расејан Posted April 15, 2008 Posted April 15, 2008 Zato je najsigurnije ne transkribovati lična imena i pisati ih u originalu. To je sasvim dozvoljeno i kod nas, samo što je većinski prihvaćena transkripcija ličnih imena. Baš sam skoro čitala da je glavni razlog za transkripciju to da knjiga može, po potrebi, da se prebaci na ćirilicu. što znači da kad se nešto piše latinicom transkripcija uopšte nije nužna.Па јес, онда си бар сигуран да не знаш како се чита, а и 99% сигуран да је транскрипција кинеских, афричких, јапанских, ма и свих осталих азијских имена, па ћириличних, грчких, арапских, јерменских и хебрејских погрешна, па само за све њих не знаш ни како се пишу а ни како би требало да се читају.
Luka Posted April 15, 2008 Posted April 15, 2008 Ako sam dobro razumela, govoriš o situaciji kada postoji više pisama u jednom tekstu. Da, zaista jeste problem ako se tada ne izvršiti transkripcija imena. Ali kad ne postoji takva situacija, tj. kad su imena pisana istim pismom kao i tekst u kome se koriste, ja sam za pisanje originala. Kao što to rade u Hrvatskoj. I šta im fali? Mislim, to je jedna formalnost koja tako može da ometa i odvlači od suštine, sadržaja teksta ...
расејан Posted April 15, 2008 Posted April 15, 2008 (edited) Ako sam dobro razumela, govoriš o situaciji kada postoji više pisama u jednom tekstu. Da, zaista jeste problem ako se tada ne izvršiti transkripcija imena. Ali kad ne postoji takva situacija, tj. kad su imena pisana istim pismom kao i tekst u kome se koriste, ja sam za pisanje originala. Kao što to rade u Hrvatskoj. I šta im fali? Mislim, to je jedna formalnost koja tako može da ometa i odvlači od suštine, sadržaja teksta ...Фали им само то што чак ни осведочени геније, какав је Оливер Млакар, не може тачно да зна како се шта изговара, јер му нигде не напишу, па онда прочита да је некакав арапски самит одржан у некаквом Једаху уместо у Џеди, или чујемо како је некакав Гул испао турски премијер - заборависмо да је турска реч за ружу код нас не одомаћена, него пустила корење :) и да се каже Ђул. Или, никад не бисмо погодили како се Горбачов презива, јер бисмо га читали Горбачев (или Горбацхев?).Не видим зашто бисмо се ослањали на енглеске транскрипције имена за која сами имамо боље. Енглески као матерњи је поприлична препрека језичком слуху ;) - како иначе објаснити да је Бејђинг (или беше исправно Бејџинг?) испао Пикинг (који смо ми читали Пекинг јер нигде није писало како га они читају), а Гвангџоу - Кантон.А да будемо јасни, не говорим о ситуацијама, него о томе да ли имамо начело или немамо, и ако имамо, које је. Ако немамо, онда имамо ситуације и случајеве - што је већ обичајно право (јачег ;). Edited April 15, 2008 by расејан
Luka Posted April 15, 2008 Posted April 15, 2008 (edited) Dobro, u usmenom izražavanju se mora znati kako se neko ime izgovara. Не видим зашто бисмо се ослањали на енглеске транскрипције имена за која сами имамо боље.Pa sad, ja nisam sigurna da se mi oslanjamo na engleske transkripcije. Koristimo naše kada postoje. A koja načela pri tom važe, ja nisam uopšte sigurna, ja to rešavam od slučaja do slučaja. A i nisam stručnjak za jezik. :D Edited April 15, 2008 by Luka
Ulven Posted April 15, 2008 Posted April 15, 2008 Не видим зашто бисмо се ослањали на енглеске транскрипције имена за која сами имамо боље. Енглески као матерњи је поприлична препрека језичком слуху ;) - како иначе објаснити да је Бејђинг (или беше исправно Бејџинг?) испао Пикинг (који смо ми читали Пекинг јер нигде није писало како га они читају),Wikipedia nudi objašnjenje (naravno da sve što piše tamo treba uzimati sa rezervom, ali deluje kredibilnije od hipoteze o nagluvim Englezima ):The term Peking originated with French missionaries four hundred years ago and corresponds to an older pronunciation predating a subsequent sound change in Mandarin from [kʲ] to [tɕ]. ([tɕ] is represented in pinyin as j, as in Beijing), and is still used in some languagesšto se tiče rasprave o transkripciji i ostavljanja originalnih imena, i jedan i drugi princip imaju svoje pogodnosti i nedostatke, a i dozvoljena su oba kod nas, tako da ne znam čemu dilema.
