Jezičke adoumice™

[LaRicca]

Evo u Rečniku Matice srpske piše da je HVALA (TI) isto što i ZAHVALJUJEM (TI). Po tome bi moglo biti da je glagol.

Da, imaju isto značenje, ali nisu ista vrsta reči. "Hvala" je nepromenljiva reč (ne može da se menja po vremenima, licima itd). Sklona sam verovati da je u pitanju rečca iliti partikula, kao, na primer, i reč "dakle" .

[Waldorf]

Срећом, ту је Википедија:„На основу ових сазнања Осло је прославило своју хиљадогодишњицу 2000. године.”„Порекло имена Осло је недовољно јасно: ‘-ло‘ значи лука, док ‘ос‘ има више значења партенон, ушће или страна брда.”„Осло је постао главни град за време краља Хокона Б.”„Осло је било уништено у пожару 1624,”(Потом, о обнови после пожара: „Ову изградњу је провео краљ Кристијан IV, и дао је ново име Кристијанија.”)„Осло је вратио своје старо име 1924.”(Па се помиње Хенрик ИбСен)„Године 1850. Осло је претекло Берген по броју становника„”Ама, нема шансе да је средњи род. Као ни било шта од оног што је набројао Делија.

[ZerrorR]

Hvala je imenica. To je (po)hvala koju daješ nekome ko ti je učinio nešto što ceniš. Hvala ti = "evo ti jedna (po)hvala, dajem ti je od srca".To je ovako, laički, a neka me lingvisti isprave ako bulaznim.

Ko što, hvalaKoga čega (nema) hvale Kome čemu, hvaliKoga šta (vidim), hvaluej, hvaloo kome o čemu, o hvalis kim s čim sa hvalom

Не, мис?им стварно, култура је, значи, дефинитивно оут! Ево, још једно културно питање замало да остане затрпано празном сламом.Ја мислим да ?хвала? (кад није именица у значењу ?хваљење?, него одговор на ?извол?те, ?држ??, ?на? и сл.) спада у узвике.

???

Evo u Rerčniku Matice srpske piše da je HVALA (TI) isto što i ZAHVALJUJEM (TI). Po tome bi moglo biti da je glagol.

1. jed hvalim2. jed hvališ3. jed hvali1. mno hvalimo2. mno hvalite3. mno hvale

Da, imaju isto značenje, ali nisu ista vrsta reči. "Hvala" je nepromenljiva reč (ne može da se menja po vremenima, licima itd). Sklona sam verovati da je u pitanju rečca iliti partikula, kao, na primer, i reč "dakle" .

???

[расејан]

Па то све време и покушавам да кажем! (Је л' знаш неки форум где не влада ?синдром задњег поста"? Добро, добро, знам да се одговор подразумева...).

Колега, пости се спреда, на уста, а онда пост задњицом некако сам по себи дође. Па зар ја, незнабожац, то треба да напомињем? Тск, тск...

Дакле, не видим ниједан разлог зашто би Осло био у средњем роду. Ако је -о критеријум, онда би Чикаго, као највећи српски град, требало да буде ?то Чикаго" много пре него Осло.

Мени "то Осло" личи на "то тоцило", "то рало", "то дрхало" (графички програм Dr Halo, био популаран пре скоро 20 година), "то њихало", "то писало" итд... те држим да је народног песн... преводиоца понело једначење по сличности. Да ме је неко питао јуче, рекао бих да је тај (град) Осло мушког рода, но кад сам прочитао све оне примере са википедије, нешто сам се поколебао -- не штрчи, не пара уши (

бтњ, ако пара на парчад, да ли су то онда парампарчад; а ако остане само једно за парање, да ли је то онда парампарче у једнини, које нико још није видео, а било би баш заниљиво

)

[Waldorf]

Видим ја, неко фали (тј. хвали)! Нека, нека, нек си Ти мени жив и здрав, па макар и неверан. (Како оно спеваде уважени Академик: „Више вреди неверовање Пере Микина, него веровање Ђуре Лазина. Неверници све то лепше замишљају”... или тако некако).Ево, „једначење по сличности!”. Ја се овде упињем да одразим поанту, дође мудар човек и објасни у три речи (од тога једна од цигло два слова): ако је на -а, мора да је женски род, ако је на -о – средњи, и фертиг! Шта ту нама разне језикозборачке влакутетлије! Немој да се заинатимо, па да докажемо да је „Осло” стварно средњи род, али зато што је наста(л)о од „осао” – магарац (покр.); дакле: осло – магарећо младо (а ако се и даље буду коробецали, објаснићемо и порекло глагола „ошљарити”).

[LaRicca]

Ko što, hvalaKoga čega (nema) hvale Kome čemu, hvaliKoga šta (vidim), hvaluej, hvaloo kome o čemu, o hvalis kim s čim sa hvalom

OK, to je promena reči "hvala" kao imenice, tu nije ništa sporno. To je kad se misli na jednu hvalu. Ali, zašto onda kažemo- vama jednO velikO "hvala"? Da li je moguće da postoje dve reči, promenljiva imenica "hvala", i nepromenljivo "hvala" kao rečca ili šta je već? Od izvora dva putića, u pčelice dva trutića?

1. jed hvalim2. jed hvališ3. jed hvali1. mno hvalimo2. mno hvalite3. mno hvale

Ček', ček', malo si pobrkao lončiće! Ti ovde menjaš glagol "hvaliti", a to nije isto što i reč "hvala".Baš bi bilo lepo da nam neki lingvista objasni...

