvira, ne mora da bude on taj koji je došao do tla Amerike, već ono do njega. Hm? I gle, otkrivamo ne samo granice važenja jedne činjenice, već i to da jedna činjenica ne može kao takva da postoji neposredno, pa da ima svoju potvrdu u nekakvoj "empiriji", jer je već i tada isposredovana pretpostavkama koje zdrav razum ne može sam da reflektuje. E, tu uskače dijalektika. Jeste, sad ćeš da kazeš da zdrav razum može sam blablabla, ali to je zato što si nereflektovano u njega uključio mnoge sposobnosti koje su specifično dijalektičke. Ali ne sekiraj se, i to spada u ograničenosti zdravog razuma.

nije istina da su radikali tvrdili da je srbima uskraceno pravo da se bore za nacionalno ujedinjenje. njihova teza glasi, da su srbi kad i manje-vise svi evropski narodi poceli i zavrsili borbu za ujedinjenje, dakle, u xix veku, i da je sad red da se ishodi te borbe ocuvaju.

To je očigledna neistina, Srbi su sa ujedinjenjem završili (mada je i to problematično) završili tek posle I svetskog rata, u SHS/Jugoslaviji, samo što je i tada bilo loše rešeno nacionalno pitanje (kao i u SFRJ, iz drugih razloga).

tesko da je mnogo srbalja pomislilo da "nacionalno ujedinjenje ima vrednost po sebi", oni uopste nisu o tome razmisljali

Naravno da nisu, samo su prihvatali šta im se kaže, nerazmišljanje je jedna od glavnih odlika zdravog razuma.

ako bi pokusao da sprovedes neku racionalnu hegelijansku (premda je ovo oximoron) rekonstrukciju, umecuci im termine po sebi i za sebe, onda bi svako morao da tvrdis da su oni smatrali da nacionalno ujedinjenje ima vrednost i po sebi i za sebe, buduci da su smatrali da to ujedinjenje nije prosto stvar nekogo konkretnog istorijskog trenutka nezavisnog od sveopste istorije, nego da ono (nac ujed) predstavlja ostvarivanje duhovnosti i obicajnosti.

E vidiš, da bi nešto moglo da ima vrednost po sebi i za sebe, ono mora biti posmatrano sa stanovišta totaliteta. Problem sa Srbima (odnosno, radikalima o kojim govorimo) je što su oni smatrali tadašnju Srbiju/ex Yu za totalitet, ispuštajući iz vida da je dotični prostor obuhvaćen širim entitetima, kao što su Evropa i svet. Zbog toga nacionalizam i jeste ideologija - zato što je tek jedna posebnost koja sebe predstavlja kao opštost, što se jednim sasvim lokalnim kriterijumima želi pribaviti univerzalno važenje. što se tiče konkretnog istorijskog trenutka, bojim se da se nismo razumeli; neophodno je uzeti u obzir konkretni istorijski trenutak u kojem se želi ostvariti "duhovnost i običajnost", jer bez toga naša težnja ostaje apstraktna, trenutak/mesto je kontekst koji joj tek obezbeđuje konkretnost (naravno, čisto da ne dođe do nesporazuma, ne radi se o trenutku u formalnom smislu, kao o tek bilo kojem trenutku, već o ovom ovde trenutku, koji ima svoje mesto u istoriji, koji stoji u odnosu sa istorijom kao celinom).

uostalom, svi dicni hegelijanci (mada su vecinom u pitanju vrlo pitoreskni likovi) na filozofskoj sceni u srbiji (i to je oximoron) su bili za nacionalno ujedinjenje.

Pa? Za ujedinjenje su bili i oni koji nisu hegelijanci, što pokazuje da ta težnja svoje korene nije imala u opredeljenju za Hegela, već u nečemu drugom. Pazi, ne želim ja reći da je dovoljno poznavati dijalektiku pa biti imun od iskušenja na koja nas stavlja zdrav razum (a nacionalizam jeste jedno od njih), samo kažem da je to nužan (a ne i dovoljan) uslov da bismo ih mogli prevladati.

spekulacija uopste nije ono sto srbima fali da izadju iz "pretpolitickog", sto je jos jedan termin koji ovdasnji politikolizi, kulturolozi i ostali sviraci kurcu koriste kada analiziraju zato su srbi ovakvi ili onakvi.

Nije to sviranje gnjurcu već izraz promene značenja, da kažem evolucije pojma "političkog"; jednostavno se više ne može ostati pri zdravorazumskom politikanstvu, jer kao što se vidi, u tom environmentu mogu samo radikali da profitiraju. Politička scena Srbije (podjednako veliki oxymoron kao i njena filozofska scena) je samo jedan aspekt "mizozofičnosti" Srba, odnosno jedna od njenih posledica. Ako ti se sviđa okruženje, onda slobodno likuj. Meni se ne sviđa, pa gunđam.

[polemos]

Dio Drugi

mogu da se slozim da je nacionalno ujedinjenje kao i sam nacionalizam prevazidjena stvar, ali za to mi nije potrebna nikakva dijaketika nit spekulacija, nego samo zdrav razum.

