Dijalektika

[BraveMargot]

a i hegelu zajedno s njimane razumem a voleo bihzasto je hegel konacni izdanak filozofske misli u prednaucnom nemetodoloskom periodu? mislim, osim sto je po njegovom misljenju u njegovom apsolutnom duhu sve prevladano, sintetizovano i sta jos sve ne, sta je to sto ga postavlja kao poslednjeg u nekom nizu? a opet koji bi to bio period prednaucni i metodoloski. ako je rec o npr analitickoj filozofiji ili onome sto rajhenbah naziva naucnom filozofijom, bilo je toga i pre hegela makar u nekom vidu, negde eksplicitno, negde po nameramaje l njegova dijalektika dovela do toga da se ponovo uspostavi materijalni identitet ili je njegova dijalektika podivljala metafizika koja nicemu ne vodi?

moracu se konsultovati sa strucnim licima, jer kao sertifikovani doktor marksizma iz ddra razumem se iskljucivo u dijalekticki materijalizam i naucni socijalizam, sve ostalo za mene predstavlja idealisticko-burzujski relikt sto siri bazd s djubrista istorije.

[Mp40]

zar na ovoj temi da se zaljubim? Oh...

[polemos]

@ockhamKada predstavnici dijamata kazu "naucno" oni misle iskljucivo na marksisticke kriterijume naucnosti, jerbo drugi su burzoasko-dekadentni i jos stosta.A Hegelov apsolutni duh bi trebalo da u svom pojmu obuhvati materiju kao "aufgehoben" momenat, odnosno hoce da kaze da "materijalni identitet" nije nista drugo do ono sto smo koncipirali kao materijalni identitet, te da je i on, jelte, samo proizvod duha. Takodje, ne bik se slozio da je dijalektika samo privezxak njegovom apsolutnom duhu, jer je apsolutni duh identican sopstvenom razvoju, koji je dijalektican. Or something.

[ockham]

moracu se konsultovati sa strucnim licima, jer kao sertifikovani doktor marksizma iz ddra razumem se iskljucivo u dijalekticki materijalizam i naucni socijalizam, sve ostalo za mene predstavlja idealisticko-burzujski relikt sto siri bazd s djubrista istorije.

:( ipak je cak i za dijalekticki humor potreban 1 prodoran spekulativan duh

[polemos]

:( ipak je cak i za dijalekticki humor potreban 1 prodoran spekulativan duh

Hm, za dijalekticko bilosta tesko da bi bilo dovoljno ista manje od 3: prodoran, antiprodoran i aufhebung ta dva.

[BraveMargot]

:( ipak je cak i za dijalekticki humor potreban 1 prodoran spekulativan duh

Drugaciji odgovor nisam ni ocekivala od 1 intelektualca prodorno-spekulativnog duha. :( Kod Hegela ne primecujem posledice podivljale metafizike, vec pre jednog metafizickog divljanja, u kojoj poludeli bogomdani racio samozaljubljeno vristi o tome da nista ne postoji van njega samoga, sto bi istorijski gledano moglo biti rezultat kvazi-monisticke skucenosti tako karakteristicne za nemacki nacin razmisljanja. Moj komentar o tome da Hegelovo delo predstavlja konacni oblik idealistickog tumacenja sveta zasniva se najpre na sistematicnosti, konzistentnosti i opsegu njegovog rada - filizofi koji su sledili nuzno su se nadovezivali na odredjene hegelijanske aspekte, u pokusaju da ih potvrde ili poniste, a mnogi kasniji idealisti su sirili pojmovni opseg svog rada na ustrb konzistentnosti, redefinisuci neke njegove koncepte ili uvodeci sopstvene principe. Materijalisticki pristup Fojerbaha a kasnije Marksa logicna je posledica Hegelovog opusa, opterecenog principom racija koji je doveden do jednog krajnjeg i neljudskog stupnja; materijalisti su imali najvise prostora da razviju adekvatnu kritiku i ponude jedan konkretan, human a istovremeno dijalekticki pristup stvarnosti.

