Jezičke adoumice™

[bus]

Restrictive/restricted conditions, ako se želi reći da uslovi ne dozvoljavaju previše slobode u ne znam ni ja već čemu. (Restrictive je češće). Ako je nešto u stručnom meteorološkom kontekstu, pojma ne znam.

[DarkAttraktor]

Uh, ko brzi voz si... :D verovatno nisi vido edit zato: u pitanju je sinonim za stesnjenost - cramped.Jel podjednako sljakaju i restrictive i restricted u tom smislu ?

[расејан]

Uh, ko brzi voz si... :D verovatno nisi vido edit zato: u pitanju je sinonim za stesnjenost - cramped.Jel podjednako sljakaju i restrictive i restricted u tom smislu ?

Онако само по слуху, " restricted" му дође више ограничено, оскудно, а "restrictive" ограничавајуће, где се не може ово и не може оно. Па који ти нагласак више одговара.

[bus]

Pejs je u pravetu, a, konkretno, za cramped, ja bih pre odabrao restrictive. Jer te velicina prostora ogranicava.

[Willow]

Kako, u tekstu, interpunkcijski/pravopisno naglasiti onu situaciju u dijalogu, kad sagovornici upadaju jedan drugome u reč? Znači primer. Devojka i njen čkode spremaju se za počinak. U spavaćoj sobi je potpuni mrak i ladnjikavo. Devojka se smrzla u postelji, pa je izdaje strpljenje i dolazi do varničenja:- Ajde, stidljivi mrmote, šta čekaš? - Molim?- Pa skidaj se već jednom, jebiga!- Polako, Marina. Nemoj da me forsir - Puritanski pužu! Jebi se i jedi gov- Prekini! Kočijaškim rečnikom ružiš ovo veče!- Nabaciću pneumoniju čekajući da se smiluješ, uštogljena viktorijanska pič- Tišina! I da se nisi usudila da uključiš lampu dok se ne svučem i umuvam se pod jorg- Smore! Akademski mišu!Iza onih nedovršenih reči "forsir", "gov", "pič" i "jorg" drugi sagovornik upada u reč. I kako sad? Dodati im na kraj tri tačkice? Ostaviti tako do pola napisane? Napisati ih cele? Ali kako će onda čitalac znati da je došlo do 1 upadanja u reč?

Edited December 6, 2010 by Willow

[Vapad]

Mislim da bu trebal tri tačke.BTW, tekst je ROFLOL

Edited December 6, 2010 by Vapad

[расејан]

Iza onih nedovršenih reči "forsir", "gov", "pič" i "jorg" drugi sagovornik upada u reč. I kako sad? Dodati im na kraj tri tačkice? Ostaviti tako do pola napisane? Napisati ih cele? Ali kako će onda čitalac znati da je došlo do 1 upadanja u reč?

Мени баш овако како јесте најбоље дочарава звук. Јер три тачке на крају је кад неко остави недовршену реченицу, а овако прекинуто је баш оно кад реченица иде даље али је не чујемо јер је неко, гласније, упао.

[Tihajeza]

Iza onih nedovršenih reči "forsir", "gov", "pič" i "jorg" drugi sagovornik upada u reč. I kako sad? Dodati im na kraj tri tačkice? Ostaviti tako do pola napisane? Napisati ih cele? Ali kako će onda čitalac znati da je došlo do 1 upadanja u reč?

meni ne izgleda dobro da se pišu delovi reči. jer:1) tako niko ne izgovori, pa makar neko 100x grlatiji upao u reč. mora da ti padne klavir na glavu sa petog sprata da bi tako prekinuo reč. u svađi će verovatno doći do preklapanja.2) tako niko neće pročitati. dokazano je da ljudi čitaju cele reči, pogledom unapred "skeniraju" cele reči. mi sada kada ovako analiziramo, znamo šta je šta, ali kada tekst čita normalno, čitalac će zapeti oko jorg, forsir i vratiće se se da detaljnije prouči šta je zapravo pisac napisao. ja bih napisala celu reč. iz konteksta i uskličnika se vidi da je svađa u pitanju, a u svađe znamo kakve su. Edited December 6, 2010 by Tihajeza

[bus]

U prirodnom razgovoru se, u stvari, ljudi često preklapaju (muškarci imaju jaču tendenciju da upadaju u reč nego žene), ne samo u svađi, nego u svakoj ne previše formalnoj razmeni. Ovo se dešava uprkos idealu da "samo jedna osoba govori at any given time" Dvoumljenja i počinjanje rečenice pa nezavršavanje (ili promena strukture u sred rečenice) su takođe veoma česti. Dešava se i da se počne neka višesložna reč a da se ne završi. Kratke uglavnom izađu cele. ...Za Uilouljevo pitanje, evo kako se to radi u analizi diskursa (vidi pod "overlap"). Evo i u praksi. Naravno, ovo uopšte nije dobro rešenje za neki književni tekst. Druge mogućnosti bi bile, da, ako je dramski tekst, malo pomeriš red ili da koristiš trotačke, kao što je neko iznad predložio. Jedino problem s preklapanjem je da ljudi kada im neko upadne u reč u prirodnim konverzacijama ne zaćute odmah, već nastave neko vreme. Dakle trotačke neće moći da pokažu taj period kad oboje govore :)...E, da, za čitanje celih reči: Istina je da iskusni čitaoci (dakle ne deca koja tek uče da čitaju) čitaju cele reči. Ovo je posebno istina za reči veće frekvencije (one koje se često javljaju u tekstovima), kao i za gramatičke reči (npr. veznike, rečce, pomoćne glagole, zamenice, determinatore), dok se reči s nižim frekvencijama često čitaju grafemsko-fonološkom konverzijom (dakle, ne kao slike, nego se pretvaraju u zvuk slovo po slovo). Naravno, u ekstremnim slučajevima, ako neku reč vidimo po prvi put, moraćemo da je pročitamo na ovaj način. U slučaju Uilouljevljevljevih prekinutih reči, čitalac bi samo primenio ovu drugu strategiju, a zatim lako pogodio ostatak reči. Inače, kad čitamo, to činimo na prilično aljkav način. Oči nam se, dok skakuću (nikad ne klize!) napred-nazad po tekstu fiksiraju na oko 80% leksičkih reči (imenica, prideva, glagola itd.) i tek na oko 50% gramatičkih reči. Kad nam oči skakuću po stranici, u oko 85% do 90% slučajeva skaču unapred, a u ostatku slučajeva se ili vraćaju unatrag da ponovo pročitaju deo koji nismo dobro analizirali ili skakuću jer su sletele na pogrešan deo teksta, a ne tamo gde je mozak hteo (što se zove okulomotorna greška).

