Jezičke adoumice™

[FranziskaKafka]

Ih, pa i razni drugi jezici "u praksi" znaju za jednacenje suglasnika po zvucnosti, jezik se nekako ne da ukrotiti. Setite se npr. kako se izgovara -ed u primerima planned i watched. U pisanju nema razlike, ali postoji jedno zensko ime koje "legitimise" ovo jednacenje, a i prilicno mi je lepo: Elspet. -_-Nego... otkad se u srBskom koristi rec lozenga? Da li je to samo savremena prevodilacka "modna ludost"? Hrvati kazu pastila i to im je zvanican normiran izraz koji se koristi u medicini.

[FranziskaKafka]

Dodatno objasnjenje: lozenga je srBski termin, zvanicno preporucen na sajtu ALiMS. -_-

[luba]

da li je istina nesto sto sam nedavno cula, a nemam bas gde da proverim, da se "preporucuje" neupotreba, tj sto redje koriscenje aorista pri prevodjenju, cak i pisanju?naravno, niko nije znao da mi kaze cime je argumentovana ova preporuka, niti da li je zvanicna ili samo onako, da se nekom lektoru/izdavacu/prevodiocu/uredniku ne svidja aorist.

[bus]

Nisam baš u toku sa srpskom preskriptivnom gramatikom, ali budući da čak ni u Srbiji ne postoji (koliko mi je poznato) centralizovana "vlast" za jezik u nekom najformalnijem od formalnih smislova (wow, ovaj padež sam nabo po analogiji sa "kotao", valjda je dobro ), biće da se svakako radi o nekoj privatnoj preporuci. Ako je izrekao neko ko ima autoritet u očima drugih prestižnih korisnika jezika, onda će možda i da se primi.Argumentacija bi morala biti da se u "standardnom srpskom" (makar u srpskoj, tj. beogradskoj varijanti) aorist i imperfekt ne koriste u govoru (osim u jednom broju fiksiranih fraza tipa "šta reče?") i da zvuče arhaično. Naravno, postoje delovi srpskohrvatskoh govornog područja (jug Srbije, Crna Gora, valjda Hercegovina) gde se ova vremena još uvek obilno koriste i nemaju nikakav prizvuk arhaičnog. Ne treba naglašavati kako nama zvuči "Ispekoh dobru pitu " ili "Pecijah pitu od jutra do sutra" :DEDIT: Pecijah sam lupio. Nemam nikakav implicitni osećaj da li ova forma valja ili ne, što govori da ona i nije deo moje implicitne mentalne gramatike, već da je znam (to jest ne znam) samo zato čto se izučavala na časovima srpskog, a na isti taj način znam i latinski imperfekt, kao i činjenicu da je glavni grad Bugarske Sofija.

Edited September 2, 2008 by crveni autobus

[Willow]

imenica - kutak (ugao, ćošak). koja je množina ove reči? kutci? kutkovi?

[vinska musica]

imenica - kutak (ugao, ćošak). koja je množina ove reči? kutci? kutkovi?

uglovi, ćoškovi, kutovi

[bus]

kutovi bi moralo biti od kut, što za kutak ostavlja kuci (sa dugouzlaznim).

[Nesh]

kutovi bi moralo biti od kut, što za kutak ostavlja kuci (sa dugouzlaznim).

Kod Klajna pise kutak, mn. kuci. Nazalost, nema odrednice lutak :( !

[Willow]

reč - stopalo. koji je deminutiv te reči u množini? stopalašca? stopaličica?edit: malo sam kao razmišljao u međuvremenu i 99% sam ubeđen da je logičan/ispravan odgovor - stopalašca. mada...

Edited September 3, 2008 by Willow

[Kudravi Gaucos]

reč - stopalo. koji je deminutiv te reči u množini? stopalašca? stopaličica?

Glasam za stopalca.

[Willow]

Glasam za stopalca.

da, stopalca najbolje zvuči.

[Lezilebovich]

Na reklami za davanje krvi na B92 izmedju ostalog kazu i "postanite davalac kostne srži" , ali meni nekako bolje zvuči koštane srži. šta je pravilno ?

[Kudravi Gaucos]

Na reklami za davanje krvi na B92 izmedju ostalog kazu i "postanite davalac kostne srži" , ali meni nekako bolje zvuči koštane srži. šta je pravilno ?

To sam hteo na hejt. Kostana srz je na B92 degradirana u kostnu.

[bus]

Glasam za stopalca.

Ja sam pomislio i "stopaoca". Kako, izgleda, postoje i pridev "stopaoni" i "stopalni", moguće da su i "stopaoca" i "stopalca" deo standardnog jezika. Drugim rečima, pojma ne znam.

[Waldorf]

koja je množina ove reči? kutci? kutkovi?

Код Љига постоји сеоце Шутци. Тамо очигледно не шућају никаква правила...

Ja sam pomislio i "stopaoca". Kako, izgleda, postoje i pridev "stopaoni" i "stopalni", moguće da su i "stopaoca" i "stopalca" deo standardnog jezika. Drugim rečima, pojma ne znam.

Напротив, Бусе, алал Ти вера! Нисам пратио систематски, али због нечега стичем утисак да се у пракси губи осећај за прелазак Л у О. Нпр. сви кажу „читаоци”, „тужиоци”, „жетеоци”, али још нигде не видех „погореоци”, него упорно „погорелци”. Има још примера, али ми сад нешто није до думања.Ако баталимо егзибиције са „легло”, „сврдло” и сл. (ко би још таквоме нечему тепао?), и ако се позовемо на „сеоце” (и у њему теоце), ипак остаје једно реално „али”: огледало?