kurs dinara

[headhunter]

što se tiče kreditiranja firmi, tu je situacija malo drugačija.

:o samo mi nemoj pričati o kreditiranju firmi /podsmeh ne tebi/

[Daytrader]

... doznake nasih ljudi iz inostranstva su 3 milijarde evra godisnje - oko 15% BNP-a - ne samo da povecana ponuda samo na osnovu ovog izvora deviza obara cenu evra, vec i podstice inflaciju jer se novac koristi za potrosnju a na kao investicija u proizvodnju

3B E god stigne tako? Ja mislio manje. E, imam ideju, ajd svi koji salju E ovamo da prestanu to da rade, pa da nagruvamo kurs na120 . Unite unite Euro-pe. Da i mi malo uticemo rezervama. Generalni direktor Sektora za poslove monetarnog sistema i politike Narodne banke Srbije - "Osnovni uzrok izraženih apresijacijskih pritisaka je povećana ponuda deviza u odnosu na tražnju i to usled dodatnih priliva kapitala iz inostranstva, uključujući i priliv kapitala po osnovu procesa dokapitalizacija pojedinih banaka?, rekao je Pješčić. General sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić - "Jedan od ključnih razloga za jačanje dinara je to što pojedine banke obavljaju dokapitalizaciju sredstvima iz inostranstva ili se zadužuju u inostranstvu zbog potreba tekućeg poslovanja, i povećava se ponuda deviza na domaćem tržištu"...i sl. Pojma nemam, ispada da dovlace E, banke...Bar to ovi gen.sekretari vicu. Ma energenti, metali, zitarice, soja i sl, rastu na svetskom nivou, i to drasticno. To je inflatorno. Dalo se ocekivati...Peace. Edited October 16, 2007 by Daytrader

[Mr.Smith]

3B E god stigne tako? Ja mislio manje. E, imam ideju, ajd svi koji salju E ovamo da prestanu to da rade, pa da nagruvamo kurs na120 . Unite unite Euro-pe. Da i mi malo uticemo rezervama. Generalni direktor Sektora za poslove monetarnog sistema i politike Narodne banke Srbije - "Osnovni uzrok izraženih apresijacijskih pritisaka je povećana ponuda deviza u odnosu na tražnju i to usled dodatnih priliva kapitala iz inostranstva, uključujući i priliv kapitala po osnovu procesa dokapitalizacija pojedinih banaka?, rekao je Pješčić. General sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić - "Jedan od ključnih razloga za jačanje dinara je to što pojedine banke obavljaju dokapitalizaciju sredstvima iz inostranstva ili se zadužuju u inostranstvu zbog potreba tekućeg poslovanja, i povećava se ponuda deviza na domaćem tržištu"...i sl. Pojma nemam, ispada da dovlace E, banke...Bar to ovi gen.sekretari vicu. Ma energenti, metali, zitarice, soja i sl, rastu na svetskom nivou, i to drasticno. To je inflatorno. Dalo se ocekivati...Peace.

... u stvari, i jeste nesto manje bilo prosle godine - 2.5 milijardi evra (obracunski kurs 1.2:1), i verovatno ce se blago smanjivati u godinama koje dolaze, izuzev ako se u srbiji ne dosete kako da privuku investicioni kapital (a to je ozbiljna kolicina novca)... izgleda da im je u ovom trenutku najvaznije da samo olaksaju tehniku transfera ... dakle, protivvrednost polovine srpskog izvoza...jelasic, pre par meseci

[bup]

vidim, rasplamsala se diskusija. :)koliko sam shvatio, sve sto je napisano u praksi znaci da ne vredi cekati taj realni kurs od 120 dinara jer niko ne zna kada ce se on desiti, za sada je ovako kako je.da li moze neko prostim recima da objasni na cemu se zasniva ta procena od 120 din, i zasto se on zove realni ako je u realnosti kurs 77? ako ne bi bilo toliko privatizacija firmi i drugih priliva novca, onda bi bio toliko?

[Tresko]

vidim, rasplamsala se diskusija. :)koliko sam shvatio, sve sto je napisano u praksi znaci da ne vredi cekati taj realni kurs od 120 dinara jer niko ne zna kada ce se on desiti, za sada je ovako kako je.da li moze neko prostim recima da objasni na cemu se zasniva ta procena od 120 din, i zasto se on zove realni ako je u realnosti kurs 77? ako ne bi bilo toliko privatizacija firmi i drugih priliva novca, onda bi bio toliko?