[ockham]

Drugaciji odgovor nisam ni ocekivala od 1 intelektualca prodorno-spekulativnog duha. :(

vidis sta ti je dijalektika i njeno nerazumevanje. upravo tvrdih da meni nedostaje prodoran spekulativan duh, pa da stoga ni ne razaznajem kada se neko zajebava s dijalektikom i apsolutnim duhom a kada je neko smrtno ozbiljan kako bi uostalom trebalo da dolikuje duhu koji sebe otkriva kao najvisu istinu. zato i pitah sto pitah, jer mi ne bejase jasno da li je hegel okoncao metafizicko divljanje ili je on poslednji stadijum istoga. meni deluje kao najneobuzdaniji isprazni verbalizam, ali, opet, ja nemam tog spekulativnog duha.e, sad da li je njegova filozofija ishod nekakvog nemackog nacina misljenja ja ne bih rekao (buduci da ne verujem u istoricisticka objasnjenja), premda verujem da njegovi naslednici, kao i kriticari proistekli iz tog hegelijanskog nacina misljenja misle i tvrde da jeste.ono sto ja primecujem jeste da se samozaljubljenost isprecila jasnijoj formulaciji mnogo zanimljivijih teza od one da je cela istorija put apsolutnog duha do sebe samog. dijalektika je valjda tu samo orudje koje bi omogucilo to putesestvije i zapravo sredstvo koje sprecava svaku kritiku. prihvatiti hegelijanstvo, tako kazu, moze se prihvatiti samo prihvatajuci taj nacin misljenja (potpuno suprotan zdravom razumu). govoriti o logickim posledicama hegelove filozofije je nesvrsishodno dok se ne odredi sta bi bila logicka posledica. oba krila hegelovskog nasledja i oni starohegelovci i oni mladohegelovci valjda tvrde da su logicni naslednici njegove filozifije, a oni su pak medjusobno potpuno oprecni. to logicke posledice ne trpe, osim ukoliko taj sled nije nesto inherentno dijalektici, a ne ono sto se inace smatra relacijom sleda ili povlacenja.posmatrano zdravorazumski, ako je materijalisticki pristup marksa i ostalih logicna posledica hegelovog opusa, onda su i njegovi i stavovi i tumacenja ukljuceni u onaj opus. prosto, ako je heglov opus doveo do nekog neljudskog stadijuma, nista sto je njegova posledica ne moze da ono neljudstvo preobrazi u humanost.

[BraveMargot]

po sredi je obostrano nerazumevanje, jer meni se ucinilo da si posveceni hegelijanac, pa sam te provocirala marksizmom, a onda sam zakljucila da me kritikujes sto se neukusno sprdam sa svetinjom apsolutnog duha.S vecinom onoga sto kazes se slazem, mada ne priznajem da je marksizam u osnovi nehuman. Rani marksizam je bio humanisticki jer je kao osnovu uzeo ljudsko bice i njegovu prirodu, te njihovu interakciju s drustvenim i ekonomskim principima. U podivljalim formama marksizma taj deo o unapredljenju coveka a ne drustva izgubio se, moguce je da se to desilo pod uticajem hegelijansko-objediniteljskog principa da se sve sazme pod kisobran drustveno-istorijskog. Ja najradije citam Sopenhauera i smatram ga najhumanijim od svih filozofa, a posto se ne bavim profesionalno filozofijom posebna prednost je sto koristi relativno normalan jezik, ne mistifikuje i ne izmislja nove pojmove. Ipak, Sopenhauerov nedostatak je sto nije imao jasno definisan pristup suceljavanja suprotnosti, pa zato cesto deluje samom sebi kontradiktoran. Tu lezi i najveca prednost dijalektike - kao metodoloski princip, ona prisiljava ne na rigidnost misljenja, vec na diskurzivnu rigidnost i shodno tome donosi konzistentnost.

[ockham]

