March 25, 201213 yr Pa ne, državu Slovena mi i dalje zovemo Slavija, Slovenija je već zauzeta... Vidiš, na sve su mislili ti podli alpski kepeci. -_-
March 25, 201213 yr slovija je i dalje slobodna ;)palo meni na pamet, ali ne vidim logiku da se prisvojni pridev izvodi iz slovena, a ne iz jugoslavije. Edited March 25, 201213 yr by cmrlj
March 26, 201213 yr Klajn, Tvorba reči 1 2.3.5. О сложеницама Југославија и Југословен. - Међу управо поменуте интернационализме спада и име Југославија. Белић 1 952:287 истиче да је "назив Југославија био уобичајен и код Француза (Yougoslavie) и код Немаца (Jugoslawien) и других народа пре него што је примљен као званични назив код нас". Истина - додаје одмах затим - "тај су назив они примили од нас, јер се већ од тридесетих година прошлога века он употребљава у различитим облицима код српских, хрватских и словеначких писаца, а у приближно исто време и код Чеха". По његовом мишљењу (стр. 288) именица је настала од придева југославенски/југословенски, а овај је према руском югославский. Белић такође напомиње да "када бисмо хтели према нашем старом и оправданом називу [мисли се на придев словенски] да начинимо именицу, она би морала бити Југословенска", али не објашњава зашто до тога није дошло, нити зашто би хипотетични домаћи облик гласио баш *Југословенска а не *Јужнословенска. (Занимљиво је да Живановић 1 904: 1 80, полемишући с Маретићем који је рекао да је реч Југославен "зацијело добра", одговара "да је та ријеч свјетска наказа од ријечи. Прво не ваља Славен, него Словенин, друго не ваља Југословенин него јужни Словени.")Чињеница је да, за разлику од придева југословенски а поготову од јужнословенски, именица Југославија има обележја типичног интернационализма. Ако и није страног порекла, она је у сваком случају грађена као да је намењена употреби у западноевропским језицима. Њен други формант је Славија, име које (мада овековечено у називу познатог београдског трга) досад није забележено у речницима нити у енциклопедијама, али је без сумње латинизам (Slavia 'земља Словена' с типичним латинским суфиксом -ia). У првом делу није употребљен придев јужно-, који би отежао ако не и онемогућио позајмљивање у несловенским језицима, него фонетски много неутралније југо-. Белић сматра да је то југо- у придеву југословенски дошло "према придевима југоисточии, југозападни и сл., где југо- има придевско значење". Могућно је да је од самог почетка деловала семантичка диференцијација коју имамо данас, тј. да се није хтело рећи јужнословенски (ни *Јужнословенска или * Јужнославија) јер би тај назив обухватио и Бугаре, па је створен алтернативни назив употребом именице уместо придева у првом делу. За такву замену придева именицом имамо још доста примера, као у свилорун (свилено руно) које помиње и Белић, у римокатолик (1.4.), а посебно у Чехословачка (уп. изворно Češkoslovensko). Најзад, не треба искључити н и могућност коју на крају свог рада, с резервом и само узгред, помиње Белић: да је најпре настала именица Југословени, као калк немачког Südslawen које се јавља још од краја XVIII века. Употреба југо- уместо јужно- у том случају би се објаснила дословним превођењем немачког Süd-.
March 28, 201213 yr treba mi pomoc - da li je ispravno 'srbija throughout the centuries' ili 'srbija through the centuries'?
March 28, 201213 yr jab reko da moze oba ravnopravno, al ja samo natucam jezike :(prvo bi se odnosilo samo na vremenske periode, te je mozda preciznije, no mislim da svakako moze i pod 2. Edited March 28, 201213 yr by ToniAdams
March 28, 201213 yr aman, znam da je *pravilno* zenka nilskog konja. ali, kada biste hteli deci, u nekom saljivom tekstu da opisete, recimo, zenku nilskog konja koja igra balet, da li biste napisalinilska konjica balerina ilinilska kobila balerina?sta je *manje* pogresno?
Create an account or sign in to comment