Jezičke adoumice™

[onamonamo]

sad na drugom topiku procitah durhsnit, pa me podseti da pitam:

ima puno reci  u srpskom koje su bukvalan prevod sa nemackog, tj onoliko ih je mnogo koliko ja malo znam nemacki..

npr spomenuti durhsnit je prosek, ausflug izlet, ajndruk utisak, auszeen izgledati, ausgecajhnet odlican (iscrtan) itd...

kako je ovo moguce, jel to vuk zasluzan? (doduse i na ceskom je ausflug vilet)

to mi nije mnogo logicno da se spontano desi u jeziku, radije da je neki aktivista prevodio, ali mi ni onda nije mnogo logicno da se primi

[Amelija]

nemački je generalno mnogo sličniji srpskom nego što bi iko mogao na prvu loptu pretpostaviti

 

to što ti kažeš, pa formiranje glagola uz pomoć prefiksa (utrčati, istrčati, pretrčati, protrčati, itd itd itd), pa slični predlozi se koriste za slične stvari, pa to što određeni predlozi zahtevaju određene padeže, pa razni veznici koji u drugim jezicima ne postoje, itd

 

a zašto je to tako, nešto čisto sumnjam da je to Vuk Karadžić sve uredio

[Nicol]

al je zanimjivo to za pavaoa.

jadni stranci kad uce nas jezik. 

 

@luba

evo napismeno na hrvatskom  za srpski, pogledacu sutra u pravopisu, nije mi sad pri ruci.

sto joj nisi trazila da izgovori tecno naglas mii?

 

ja sam prvi put obratila paznju na problem kad je ljuba zivkov nekad davno u nekom tekstu pisao o mi(j)ama. 

 

 

iz istog linka 

 

Odlicni su ovi s vikipedije.

A Mii i Tii para usi i mastoidne celije...

[ToniAdams]

nemački je generalno mnogo sličniji srpskom nego što bi iko mogao na prvu loptu pretpostaviti

 

u kom smislu?

sem u samoj strukturi recenice, koja jeste slicnija sa srpskim nego recimo sa engleskim, ne vidim bas neke slicnosti.

a ove nemacke reci u nasem jeziku su manjevise sve deformisane.

[Frile]

sad na drugom topiku procitah durhsnit, pa me podseti da pitam:

ima puno reci  u srpskom koje su bukvalan prevod sa nemackog, tj onoliko ih je mnogo koliko ja malo znam nemacki..

npr spomenuti durhsnit je prosek, ausflug izlet, ajndruk utisak, auszeen izgledati, ausgecajhnet odlican (iscrtan) itd...

kako je ovo moguce, jel to vuk zasluzan? (doduse i na ceskom je ausflug vilet)

to mi nije mnogo logicno da se spontano desi u jeziku, radije da je neki aktivista prevodio, ali mi ni onda nije mnogo logicno da se primi

 

Biće da smo i jedni i drugi i treći neke reči svi đuture preuzeli od četvrtih...

 

Recimo utisak (ajndruk) - impression...

Koliko sam ukapirao čituckajući o poreklu reči, nije dovoljno znati par jezika za bilo kakve zaključke, veze su obično mnogo složenije (i zanimljivije)

[расејан]

Држим да је добар део тих израза, барем из науке или пореклом из научних кругова, потекао из латинског и донекле из грчког. Коликогод да су разни стручњаци волели да се бацакају речима из језика струке, толико су заборављали и своје речи, а било је и да их нису ни имали - нови појмови, нове речи. Пошто су те речи већином сложенице у том латинском и грчком, природно је да ће да у преводу праве исте такве сложенице од својих делова. Елем, преводило се.

 

Могу да посведочим из своје струке (математике, не програмирања) да је, нпр, скоро цела геометрија уредно преведена са латинског - кажемо троугао (нем Dreieck) а не триангл (тј кажемо и то али означава свирајку), изводница а не генератриса, уписана кружница а не инскрибовани циркулум итд итд.

Edited March 29, 2014 by расејан

[Frile]

 

 

 ausflug izlet

 

Uh, etimologija ove reči (izlet) mi deluje baš zanimljivo. Ona mi baš deluje "prepisano" iz nekog drugog jezika.

 

@rasejani & geometrija

 

Za nauku a posebno matematiku otkrivanje porekla deluje lako. Dovoljno bi bilo da se neki istoričar pozabavi na primer istorijom geometrije na ovim prostorima, t.j. prvim prevedenim udžbenicima iz te oblasti. Ko je preveo i priredio, gde se obrazovao, da li je prevođeno sa grčkog ili nemačkog... Od tog prvog geometričara, njegovih sledbenika i duha vremena u kom su živeli zavisi da li su izrazi prevođeni ili su korišćeni u originalu. Moguće je da su u početku nazivi preuzeti bez prevođenja, pa je u nekom trenutku sve to prevedeno ("nećemo više cirkl, imamo naše reč krug i kružnica"). Moguće je da se neko već bavio time, da već postoji neki rad o istoriji geometrije... 