mislim da gresis povodom konzistentnosti i protivrecnosti. moguce je da sam u zabludi, ali pristalice dijalektickog nacina misljenja upravo insisitiraju na tom prevazilazenju suprotnosti kroz sinteze, antiteze i sl, a to je zapravo samo nacin da se preskoci da l empirijsko, da l naucno, da l logicko, sve u svemu neko zdravorazumsko objasnjenje. npr. marksisti (ortodoksni, izvitopereni ili kakvi vec) cesto govore o drustvenim protivrecnostima, sto je zapravo zadrzavanje hegelijanskog nacina argumentacije. protivrecnosti ne postoje. svet u kojem postoje protivrecni stavovi nije moguc. sasvim je moguce da se ne govori o istom znacenju "protivrecnosti", ali osim nekog logickog smisla kontradikcije, svaki drugi govor o "protivrecnostima" je mistifikovanje i, rekao bih, "neobuzdano metafizicko divljanje". upravo je slabost dijalektike sto iz nazovi protivrecnosti izvlaci zakljucke da se one nekako prevladavaju, a cesto se zanemaruje razlika izmedju normativnih i cinjenickih stavova. nesto drugi je zanimljivije - humanost marksove teorije. sad, nije da mi humanost nesto znaci, stavise ona samo opterecuje i mistifikuje, ali po nekim mojim intuicijama tesko da je marksizam humanisticki.bez obzira na motive i ishode, meni je tesko da razumem odrednicu "humanisticki" za teoriju koja kao pokretacku silu uzima istorijsku neminovnost, a i pored teleoloskog obrazlozenja da vodi emancipaciji covecanstva. ja o marksizmu zaista malo znam, ali meni deluje da tamo gde je ljudsko bice svedeno na pripadnost klasi sa svrhom da u klasnoj borbi doprinese oslobadjanju proleterijata ili cega vec, ne moze biti reci o interesima i zeljama konkretnog pojedinca.

[polemos]

Prvo, što se tiče protivrečnosti, dijalektika insistira da je razum taj koji ostaje paralisan protivrečnostima, dok je dijalektika stvar uma. Npr. ako se zapitamo da li kružnica pripada krugu ili ne-krugu, razum neće biti u stanju da reši tu "aporiju" jer pretpostavlja da krug može postojati bez ne-kruga i obratno, dok um shvata da tek njihova "sinteza" omogućava prisustvo svakog od njih posebno, tj. da kružnica može pripadati jedino sintezi kruga i ne-kruga. Problem kod spekulativne dijalektike (na čijoj razlici sam uzalud insistirao na prethodnoj strani) je što je ona lako dostupna subjektima kao što su Bog, Apsolutni duh and the like, dok čovek/pojedinac mora da se zadovolji skromnijom večerom.Iako Hegela ne volim preterano (Kjerkegor je moj main flame), ne mislim da je on primer metafizičkog divljanja, bar ne više nego mnogi drugi (Spinoza, Berkli, take your pick). Čak Kjerkegor tvrdi za Hegela da bi bio najveći mislilac svih vremena da je na kraju svog opusa stavio fusnotu u kojoj bi pisalo da njegovo delo predstavlja samo jedan eksperiment, i da funkcioniše tek u okviru jedne hipoteze (možda bi Hegel to i stavio da ga nije pokosila kolera, šta ga znaš). Hegel predstavlja dovršetak jedne tendencije u filozofiji koja postoji odaaaavno, još od Parmenida i Heraklita, preko Platona, Aristotela, pa i pomenutog Berklija i Spinoze i predstavlja najartikulisaniji izraz te tendencije. Problem kod Hegela, njegov hybris je u tome što je smatrao da ta tendencija jeste sama filozofija, jedini način da se filozofira (drugim rečima, Hegelov problem je u tome što je ideolog, kao i Marks). I ako pogledate najznačajnije kritičare "hegelijanizma" u XIX veku, Ničea i Kjerkegora (jer Marks nolens-volens jeste hegelijanac, za razliku od ove dvojice), videćete da imaju ambivalentan odnos prema samom izrazu "filozofija" - zato što s jedne strane ne žele da se identifikuju sa jednom aktivnošću koja je u to vreme imala kao svoj jedini oblik hegelijanizam, a s druge strane zato što "osećaju" da se filozofija na to ne može svesti. Iako i jedan i drugi nisu pretendovali da budu filozofi, filozofija ih je asimilovala, i sama nezadovoljna određenjem koje joj je dato.što se tiče humanosti, Kjerkegor je tu way ahead, i ispred šopenhauera i ispred Marksa, jer mu ni u jednom trenutku ne pada na pamet da kad kaže "čovek" time označi ljudsku vrstu, previše je to totalitaristički za njega, a po čaršiji se priča da totalitarne stvari nisu baš mnogo humanistične.