Edited December 6, 2010 by bus

[Willow]

Tenks svima za sugestije! Naravno, mislio sam na preklapanje tokom dijaloga, ne na totalno prekidanje sagovornika, pošto, kao što reče tihajeza, niko tako ne govori.

Za Uilouljevo pitanje, evo kako se to radi u analizi diskursa (vidi pod "overlap"). Evo i u praksi. Naravno, ovo uopšte nije dobro rešenje za neki književni tekst.

Tenks za ove linkove, super su. Primer u praksi (link 2), sa zagradicima i tabovima, je vrlo interesantan i, reklo bi se, ne u potpunosti neprimenjiv u književnom tekstu.

[расејан]

Tenks svima za sugestije! Naravno, mislio sam na preklapanje tokom dijaloga, ne na totalno prekidanje sagovornika, pošto, kao što reče tihajeza, niko tako ne govori. Tenks za ove linkove, super su. Primer u praksi (link 2), sa zagradicima i tabovima, je vrlo interesantan i, reklo bi se, ne u potpunosti neprimenjiv u književnom tekstu.

Предлажем један опит - данас имаш тих направица, свирајки попут Сансе, које су де факто магнетофони а стану у шаку. Вероватно и твој мобилни може то да уради. Снимај насумично разговоре па покушај да прекуцаш шта се снимило, онако као судски стенограф (мада у ствари и стенографија изумире - данас само шаљу снимке на прекуцавање, видео сам како се то ради, један такав дућан био одмах поред фирме). Видећеш колико људи понављају, не завршавају реченице, говоре испрекидано итд итд.Наравно, до писца је да одлучи колико ће тога да пропусти у дијалог, а колико ће да натера ликове да говоре као да су смислили шта ће да кажу.

[Willow]

Rasejane, tenks za predlog. Imam Sansa magnetofon plejer. Imam fontele sa voice-recording opcijom. A imam i Olympus diktafon jbg. Znači kompletan arsenal je tu. Probaću da sprovedem taj opit sa snimanjem, i potom beleženjem, random dijaloga ljudskih glasova oko nas. Kad smo već kod upotrebe kukica i kvačica u književnom tekstu, kako vam se čini upotreba strikethrougha "precrtanog teksta"? Znamo koliko "precrtan tekst" ponekad ume da bude zabavan, ali - ima li takvim tekstualnim gedžetima mesta u, recimo, 1 ozbiljnoj poeziji? Čini se p.t. ponekad može da pomogne čitaocu da stekne širi uvid u tok autorovih misli, ali i ne samo u to. Recimo, da su, u stihovima koji slede, precrtane reči izostavljene (umesto što su samo precrtane), imam utisak da bi čitalac ostao lišen 1 autorovog intimnog priznanja, plus informacije da je autor svestan činjenice da ga je pregazilo vreme:(...)ne bi želeo da i tebe demencija potkači na taj način;hteo bi, ako može, sa nekim dignitetom daodeš hteo bi, kad poludiš i umreš, da te devojke iz naselja pamte ne kao mračno strašiloveć kaostidljivog zagonetnogromantičnog starovremenog gospodina(...)

Edited December 7, 2010 by Willow

[Father Jape]

Paće veli pravo. Načelno, gotovo nigde u književnosti nećeš u dijalozima videti kako ljudi zaista govore, iz prostog razloga što bi to bilo previše naporno za čitanje, a nepotrebno. Dovoljno je ubaciti samo par prstohvata autentičnih odlika razgovornog stila, i oni će poslužiti kao više nego adekvatan signal za čitaoca. Slično je i sa eye dialectom i tako tim stvarima. Običnoe se samo na nekoliko mesta ubaci alternativni spelling da uputi na provincijalnost/nestandardan govor lika; kad bi se svaka reč menjala bilo bi kontraproduktivno.EDIT: Upade Willow. :D

Edited December 7, 2010 by Father Jape

[Aće]

fizicka lica - natural persons? :blink: jel moguce da se to tako prevodi?

Bank ******** is the leading bank on the domestic market and a reliable partner for 900.000 clients, natural persons and legal entities.

[Vapad]

samo ovlas bacio oko na wiki - in jurisprudence, a natural person is a human being, as opposed to an artificial , legal or juristic person