A što reče Dekart, zdrav razum je najpravednije raspodeljena stvar na svetu, jer svako misli da ga ima baš koliko treba. eto, Dekart je zaboravio da doda da svako misli da je taj zdravi razum all that he'll ever need. Kao što rekoh, mnogo toga podrazumevaš pod zdravim razumom što tu ne spada. Napuštanje zdravog razuma je počelo još sa Dekartom, a nauke ga već uveliko ne koriste. Molim te, pa reći da je elektron istovremeno čestica i talas se direktno kosi sa zdravim razumom, a o teorijama svemira kao dvodimenzionalnog i da ne govorim. Teorije savremene fizike su kontraintuitivni i protivrečni za zdrav razum, a ti ga se još uvek držiš k'o pijan plota.

pravis opaku gresku inherentnu hegelovstvu, gde postojanje neke stvari izjednacavas sa njenim znacenjem. stvari u svetu postoje tako kako postoje. mi mozemo da utvrdjujemo, otrkivamo, razoblicavamo uzrocne veze izmedju stvari i da shodno tome smisljamo zakone koji bi ih najbolje opisali (veze izmedju stvari i same stvari). ali stvari ne zavise kontextualno jedna od druge. pojmovi i deskripcije dobijaju svoje znacenje kroz kontext, a ne stvari.

Kažeš, stvari u svetu postoje tako kako postoje, nezavisno kontekstualno jedna od druge? OK, hajde da vidimo. Da li ja postojim nezavisno od Zemlje? Hm. Da li sam ja (kao predmet saznanja ili nauke) ikada van uticaja Zemljinog gravitacionog polja? A Zemljine atmosfere? Kakv bi bio moj oblik u vakuumu? Verovatno bih eksplodirao. Kolika bi mi težina bila na Mesecu? A kakva bi mi bila boja na svetlosti koja ima samo talase crvenog i plavog dela spektra? šta zapravo možeš da saznaš o meni ako sve ove stvari uspeš da eliminišeš? Da li je moguće eliminisati sve te stvari? Za većinu predmeta saznanja i istraživanja to (barem trenutno) nije moguće. Dakle, ono što je predmet saznanja i nauke nisu izolovane stvari (jer one ne postoje kao takve, ili barem mi do njih ne možemo da dođemo, stoga nam nisu interesantne u ovakvoj raspravi), već stvari koje trpe mnogobrojne uticaje koje nismo u stanju da odstranimo. Zato, kaže Hegel, treba da prestanemo da se pravimo da ispitujemo stvari po sebi. Nauka može slobodno da nastavi svoja ispitivanja kao i do sada, samo treba da postane svesna toga šTA ona zapravo istražuje.Ako, čisto zarad rasprave, hoćeš da postuliraš postojanje stvari po sebi, onda moram da te pitam kako misliš da proveriš saznanje koje imaš o tim stvarima; ako zastupaš korespondencionističku teoriju istine (istina je saznanje koja korespondira stvarnosti), suočićeš se sa starim prigorovorom da ne postoji način da iskoračiš iz saznanja da bi video da li se saznanje slaže sa stvari koju saznaješ. Ako kažeš da je to praktična provera, onda te tu čeka rortijevski pragmatizam koji kaže dafunkcionisanje u praksi nije nikakav garant adekvatnog saznanja sveta - tu se svet više ne vidi kao neki "supstrat" koji treba saznati, već jednostavno kao polje u kojem se treba snaći. Opet nema "stvari po sebi". Tvoje pretpostavke koje zdrav razum smatra "samoevidentnim" sadrže mnogo problema sa kojima taj isti zdrav razum ne može da izađe na kraj.

filozofi nauke. oni su, budi siguran, mnogo detaljnije citali hegela od tebe, samo ga smatraju beznacajnim za ono cime se bave. ja sad mogu da se setim makar trojice koji su navodili hegela, dva cak i u pozitivnom kontextu, ali im nije palo na pamet da dijalekticku spekulaciju koriste za bilo sta.

Da li su ga čitali detaljnije, ne znam, nisam ih pitao. Da jesu, verovatno ga ne bi smatrali beznačajnim, a čovek ne mora da se služi hegelovskim hermetičnim jezikom da bi bio dijalektičar, pa čak i spekulativac. A propos beznačajnosti, poslednjih decenija Hegel doživljava preporod u jednom od najjačih bastiona analitičke filozofije, SAD-u. Go figure. Možda stvari baš i nisu kao što ti se čine.

empirtisticko-naturalisticke pretpostake nauke su prakticno neophodan uslov da nauka uopste funkcionise. hegelova zamisao apsolutne istine je tu potpuno pogresna.

Kao što rekoh, Hegel se ne bi protivio empirističko-naturalističkim pretpostavkama kojima se vodimo tokom istraživanja, već o njima kao osnovi za jednu ontologiju. Analogno Kantu, u tome Hegel vidi "nekontrolisanu upotrebu razuma". Inače smatram da je Hegelova ideja Apsolutne istine pogrešna (a ne samo "tu" pogrešna, kako ti reče), ali to nije iz razloga koje ti navodiš.

sto se tice holizma, radikalniji od hegelovog je svaki u kome nema one apsolutne supstance. dakle, od posmodernistickih teorija, do holizma kvajna, kuna, fajerabenda - prakticno svak antirealizam savremene filozofije predstavlja radiklaniji oblik holizma od hegelovog.

Ne razumem. Holizam nema veze sa tim što pričaš. Nije to nikakvo plediranje na sveobuhvatnost, već pretpostavka da svaka istina, pa i svako značenje pojedinačnih stvari potiče iz celine, i suprotstavljeno je elementarizmu, a ti mi ovde navodiš sve same elementariste i kažeš da su veći holisti od Hegela.

ono sa sumama je bio sarkazam.

