oh, resen problem, hvala, hvala :)

Pravopis MS daje batak, bataka, mn. bataci (i stormy je lepo objasnila zašto a ne ispada :))Ali:Rečnik MS daje bȁtāk, -a i bȁtak, -a i -tka.Pravopisni rečnik Milana Šipke daje:bȁtāk, bȁtāka, mn. bȁtāci, bȁtākā, bȁtācimai bȁtak, bȁtka, mn. bȁci, bȁcima () i bàtkovi, bàtkōvāOvaj prvi oblik je očito mnogo češći. (Nadam se da se vide akcenti)

Pravopis MS daje batak, bataka, mn. bataci (i stormy je lepo objasnila zašto a ne ispada :))Ali:Rečnik MS daje bȁtāk, -a i bȁtak, -a i -tka.Pravopisni rečnik Milana Šipke daje:bȁtāk, bȁtāka, mn. bȁtāci, bȁtākā, bȁtācimai bȁtak, bȁtka, mn. bȁci, bȁcima () i bàtkovi, bàtkōvāOvaj prvi oblik je očito mnogo češći. (Nadam se da se vide akcenti)

vide se akcenti i postakcenatske dužine. zavidim, ja to ne znam tako da opravim. nego, ovaj šipka mi ruši koncept. kod njega, garant, genitiv množine od šipka glasi šipaka.

sto mrzim te lingviste sto uvek kazu: to je dublet, moze i jedno i drugo. picke kukavicke.

dobro, dobro. cmrljke valjda zato što ova imenica nema nepostojano a ni u jednom obliku. gramatička osnova je batak- i na nju se dodaju nastavci za oblik. nastavak za genitiv jednine je -a (kratko) i za genitim množine -a (dugo).

Jasno je, ako je pravilno u gen. jednine nataka, to je zato što nema nepostojanog a, ali zašto nema nepostojano a. Odnosno zašto ga ima ili nema, po izboru.

Zato što je reč batak stranog (tačnije turskog) porekla. Nepostojano a se javlja pre svega u domaćim rečima, jer je to posledica nestanka onih starih poluglasnika (ъ/ь), koji su se u srpskom stopili u jedan glas, pa su u nekim pozicijama nestali, a u drugim prešli u a. Sa stranim rečima se to generalno ne dešava, a čak i kad se nepostojano a javi, u pitanju je umetanje glasa a da bi se razbila suglasnička grupa (npr. student-studenata ili momen(a)t), ali se ne dešava da već postojeće a postane nepostojano. Takođe, a na kojem je postakcenatska dužina ne može da bude nepostojano. :)

Zato što je reč batak stranog (tačnije turskog) porekla. Nepostojano a se javlja pre svega u domaćim rečima, jer je to posledica nestanka onih starih poluglasnika (ъ/ь), koji su se u srpskom stopili u jedan glas, pa su u nekim pozicijama nestali, a u drugim prešli u a. Sa stranim rečima se to generalno ne dešava, a čak i kad se nepostojano a javi, u pitanju je umetanje glasa a da bi se razbila suglasnička grupa (npr. student-studenata ili momen(a)t), ali se ne dešava da već postojeće a postane nepostojano. Takođe, a na kojem je postakcenatska dužina ne može da bude nepostojano. :)

Hvala, ovo je već objašnjenje. Mada, ja ću se držati Šipke: bȁtak, bȁtka, ne i: bȁci, bȁcima.

hranljiv ili hranjiv? koristim prvo, nailazim i na drugo, čini mi se da mogu oba ili ipak ne?

hranljiv ili hranjiv? koristim prvo, nailazim i na drugo, čini mi se da mogu oba ili ipak ne?

Pogledah neki Pravopis srpskohrvatskog jezika (skolsko izdanje) iz 1999. i tamo pise da su oba oblika ispravna.

oba su ispravna, mada sam ja u glavi uvek pravila razliku izmedju ta dva, ne znam otkud mi to: hranjiv je onaj koga mozes da hranis, koji se da hraniti, a hranljiv je onaj koji ima hranljiva svojstva. verovatno nisam u pravu, ali dobro zvuci :D

Hranljiv- valjda se odnosi na jelo

Edited July 19, 201212 yr by bergasa19

oba su ispravna, mada sam ja u glavi uvek pravila razliku izmedju ta dva, ne znam otkud mi to: hranjiv je onaj koga mozes da hranis, koji se da hraniti, a hranljiv je onaj koji ima hranljiva svojstva. verovatno nisam u pravu, ali dobro zvuci :D

hranjiv - feedablehranljiv - nutritious:D

hranjiv - nutritioushranljiv - nutrient

nije poenta da prevodite, no da mi napisete ima li to smisla :D

Nema.