Amelija Posted March 31, 2014 Posted March 31, 2014 pa meni je to normalno a ni polarni krugovi ni povratnici se ne pišu velikim slovom
ordi Posted March 31, 2014 Posted March 31, 2014 (edited) ... jer ne označava jedno mesto na Zemlji Edited March 31, 2014 by orderka
darling Posted March 31, 2014 Posted March 31, 2014 al ekvator je licno ime jednog jedinog uporednika. sta ce mu onda uopste licno ime? ja bih i polarne pisala pocetnim velikim, severni i juzni.
Amelija Posted March 31, 2014 Posted March 31, 2014 (edited) pa oni imaju imena zato što se tu nešto matematički i astronomski dešava, nisu to nikakva lična imena onda bi trebalo i npr Prolećna Ravnodnevnica velikim slovima jer je to samo jedan dan u godini Edited March 31, 2014 by Hjortron
darling Posted March 31, 2014 Posted March 31, 2014 r malo :D aa ekvator nije licno ime, nego ime za gde je zemlja najdeblja, pa je onda zapravo Zemljin ekvator, il Jupiterov ekvator. okidoki.
Amelija Posted March 31, 2014 Posted March 31, 2014 aa ekvator nije licno ime, nego ime za gde je zemlja najdeblja, pa je onda zapravo Zemljin ekvator, il Jupiterov ekvator. okidoki. baš tako :)
kgmr Posted March 31, 2014 Posted March 31, 2014 sad na drugom topiku procitah durhsnit, pa me podseti da pitam: ima puno reci u srpskom koje su bukvalan prevod sa nemackog, tj onoliko ih je mnogo koliko ja malo znam nemacki.. npr spomenuti durhsnit je prosek, ausflug izlet, ajndruk utisak, auszeen izgledati, ausgecajhnet odlican (iscrtan) itd... kako je ovo moguce, jel to vuk zasluzan? (doduse i na ceskom je ausflug vilet) to mi nije mnogo logicno da se spontano desi u jeziku, radije da je neki aktivista prevodio, ali mi ni onda nije mnogo logicno da se primi valjda je to balkanska varijanta pidgin jezika. jezici se spontano razvijaju, kao neki prirodni sistem, što da ne. nastanak pidgina i razvijanje u kreolski jezik je ludački dinamično, i to u svim smerovima, može napred, nazad, kako hoćeš, može da se razvije kreolski iz pidžina u jednoj generaciji. super primer kako se razvijaju jezici je nikaragvanski znakovni jezik. sad ću malo po sećanju da pišem, ali imate na netu o tome. a pidžin nastaje tako što se dve grupe koje ne govore istim jezikom nađu na istom prostoru i istim poslom, moraju nekako da komuniciraju i ko-konstruišu zajedničke reči vezane za tu delatnost (npr. trgovinu). elem, znakovnih jezika ima mali milion i generativni su, strukturisani i simbolički, pravi pravcati jezici, ne kao gestikulacija nas koji čujemo. dakle, u nikaragvi sedamdesetih ne postoje spec. školstvo za gluve osobe. gluvi komuniciraju sa porodicama, na nekim idiosinkratičnim znakovnim jezicima koje su razvili sa svojim ukućanima. gluvi međusobno nisu u kontaktu. onda se otvara prva škola u managvi i upisuju se gluva deca, svako je doneo svoj jezik, potpuno jedinstven. a da, u školama za gluve postoje dva principa rada: a. zabranjena je gestikulacija na časovima i b. dozvoljena su sva sredstva komunikacije. ovde su primenjivali princip a (mislim da se zove oralizam) na časovima (učili su ih vokalizaciju), a na odmoru su deca mogla da rade šta hoće. i razvili su pidgin :D jezik koji je gramatički bio vrlo jednostavan i informacije su se prenosile simultano (u smislu da su pojmovi bili složeniji, npr. imaš jedan znak koji prikazuje loptu koja se kotrlja tako i tako, tako da nisi mogao odvojeno da preneseš informacije o tome da je to lopta, da se kotrilja i da se kotrlja tako i tako). ovaj pidgin su usvoji učenici naredne