Pa 120 dinara i nije realni kurs. To je samo "realni" kurs, koji priželjkuju izvoznici, naviknuti na lagodan život iz vremena Miloševića, kad su mlatili silne pare na kursnim razlikama. Pa sad pritiskaju, vrište i kukaju da opet bude isto.

[žaro]

Mislim da treba to malo sire posmatrati jer IMO skoro sve je vezano za privredu. Kao sto vi kazete strane banke dovlace pare iz inostranstva, ovde ih "iznajmljuju" po bezobrazno visokim kamatama, ali je najveci problem sto najveci deo tih kredita ide ka stanovnistvu a samim tim u potrosnju. Iza svake jake valute (bar je to moje misljenje) stoji jaka privreda, a upravo zbog tih ogromnih kamata preduzeca se tesko odlucuju za neke vece kredite u smislu investicija, pa tako dolazimo u situaciju da je ponuda evra i devizne rezerve ove zemlje formirane ne od izvoza vec od stranih donacija, privatizacije i svega ostalog samo ne od izvoza, sto bi trebalo da bude osnova deviznih rezervi. Ovo je IMO vestacka tvorevina, koja moze da se odrzava na razne nacine ali odredjeno vreme jer kad tad ce priliv eura prestati i onda cemo doci u situaciju dijametralno suprotnu ovoj.Inace samo jos da dodam da ono sto rade banke po srbiji je veliki bezobrazluk, jedan od primera je vezanje kamata za stranu valutu, a po nekim bankarskim pravilima ako se kamata indexira u stranoj valuti, trebala bi da se koristi kamata domicilne zemlje, znaci ako je nemacka banka, onda kamata treba da je jednaka onoj u nemackoj. Da se ne govori kolika je razlika u kamatama....

[Daytrader]

Mislim da treba to malo sire posmatrati jer IMO skoro sve je vezano za privredu. Kao sto vi kazete strane banke dovlace pare iz inostranstva, ovde ih "iznajmljuju" po bezobrazno visokim kamatama, ali je najveci problem sto najveci deo tih kredita ide ka stanovnistvu a samim tim u potrosnju. Iza svake jake valute (bar je to moje misljenje) stoji jaka privreda, a upravo zbog tih ogromnih kamata preduzeca se tesko odlucuju za neke vece kredite u smislu investicija, pa tako dolazimo u situaciju da je ponuda evra i devizne rezerve ove zemlje formirane ne od izvoza vec od stranih donacija, privatizacije i svega ostalog samo ne od izvoza, sto bi trebalo da bude osnova deviznih rezervi. Ovo je IMO vestacka tvorevina, koja moze da se odrzava na razne nacine ali odredjeno vreme jer kad tad ce priliv eura prestati i onda cemo doci u situaciju dijametralno suprotnu ovoj.Inace samo jos da dodam da ono sto rade banke po srbiji je veliki bezobrazluk, jedan od primera je vezanje kamata za stranu valutu, a po nekim bankarskim pravilima ako se kamata indexira u stranoj valuti, trebala bi da se koristi kamata domicilne zemlje, znaci ako je nemacka banka, onda kamata treba da je jednaka onoj u nemackoj. Da se ne govori kolika je razlika u kamatama....

Sve to stoji, ali u Srbiji zeljni svega, potrosnje pogotovo...Taman da otvore "Al Capone's first Prohibition Bank", srljali bi svi popotrosacke kredite za plazma ekrane i sl. Ja znam jednu lujku koja uzela kredit za silikone, sta reci Otplacuje ratu za .... Kreditna ekspanzija, bukvalno. Realan kurs, stvarno je pitanje koliki je? 120din se salim naravno, mislim, kad bilo ko od nas menja Evre, pa prija mu sto veca cifra, logicno. Ovako, uvoznici zaista zaradjuju prilicno. Kojekakve papuce, cija nabavna 1,5$ ili 1E skoro, u radnjama 2800din, tj 35x vise, dakle ima tu prostora za njih dobrano. Na kurs se svakako utice zbog inflacije, ali mnogi to rade. I japanski yen je npr svi kazu 20% podcenjen, pa se to vuce i vuce tako. Jak dinar nije posledica jake privrede, kamo srece da je tako. Peace.

[Teja]

3B E god stigne tako? Ja mislio manje. E, imam ideju, ajd svi koji salju E ovamo da prestanu to da rade, pa da nagruvamo kurs na..