Možda je ono što si ti rekao o šumama bio sarkazam, ali ono što sam ja rekao je živa istina. Zdrav razum u koji se toliko kuneš je najveći krivac što poseko'mo grdne šume. Edited October 19, 2007 by polemos

[ockham]

poenta je da kada pre saznajnog procesa imas neki skup iskaza za koje verujes da su tacni, posle tog procesa taj skup mora biti drugaciji, ili makar da se stepen verovanja u neki od tih iskaza promenio. dakle saznanje mora da napravi neku razliku u tvojim verovanjima. zato cak i najobicniji silogizam, iako je prosto analiticki, pa ti ne daje neko novo znanje, moze da utice da se nesto u tvom sistemu verovanja promeni, jer, na primer, nisi bio svestan da iz nekih stavova u koje cvrsto verujes deduktivno sledi neki treci stav. dakle, ako odbacis ironiju (a, ako se ne varam, aristotel je rekao ono za pse i disjunktivne silogizme), jasno je da silogizam moze nesto promeniti u tvom saznanju. spekulativna dijalektika ne.to sa otkrivanjem amerike ti je trivijalan primer jer niko dovoljno obrazovan da zna da su neki ljudi ziveli u americi i pre kolumba ne misli da je kolumbo otkrio ameriku za sve ljude. nemoj da banalizujes hegela. postoji ocigledan referentan okvir i tu dijalektika nista ne utice.sto se tice istorije, nebitno je ali ok. nisam napisao kao sto je trebalo poceli u xix i zavrsili krajem xx veka.zaista me smara (jer je besplodno: pokusavas da me ubedis da dijelektika jebe kevu, a onda mi na sumnjivim tezama predocavas prednost spekulacije. to je metodoloska katastrofa. ok bi bilo da postoji saglasnost oko nesporne prednosti spekulacije, ali ona jednostavno ne postoji. ili saglasnost oko tumacenja) da se petljam sa nacionalizmom i svim ostlalim, ali buduci da si napisao "sto se jednim sasvim lokalnim kriterijumima zeli pribaviti univerzalno vazenje" jesi li svestan da je nacionalizam u velikoj meri prisutan kod hegela? da postoji citava jedna konzervativno krilo hegelijanstva?to sto ima i hegelijanca i nehegelijanaca koji su nacionalisti, kao i onih koji su nenacionalisti pokazuje samo da poznavanje dijalektike ne cini nikakvu razliku, dakle poznavanje dijalketike i nacionalizam su dve potpuno nezavisne stvari. to se moze cak i matematicki dokazati. i naravno da nije nuzno da dijalektika ima veze sa nacionalizmom. da bi se to opovrglo, prosto, dovoljno je naci coveka koji nije nacionalista i koji nema pojma sta je hegelova dijalektika.

Nije to sviranje gnjurcu već izraz promene značenja, da kažem evolucije pojma "političkog"; jednostavno se više ne može ostati pri zdravorazumskom politikanstvu, jer kao što se vidi, u tom environmentu mogu samo radikali da profitiraju.

ovo ti je prosto besmisleno. opet je dovoljno naci protivprimere, odnosno zemlje u kojima je razvijena comon sense filozofija a u kojoj nema radiklaskog nacionalizma. nacionalisticki pokreti predstavljaju upravo beg od zdravog razuma i razumne argumentacije. ako to nije jasno, tesko da ja tu nesto mogu pomoci.gresis i da je napustanje zdravog razuma pocelo sa dekartom. ako mislis na neko iskoseno filozofsko shvatanje sveta, to je pocelo jos kod predsokratovaca, ali to nije tema. naucna metodologija i argumentacija su takve-kakve su. ishod naucnih istrazivanja nije posledica koriscenja nekakve spekulacije, neko ishod sistematicnog i mukotrpnog istrazivanja nadovezanog na poznavanju temeljnih stvari karakteristicnih za svet ili makar karakteristicne za nase dozivljaje sveta. sadasnje teorije jesu za nas laike protivintuitivne i nerazumljive, ali ne zato sto naucnici koriste nekakvo spektakularno kick-ass rezonovanje, nego zato sto od nas znaju mnogo vise.kad se kaze da stvari ne zavise kontextualno jedna od druge, to se i misli. ne kaze se time da stvari postoje nezavisno jedna od druge. ono sto kontextualno zavisi jedno od drugog to su nasi pojmovi o stvarima. ali stvari postoje po sebi, nezavisno od nas. jasno, zemlja, kompjuter ispred mene, zgrada preko puta itd. postoje nezavisno od mene kao subjekta saznanja. ono sto nas zanima jeste kako te stvari uticu na nas. to je ogromna razlika. utoliko, nije hegel taj koji je to tvrdio, kant je taj koji je povukao granicu. a filozof da govori nauci sta ona treba da istrazuje je besmisleno i arogantno. i gde sam ja rekao da zastupam korespodencionu teoriju istine? to sto sam ja, rasprave radi neki antirealista i holista, ne znaci da ne mogu da tvrdim da izvan mene postoje stvari koje izazivaju moje dozivljaje. dovoljna je ograda da moje iskustvo ne garantuje adekvatnu korespodenciju. rortijev pragmatizam je najmanje pozeljna verzija savremenog pragmatizma. (nadji dejvidsonovu raspravu s rortijem). ako te intersuje, mogu te uputiti i na mnogo respektabilnije izvore savremenog pragmatizma.

poslednjih decenija Hegel doživljava preporod u jednom od najjačih bastiona analitičke filozofije, SAD-u

ne znam ko ti je ovo rekao ali te je presao. ako mislis na rortijeve i bernstineove textove, to ti je najmanje pouzdan uvid u to sta se desava u americkoj filozofiji. nadji negde sadrzaje ili jos bolje textove iz relevantnih casopisa (journal of philosophy, nous, philosophical review, review of metaphisics, philosophy of science, pacific philosophical quarterly...) pa ces videti da hegela tu ima sad kao i pre 15 ili 50 godina, dakle vrlo malo (stavise, sasvim je moguce da je 60-ih i 70-ih, kako tvrdi bernstin, zbog blesavih hipika to interesovanje bilo vece). isto tako, neko te je pogresno obavestio o holizmu. suprotnost od holizma je atomizam ili partikularizam (elementarizam bi moralo da znaci nesto sasvim drugo). ali nije stvar terminologije. ako meni ne verujes, ja ti ne mogu pomoci niti zelim da te ubedjujem. citaj textive analitickih filozfa s manje predrasude i vise paznje, a sta je holizam, trebalo bi da ima na plato.stanford.edu