Meni su te priče jako zanimljive, kreneš od neke banalne reči a dođeš do priče o vremenima u kojima je ta reč nastajala, kretala se i menjala.

Edited March 29, 2014 by Frile

[расејан]

Чак и послератна историја би била занимљива. Сећам се да је чак у основној школи било неколико "на каже се ... него ...", а и у гимназији су се испочетка другари из сеоских основних школа фрљали неком другом терминологијом - дакле, њихови наставници су учили да се то зове онако а не овако. Нпр. моја баба је говорила трокут, ми смо учили да је троугао.

 

Башка је било занимљиво оних последњих двадесетак страна логаритамских таблица, јер је било хрватско издање (а далеко пре Брозовића, можда је чак и он учио из тог истог :)), па нам је требало нешто времена и кликера да сконтамо да је поучак теорема и слично. Они су, ваљда, још више преводили (осим западних имена, ткоја су имала остати у оригинал-у).

[luba]

nasla sam u pravopisu ms (34 strana, III 18 g) pise: Izmedju dva i (i-i) po pravilu se pise j. 

pravopis takodje kuka sto strano ime mia nije adekvatno proilagodjeno srpskom, pa je ostalo mia (str 32, III 18 a): suglasnik j se po pravilu pise izmedju samoglasnika i-a, i-e i i-u (sto vazi za osnovne reci blabla... blabla i prilagodjeno pisanje stranih imena)... blabla  

poentiraj :)

 

fala :)

prosledjeno kome treba da se dere, ja sam samo porukonosnik.

[Ajant23]

Нпр. моја баба је говорила трокут, ми смо учили да је троугао.

 

Otkriću ti jednu malu tajnu, možeš reći: i kut i ugao, i trokut i trougao, i ravnokraki i jednokraki...

 

Na drugoj strani, početi rečenicu bangavom skraćenicom koju si završio tačkom je isto pravilno, ali je ružno... 

Edited March 29, 2014 by Ajant23

[расејан]

Otkriću ti jednu malu tajnu, možeš reći: i kut i ugao, i trokut i trougao, i ravnokraki i jednokraki...

 

Na drugoj strani, početi rečenicu bangavom skraćenicom koju si završio tačkom je isto pravilno, ali je ružno... 

 

Знам да могу, мада се била усталила подела - троугао је геометријска равна фигура, а трокут је троугаоник, троугли лењир. Троугао је био званични израз у уџбеницима а вала и касније на факултету.

 

Скр. облик било чега користим кад стекнем утисак да ништа није предугачко кад се добро скрати.

[mire]

Сећам се да је чак у основној школи било неколико "на каже се ... него ...", а и у гимназији су се испочетка другари из сеоских основних школа фрљали неком другом терминологијом - дакле, њихови наставници су учили да се то зове онако а не овако.

ovo me podseti na hercegovačku "učiteljsku" anegdotu

 

dole se, po selima, uglavnom kaže "vego" umesto "nego"

 

i tako, kaže učitelj: "djeco, nije vego, vego nego"

 

i dan danas mi smešno :D

[расејан]

Или кад оно за вакта Дубровачке републике неко од тадашњих писаца, Гундулић или тако неко, скупи друштво за борбу за чистоту језика, па вели "ево смо се лијепо конгрегали да пурификамо нашу лијепу лингву од талијанскије вокабула".

[Amelija]

u kom smislu?

sem u samoj strukturi recenice, koja jeste slicnija sa srpskim nego recimo sa engleskim, ne vidim bas neke slicnosti.

a ove nemacke reci u nasem jeziku su manjevise sve deformisane.

ma ne mislim uopšte na (deformisane) germanizme, to je sasvim druga priča

 

nego, rekoh već:

- izleteti, uzleteti, poleteti, doleteti, odleteti, naleteti, proleteti, ...

 

veznici:

- npr u engleskom "but" i "if", koristiš za mali milion stvari, u nemačkom lepo i fino imaš "sondern", pa "obwohl" pa tako svašta

 

padeži i predlozi:

- određeni predlozi zahtevaju tačno određene padeže, npr zbog=>genitiv, na=>akuzativ ili dativ u zavisnosti od kretanja ili ne, itd

Edited March 31, 2014 by Hjortron

[darling]

u pravopisu ms pise da se ekvator pise  malim pocetnim slovom. koja je logika iza toga, zna li ko?