[mioba]

[ockham]

Prvo, što se tiče protivrečnosti, dijalektika insistira da je razum taj koji ostaje paralisan protivrečnostima, dok je dijalektika stvar uma. Npr. ako se zapitamo da li kružnica pripada krugu ili ne-krugu, razum neće biti u stanju da reši tu "aporiju" jer pretpostavlja da krug može postojati bez ne-kruga i obratno, dok um shvata da tek njihova "sinteza" omogućava prisustvo svakog od njih posebno, tj. da kružnica može pripadati jedino sintezi kruga i ne-kruga. Problem kod spekulativne dijalektike (na čijoj razlici sam uzalud insistirao na prethodnoj strani) je što je ona lako dostupna subjektima kao što su Bog, Apsolutni duh and the like, dok čovek/pojedinac mora da se zadovolji skromnijom večerom.

znam da dijalekticari insitiraju na tome da je razum taj koji je zarobljen protivrecnostima, a da ovi snagom svog uma to nesto kao prevazilaze, sintetizuju, antisintetizuju i sl. al to je prazna prica, kao sto se moze videti iz ovog primera sa kruznicama i krugom. ja ne vidim nikakvu protivrecnost, a kad je rec o krugovima i sl pitacu valjda matematicare sta misle o tome a ne spekulativne dijalekticare. uostalom da tu postoji protivrecnost, onda bi cela geometrija bila nekonzistentna. dakle, ako je trebalo nesto objasniti primerom sa krugom i ne-krugom, dzaba jos je manje jasno kakav je odnos kruga, ne-kruga i kruznice. a i potpuno je nejasno sta bi trebalo da znaci "omogucava prisustvo svakog od njih ponaosob"

Problem kod spekulativne dijalektike (na čijoj razlici sam uzalud insistirao na prethodnoj strani) je što je ona lako dostupna subjektima kao što su Bog, Apsolutni duh and the like, dok čovek/pojedinac mora da se zadovolji skromnijom večerom

problem spekulativne dijalektike, ako je tako kako ti kazes, ponajmanje je u tome sto je dostupna samo subjektima poput boga i slicnim. ako jhe samo njima dostupna, a njima po definiciji nije potrebno orudje saznanja, onda je ona potpuno redundantna. njima ne koristi, nama ne koristi. cemu to?

Hegel predstavlja dovršetak jedne tendencije u filozofiji koja postoji odaaaavno, još od Parmenida i Heraklita, preko Platona, Aristotela, pa i pomenutog Berklija i Spinoze i predstavlja najartikulisaniji izraz te tendencije.

upravo je to ono pogresno a sto je hegel proturio - da on prestavlja zavrsetak razvoja istorije filozofije koja je prevladala sve sporove i "protivrecnosti" dotadasnjeg istorijskog toka. svi spomenuti su postovali postojece obrasce misljenja (naravno izostavljajuch razumno platona i aristotela). hegel predstavlja onu fihteom zapocetu tiraniju nad zdravim razumom. metafizika je neodvojivi deo filozofije i sama po sebi nije sporna. sporna je kada pocne dijalekticko mistifikovanje i nerazumno muljanje. sto opet ne znaci da je hegelova filozofija potpuno beskorisna.

što se tiče humanosti, Kjerkegor je tu way ahead, i ispred šopenhauera i ispred Marksa, jer mu ni u jednom trenutku ne pada na pamet da kad kaže "čovek" time označi ljudsku vrstu, previše je to totalitaristički za njega, a po čaršiji se priča da totalitarne stvari nisu baš mnogo humanistične.

humanost je tu potpuno nebitna, niti mislim da je nesto smisleno razabirati po humanosti i nehumanosti. al sazem se, svaka totalitarna misao je po definiciji nehumana

[polemos]

al to je prazna prica, kao sto se moze videti iz ovog primera sa kruznicama i krugom. ja ne vidim nikakvu protivrecnost, a kad je rec o krugovima i sl pitacu valjda matematicare sta misle o tome a ne spekulativne dijalekticare. uostalom da tu postoji protivrecnost, onda bi cela geometrija bila nekonzistentna. dakle, ako je trebalo nesto objasniti primerom sa krugom i ne-krugom, dzaba jos je manje jasno kakav je odnos kruga, ne-kruga i kruznice. a i potpuno je nejasno sta bi trebalo da znaci "omogucava prisustvo svakog od njih ponaosob"