[polemos]

poenta je da kada pre saznajnog procesa imas neki skup iskaza za koje verujes da su tacni, posle tog procesa taj skup mora biti drugaciji, ili makar da se stepen verovanja u neki od tih iskaza promenio. dakle saznanje mora da napravi neku razliku u tvojim verovanjima.

Stvarno ne znam otkud ti to da spekulativna dijalektika ne može da napravi neku razliku u tvojim verovanjima. Ona je stotinak godina pre Dijema otkrila da je konzistentnost, a ne korespondencija ono što (ponekad skriveno) uslovljava istinu, odnosno ono što smatramo istinitim. I sad odjednom Dijemova teza pravi razliku u verovanjima, a spekulacija ne. Pfffft! Dijemova teza je bila novitet za ljude koji nisu upućeni u istoriju filozofije (čitaj: analitičke filozofe), otprilike kao što su danas ljudi fascinirani Entoni DeMelom jer nisu čitali Epikteta i Marka Aurelija. Old news, my brother. Timeo hominem unius libri, što rekoše nesvrstana braća Latini.Problem je takođe u tvom neistorijskom načinu razmišljanja. Zdrav razum (o kome ti pričaš, a koji ima vrlo malo veze sa zdravim razumom proper, tako da ovde praviš i fallatio equivocationis) nije pre 5000 godina pao s neba baš ovakav kakav je danas. On je vekovima prikupljao iskustva te iste filozofije za koju ti kažeš da je "iskošeno shvatanje sveta"

to sa otkrivanjem amerike ti je trivijalan primer jer niko dovoljno obrazovan da zna da su neki ljudi ziveli u americi i pre kolumba ne misli da je kolumbo otkrio ameriku za sve ljude.

I ja se slažem da to niko "dovoljno obrazovan" ne može da pomisli tako nešto. Stvar je u tome da je u to "dovoljno obrazovan" uključen i otklon od zdravog razuma. A o odnosu "dovoljne obrazovanosti" i koncepcije znanja (zato sam te i pitao šta podrazumevaš pod znanjem) možeš da pogledaš linkhttp://www.people.fas.harvard.edu/~lipoff/...eous/exams.htmlTekst je dugačak, ali veoma interesantan. Još nešto, ne znam da li to radiš namerno, ali kačiš se samo za periferne stvari u mojim argumentima. Kad krenem malo više teorijski, ti kreneš da pričaš da ti ništa nije jasno; kad ti dajem primere, ti se hvataš za njih (i to za nebitne stvari u njima, akcidencije koje nisu ni deo moje teze) umesto da pratiš liniju koju želim da pokažem. Eto, nije uopšte bila moja ideja da kažem da ljudi bez dijalektike ne bi znali da je Amerika bila naseljena pre Kolumba, već da pokažem kako "činjenica" nije empirijska datost, već da, kako bi uopšte bila artikulisana, mora da prođe kroz mnogobrojna posredovanja u pojmovnom aparatau, pa i vrednosnom sistemu jedne zajednice. I ne znam šta ti znači prigovor "postoji ocigledan referentan okvir i tu dijalektika nista ne utice." Naravno da može da utiče: kao što posle Dijema naučnici obraćaju više pažnje na prećutne hipoteze uključene u njihovo istraživanje, tako i posle Hegela filozofi (koji su čuli za Hegela, a da nisu samo odmahnuli rukom) reflektuju referentne okvire iz kojih dolazi jedan iskaz (i posle tog reflektovanja može da se promeni njihovo verovanje u taj iskaz ili skup iskaza, kako si ti na početku odredio znanje; dakle, spekulacija ipak nije jalova). Ja ne kažem da je Dijem razmišljao dijalektički dok je formulisao svoju tezu, ali kažem da svakako nije razmišljao zdravorazumski. Kao što rekoh, način razmišljanja "dovoljno obrazovanih" ljudi nije ovakav "po prirodi", već su na njega uticala viševekovna filozofska iskustva. Sad, ne znam da li bi Dijem došao do svoje teze (koju nije formulisao baš ovako kako je danas znamo, ali what the hell) da nije imao kontinentalno obrazovanje ili da Hegel nikad nije postaojao. Poenta je da ne možeš u svoj "zdrav razum" (u značenju koje mu ti pridaješ) da inkorporiraš nasleđe dijalektike, a onda da kažeš "e pa dijalektika nam više ne treba jer sad sve to zdrav razum može sam". To ne ide.

buduci da si napisao "sto se jednim sasvim lokalnim kriterijumima zeli pribaviti univerzalno vazenje" jesi li svestan da je nacionalizam u velikoj meri prisutan kod hegela? da postoji citava jedna konzervativno krilo hegelijanstva?

I evo opet. Pa kakve to veze ima? Jesam li ja tvrdio da Hegel nije ideolog? Čak mislim da sam na početku rekao suprotno. I da li sam rekao da nije nacionalista? Ili da je dijalektika dovoljan uslov da se nacionalizam prevaziđe? Na kraju krajeva, saznati da je nešto ideologija i izaći iz te ideologije su opet dve veoma različite stvari.

nacionalisticki pokreti predstavljaju upravo beg od zdravog razuma i razumne argumentacije.

