Jezičke adoumice™

[Waldorf]

Можда по узору на „обреТЕње” (сачувано у „обрести се” и имену Обрен/ија/), а можда и зато што је именица настала од свршеног глагола.

[ZerrorR]

Hvala!

[расејан]

Питам се, питам се, шта је то тапет.Не шта су тапети (ака зидне новине :)), ни шта ради тапетар (не лепи тапете, тапацира намештај), него шта је онај један тапет на који се стиже. Као "синоћ сам био на тапету...".

[Teja]

Питам се, питам се, шта је то тапет.Не шта су тапети (ака зидне новине :) ), ни шта ради тапетар (не лепи тапете, тапацира намештај), него шта је онај један тапет на који се стиже. Као "синоћ сам био на тапету...".

Tapet je na nemackom i stolnjak koji je bio u sobama za "primanje".Ali isti izraz postoji i u nemackom. Etwas aufs Tapet bringen, figurativnoi etwas zur Sprache bringen.Znachi, stiglo iz Austrougarske.

[Waldorf]

шта ради тапетар (не лепи тапете, тапацира намештај)

Кхм... Ово може да испадне незгодно, као да се тапациреру ускраћује право на рад и постојање,,,

[bus]

Tapet je na nemackom i stolnjak koji je bio u sobama za "primanje".Ali isti izraz postoji i u nemackom. Etwas aufs Tapet bringen, figurativnoi etwas zur Sprache bringen.Znachi, stiglo iz Austrougarske.

Pojma nisam imao, ali ima smisla!

[Teja]

Pojma nisam imao, ali ima smisla!

Da, i pishe se razlicito. Das Tapet je ovaj stolnjak a ono su die Tapette

[расејан]

Tapet je na nemackom i stolnjak koji je bio u sobama za "primanje".Ali isti izraz postoji i u nemackom. Etwas aufs Tapet bringen, figurativnoi etwas zur Sprache bringen.Znachi, stiglo iz Austrougarske.

Хм, требало је ово да знам, ал' стварно нисам.Тупи звук од малопре је онај камен кад ми је пао са.

[расејан]

Кхм... Ово може да испадне незгодно, као да се тапациреру ускраћује право на рад и постојање,,,

О овом смо већ расправљали раније, ал' шта ја могу кад му се радња зове тапетарска, и човек тапацира намештај - каже, тапетар, тако их звали и у школи ваљда. А ови што лепе тапете су молери, пошто раде све те диференцијалне геометрије (тј како натерати крив зид да изиграва раван).А пропао тога, стара прича коју ваљда знају сви којима су мајстори зидали:- добро мајсторе на шта ово личи, па види колико је отишло- нема ништа да бринеш, газда, то је само цигла, цол тамо цол овамо, кад дође малтер има да видиш како ће све да буде цакум пакум...- добро мајсторе на шта ово личи, па види колико је отишло - нема ништа да бринеш, газда, то је само малтер, цол тамо цол овамо, кад се окречи има да видиш како ће све да буде цакум пакум...- добро мајсторе на шта ово личи, па види колико је отишло - нема ништа да бринеш, газда, то је само окречено, кад дође мустра има да видиш како ће све да буде цакум пакумИ онда кад ни са мустром не ваља, "кад дође штрафта около"... е, ту штрафту је некој баби извлачио класичан молер, дакле пијан а и даље уме да хода са лотром. Али је горе однео четке, фарбу... али не и лењир, а и био је сам па није ко имао да затегне канап са мрким прахом, којим цртају правац. Па је кренуо да вуче то слободном руком... јер колико год да и мртав пијан уме да хода с лотром, толико није смео да сиђе да узме лењир јер зна да би при силажењу пао. И кад је дошла баба да види како то изгледа, "ма нема ништа да бринете, мајка, то је мокро па отромбољено, кад се осуши има да се затегне па ће бидне право ко стрела."

[Waldorf]

"кад дође штрафта около"

Илити цокла.

[Teja]

Илити цокла.

Uf,cokla Si ti Crnotravac kad se razumesh u ovi gradjevinski radovi?Dodushe cokle bile iznutra, a Crnotravci bili poznati za spolja.Nego od kud ovo cokla? Aj sad majstore da te cujem.

[Waldorf]

Нисам, гени&гробови ми разасути по западној кичми Србије (Рашка-Краљево-Љиг-Београд – размишљам да тужим „Београдпут” за плагијат пројектовања трасе Ибарске магистрале). Ама сам као так’в страно тело у кујшилук ми, јер ми пола сокак дунгјери-петшалбари, а друго пола пекари. Старији, нормално, аутентитшно зборив (и оратив): „Ле-лее Бошке, к’ко овој млад свет обосео по главу од тија шампони и водице!”, „Еее, мој кујшија, мен’ ме од осму годину торбиче чука по гузицу!” итд.А за цоклу не знам зашто се тако зове штрафта, кад би цокл(а) требало да буде нешто као подрумски зид (знаш оно кад је кос терен, па оно парче зида од темеља до патоса).

