Jezičke adoumice™

[Otto Katz]

u boki se i danas moze cuti pridev "lacmanski" (od lacmani, prvobitno mlecani, kasnije i domaci katolici), u slicnom znacenju. lacman(in) ce te prevesti zednog preko vode i bezocno iskoristiti. sve na finjaka poz

Zanimljivo. Izraz lacman sam čuo u značenju zemljak, bio sam ubijeđen da je to od njemačkog Landsmann. Inače u češkom je riječ lacman u početku označavala južnog Slavena, poglavito onog u narodnoj nošnji. Poslije je primila značenje stranca, neprijatelja.

[luba]

nije bas nedoumica, ali mi je ovde najsigurnije da pitam.ima li ko zakon o zdravstvenoj zastiti rep. srbije na engleskom, na brzu pozajmicu?u ministarstvu zdravlja zapanjeni sto tako nesto trazim, naravno.

[расејан]

nisam sigurna da bi se taj "tamni vilajet na istoku" mogao primeniti na vizantiju.

Нисам ни ја, али то западњаке уопште не спречава. Штавише, ова предрасуда је тако дубоко укорењена, да ми се чини да сама себе храни - све што је иза граница западног хришћанства, па онда гвоздене завесе, па опет западног хришћанства, то је за њих све тамни вилајет, земља коју не разумеју, па отуд ни не пишу о њој, а пошто читају само оно што сами напишу, онда неће никад ни разумети (осим бедне шачице зналаца), а пошто не разумеју, неће ни писати, go to 10.

cini mi se da je u pitanju smesa dva utiska, oba proistekla iz (uslovno) varvarskog dozivljaja jedne rafinirane i slozene drzave i kulture:- "zakukuljeno i zamumuljeno", tj. "prekompleksno" - vizantija je imala ustanove i procedure koje su, naravno, vremenom postale predimenzionirane i za nju samu;- "posteni zapadnjak" treba da se kloni "vizantijskih dilova" jer ce ga preveslati. to bi znacilo da je "vizantijski nacin" prefrigan, pritvoran, da krije lukave zamke za iskrena i lakoverna coveka. slicno mlecima vidjenim ocima kanjosa macedonovica. inace, u boki se i danas moze cuti pridev "lacmanski" (od lacmani, prvobitno mlecani, kasnije i domaci katolici), u slicnom znacenju. lacman(in) ce te prevesti zednog preko vode i bezocno iskoristiti. sve na finjaka

А да, то да су обе стране имале сличне предрасуде једни о другима - па и сами Срби о Византији (женидба Милоша Војиновића, например - превара на превару, лажа и паралажа и ситна главологија), ништа необично. Овде су се исти вицеви причали прво о Ирцима, па о Пољацима, па о Мексиканцима...И, невезано за тему, млетачки слепци су касније унапређени у venetian blinds .

[расејан]

Zanimljivo. Izraz lacman sam čuo u značenju zemljak, bio sam ubijeđen da je to od njemačkog Landsmann. Inače u češkom je riječ lacman u početku označavala južnog Slavena, poglavito onog u narodnoj nošnji. Poslije je primila značenje stranca, neprijatelja.

Оно ће бити ланцман... ово ће бити нешто друго. Сад ми стаде мозак, знао сам неког Лацмановића, ал' не могу да се сетим одакле је био... вероватно неко од мојих ђака из периода просветитељства <_< , дакле могао је бити од било где :P , Војводина...Иначе то како ко кога назива, чак и да останемо у оквиру званичних назива, то би била поприлична табела, и врло шарена кад се зађе по Европи. Зашто Немце практично нико не назива Дојч? Словени и Мађари их називају мутавцима; Французи и Италијани Алеманима, остали већином Германима (што би требало да је назив за ширу групу племена, јелте). Зашто Пољаке сви зову мање-више исто, само их Мађари називају Ленђел? Зашто Мађари за скоро све околне народе имају своје називе - Острак (Аустријанци), Хорват (Хрвати), Рац (Срби), Тот (Словаци), Олах (Чеси), Орос (Руси), Немет (Немци)... и не сећам се да ли су за Италијане имали неки назив. Зашто сви Мађаре зову Хунгарима/Угарима, само ми их зовемо онако како сами себе зову? Зашто Италијани Аустријанце зову Тедески (види лик у "Дунду Мароју", Уго Тудешак - дакле Хуго Аустријанац)... и што смо ми Венецијанце звали Млечанима, а Словенци их још зову Бенетки.

[Waldorf]

"Zakukuljeno i zamumuljeno" - otkad nisam čuo tu frazu! :)

Комплетна гласи: „Закукуљено, замумуљено, задевећено, задесећено. Нико га не може раскукуљити, размумуљити, раздеветити, раздесетити, сем онога ко га је закукуљио, замуму...„ уф! Итд.