Ja uopste ne razumem te statistike oko love od gastosha- Ko bre uopste salje lovudoznakama? Ej i to 3milijarde godisnje putem doznaka? :D Salju ljudi u kovertama preko komshija, autobusdzija, donose naravno i licno,ali preko banke..Lep pozdrav

[Mr.Smith]

Ja uopste ne razumem te statistike oko love od gastosha- Ko bre uopste salje lovudoznakama? Ej i to 3milijarde godisnje putem doznaka? :D Salju ljudi u kovertama preko komshija, autobusdzija, donose naravno i licno,ali preko banke..Lep pozdrav

... pa naravno, to je samo procena - redovnim kanalima, uključujući i omraženi Vestern junion, stigne između 700 i 900 miliona dolara...neke uplate moraju da idu preko banke, npr. razna privatna potraživanja prema državnim službama (nekom tako odgavora da recimo prima penziju), ostalo tako kao što si navela

[čekmeže]

Prvo pitanje je kome ovakav kurs odgovara. Naravno onima koji uvoze robu (sirovine) za evro. A neki od najmoćnijih ljudi u ovoj zemlji svoje bogatstvo zasnivaju na ovakvim transakcijama. Drugi faktor su dokapitalizacije banaka. Ogroman kapital na ovaj način ulazi u zemlju. Ne samo banke, nego i država i jaki privrednici se zadužuju u inostranstvu.Doznake fizičkih lica su neka konstanta koja ne utiče na dnevno kretanje kursa. Verujem da većina doznaka ide preko banaka, kakvi autobusi i komšije, pa i onaj Cigan što rmba na Zapadu kad dođe ovamo ima plastiku, kakav keš u kovertama. Pa dovede celu familiju do ATMa.NBS više ne interveniše na MTDu-međunabankarsko tržište deviza, tamo su samo poslovne banke. Država će intervenisati samo ako dođe do neke drastične neravnoteže.Kamatne stope kod "normalnih" banaka su vezane za EURIBOR+par procenata (inflacija included). A da budu kamatne stope kao u Alemaniji, taj film nećemo gledati.Evro uvek pada pred Novu godinu. E sad ima i onaj famozni 10. decembar pa ćemo videti. To je u ovom momentu možda i najvažniji faktor, sve zavisi od naše reakcije.

Edited October 22, 2007 by Hartmann

[Kreator]