расејан Posted April 15, 2008 Posted April 15, 2008 Wikipedia nudi objašnjenje (naravno da sve što piše tamo treba uzimati sa rezervom, ali deluje kredibilnije od hipoteze o nagluvim Englezima ):The term Peking originated with French missionaries four hundred years ago and corresponds to an older pronunciation predating a subsequent sound change in Mandarin from [kʲ] to [tɕ]. ([tɕ] is represented in pinyin as j, as in Beijing), and is still used in some languages А, Французи... подједнаки слухисти за страна имена... što se tiče rasprave o transkripciji i ostavljanja originalnih imena, i jedan i drugi princip imaju svoje pogodnosti i nedostatke, a i dozvoljena su oba kod nas, tako da ne znam čemu dilema.Дилеме нема ако применимо оба - један једном (да се зна како се пише или чита), а други за остала појављивања имена, па овце на броју. Проблеми почињу кад се искључи један од њих.П.С. На питање "how do you pronounce your last name?" сам почео да одговарам са "Easy!".
Ulven Posted April 15, 2008 Posted April 15, 2008 А, Французи... подједнаки слухисти за страна имена...Mislim da ti je promakao deo o tome kako današnji izgovor imena tog grada nije isti kao pre 400 godina. :)
Delija67 Posted April 15, 2008 Posted April 15, 2008 (edited) Ima vec cela tema ovome. Transkribuju i Englezi latinicna licna imena kako njima odgovara, pa zasto ne bismo i mi kad vec imamo fonetsko pismo. Edited April 15, 2008 by Delija67
bus Posted April 16, 2008 Author Posted April 16, 2008 Rasejani, nije da zakeram, ali jeste :D G?l nije Đul nego je kao Gul iz "Guliver" ali sa mađarskim ? iz "f?rdő".
расејан Posted April 16, 2008 Posted April 16, 2008 Rasejani, nije da zakeram, ali jeste :D G?l nije Đul nego je kao Gul iz "Guliver" ali sa mađarskim ? iz "f?rdő".Хм, ко ме навуче онда на ово... да одем да ја њему мало закерам...
bus Posted April 16, 2008 Author Posted April 16, 2008 To se verovatno u srpski prenelo kao đ jer su Srbi čuli to prvo /g/ kao svoje đ. Verovatno je palatalizovano, jer mu sledi visoki prednji samoglasnik (što mu dođe isto kao da si stavio /i/ ili /j/ posle njega... prirodno izaziva palatalizaciju).
расејан Posted April 16, 2008 Posted April 16, 2008 To se verovatno u srpski prenelo kao đ jer su Srbi čuli to prvo /g/ kao svoje đ. Verovatno je palatalizovano, jer mu sledi visoki prednji samoglasnik (što mu dođe isto kao da si stavio /i/ ili /j/ posle njega... prirodno izaziva palatalizaciju).Ако је то иста реч (a rose, by any other name ... ), да ли би имало смисла да се изговара (и пише) као и пре?Било би занимљиво да није председник владе, него краљ. Краљевска и папска имена се преводе .
bus Posted April 17, 2008 Author Posted April 17, 2008 Ако је то иста реч (a rose, by any other name ... ), да ли би имало смисла да се изговара (и пише) као и пре?Nisam razumeo ovaj deo. ...Da, bilo bi interesantno da je kralj. :D
расејан Posted April 17, 2008 Posted April 17, 2008 Nisam razumeo ovaj deo. ...Da, bilo bi interesantno da je kralj. :DПа... госн Гул, Гил, Ђул или како ће се већ транскрибовати, Ђулић... увелац ... Био би краљ који се презива Ружа. Баш слатко.Но се код краљева беше преводе имена... а презимена не? Штета, да видим преводе Мрњавчевића на разне језике... King Urosh McMeouwww?
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now