OK, probaću da razjasnim. Ako na pitanje "da li kružnica pripada krugu ili ne-krugu" odgovorimo sa "pripada krugu", onda možemo to da proverimo jednostavnim misaonim eksperimentom: ako kružnica pripada krugu, pripadaće mu i kada nema ne-kruga, jel da? E, ali ako nema ne-kruga onda neće biti ni granice između kruga i ne-kruga, and that would be baš ta kružnica. A krug bez kružnice je ništa, tj. nema ga (jasno, isto važi i ako odgovorimo da kružnica pripada ne-krugu). Drugim rečima, krug po sebi (odnosno, krug bez ne-kruga) ne može da postoji (to je i značenje čuvene Hegelove krilatice "Biće je ništa"). Ono što i jednom i drugom omogućava da postoji je njihov "dodir", odnosno jedan horizont u kojem postoje i jedan i drugi - e, to je sinteza koja "omogucava prisustvo svakog od njih ponaosob".E sad, to ne znači da mi ne možemo u teorijske svrhe apstrahovati krug iz tog "jedinstva" sa ne-krugom radi analize (e, to rade matematičari i u tom smislu imaš moj i Hegelov blagoslov da se njima obratiš), to samo znači da ne treba da se ponašamo kao da taj krug zaista može kao takav da postoji po sebi. Hegel je holista, i sa tim nema nikakvog problema, taj pristup zauzimaju mnoge naučne teorije danas - uzmimo samo Gestalt-psihologiju (primer sa krugom se nimalo ne razlikuje od pitanja "da li vidite pehar ili dva lica u profilu"). Problem je u radikalnosti njegovog holizma, što nas dovodi do odgovora na tvoj drugi komentar.

problem spekulativne dijalektike, ako je tako kako ti kazes, ponajmanje je u tome sto je dostupna samo subjektima poput boga i slicnim. ako jhe samo njima dostupna, a njima po definiciji nije potrebno orudje saznanja, onda je ona potpuno redundantna. njima ne koristi, nama ne koristi. cemu to?

Pa ako za subjekta svekolikog svetskopovesnog događanja uzmeš Weltgeist, a ne čoveka poput mene i tebe, onda tvoje pitanje nema mnogo smisla. Naravno da je spekulativna dijalektika potrebna Svetskom duhu, ona je njegovo oruđe samosaznanja. Druga je stvar što je Hegel verovao da pojedinac (naročito ako se taj pojedinac zove Hegel) može umom "dosegnuti" sve ono što i Apsolutni duh može. Ako se taj zahtev ublaži, može se sasvim lepo živeti s hegelovom filozofijom.

hegel predstavlja onu fihteom zapocetu tiraniju nad zdravim razumom. metafizika je neodvojivi deo filozofije i sama po sebi nije sporna. sporna je kada pocne dijalekticko mistifikovanje i nerazumno muljanje. sto opet ne znaci da je hegelova filozofija potpuno beskorisna.

Daleko od toga da je beskorisna, samo ne zna gde su joj granice, that's all.A što se tiče zdravog razuma, ja bih rekao da ni on nije potpuno beskorisan, ali mi se sve čini da bismo se mi dopisivali dimnim signalima da je on ostao glavni baja. Na kraju krajeva, zamisli kako je izgledao "zdravom razumu" lik koji je rekao "ej, a možda ova buđ može da bude i penicilin".Okame, nisi valjda jedan od onih koji misli da filozofija može da funkcioniše "samo u teoriji", ali da je život nešto sasvim drugo?

[ockham]

OK, probaću da razjasnim. Ako na pitanje "da li kružnica pripada krugu ili ne-krugu" odgovorimo sa "pripada krugu", onda možemo to da proverimo jednostavnim misaonim eksperimentom: ako kružnica pripada krugu, pripadaće mu i kada nema ne-kruga, jel da? E, ali ako nema ne-kruga onda neće biti ni granice između kruga i ne-kruga, and that would be baš ta kružnica. A krug bez kružnice je ništa, tj. nema ga (jasno, isto važi i ako odgovorimo da kružnica pripada ne-krugu). Drugim rečima, krug po sebi (odnosno, krug bez ne-kruga) ne može da postoji.

ok, postavi sebi pitanje: jesam li pametniji posle ove "spekulacije" s krugovima, nekrugovima itd. veca je saznajna vrednost obicnog disjunktivnog silogizma za koji kazu i da psi znaju za njega.drugo, u ovakvim "spekulacijama" lezi razlog zasto se ozbiljni ljudi podsmevaju filozofiji.trece. uopste nemam ideju sta je poenta. sta je ne-krug? je l to bilo sta sto nije krug? ostatak prostora u odnosu na neki odredjeni krug, kvadrat, covek, kostunica... krug je geometrijski lik, nesto sto lezi na nekoj povrsini, kruznica je linija koja omedjava tu povrs. besmisleno je govoriti o krugu koji se ne nalazi na nekoj povrsi, a ovo