generacije škole u managvi i nastavili da ga razvijaju, te su napravili kreolski, složenije strukturacije i gramatike, kojim su se informacije prenosile sekvencijalno, dakle 'lopta' 'se kotrlja' 'brzo', razvila se složena sintaksa (ista kao kod glasovnih jezika). ima sad tu nekih eksperimenata, ali to je manje bitno, zanimljivo je da prva generacija nikad nije naučila kreolsku verziju, sa drugim učenicima su pričali pidgin - jer su prerasli onaj kritični period kad lako usvajaš jezik. meni ovo super zanimljivo. postoji dvadesetak pidgin jezika i nešto više od osamdeset kreolskih. sad ću da se podsetim svega pa ćete više o ovome moći da čitate u narednom broju magazina Liceulice! :D (polovinu dobija prodavac)
Nesh Posted April 29, 2014 Posted April 29, 2014 (edited) Na HRT1 u emisiji o "zuljevima" (o problemima koje gradjani imaju, pa se javljaju ne bi li im televizija pomogla) najavljuju prilog Naučnici na praksi. Ukratko, vlasnica frizerskog salona se zali kako mora da placa naucnike koji dolaze na praksu, a neki od njih ne dolaze redovno, odlaze ranije itd... Dakle, jezicka nedoumica iz naziva priloga brzo je razjasnjena. Naučnici su učenici na praksi, ili, starinski, šegrti. Proverim u Hrvatsko - srpskom (i obrnuto) recniku inacica/varijanti Jovana Cirilova i tamo to lepo pise. Ja pomislio da nije neka novotarija posto nikad nisam cuo , ali nije. Mozda nije bas za ovaj topik, ali meni bilo interesanto, pa rekoh da podelim. :) Edited April 29, 2014 by Nesh
ajgor Posted May 1, 2014 Posted May 1, 2014 Na HRT1 u emisiji o "zuljevima" (o problemima koje gradjani imaju, pa se javljaju ne bi li im televizija pomogla) najavljuju prilog Naučnici na praksi. Ukratko, vlasnica frizerskog salona se zali kako mora da placa naucnike koji dolaze na praksu, a neki od njih ne dolaze redovno, odlaze ranije itd... Dakle, jezicka nedoumica iz naziva priloga brzo je razjasnjena. Naučnici su učenici na praksi, ili, starinski, šegrti. Proverim u Hrvatsko - srpskom (i obrnuto) recniku inacica/varijanti Jovana Cirilova i tamo to lepo pise. Ja pomislio da nije neka novotarija posto nikad nisam cuo , ali nije. Mozda nije bas za ovaj topik, ali meni bilo interesanto, pa rekoh da podelim. :) U zapadnoj varijanti je naučnik poodavno samo i isključivo učenjak, a postoji i varijanta naučenjak, recimo u naslovu memoara Mihaila (Mihajla) Idvorskog Pupina "Od pašnjaka do naučenjaka". Nisam siguran koliko su stari izrazi novak i novačenje, kao pandani regrutu i regrutovanju,
ajgor Posted May 1, 2014 Posted May 1, 2014 Zaboravio sam i na sada uobičajenu titulu za one koji tek počinju da se uspinju na lestvicama akademske zajednice: asistent/asistentkinja je znanstveni novak/novakinja.
расејан Posted May 4, 2014 Posted May 4, 2014 Е, јебо топић о Украјини, више не знам шта је правилно: спезијалан или спетсијалан?
KennyDalglish Posted May 11, 2014 Posted May 11, 2014 Malopre na vestima javnog servisa : "U saopštenju gradonačelnika Siniše Malog..." Zar ne bi trebalo Siniše Malija? Ne sećam se da sam ikada čuo, npr. dela Salvadora Dalog.
расејан Posted May 11, 2014 Posted May 11, 2014 Malopre na vestima javnog servisa : "U saopštenju gradonačelnika Siniše Malog..." Zar ne bi trebalo Siniše Malija? Ne sećam se da sam ikada čuo, npr. dela Salvadora Dalog. Па требало би, то је мађарско презиме, сва мађарска презимена на -и се мењају како кажеш. Ваљда човеку допиздело па се више ни не буни. Види где је упао.
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now