Jedino ako "razumnu argumentaciju" ne posmatraš sa logičkog već aksiološkog stanovišta, a tu dimenziju još uvek nisi predstavio. Obaška što bi to uvek moglo da se problematizuje, pa da te zapita čovek zašto bi te-i-te vrednosti više pripadale zdravom razumu od vrednosti koje promoviše npr. Velja Ilić.

sadasnje teorije jesu za nas laike protivintuitivne i nerazumljive, ali ne zato sto naucnici koriste nekakvo spektakularno kick-ass rezonovanje, nego zato sto od nas znaju mnogo vise.

Znači, razlika između naučnika i mene je samo u količini znanja? Kakva besmislica! Savremene fizičke teorije uopšte ne pričaju o ovom svetu o kojem mi imamo saznanja, prijatelju! Kao što matematičari koji se bave neeuklidskim prostorima nemaju samo triput više znanja o prostoru od mene, već uopšte ne govorimo o istim prostorima, tako je i sa astrofizičarima koji govore o dvodimenzionalnom univerzumu i zakrivljenosti prostora. Nije reč o tome da ja samo treba da pročitam dve-tri knjige, već da potpuno izmenim svoju koncepciju prostora. Takva je stvar i sa spekulativnom filozofijom, ona ne pomaže u odlasku na pijacu niti u famoznom mamljenju pasa iz kućice, ali to joj nije ni posao. Posao joj je da pokaže ograničenosti zdravog razuma, a usud je zdravog razuma da ne ograničenosti ne može ni da opazi, te da ih i smatra za gluposti. na sreću, čovek nije osuđen na zdrav razum - izuzev ako svojevoljno pristaje na to.

ono sto kontextualno zavisi jedno od drugog to su nasi pojmovi o stvarima. ali stvari postoje po sebi, nezavisno od nas. jasno, zemlja, kompjuter ispred mene, zgrada preko puta itd. postoje nezavisno od mene kao subjekta saznanja. ono sto nas zanima jeste kako te stvari uticu na nas. to je ogromna razlika. utoliko, nije hegel taj koji je to tvrdio, kant je taj koji je povukao granicu.

Pričaš kao da je realizam jedna neupitna pretpostavka. Jedna od retkih stvari oko kojih su se Hegel i Niče složili jeste da je stvar po sebi ništa. Možemo mi govoriti o jednom svetu stvari po sebi o kojem ništa ne znamo, možemo postulirati i 342 takva sveta, ako hoćeš - na kraju krajeva, gnostici su to i radili. Ali to je ono što je potpuno beskorisno i neinteresantno, a ne spekulacija. Naravno, ako nisi korespondencionista (a nisam shvatio, jesi ili nisi?). Nisu samo stvari te čije samo "fenomene" opažamo (fenomene stavljam pod navodnike, jer nema nikakvog noumena sa kojim bi bili korelativni pojam), takvi su i uticaji koje opažamo. Sve je u tom svetu "fenomena", izvan koga nema ničega (e, to je već Hegelova teza). Drugim rečima, ako opažamo stvari preko uticaja koje one na nas imaju, onda opet to nema veze sa svetom stvari po sebi. Pa šta će nam onda taj svet stvari po sebi? Da bismo si pribavili neki "ontološki temelj", šta li? Svašta.

filozof da govori nauci sta ona treba da istrazuje je besmisleno i arogantno

Ne govori filozof nauci šta treba da istražuje, već šta ona zapravo istražuje. Big difference. Ako sad naučnici hoće da se inate i dure, to je njihov problem.

dovoljna je ograda da moje iskustvo ne garantuje adekvatnu korespodenciju.

E, to je još jedan problem. šta nam je garant veće ili manje "adekvatnosti" našeg saznanja? Odakle nam uopšte ideja da je adekvatnost kontinualna, a ne diskretna veličina? To je samo još jedna očajnička ad hoc hipoteza kojom realisti pokušavaju da spase svoju poziciju. Kao, sad bolje znamo svet nego što smo ga znali pre 200 godina. Ma jes. Otkud nam pravo da tako nešto tvrdimo? Zato što smo napravili avione, nuklearne elektrane i slične džidža-bidže za udobniji život? Naravno da je Rortijev pragmatizam najmanje poželjna verzija pragmatizma - za analitičare, jer pokazuje koliko je klimava cela ta njihova priča. A propos Hegelovog značaja i prisutnostiu Americi, čak i u epistemologiji analitičari biraju između Hegelove pozicije i nemogućnosti odgovora na skeptički argument o nedovršivosti svake epistemologije (obično biraju ovo drugo, jerbo je Hegel previše "dijalektičan"). Za detalje pogledaj Dansijev "Uvod u savremenu epistemologiju", koju je lani Lazović preveo za Plato.A što se tiče filozofije politike, tačno je da beogradski analitički orijentisani profesori ignorišu pojavu tzv. komunitarističkih struja u Americi (osim Mašana, koji valjda doktorat piše o MekIntajeru), i revival Hegela koji sprovodi Čarls Tejlor na univerzitetu u Čikagu (da, tamo gde su Djui, Vajthed i Mid nekad carovali), dok s druge strane komunitarizam kod nas promoviše "nepodobni" Vukadinović (ruku na srce, i Slobodan Divjak). Ako misliš da sam mislio na porast broja članaka o Hegelu u analitičkim časopisima, nisam, tako da onaj spisak malo znači.što se tiče holizma, umesto stenforda citiraću ti oxford, može?Holizam - Svaka doktrina koja ističe prioritet celine nad delovima. U filozofiji jezika, to postaje tvrdnja da se značenje pojedinih reči ili rečenice može razumeti samo kroz njihove relacije sa nedređeno većim jezičkim telom, kao što je čitava teorija, ili čak čitav jezik i životna forma. Itd.Hoćeš li mi reći kako se u takvu definiciju holizma uklapa recimo postmoderna, ili Fajerabend, koji govore o pluralizmu sistema u kojem nijedan os sistema nema nikakv primat nad drugima. štaviše, kako to može da bude veći holizam od Hegelovog?A suprotstavljenost elementarizam-holizam nije moj izum (disappointed?), postoji još od sukoba Gestalt psihologije sa elementarističkom psihologijom Vunta i Tičenera, a verovatno i od ranije.