Ono što i jednom i drugom omogućava da postoji je njihov "dodir", odnosno jedan horizont u kojem postoje i jedan i drugi - e, to je sinteza koja "omogucava prisustvo svakog od njih ponaosob".

predstavlja primer hegelovskog zamajavanja. niko uopste ne tvrdi, niti verujem da je ikome to palo na pamet, da je moguce da postoji krug koji nije omedjen kruznicom, niti da postoji krug koji ne lezi na nekoj povrsi. tako da ovakvu argumentaciju mogu da shvatim samo kao zajebavanje na hegelov racun.

Hegel je holista, i sa tim nema nikakvog problema, taj pristup zauzimaju mnoge naučne teorije danas - uzmimo samo Gestalt-psihologiju (primer sa krugom se nimalo ne razlikuje od pitanja "da li vidite pehar ili dva lica u profilu"). Problem je u radikalnosti njegovog holizma, što nas dovodi do odgovora na tvoj drugi komentar.

upravo kada sam negde gore rekao da nije cela hegelova filozofija besmislena, mislio sam izmedju ostalog na holizam. s tim sto je holizam mnogo fundamentalnija teza od gestalt psihologije. ali hegelov holizam uopste nije radikalan - ima mnogo radikalnijih oblika holizma od hegelovog, i negde mi je privlacna ta teza, premda vise nisam siguran da je radikalni holizam odrziva teorija. problem sa hegelovim holizmom jeste sto nije razlucen od besmislica dijalektike, apsolutnog duha, itd. da je bio umereniji, filozofi koji se bave naukom verovatno bi umesto o dijemovoj tezi govorili o hegelovoj tezi.

A što se tiče zdravog razuma, ja bih rekao da ni on nije potpuno beskorisan, ali mi se sve čini da bismo se mi dopisivali dimnim signalima da je on ostao glavni baja. Na kraju krajeva, zamisli kako je izgledao "zdravom razumu" lik koji je rekao "ej, a možda ova buđ može da bude i penicilin".

potcenjujes zdrav razum - naucno saznanje je uglavnom izgradjeno na zdravom razum i obicnoj logici, toliko prezrenima u hegelijanskim zamislima. a pravo da ti kazem nisam siguran kolika je korist od filozofije. od dijalektickih spekulacija sasvim izvesno, osim nekakve zabave za dokone, nema nikakve korist. ima vise stete - zamisli koliko bi suma bilo sacuvano. Edited October 16, 2007 by ockham

[polemos]

ok, postavi sebi pitanje: jesam li pametniji posle ove "spekulacije" s krugovima, nekrugovima itd.

Nisam siguran da sasvim razumem šta znači "pametniji". Ako misliš da li sam posle toga sposobniji da izađem na ulicu i izradim nekog lika za 100 evra, nisam. Ali imam jednu drugu sposobnost koju Srbi manje cene. No, o tome kasnije.

veca je saznajna vrednost obicnog disjunktivnog silogizma za koji kazu i da psi znaju za njega.

Sasvim je moguće da i psi znaju za njega, taman je na njihovom nivou. Ali primati koji su otišli malo dalje od toga znaju da dijalektika, ili "spekulacija" ne pretenduje na tu vrstu saznanja. Pošto vidim da si se zaglavio na ovom primeru (što ti reče

uopste nemam ideju sta je poenta.

), pomoći ću ti sa nekim nama bližim, da ne kažem "konkretnijim" primerom. Kažeš, dakle

niko uopste ne tvrdi, niti verujem da je ikome to palo na pamet, da je moguce da postoji krug koji nije omedjen kruznicom, niti da postoji krug koji ne lezi na nekoj povrsi.