Evo jednog pomalo "kataklizmičkog" objašnjenja kretanja kursa.Tekst je malo stariji ali je interesantan za pročitati.Moderatorima i svim ostalim članovima se izvinjavam unapred zbog dužine teksta, ali spoiler ne funkcioniše...Branko Dragaš, savetnik pokojnog premijera Zorana Đinćića: Autor Branko Dragaš Monday, 12 March 2007 Svakodnevno me zaustavljaju građani i traže da im objasnim, kao finansijski stručnjak, šta se dešava sa evrom. Nikome nije jasno kako to u propaloj i rasprodatoj privredi evro pada, dok na svim deviznim svetskim berzama jača. Ispada, tako se barem laicima čini, da je srpska privreda sve jača, da spoljnotrgovinski deficit pada, da sve više para imamo od izvoza i da je naša produktivnost veća od produktovnosti u zemljama EU, pa samim tim, kao posledica takvog preporoda u privredi, prirodno je i da dinar revalvira, odnosno da bude sve jači u odnosu na evro. Ali običan mali čovek koji živi od svoje plate zna da je sve to što se u javnosti objavljuje prevara i zna da , kada pogleda u novčanik, sve više novca odlazi u sve kraćem vremenu. Jedino dobro plaćeni eksperti, koji su članovi svih upravnih odbora banaka i monopolizovanih preduzeća, čije revizorske kuće rade reviziju knjiga banaka i tajkunskih kompanija, nemaju interesa da građanima otkriju pravu istini. Plaćeni su, dakle, da ćute. I pljačkanje naše države, a samim tim i poreskih obveznika, od strane banaka preko deviznog kursa u punom je jeku. Otvaram temu o kojoj svi vajni eksperti ćute. Otvaram temu koja je zabranjena u medijima i o kojoj niko ništa ne sme da napiše. O deviznom kursu sam dve decenije puno pisao. Nažalost, uvek se nalazimo na samom početku. Komunistički premijeri nisu ništa znali o tržištu i smatrali su, na sve moje predloge i primedbe o deviznom kursu, da je to gubitak države na nivou statističke greške i da nema mesta nikakvoj panici. Anti Markoviću , najkulturnijem i najvaspitanijem političaru, rekao sam, nakon tri meseca sprovođenja negovog ekonomskog programa, da vezivanje marke i dinara u odnosu 1:7 nije dobro i da se to pokazuje na finansijskom tržištu, jer građani Rumunije ulaze u našu zemlju kupuju marke i iznose ih u Rumuniju. Zašto kupuju marke? Zato što je kurs nerealan i ostvaruju velike zarade na kursnim razlikama, prodajući kurs na crnom tržištu. Nakon nekoliko nedelja, pozvao me je premijer, izvinio se što odmah nije poverovao u moje reči upozorenja i preuzeo je mere za liberalizaciju kursa. Popularni Deda Avram, kako su ga mediji od milošte zvali, nije imao nikakva iskustva iz prakse i preuzeo je program od svog nalogodavca Miloševića i vezao dinar za marku u odnosu 1:1. Nakon programirane hiperinflacije, vezivanje dinara za marku je delovalo lekovito. Ali , nažalost, samo na tren. Uporedio sam to vezivanje na primeru vezivanja Juga 45 starog desetak godina za novi mercedes 600. šta mislite mogu li oni da se takmiče na autoputu? Epilog znate. Na crnom tržištu marka je vremenom i do deset puta bila jača od preforsiranog dinara. Tako je propao i taj biblijski pokušaj da se preko kreditno-monetarne politike reše svi nagomilani problemi u privredi i društvu. Bio je to pogrešan lek za ozdravljenje teško bolesne privrede. Zašto su svi grešili? Objašnjenje je jednostavno. Nisu znali stanje u privredi. Nisu razumeli tržište. Devizni kurs je odnos snaga privreda dve države. U slučaju evra, odnosa privrede EU i Srbije. Jačanje dinara u 2006 godini nije, dakle, proizvod uspeha privrednih reformi u nepokrenutoj srpskoj privredi, nego posledica organizovane špekulacije pod komandom guvernera Jelašiča, koji je sve to radio uz saglasnost ministra finansija Dinkića. Iznosim sve podatke objavljene na sajtu Narodne banke. Zaduženost banaka prema inostranstvu na kraju 2005. godine iznosila je 2,225 milijardi evra, dok se ta zaduženost na kraju 2006 popela na 3,830 milijardi evra. Zaduženost banaka je porasla za neverovatnih 1,605 milijardi evra. Zašto se zadužuju banke? Pogledajmo samo dva podatka za isti vremenski period: dinarski primarni novac, novac koji se štampa i ubacuje u sistem, porastao je za godinu dana za 42,5%., dok su hartije od vrednosti Narodne banke porasle za godinu dana neverovatnih 784%. Kako je moguće da NBS štampa više novca za 42,5% a da kontrolisana inflacija bude 6,6%? Na to pitanje eksperti nemaju odgovor. Dalje, NBS je repo prodajama povećala prodaju blagajničkih zapisa sa 16,829 milijardi dinara na rekordnih 148,827 milijardi dinara. Ako ovu poslednju brojku podelite sa kursom 85,5 dobićete iznos od 1,741 milijardi evra, što znači da je povećanje zaduženosti banaka od 1,605 