[Waldorf]

Ko Što, hvalaKoga čega (nema) hvale Kome čemu, hvaliKoga šta (vidim), hvaluej, hvaloo kome o čemu, o hvalis kim s čim sa hvalomА сад озбиљно: ако некоме треба да пренесеш поруку: „Он вам каже ‘Хвала!‘”, а хоћеш да избегнеш управни говор, како би то гласило? „Он вам хвали”? Не, него: „Он вам захваљује”.Када се променљиве речи (именице, глаголи...) устале у свакодневном говору у контексту као што је случај код „хвала”, „молим”, „вољно”, „готово”, „чувај” (кад се санкамо) и сл., оне, у тим конкретним случајевима, добијају функцију узвика (интерјекције) и постају непроменљиве. Тада, по правилу, уз њих треба да стоји узвичник.

[LaRicca]

Argument više, sad se setih! Imam poznanicu u gradu Erebro, u švedskoj, poreklom je iz Sarajeva. Tokom našeg dopisivanja, nijednom ga nije oslovila u srednjem rodu, nego isključivo "taj Erebro". Takođe, nikad nisam čula za "to Bordo" u Francuskoj, "to Lugano" u švajcarskoj, "to Mako" u Mađarskoj, ili "to Milano" u Italiji. Nego sve to, brate, muško. Ima na mapi toga kol'ko hoćeš, da ne nabrajam sad dalje- zagore mi ručak, a stvar je jasna k'o šekarić!

[FranziskaKafka]

Pa sve je musko: Lesoto, Kolombo, Kongo, Portoriko, Bamako, Kairo, Torino, Milano, Kito... Cak i Brno (ili nam tu mozda zasvetli lampica usled ove (mozda neosnovane) nedoumice)? Izgleda da u ovim slucajevima muski ili srednji rod presudjuje imenica koja se podrazumeva, npr. Oslo je lep (grad). Za zenski rod ne vazi: : Lesoto je mala (drzava). Dajte neki primer za npr. jezero (sr. rod), i to u inostranstvu, a da mu se ime zavrsava na -o, pa da vidimo kog je roda.Ali da ne bude pridev tipa Zenevsko jezero; samo ime.Edit: Evo Lugano. Je l' Lugano lep ili lepo (u smislu jezera)?

Edited September 27, 2008 by FranziskaKafka

[Nesh]

Nista...

Edited September 27, 2008 by Nesh

[Kudravi Gaucos]

Dajte neki primer za npr. jezero (sr. rod), i to u inostranstvu, a da mu se ime zavrsava na -o, pa da vidimo kog je roda.Ali da ne bude pridev tipa Zenevsko jezero; samo ime.

Komo. Italijansko jezero jezero. I dalje nemam blage veze da li bih isao na to Komo ili na taj Komo, ali mi je blize ovo prvo.

[Nesh]

Lepo osvetljeno, Oslo je izgledalo...Lepo osvetljen, Oslo je izgledao...Te noci Oslo je bilo lepo osvetljeno Te noci Oslo je bio lepo osvetljen Ne znam kog je roda Oslo i zasto (lazem, po meni je srednjeg roda -_- ), ali mi se cini da prve recenice u gornjim primerima zvuce bolje, te cu i nadalje smatrati da je Oslo osvetljeno, a ne osvetljen. :)

Edited September 27, 2008 by Nesh

[mioba]

i beg to disagree(nesh, sad je taknuto-maknuto ;))nemam objašnjenje, čist osećaj/navikaoslo je lepmoskva je lepa

[Nesh]

i beg to disagree(nesh, sad je taknuto-maknuto ;))nemam objašnjenje, čist osećaj/navikaoslo je lepmoskva je lepa

Dakle, tebi bolje zvuci Oslo je bio lepo osvetljen te noci, od Oslo je bilo lepo osvetljeno te noci? Meni ovo prvo para usi!Oslo je lep mi takodje gadno para usi, a Oslo je lepo, iako mi je vise uhofriendly, bih radije preskocio i rekao da je Oslo lep grad.Ni ja nemam objasnjenje... Ma ne mora taknuto maknuto, nasi smo... ;)

[LaRicca]

Pa sve je musko: Lesoto, Kolombo, Kongo, Portoriko, Bamako, Kairo, Torino, Milano, Kito... Cak i Brno (ili nam tu mozda zasvetli lampica usled ove (mozda neosnovane) nedoumice)? Izgleda da u ovim slucajevima muski ili srednji rod presudjuje imenica koja se podrazumeva, npr. Oslo je lep (grad). Za zenski rod ne vazi: : Lesoto je mala (drzava).

Brno je srednji rod. Evo, vidi se na karti, nalazilo se tačno u sredini nekadašnje Čehoslovačke!Prethodnim postom upravo sam htela reći da se rod ne može uvek odrediti pomoću završetka reči. Kao što se na -o završavaju imenice u sva tri roda (npr. ta Ildiko; jeste da je strano ime, ali neće zbog toga promeniti svoj ženski rod kad govorimo o njoj na srpskom), tako i na klasičan ženski završetak -a ima imenica muškog roda. Devojčica Milica i dečak Jovica se gramatički identično ponašaju, menjaju kroz padeže, a ipak nisu istog roda (osim, naravno, kada su rođaci).Kako kome drago; ali za mene, amatera koji se oslanja samo na osećaj i ne zna najbolje pravila, Oslo nosi pantalone.