[ockham]

tesko ovo ide. ne mogu se preskakati argumenti. prvo treba videti da l ista ide na elementarnom nivou pa onda videti sa slozenijim stvarimaprvo, najelelmentarnija argumentacija. ti kazes da "poslednjih decenija hegel dozivljava preporod u jednom od najjacih bastiona analiticke filozofije, SAD-u" sto je nebitno (mene ne interesuje da l on dozivljava preporod ili ne), ali da vidimo kako izgleda razgovor. da bismo utvrdili kako stoje stvari, predlozim da se pogledaju teme u relevantnim americkim filozofskim casopisima. jer, ako se nesto desava u filozofiji u SAD to bi moralo da ima odjeka u tim casopisima. to su prosto relevantni casopisi ne samo za SAD (stagod neko mislio o analitickoj filozofiji), ima tu jos casopsisa, ali oni su neizostavni za uvid u ono sto se desava u tamosnjoj filozofiji. tvoj odgovor je knjiga britanskog filozofa koja je na elementarnom nivou (prosto jer je rec o uvodu), gde se razmatra hegelov prigovor mogucnosti teorije saznanja (cak ni neka njegova teorija). pa onda navodis i "revival" koji tejlor sprovodi na univerzitetu u cikagu (gde su nekad neki carovali). dakle, kanadjanina koji ne predaje na tom univerzitetu (a kolko znam tamo nikada nije ni predavao). holizam. nikako nisam stavio zamerku na definiciju holizma. nesto drugo je sporno. iz svadje gestalt psihologije sa nekim elementaristima (i nisam razocaran, zasto bih? to je sukob gestalt psihologije i elementaristicke psihologije o kojima nema pojma). ti zakljucujes da su oni koji u filozofiji zastupaju tezu suprotnu holizmu elementaristi. baska sto jesu holisti (zato sam i stavio link ka stanfordu jer je tamo to mnogo opsirnije objasnjeno. naravno da nigde nema spiska holista i spiska antiholista, ma kako se oni zvali) i baska sto o tome pise i densi.da, u holizam se uklapa postmoderna, ali me to ne interesuje. evo, sta je zdrav razum. proliferacija teorija kod fajerabend je posledica nesamerljivosti teorija. buduci da, prema njemu, ne postoje nedvosmisleni kriterijumi koji bi odlucili o istinitosti dve teorije, onda su one ceteris paribus podjednako prihvatljive. teorije su nesamerljive zato sto ne postoji pojedinacni iskaz koji bi odlucio o njihovoj istinitosti. u "explanation, reduction, and empiricism" navodi da se iskazi teorija ne mogu porediti zato sto su pojmovi koji se pojavljuju u njima razlicito definisani. (daje primer mase, ako me secanje ne vara, u relativistickoj i klasicnoj fizici). utoliko je on holista. radikalniji je od hegela zato sto tvrdi da postoji vise sistema podjednko prihvatljivih, dok kod hegela izvan te celina nema druge koja bi bila istinita.

[polemos]

tvoj odgovor je knjiga britanskog filozofa koja je na elementarnom nivou (prosto jer je rec o uvodu), gde se razmatra hegelov prigovor mogucnosti teorije saznanja (cak ni neka njegova teorija). pa onda navodis i "revival" koji tejlor sprovodi na univerzitetu u cikagu (gde su nekad neki carovali). dakle, kanadjanina koji ne predaje na tom univerzitetu (a kolko znam tamo nikada nije ni predavao).

Prvo, da si pogledao malo dalje od prve rečenice na Wikipediji, video bi da Dansi predaje i na Univerzitetu u Ostinu, Teksas, a ako pogedaš na Wikipediji za Teksas, videćeš da je smešten u SAD. Drugo, čovek je sa Novog Zelanda, tek da znaš da ni Wikipedija nije uvek tačna (British philosopher, hm).što se tiče Dansijeve knjige, nije Hegel taj koji prigovara mogućnosti teorije saznanja, već je njegov sistem jedini mogući odgovor na skeptikov prigovor te vrste.Dalje, Čarls Tejlor predaje na Northwestern univerzitetu u Ilinoisu, koji ima kampus u Evanstonu i Čikagu (dakle, u Beogradu i Malom Mokrom Lugu, da ti nacrtam), http://www.philosophy.northwestern.edu/people/taylor.htmlA što se tiče nacionalnosti Dansija i Tejlora kao protivargumentu učešću u "revivalu" Hegela u SAD, to ti je kao da na opasku o Vitgenštajnovim aktivnostima u Engleskoj odgovoriš sa "ali, Vitgenštajn je Nemac". Heh.

predlozim da se pogledaju teme u relevantnim americkim filozofskim casopisima. jer, ako se nesto desava u filozofiji u SAD to bi moralo da ima odjeka u tim casopisima. to su prosto relevantni casopisi ne samo za SAD (stagod neko mislio o analitickoj filozofiji)

Relevantni su za analitičku filozofiju. To je kao da pogledaš u časopis Theoria da bi proverio da li postoji rast nacionalizma u srpskoj političkoj filozofiji.

iz svadje gestalt psihologije sa nekim elementaristima (i nisam razocaran, zasto bih? to je sukob gestalt psihologije i elementaristicke psihologije o kojima nema pojma). ti zakljucujes da su oni koji u filozofiji zastupaju tezu suprotnu holizmu elementaristi.