milijardi evra otišlo u blagajničke zapise. Ostatak je iz bankarskih potencijala. Ako analizirate sve emisije blagajničkih zapisa u 2006 godini, od januarske kupovine 31,31 milijardi dinara po kamati od 20,44%, preko martovske kupovine 39,24 milijarde dinara po najvećoj kamati od 22,26%, pa do decembarske kupovine od 270,52 milijardi dinara po kamati od 15,30%, onda dobijate da su banke u 2006 plasirale novac NBS po prosečnoj kamati od 18,02% i da su, na ime kamata od NBS, zaradile 16,267 milijarde dinara. U međuvremenu, devizni kurs u decembru pada na 79 dinara i kad podelite ukupno ostvarenu kamatu sa tim kursom, jer su banke čekale dalji pad kursa, dobijate čistu godišnju zaradu na kamatama od 206 miliona evra Kako su se banke zadužile 1,605 milijardi evra i to pretvorile u dinare po kursu od 85,5. a posle godinu dana kurs je pao na 79 dinara, to znači da su banke profitirale i na padu kursa; 605 x 85,5 = 137227,5 : 79 = 1.737 - 1.605 = 132 miliona evra. Ako, ipak, zbog realne računice uzmemo prosečan kurs, to znači da su banke na kursnim razlikama zaradile preko 100 miliona evra. Ukupna zarada banaka na blagajničkim zapisima u 2006 godini (kamate + devizni kurs) iznosila je preko 306 miliona evra. Ova državna špekulacija, koju plaćaju poreski obveznici, nije moguća bez učešće guvernera i ministra finansija. Oni su glavne poluge u državi koje omogućavaju špekulaciju u kojoj banke sa stranim kapitalom, koje se zadužuju iz svojih centrala, izvlače iz Srbije neverovatne dobiti. špekulacija počinje medijskom kampanjom guvernera i ministra finansija o njihovim uspesima u stabilizaciji makroekonomskog sistema. Najavljuje se inflacija jednocifrena i nasilno sabija inflacija u 6,6%. Ako je tolika inflacija, zašto NBS plaća kamate na blagajničke zapise i 22,26% ? Zašto ako je inflacija jednocifrena? Ta kampanja je, zapravo, signal stranim bankama da otpočnu špekulaciju zaduživanjem u inostranstvu. Centrale stranih banaka odobravaju kredite jer se kapital seli u zemlje gde su kamate visoke i gde dodatno imaju sigurnost da neće imati nikakav rizik u poslovanju jer kupuju hartije NBS. Ako ovde uključimo podatak da guverner odbija da saopšti javnosti, kao da se radi o njegovom ličnom novcu, gde NBS drži devizne rezerve u svetu i po kojim kamatama, onda iznos deviznih rezervi od 10 milijardi evra je sigurnost stranim bankama da NBS uvek može da isplati svoje blagajničke zapise. Ali, moramo i tu kombinaciju da uključimo u razmatranje, šta ako NBS drži devizne rezerve kod određenih banaka u inostranstvu koje, preko svojih sestrinskih centrala, putem kolaterala, iste te devizne rezerve plasiraju nazad kao kredite domaćim bankama sa stranim kapitalom u Srbiji i onda one počinju da kupuju blagajničke zapise? šta, dakle, ako nam se naše pare same vraćaju kroz kredit? Naglim dirigovanim prilivom deviza u državu, kako kroz zaduživanje banaka, tako i kroz rasprodaju u privatizaciji, dolazi do velike ponude deviza iznad tražnje. Veliku ponudu ne može da apsorbuje nepokrenuta srpska privreda, pa usled povišene punude dolazi do pada kursa evra, odnosno dinar lažno jača na deviznom tržištu, i tako guverner i ministar finansija dobijaju alibi za makroekonomsku stabilnost, dok bankari ubiraju ekstraprofite. Ali, rekoh, ništa nije slučajno. Sve je unapred dobro osmišljeno i odvija se ne samo po zakonu, nego i uz poštovanje tržišnih principa. Pljačka je u toku. Od 03. januara 2007, kada je prodato 30,915 milijardi dinara blagajničkih zapisi po 14%, do 09. februara kada je prodato benkama 33,084 milijarde dinara po kamati od 13%, banke su već zaradile 28,4 miliona evra. NBS nastavlja da brani makroekonomsku stabilnost ne pitajući za cenu. Cenu lažne stabilnosti plaćaju građani Srbijde. Ukupna zaduženost Srbije povećana je od 2000. kada je iznosila 10,880 milijardi dolara, na 19,606 milijardi dolara. Koštuničina vlada je u 2006 godini zadužila privredu i građane za novih 3,69 milijardi dolara. Raste iz godine u godinu zaduženost i penjemo se na iznos koji je nekada imala SFRJ. Znamo da se SFRJ raspala u krvi kada je trebalo vraćati kredite. Kakva sudbina čeka Srbiju? Ko će vraćati kredite? Ko će vraćati kada sadašnji političari pobegnu iz zemlje? Naravno, građani Srbije. Oni će sve morati da plate. Svetski bankari nikome ništa ne opraštaju. Građani će platiti svoju političku nezrelost. I na samom kraju. Da li, posle svega, dolazimo do saznanja ko plaća luksuzne vile po Ukletom brdu? Ko plaća preskupe kampanje stranaka? Ko se bori da zadrži finansijske poluge vlasti? Ko enormno zarađuje? Politika je najunosniji biznis.

