A tusto i testo? Mis'im... zbog "gustine". Pa 'tama je bila gusta kao testo'... Pa... ne smem vise da asociram. A mozda tma i nije od tame.

A možda je od taman koje je došlo preko turskok od arapskog tamam, pa se a izgubilo kao u hipotezi sa tamom.Onda bi značilo: mnogo/prviše i dovoljno

Eureka! Postoji i izraz 'tmasti oblaci' u smislu gusti. Postoji i fraza 'tmasti mrak'. :)

Edited December 1, 200816 yr by FranziskaKafka

Može li ovde da se svrsta i vedri i oblači iako nije reč ni o sinonimima ni o gradaciji?

Ту има свако да се сналази како ко зна и уме...

Može li ovde da se svrsta i vedri i oblači iako nije reč ni o sinonimima ni o gradaciji?

Svakako I. B. Ne može da se kaže "oblači i vedri" -_-.

зна и уме...

Definitivno i neopozivo.

Aj Crveni,kad bacish pogled na ovaj topik ,da mi razjasnish ove moje nedoumice.Ticu se palatalizacije. Kao postoje pravila,al opet i mlogo odstupanja.Kod "vladike" kazemo "vladiki" ako se misli na Filareta, ali ako je samo crkvna titula u pitanjuonda je dativ "vladici" Ili,zasto to ne vazi i za "Beogradjanke", i za zene kao i za onu zgradu blizu Slavije. Bio sam kod Beogradjanke, ali sam bio u Beogradjanci.

Ili,zasto to ne vazi i za "Beogradjanke", i za zene kao i za onu zgradu blizu Slavije. Bio sam kod Beogradjanke, ali sam bio u Beogradjanci.

Било је речи о овом, имаш на 26. страни.

Било је речи о овом, имаш на 26. страни.

A jel, sve bilo nekada? Pa onda cu uzmem starostavne knjige u ruke.Sto da smaram lljude po sedmi put.

Da li je pravilno reći i poslano i poslato ili samo poslato ?

oba

Jedina gramatika srpskog koju imam je ona žuta (Stanojčić i Popović), kojom odavno nisam impresioniran, ali drugu nemam, a nisam nikakav stručnjak za srpsku gramatiku (budući da sam psiholingvista). Elem (ovo, očito, ne pokriva sve moguće primere, recimo ne pokriva ono u Quizmasterovim postovima na koje nam je LaRicca ljubazno ukazala): OPšTA PRAVILA:1. Sibilarizacija (k, g, h --> c, z, s) se dešava u imenicama kada se k, g, h nađu ispred i. (ruka - ruci, noga - nozi, orah - orasi).2. U imperativu. (Teci, peci, seci).3. U imperfektu (pecijah) (yeah, right, kao da neko tako danas govori u Srbiji). ODSTUPANJA:1. Lična imena (ne kaže se *Zazi, *Jovanci, *Luci).2. U grupama zg, ck, sh, čk, ćk u imenicama (dakle, nije *mazzi, *kocci, *passi, *mačci, *praćci).3. U grupi tk u dvosložnim imenicama (nije *teci, *moci, i *čeci). "Bitka" je izuzetak od izuzetka. Ima ih još, kaže knjiga. Dakle, standardni oblik je "bici". 4. Ako bi moglo doći do homonimije s nekim drugim dekliniranim ili konjugiranim oblikom: (baki, a ne *baci; seki, a ne *seci; dogi, a ne *dozi)....Iz ovih pravila bi svakako sledilo da je standardno "vladici" (osim ako nije "vladiki" po nekom pravilu koje moja gramatika ne navodi). Takođe, postoje reči koje imaju po dva standardna oblika ("okuki" ili "okuci")....S čisto psiholingvističke tačke gledišta, moguće je da sibilarizacija lagano počinje da slabi u mentalnim gramatikama nekih govornika savremenog srpskog. Kako ljudi jako često nisu sigurni šta "treba" da kažu, verovatno se, makar u nekim slučajevima sibilarizacije, radi o "pravilu" samo u smislu "pravila iz pisane gramatike". Ne znam....Uf. Zaboravio sam da imam još jednu knjigu koja govori o ovome: The Slavonic Languages (Comrie i Corbett). U poglavlju o srpskohrvatskom, Browne kaže da faktori koji određuju sibilarizaciju (dakle i oni koji je propagiraju i oni koji je inhibiraju) još nisu dovoljno dobro istraženi. Upozorenje: ovo je bajato. Pisano je kad se raspadala Jugoslavija.

Edited December 9, 200816 yr by crveni autobus

Prema Pravopisu Matice srpske (da, znam da je glupo da se pravopis bavi glasovnim promenama, al' šta se tu može) standardno je samo "vladici" i samo "Beograđanki". Nema nikakve diferencijacije slučajeva.

Da li se za knjiženje (računovodstveno) kaže booking ili posting ?

Srpsko-engleski ekonomsko-finansijski recnik (Biljana Simurdic):book, booking, (book) entry, s tim sto je entry najcesca rec u raznim vrstama knjizenja: double entry, prime entry, debt entry, reversing entry, credit entry, post entry, re-entry, closing entry, a booking je samo u jednom slucaju (mismatched booking). -_-

glagol koji se upotrebljava za knjiziti je to book (ovo bi bilo bas uknjiziti, knjiziti), pa bi izvedeno od toga knjizenje bilo booking. moze se koristiti i to record (vise u smislu knjigovodstveno evidentirati transakciju, sto se opet svodi na knjiziti). knjizenje u smislu knjigovodstva je book keeping, a entry je nama (knjigovodstvena) stavka, unos.edit: cini mi se da je najjednostavije da se prati jednostavna linija: svaku srpsku rec gde je koren knjig- prevesti engleskom recju izvedenom od book. na taj nacin, bez obzira na kontekst, verovatno je da neces pogresiti. to post bih prevela sa ostvariti, pa je tako to post a profit ostvariti, objaviti profit.

Edited December 10, 200816 yr by Isis