E vidiš, ako je neka teorija elementaristička, nebitno je da li se ona bavi psihologijom, hemijom ili filozofijom, elementarizam nije odlika predmeta istraživanja nego teorije. Ukratko, odlika elementarista u psihologiji je da misle da se svest može sastaviti od najmanjih jedinica, tzv. elementarnih opažaja.

proliferacija teorija kod fajerabend je posledica nesamerljivosti teorija. buduci da, prema njemu, ne postoje nedvosmisleni kriterijumi koji bi odlucili o istinitosti dve teorije, onda su one ceteris paribus podjednako prihvatljive. teorije su nesamerljive zato sto ne postoji pojedinacni iskaz koji bi odlucio o njihovoj istinitosti.

OK, hajde sad da se vratimo na Oxfordovu definiciju holizma na koju nemaš primedbi. Holizam - Svaka doktrina koja ističe prioritet celine nad delovima. (da ne navodim ostatak, nebitan je za temu o kojoj pričamo). E sad, Fajerabend, kao što znamo, poriče postojanje neke celine koja bi bila nadređena i pridavala respektivni značaj konkurentnim teorijama. Holizam postoji u okviru teorija, ali ne i između teorija - nesamerljivost je posledica baš tog nedostatka celine. Kod Hegela, pak postoji ta jedna sveobuhvatna celina koja ima prioritet nad svim svojim delovima. Ja zaista ne vidim ijedan način ma koji bi Fajerabend bio radikalniji holista od Hegela. Kažeš: "radikalniji je od hegela zato sto tvrdi da postoji vise sistema podjednko prihvatljivih". Razumem šta hoćeš da kažeš, ali ne vidim kakve to veze ima sa holizmom, barem ovako definisanim. Edited October 23, 2007 by polemos

[ockham]

nebitno je da l je britanac il novozelandjanin. moze cak da bude i amerikanac. radi se o proizvoljnoj tvrdnji "poslednjih decenija hegel dozivljava preporod u jednom od najjacih bastiona analiticke filozofije, SAD-u". ni u jednom trenutku nisam naveo da se u SAD niko hegelom ne bavi. radi se o tome da nisi ponudio smiselnu evidenciju da hegelu u poslednjih deset-dvadeset godina nije posvecena znacajno veca paznja nego sto je to bilo 70-ih il 30-ih il u xix veku. (stavise tada je verovatno njegov uticaj bio znacajno veci). o proizvoljnosti je rec i kada pokusavas da stav pojacas tvrdnjom da neko sprovodi rivajval hegela na univerzitetu na kojem je predavao djui.kad je rec o holizmu, nije rec ciji je veci. holizam nije ogranicen na tvrdnju da postoji jedna celina, takozvani totalitet. stvarnost je ta koja je, recimo, jedna. nasa tumacenja stvarnosti, ma sta ona bila, mogu biti raznovrsna. utoliko dve nesaglasne teorije mogu podjednako pretendovati da su "istinite". holista ne tvrdi da su obe istinite, niti je striktno holizam vezan za odlucivanje o istinitosti neke od teorija, nego da u okviru jedne od njih (a moze ih biti dve, konacno mnogo, prebrojivo mnogo, kolkogod) znacenje pojedinog iskaza ili stava zavisi od celine. u kontextu savremene filozofije to je reakcija na atomizam i redukcionizam beckog kruga i slicnih skola, dakle nikakav elementarizam nije u pitanju niti je rec o nekim elementarnim stanjima svesti. s druge strane, radikalnost holizma se ne meri prema tome kolika je ta celina ili sta sve u nju ulazi, nego snagom veza izmedju pojedinih iskaza i celine.recimo, imamo holisticku tezu (ht), tezu o neprevodivosti (tn) i tezu o subdeterminiciji (ts). ht i tn mozemo da prihvatimo (i recimo da su ekvivalentne, odnosno da jedna drugu povlaci) a da ne prihvatimo ts (to tvrdi kvajn, premda bi se o tome moglo sporiti). s druge strane ako prihvatimo ts, obavezni smo da prihvatimo neki oblik ht. treba primetiti da ht&ts daju manji znacaj emirijskoj evidenciji, od same ht. fajerabend, ako se dobro secam, prihvata i tezu o subdeterminaciji (rec je o njegovim spisima od desetak godina pre objavljivanje "protiv metode"). jeste da je najvise poznat po tezi o proliferaciji, ali to je argument protiv tradicionalnih metodologija i zapravo stav o tome kako nauka na najbolji nacin moze napredovati ekstrapoliran iz njegovih proucavanja istorije nauke, a ne o semantici.

[konzumer]

Zju koja količina akedmizama na jednom mestu... gotovo da mi je potreban neki dekonstrukcionistički laser-weapon da izvučem smisao iz ovih kabinetskih frazetina.Sorry ppl što ne doprinosim temi, ali sam pročitao uredno. Kraljevi ste !

[Schmeling]

Zju koja količina akedmizama na jednom mestu... gotovo da mi je potreban neki dekonstrukcionistički laser-weapon da izvučem smisao iz ovih kabinetskih frazetina.Sorry ppl što ne doprinosim temi, ali sam pročitao uredno. Kraljevi ste !

