Jezičke adoumice™

[slepa živana]

a da sachekamo shpanci ipak? ^_^

a ti moderišeš jezik ili te šalju iz udruženja za suzbijanje padeža i humora? :D

upravo toi nema ništa na početku, između vokala i slično, sve je to jedan isti glas negde između b i vkad Španjolci speluju pitaju "jel 'bv' kao Barselona ili 'bv' kao Valensija?"('bv' sam ja nazvala taj glas)

da, na kursu se uči da su b i v isti glas, ali da se u određenim situacijama b čita kao b. mislim da o tome postoji odeljak u bilo kojoj gramatici španskog.nemoj pogrešno da me shvatiš, da nešto branim španski jezik, učila sam ga silom jer sam morala da provedem godinu dana na tom govornom području... što se mene tiče, meni španci zvuče kao retardirani kepeci. prezirem i njihov jezik i njihovu kulturu.

[Аврам Гојић]

[Ulven]

http://en.wikipedia.org/wiki/Spanish_phonology#Phonetic_notes

The phonemes /b/, /d/, and /ɡ/ are realized as approximants (namely β̞, ð̞, ɣ̞], hereafter represented without the undertack) or fricatives in all places except after a pause, after a nasal consonant or —in the case of /d/— after a lateral consonant; in such contexts they are realized as voiced stops

Dakle, b se posle pauze (u praksi to znači na početku jedne izgovorne celine) ili posle n i m izgovara kao naše b, a u svim ostalim slučajevima kao to "nešto između b i v" (fonetska oznaka za to "nešto" je β̞ i zove se bilabijalni aproksimant). Ali to su sve alofoni glasa b - postoji samo jedna fonema. Ne postoje minimalni parovi u kojima bi se ova dva glasa našla. Otprilike kao što se u srpskom glas n u reči "Anka" izgovara drugačije nego u reči "Ana". I kao što mi filtriramo razliku između ta dva glasa i percepiramo ih kao jednu fonemu, isto se dešava i kod Španaca u slučaju glasa b.b i v u pisanju predstavljaju jednu fonemu u izgovoru. :) Edited August 28, 2012 by Ulven

[pt 2.0]

i nema ništa na početku, između vokala i slično, sve je to jedan isti glas negde između b i v

e da, tako i mene učili na tečaju onomad davno... (al ja bila samo 6 meses na tome, možda finese idu kasnije...) Edited August 29, 2012 by PointTaken

[darling]

i nema nikog da mi objasni zasto se imena starih naroda pisu malim pocetnim slovom?

[Ulven]

Pravopis kaže da se stari i drevni "shvataju kao atributi i pišu se malim početnim slovom". Dakle, ne smatraju se sastavnim delom naziva naroda. Doduše, Stari Sloveni se pišu velikim slovom.

[darling]

kako to objasniti?evo gledam pravopis, 48b, stari sloveni nisu narod, nego etnicka grupa. iz cega se dakle moze zakljuciti ako ima vise starih naroda, veliko, a ako je samo jedan stari narod, malecno slovo. stari jugosloveni ce se jednog dana pisati velikim slovom :D

Edited August 29, 2012 by darling

[Amelija]

zašto se* mnogo više greši sa "evo/eno/eto" za treće lice množine, nikada za treće lice jednine, a ostalo kako kad?npr treba "evo me", a nekad neki ljudi kažu "evo sam", "evo te" a nekad se desi "evo ti"treba "evo ga" ali niko neće reći "evo je"treba "evo nas", ponekad se da čuti "evo smo"treba "evo ih" ali se jako često čuje "evo su", pogotovo kad se i imenuje (npr "evo su moje sandale" umesto "evo mojih sandala")*ja inače često grešim treće lice množine, a ostalo nikada

[Halvard]

zašto se* mnogo više greši sa "evo/eno/eto" za treće lice množine, nikada za treće lice jednine, a ostalo kako kad?treba "evo ga" ali niko neće reći "evo je"

Pretpostavljam da se ovde najbolje održava razlika zato što bi se oblik glagola poklapao sa oblikom zamenice u ženskom rodu."Evo ga Ivan""Evo je Marija"*"Evo je Ivan" bi zvučalo agramatično.I kod mene je ponekad konfuzija kod trećeg lica množine.

[Amelija]

hm da, ima smisla to za treće lice jednineali i dalje ne kontam zašto je treće množine tako problematičnomožda je čudno reći "evo ih papuče" a nije čudno reći "evo su papuče"

[Amelija]

btw, a kako to da imamo englesku reč za "grejpfrut"?obično su pojmovi koje smo preuzeli iz engleskog <relativno> moderni, a grejpfrut valjda postoji manje-više oduvek? (tj barem isto koliko i pomoranžda)

[DarkAttraktor]

u engleskom postoji diferencijacija na razini hare - rabbit, gde je ovaj drugi subspecies ovog prvog. ista ta diferencijacija postoji u nemackom (Hasen vs Kaninchen) hrvatskom (zec vs kunic), a mene zanima da li mi jedini ne pravimo tu distinkciju u nasem jeziku, anarhicnom kakav je, ili kazemo isto ko sto kazu braca ili pak nesto trece.ja instinktivno prevodim i jedno i drugo sa 'zec' bez razmisljanja, al me zanima dal moj instiknt ima ikakvog uporista u srspkom jezikoslovlju.

[vinska musica]

hm da, ima smisla to za treće lice jednineali i dalje ne kontam zašto je treće množine tako problematičnomožda je čudno reći "evo ih papuče" a nije čudno reći "evo su papuče"

Za mene postoji samo "evo ih", a to "evo su" mi para uši k'o šmirgl papir. Uostalom, nigde ga nisam ničula osim u Srbiji.. i to uglavnom u vokabularu onih koji redovno rabe reči poput: heliHopter, parHet, brijAm se i sl.

[Ulven]

btw, a kako to da imamo englesku reč za "grejpfrut"?obično su pojmovi koje smo preuzeli iz engleskog <relativno> moderni, a grejpfrut valjda postoji manje-više oduvek? (tj barem isto koliko i pomoranžda)

Hmm, pa nije baš :)

grapefruit 1814, from grape + fruit. So called because it grows in clusters. The fruit itself was known since 1693 (in Hans Sloane's catalogue of Jamaican plants); presumably it originated there from chance hybrids between other cultivated citrus. It was known by various names before the current one emerged. An ornamental plant chiefly at first, not much eaten until late 19c.

Oranges probably originated in Southeast Asia and were cultivated in China by 2500 BC.

Moguće da grejpfrut nije bio prisutan na ovim prostorima do XX veka. A koliko vidim i većina evropskih jezika je preuzela englesku reč.Hrvatski neologizam za grejpfrut je limunika. :D

[sancho]

Imam jednu nedoumicu. Kako je pravlno reci Ulica Goce Delceva?Svi govore Goce Delceva, ali sad sam imao spoznaju da to ne bi trebalo biti tacno.Goceta Delceva? Gocea Delceva?