Ako stvar uopštimo (jer samo mala deca ostaju fascinirana primerima), tvoja teza bi glasila "niko uopste ne tvrdi, niti verujem da je ikome to palo na pamet, da je moguce da postoji stvar izvan njenog konteksta". Ne znam da li se sećaš radikalske teze o nacionalnom ujedinjenju koja je bila in 90-ih? Da te podsetim, govorili su radikali kako su svi evropski narodi imali svoje ratove za nacionalno ujedinjenje, i da nije fer da sad to nama ne dopuštaju. I tu se Srbi podigoše i krenuše da viču "jeste, tako je, to je nepravda", te se latiše oružja i krenuše da se ujedinjuju. E sad, ako se setimo da su ratovi za ujedinjenje završeni pre sto i kusur godina (Nemačka i Italija bejahu poslednji u tom procesu, ako se dobro sećam nastave iz Istorije), jasno nam je da se ovde radi o razlici u kontekstu (jer značenje izvire iz konteksta, ili se možda i sa tim ne slažeš?). Ono što je nekada bilo dopušteno, sada više nije. Bilo nam je dopušteno da piškimo u gaće kad smo bili mali, sad nam se to ne prašta tako lako. Ali, kao što vidiš, mnogi Srbi su itekako pomislili da nacionalno ujedinjenje ima svoju vrednost "po sebi", odnosno izvan konteksta (a to bi bila analogija onom pomišljanju da može da postoji krug bez ne-kruga. I da, ne-krug je ona oblast koja nije krug, nije tako teško za shvatanje, zar ne?). Ta "spekulacija" o kojoj govoriš je baš ono što fali Srbima da izađu iz pretpolitičkog, i da se manu više disjunktivnih silogizama i sličnih detinjarija. Long story short: Osobine jedne stvari u svetu nisu osobine te stvari "po sebi". To nije nikakav sadržinski novum (Hegel ne pretenduje na otkriće tople vode, budi siguran), već jednostavno pritisak da se to stalno ima na umu, inače odosmo svi u tandariju.

drugo, u ovakvim "spekulacijama" lezi razlog zasto se ozbiljni ljudi podsmevaju filozofiji.

"Ozbiljni ljudi" su se smejali i Tesli, pa šta? Jel' to treba da bude argument?

ima mnogo radikalnijih oblika holizma od hegelovog, i negde mi je privlacna ta teza, premda vise nisam siguran da je radikalni holizam odrziva teorija. problem sa hegelovim holizmom jeste sto nije razlucen od besmislica dijalektike, apsolutnog duha, itd. da je bio umereniji, filozofi koji se bave naukom verovatno bi umesto o dijemovoj tezi govorili o hegelovoj tezi.

Nažalost, ljudi koji se bave filozofijom nauke uglavnom Hegela nisu ni čitali. Sa svojim profesorom Filozofije nauke sam pričao o Hegelovim tezama, i mogu ti reći da one uopšte nisu neprihvatljive za njega, samo je potrebno da se drugačije formulišu (jer ga u originalnoj formi oupšte ne zanimaju, zvuče previše "metafizički"). Dijalektika uopšte nije besmislica, ono na čemu ona najviše insistira je ono što marksisti nazivaju zahtevom za objektivnošću i sveobuhvatnošću u istraživanju. To što Hegel kaže da osnova sveta nije materija nego ideja ne znači da se ne možemo baviti naukama onako kako se bavimo - samo je radikalnija u kritici empirističko-naturalisitčke pretpostavke koja je danas dominantna.I voleo bih da znam koji je to holizam radikalniji od Hegelovog.

potcenjujes zdrav razum - naucno saznanje je uglavnom izgradjeno na zdravom razum i obicnoj logici, toliko prezrenima u hegelijanskim zamislima. a pravo da ti kazem nisam siguran kolika je korist od filozofije. od dijalektickih spekulacija sasvim izvesno, osim nekakve zabave za dokone, nema nikakve korist. ima vise stete - zamisli koliko bi suma bilo sacuvano.

Dragi moj Okame, zar ovde nisi protivrečan? Nije samo nauka izgrađena na zdravom razumu, već i industrija, zar ne? Ista ona industrija koja je najzaslužnija i za seču šuma i za uništavanje ozonskog omotača i za mnoge slične nestašluke. Ne bih rekao da potcenjujem zdrav razum - sasvim sam siguran da on ima moć da uništi čovečanstvo, i da mu prilično dobro ide u tom poduhvatu. A što se tiče dijalektičkih spekulacija, uz njihovu pomoć čovek bar može da izbegne da posmatra sebe kao čoveka "po sebi" koji može sasvim lepo da živi bez ove, ili bilo koje druge planete.