Zaista, nije lako sa ovolikim akedmizmima... Ljudi, smanjite malo kolicinu akedmizama...

[Schmeling]

nebitno je da l je britanac il novozelandjanin. moze cak da bude i amerikanac. radi se o proizvoljnoj tvrdnji "poslednjih decenija hegel dozivljava preporod u jednom od najjacih bastiona analiticke filozofije, SAD-u". ni u jednom trenutku nisam naveo da se u SAD niko hegelom ne bavi. radi se o tome da nisi ponudio smiselnu evidenciju da hegelu u poslednjih deset-dvadeset godina nije posvecena znacajno veca paznja nego sto je to bilo 70-ih il 30-ih il u xix veku. (stavise tada je verovatno njegov uticaj bio znacajno veci). o proizvoljnosti je rec i kada pokusavas da stav pojacas tvrdnjom da neko sprovodi rivajval hegela na univerzitetu na kojem je predavao djui.kad je rec o holizmu, nije rec ciji je veci. holizam nije ogranicen na tvrdnju da postoji jedna celina, takozvani totalitet. stvarnost je ta koja je, recimo, jedna. nasa tumacenja stvarnosti, ma sta ona bila, mogu biti raznovrsna. utoliko dve nesaglasne teorije mogu podjednako pretendovati da su "istinite". holista ne tvrdi da su obe istinite, niti je striktno holizam vezan za odlucivanje o istinitosti neke od teorija, nego da u okviru jedne od njih (a moze ih biti dve, konacno mnogo, prebrojivo mnogo, kolkogod) znacenje pojedinog iskaza ili stava zavisi od celine. u kontextu savremene filozofije to je reakcija na atomizam i redukcionizam beckog kruga i slicnih skola, dakle nikakav elementarizam nije u pitanju niti je rec o nekim elementarnim stanjima svesti. s druge strane, radikalnost holizma se ne meri prema tome kolika je ta celina ili sta sve u nju ulazi, nego snagom veza izmedju pojedinih iskaza i celine.recimo, imamo holisticku tezu (ht), tezu o neprevodivosti (tn) i tezu o subdeterminiciji (ts). ht i tn mozemo da prihvatimo (i recimo da su ekvivalentne, odnosno da jedna drugu povlaci) a da ne prihvatimo ts (to tvrdi kvajn, premda bi se o tome moglo sporiti). s druge strane ako prihvatimo ts, obavezni smo da prihvatimo neki oblik ht. treba primetiti da ht&ts daju manji znacaj emirijskoj evidenciji, od same ht. fajerabend, ako se dobro secam, prihvata i tezu o subdeterminaciji (rec je o njegovim spisima od desetak godina pre objavljivanje "protiv metode"). jeste da je najvise poznat po tezi o proliferaciji, ali to je argument protiv tradicionalnih metodologija i zapravo stav o tome kako nauka na najbolji nacin moze napredovati ekstrapoliran iz njegovih proucavanja istorije nauke, a ne o semantici.

Ja ne znam kakve veze ima "dozivljava li Hegel preporod bilo gde" sa "Hegelova filozofija je takva i takva".

[BraveMargot]

glupo mi je da otvaram novi topik, pa sam resila da se nakalemim ovde, ako bude dovoljno postova u odgovor moze da se splituje u topik o filozofiji nauke.elem, a li se neko seca modela naucnog razvoja u kome se nauke vrte izmedju teze i antiteze kao u nekoj vrsti uspinjuce sinusoide? s tim modelom sam dosla u susret davno, na prvoj godini studija - cini mi se da je to bio kolakovski ili neki slican, progresivni marksisticki filozof nauke. jako mi se svidelo kako je u tom modelu dijalektika ugradjena u sistem naucnih revolucija, posebno sto je vidjenje nauke koja se vrti izmedju odredjenih perspektiva usput prikupljajuci hrpe podataka i doterujuci svoje modele donekle pesimisticno i lepo odgovara savremenim okolnostima u brojim naukama, u kojima je vreme velikih revolucija proslo. zanimljivo mi je i jer se uspinjucom sinusoidom jasno predstavlja kontinuitet ideja i njihova korespondentnost.ako se neko seca modela, bilo bi mi drago da napise ovde jos nesto o tome i bila bih zahvalna da dobijem neku referencu da mogu dalje da o tome citam.

Edited July 17, 2011 by BraveMargot

[Otto Katz]

elem, a li se neko seca modela naucnog razvoja u kome se nauke vrte izmedju teze i antiteze kao u nekoj vrsti uspinjuce sinusoide?

Da ne mislis na Imreta Lakatosa? Nisam siguran koliko odgovara opisu, ali mi pada na pamet. Sadrzi momenat heuristickog rasta znanja u okviru progresivnog procesa koji se sastoji od 2 faze, formulacije objasnjenja i pobijanja, sto bi mozda moglo odgovarati tom teza-antiteza modelu. A ulogu sinteze bi valjda igrala poboljsana formulacija objasnjenja, iskovana nakon negativnog iskustva, tj. empirijskog pobijanja.

[BraveMargot]

hvala na odgovoru, KL!mislim da nije Lakatos, posto je kolega s kojim treba zajedno da drzim predmet njega citao, ali mu nije zvucalo isto, mada ima nekih dodirnih tacaka, kao sto si i ti lepo primetio. mozda je to taj neki marksista izveo svoj model kombinovanjem dijalektike i Lakatosa? poslala sam imejl mom burazeru od tetke koji je zavrsio filozofiju, pa cekam da mi odgovori kad se vrati s mora. prepricacu odgovor i ovde, za one koji se interesuju.

[angern]

Današnji svet je "hegelovski delirijum".