Frau Gabrijela Posted December 1, 2008 Posted December 1, 2008 A tusto i testo? Mis'im... zbog "gustine". Pa 'tama je bila gusta kao testo'... Pa... ne smem vise da asociram. A mozda tma i nije od tame.A možda je od taman koje je došlo preko turskok od arapskog tamam, pa se a izgubilo kao u hipotezi sa tamom.Onda bi značilo: mnogo/prviše i dovoljno
FranziskaKafka Posted December 1, 2008 Posted December 1, 2008 (edited) Eureka! Postoji i izraz 'tmasti oblaci' u smislu gusti. Postoji i fraza 'tmasti mrak'. :) Edited December 1, 2008 by FranziskaKafka
расејан Posted December 3, 2008 Posted December 3, 2008 Može li ovde da se svrsta i vedri i oblači iako nije reč ni o sinonimima ni o gradaciji?Ту има свако да се сналази како ко зна и уме...
bus Posted December 3, 2008 Author Posted December 3, 2008 Može li ovde da se svrsta i vedri i oblači iako nije reč ni o sinonimima ni o gradaciji?Svakako I. B. Ne može da se kaže "oblači i vedri" -_-.
Teja Posted December 9, 2008 Posted December 9, 2008 Aj Crveni,kad bacish pogled na ovaj topik ,da mi razjasnish ove moje nedoumice.Ticu se palatalizacije. Kao postoje pravila,al opet i mlogo odstupanja.Kod "vladike" kazemo "vladiki" ako se misli na Filareta, ali ako je samo crkvna titula u pitanjuonda je dativ "vladici" Ili,zasto to ne vazi i za "Beogradjanke", i za zene kao i za onu zgradu blizu Slavije. Bio sam kod Beogradjanke, ali sam bio u Beogradjanci.
LaRicca Posted December 9, 2008 Posted December 9, 2008 Ili,zasto to ne vazi i za "Beogradjanke", i za zene kao i za onu zgradu blizu Slavije. Bio sam kod Beogradjanke, ali sam bio u Beogradjanci. Било је речи о овом, имаш на 26. страни.
Teja Posted December 9, 2008 Posted December 9, 2008 Било је речи о овом, имаш на 26. страни.A jel, sve bilo nekada? Pa onda cu uzmem starostavne knjige u ruke.Sto da smaram lljude po sedmi put.
Lezilebovich Posted December 9, 2008 Posted December 9, 2008 Da li je pravilno reći i poslano i poslato ili samo poslato ?
bus Posted December 9, 2008 Author Posted December 9, 2008 (edited) Jedina gramatika srpskog koju imam je ona žuta (Stanojčić i Popović), kojom odavno nisam impresioniran, ali drugu nemam, a nisam nikakav stručnjak za srpsku gramatiku (budući da sam psiholingvista). Elem (ovo, očito, ne pokriva sve moguće primere, recimo ne pokriva ono u Quizmasterovim postovima na koje nam je LaRicca ljubazno ukazala): OPšTA PRAVILA:1. Sibilarizacija (k, g, h --> c, z, s) se dešava u imenicama kada se k, g, h nađu ispred i. (ruka - ruci, noga - nozi, orah - orasi).2. U imperativu. (Teci, peci, seci).3. U imperfektu (pecijah) (yeah, right, kao da neko tako danas govori u Srbiji). ODSTUPANJA:1. Lična imena (ne kaže se *Zazi, *Jovanci, *Luci).2. U grupama zg, ck, sh, čk, ćk u imenicama (dakle, nije *mazzi, *kocci, *passi, *mačci, *praćci).3. U grupi tk u dvosložnim imenicama (nije *teci, *moci, i *čeci). "Bitka" je izuzetak od izuzetka. Ima ih još, kaže knjiga. Dakle, standardni oblik je "bici". 4. Ako bi moglo doći do homonimije s nekim drugim dekliniranim ili konjugiranim oblikom: (baki, a ne *baci; seki, a ne *seci; dogi, a ne *dozi)....Iz ovih pravila bi svakako sledilo da je standardno "vladici" (osim ako nije "vladiki" po nekom pravilu koje moja gramatika ne navodi). Takođe, postoje reči koje imaju po dva standardna oblika ("okuki" ili "okuci")....S čisto psiholingvističke tačke gledišta, moguće je da sibilarizacija lagano počinje da slabi u mentalnim gramatikama nekih govornika savremenog srpskog. Kako ljudi jako često nisu sigurni šta "treba" da kažu, verovatno se, makar u nekim slučajevima sibilarizacije, radi o "pravilu" samo u smislu "pravila iz pisane gramatike". Ne znam....Uf. Zaboravio sam da imam još jednu knjigu koja govori o ovome: The Slavonic Languages (Comrie i Corbett). U poglavlju o srpskohrvatskom, Browne kaže da faktori koji određuju sibilarizaciju (dakle i oni koji je propagiraju i oni koji je inhibiraju) još nisu dovoljno dobro istraženi. Upozorenje: ovo je bajato. Pisano je kad se raspadala Jugoslavija. Edited December 9, 2008 by crveni autobus
Ulven Posted December 10, 2008 Posted December 10, 2008 Prema Pravopisu Matice srpske (da, znam da je glupo da se pravopis bavi glasovnim promenama, al' šta se tu može) standardno je samo "vladici" i samo "Beograđanki". Nema nikakve diferencijacije slučajeva.
Lezilebovich Posted December 10, 2008 Posted December 10, 2008 Da li se za knjiženje (računovodstveno) kaže booking ili posting ?
FranziskaKafka Posted December 10, 2008 Posted December 10, 2008 Srpsko-engleski ekonomsko-finansijski recnik (Biljana Simurdic):book, booking, (book) entry, s tim sto je entry najcesca rec u raznim vrstama knjizenja: double entry, prime entry, debt entry, reversing entry, credit entry, post entry, re-entry, closing entry, a booking je samo u jednom slucaju (mismatched booking). -_-
Isis Posted December 10, 2008 Posted December 10, 2008 (edited) glagol koji se upotrebljava za knjiziti je to book (ovo bi bilo bas uknjiziti, knjiziti), pa bi izvedeno od toga knjizenje bilo booking. moze se koristiti i to record (vise u smislu knjigovodstveno evidentirati transakciju, sto se opet svodi na knjiziti). knjizenje u smislu knjigovodstva je book keeping, a entry je nama (knjigovodstvena) stavka, unos.edit: cini mi se da je najjednostavije da se prati jednostavna linija: svaku srpsku rec gde je koren knjig- prevesti engleskom recju izvedenom od book. na taj nacin, bez obzira na kontekst, verovatno je da neces pogresiti. to post bih prevela sa ostvariti, pa je tako to post a profit ostvariti, objaviti profit. Edited December 10, 2008 by Isis
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now