Edited October 23, 2007 by BlackGeorge

[bup]

ma jeste, leti su englezi u guci, zimi je zbog nove godine, u prolece zbog setve, u jesen zbog svinjokolja, uvek neki imaginarni i neprovereni razlog. cisto sumnjam da pare gastosa koje se na crno unose toliko uticu. sve vise vidjam po bankama ljude koji popunjavaju one western union formulare, siguran sam da pare sve vise stizu legalnim putevima, a na crno se definitivno ne povecava priliv jer prosto nema razloga za to, tako da to ne moze biti objasnjenje za pad evra.zar drzava ne bi trebalo da pomaze izvoz a ne uvoz?koja je prognoza ako se ovako nastavi?edit: ovo je bio odgovor na pretposlednji post. blackgeorgeov post do pola razumem, deluje kao da bar donekle ima smisla.

Edited October 23, 2007 by bup

[Daytrader]

Iznosim sve podatke objavljene na sajtu Narodne banke. Zaduženost banaka prema inostranstvu na kraju 2005. godine iznosila je 2,225 milijardi evra, dok se ta zaduženost na kraju 2006 popela na 3,830 milijardi evra. Zaduženost banaka je porasla za neverovatnih 1,605 milijardi evra. Zašto se zadužuju banke? Pogledajmo samo dva podatka za isti vremenski period: dinarski primarni novac, novac koji se štampa i ubacuje u sistem, porastao je za godinu dana za 42,5%., dok su hartije od vrednosti Narodne banke porasle za godinu dana neverovatnih 784%. Kako je moguće da NBS štampa više novca za 42,5% a da kontrolisana inflacija bude 6,6%? Na to pitanje eksperti nemaju odgovor. Ali, moramo i tu kombinaciju da uključimo u razmatranje, šta ako NBS drži devizne rezerve kod određenih banaka u inostranstvu koje, preko svojih sestrinskih centrala, putem kolaterala, iste te devizne rezerve plasiraju nazad kao kredite domaćim bankama sa stranim kapitalom u Srbiji i onda one počinju da kupuju blagajničke zapise? šta, dakle, ako nam se naše pare same vraćaju kroz kredit? Naglim dirigovanim prilivom deviza u državu, kako kroz zaduživanje banaka, tako i kroz rasprodaju u privatizaciji, dolazi do velike ponude deviza iznad tražnje. Veliku ponudu ne može da apsorbuje nepokrenuta srpska privreda, pa usled povišene punude dolazi do pada kursa evra, odnosno dinar lažno jača na deviznom tržištu, i tako guverner i ministar finansija dobijaju alibi za makroekonomsku stabilnost, dok bankari ubiraju ekstraprofite. Cenu lažne stabilnosti plaćaju građani Srbijde. Ukupna zaduženost Srbije povećana je od 2000. kada je iznosila 10,880 milijardi dolara, na 19,606 milijardi dolara. Koštuničina vlada je u 2006 godini zadužila privredu i građane za novih 3,69 milijardi dolara. Raste iz godine u godinu zaduženost i penjemo se na iznos koji je nekada imala SFRJ. Znamo da se SFRJ raspala u krvi kada je trebalo vraćati kredite.

E, bravo, hvala na podacima, , pa sad je jasno sve. Primarni novac porastao 42%, za god dana, , neverovatno... Jos Mladji dali nekakvu nagradu,verovatno ce kasnije da pise knjigu ko Greenspan...Kasnije, kad se bumerang vrati u glavu. :lol:Svaka cast Mladji, to negde svetski rekord, to 42%. Nije cudo da mu dali nagradu, cool, ko ex Centralnom Bankaru, a sad ministru, najgluplji medju glupacima, "the chosen one". Onda i Jelashicu treba dati nagradu, why not. Jest Hudini fora, dobijes nesto za nista, super. Mali je problem sto to moze da potraje par god, ali ne mnogo dugo. Ima taj mali detaljcic. Mada je mozda varijanta br 2, da mu to receno da radi, da ne sme da pisne anyway. Bankama/fondovima ovako super. Moguce da su rezerve (to nece da kazu) plasirane u npr dugorocne US papire, ili sl, to je Dinkic pominjao uostalom sam, svojevremeno, sto je najgora investicija koja moze da se smisli, jer od toga svi beze, a da se banke odavde zaduzuju dodatno napolju, ostvarujuci ekstraprofit plasirajuci ovde po 18%. Mrak. I tacno, lepo napisao covek, krajnji ceh ce platiti gradjani, kasnije. Peace. Edited October 23, 2007 by Daytrader

[Zabalujev]

znaci da ne uzimam kredit za stan u sledecih hiljadu godina?

[bup]

kredit je vezan za evro, znaci ako dobijas platu u dinarima dobro ti je jer se rata zbog pada evra smanjuje, a ako dobijas platu u evrima svejedno ti je jer ti se i plata smanjuje pa ispada da uvek placas isto.