[Redridinghood]

Ajde sad jedno glupo pitanje ali moram da pitam posto na sve strane cujem 500 verzija - palacinka, palacinak, palacinke, palacinci, palacinaca???!!! Meni je samo logicno palacinka i palacinke....

[Otto Katz]

Ajde sad jedno glupo pitanje ali moram da pitam posto na sve strane cujem 500 verzija - palacinka, palacinak, palacinke, palacinci, palacinaca???!!! Meni je samo logicno palacinka i palacinke....

Koristi se i palačinak, palačinci.

[Kudravi Gaucos]

Koristi se i palačinak, palačinci.

Vise u Hrvatskim krajevima, koliko sam ja primetio. U Srbiji je to dosta neobicno.

[Indy]

Комплетна гласи: ?Закукуљено, замумуљено, задевећено, задесећено. Нико га не може раскукуљити, размумуљити, раздеветити, раздесетити, сем онога ко га је закукуљио, замуму...? уф! Итд.

Uh... baš dobro!

Ajde sad jedno glupo pitanje ali moram da pitam posto na sve strane cujem 500 verzija - palacinka, palacinak, palacinke, palacinci, palacinaca???!!! Meni je samo logicno palacinka i palacinke....

Kod mene ima samo plural "palačinke" (nikad nisam pojeo samo 1, tako da je irelevantno). (Ima neka slična reč u madžarskom, valjda odatle vuče poreklo).

[Otto Katz]

(Ima neka slična reč u madžarskom, valjda odatle vuče poreklo).

Etimologija je iz rumunjskog, placinta - vjerovatno pljosnata ploča u obliku diska.

[расејан]

(Ima neka slična reč u madžarskom, valjda odatle vuče poreklo).

Etimologija je iz rumunjskog, placinta - vjerovatno pljosnata ploča u obliku diska.

У мађарском је palacsinta, али ако у румунском вуче порекло од плоче, онда смо направили пун круг - или можда и више, јер чија ли је плоча? Или је од плакете или са њом бар има заједнички корен?Него, занимљиво ми је како смо скупили на гомилу маџарски и румуњски. За ово друго ми се чини нормално да је ваше височанство употребило, то беше нормално у хрватском - у Славонији сам чуо да кажу и шуњка - него ми је смешно како баш моје Лале кажу маџарски, иако би историјски баш требало да имају слуха за језике, колико их чују сваки дан. А ђ у мађарском је или као наше ђ (исток, југ) или мекше - отприлике колико је пиротјанско тј мекше од ћ (запад, Пешта, не бих знао за север). Како то испада џ, још увек ми није јасно.----Да се разумемо, мој узорак мађарског је ситан и танак, нисам ја никакав језичар... више онако језичара.

[le petit nicolas]

Zanimljivo. Izraz lacman sam čuo u značenju zemljak, bio sam ubijeđen da je to od njemačkog Landsmann. Inače u češkom je riječ lacman u početku označavala južnog Slavena, poglavito onog u narodnoj nošnji. Poslije je primila značenje stranca, neprijatelja.

mozda i jeste iz nemackog. u boki kotorskoj je jedno vreme bila i austrija. bilo kako bilo, sada je lacmanin svaki snishodljivi lukavac od kojeg posten "gunjas" treba da zazire <_<

земља коју не разумеју, па отуд ни не пишу о њој, а пошто читају само оно што сами напишу, онда неће никад ни разумети (осим бедне шачице зналаца), а пошто не разумеју, неће ни писати, go to 10.

odlicno sazeto.

Комплетна гласи: ?Закукуљено, замумуљено, задевећено, задесећено. Нико га не може раскукуљити, размумуљити, раздеветити, раздесетити, сем онога ко га је закукуљио, замуму...? уф! Итд.

[FranziskaKafka]

A plaćinta je od lat. placenta, i sva je prilika da je posteljica dobila naziv po kolaču a ne obrnuto. Postoji i neka slična grčka reč u istom značenju, a i na nemačkom se posteljica kaže Mutterkuchen - *majčin kolač. (Ima i nekih domaćih, germanskih i ostalih reči koje liče na placentu i plakus, ali o tome neki drugi put.) A i nije nam prvi put da čujemo da se majčin stomak naziva furunom a bivanje u njemu - pečenjem.

[Indy]

... маџарски ...

Dobro, priznajem da sam jednom slušao Balaševića. <_<

[расејан]

Dobro, priznajem da sam jednom slušao Balaševića. <_<

То је он добро чуо, то ћеш пре чути од Лала него од његових Диогена (онај што је живео у бачви, дакле Бачванин ), ал' како кажу код нас, одакле ти жена одатле и ти, те је Ђоле испао онако, почасни Лала.