[Teja]

Нисам, гени&гробови ми разасути по западној кичми Србије (Рашка-Краљево-Љиг-Београд ? размишљам да тужим ?Београдпут? за плагијат пројектовања трасе Ибарске магистрале). Ама сам као так?в страно тело у кујшилук ми, јер ми пола сокак дунгјери-петшалбари, а друго пола пекари. Старији, нормално, аутентитшно зборив (и оратив): ?Ле-лее Бошке, к?ко овој млад свет обосео по главу од тија шампони и водице!?, ?Еее, мој кујшија, мен? ме од осму годину торбиче чука по гузицу!? итд.А за цоклу не знам зашто се тако зове штрафта, кад би цокл(а) требало да буде нешто као подрумски зид (знаш оно кад је кос терен, па оно парче зида од темеља до патоса).

Da,nema nikakve veze. Cokla je to parche zida,neki mali stub,a strafta kao aljina na strafteili bluza na tufne.Cokla je opet verovatno dosla iz nemackog - der Sockel, ali je poreklo rechi latinsko jer je u francuskom socle ,a na italijanskom zocollo. Latinski socculus.Nego, kad si bio mladjan lovac tiii, si isho na korzo ili na straftu ;)

[расејан]

Нисам, гени&гробови ми разасути по западној кичми Србије (Рашка-Краљево-Љиг-Београд

Ћалетова прича из средње школе:- Оклен си, момче? - Од Јајчића прекоЉига.

А за цоклу не знам зашто се тако зове штрафта, кад би цокл(а) требало да буде нешто као подрумски зид (знаш оно кад је кос терен, па оно парче зида од темеља до патоса).

Мислим да је то у мајсторском уму (негде у рангу Милићевог барбарогенија) а штрафта опет још једна ствар што оптрчава око собе, уоквирава, дакле цокла. Можда су и онај бетонски обруч око плоче звали цокла, ал' тада још нисам капирао на шта мисле; кад су казали серклаж, е онда ми је било јасно (латински из туршије ипак боље клавирим него динстани швапски).

Nego, kad si bio mladjan lovac tiii, si isho na korzo ili na straftu ;)

А, јесам, наравно... на обоје. Тј званично се још звало корзо, а ми смо га звали кад како, чешће штрафта.Давних седамдесетих сам једном имао у гостима два другара из Немачке, виде тих хиљаду-две људи и питају шта се десило. Како, "шта се десило"? Ништа се није десило. Али шта сви ти људи раде ту?И издржала је штрафта у Бечкереку кроз све промене имена града, вероватно прекидана само ратовима... и онда су се осамдесетих у Гимназијској поотварали кафићи и распршила се. Edited February 20, 2009 by расејан

[Teja]

Ћалетова прича из средње школе:- Оклен си, момче? - Од Јајчића прекоЉига.Мислим да је то у мајсторском уму (негде у рангу Милићевог барбарогенија) а штрафта опет још једна ствар што оптрчава око собе, уоквирава, дакле цокла. Можда су и онај бетонски обруч око плоче звали цокла, ал' тада још нисам капирао на шта мисле; кад су казали серклаж, е онда ми је било јасно (латински из туршије ипак боље клавирим него динстани швапски).А, јесам, наравно... на обоје. Тј званично се још звало корзо, а ми смо га звали кад како, чешће штрафта.Давних седамдесетих сам једном имао у гостима два другара из Немачке, виде тих хиљаду-две људи и питају шта се десило. Како, "шта се десило"? Ништа се није десило. Али шта сви ти људи раде ту?И издржала је штрафта у Бечкереку кроз све промене имена града, вероватно прекидана само ратовима... и онда су се осамдесетих у Гимназијској поотварали кафићи и распршила се.

Aj mi reci konacno ti koja je varosh taj Beckerek. Isla Juca u Beckerek kod ujca.Uvek sam mislila da je to neka varosh u danashnjoj Madjarskoj.Jako dugo idem u Srbiju kroz Madjarsku. I uvek se setim te Juce i razmiljam kolko li jesati putovala u taj Beckerek.I dal je isla vozom ili fijakerom ;) A i u Zajecaru bila ista pricha, Zvanicno korzo, al smo ishli na straftu.To je od "Streife". Policijski jezik. Edited February 20, 2009 by Teja