Jezičke adoumice™

[Hella]

...

Edited May 30, 2010 by Hella

[bus]

Rečnik Matice Srpske (ako je to neki odraz standarda) beleži Špankinja, Španjolka, Španjolkinja (!! ko ovo još kaže a da je živ?), Španac, Španjolac. Špankinja je više srpska tvorba. Španjolka zvuči više romanski (uporedi sa italijanskim spagnola, katalonskim espanyola, ili samim španskim española). ...Fali mi deo rečnika sa pijacom. Ja kažem pijaca, ali ne bi me iznenadilo da je zabeležen i pijac.

[Father Jape]

Da, RMS daje oba. Međutim, jedina soba koju znam da je govorila 'pijac' je moj deda. :D

Edited May 31, 2010 by Father Jape

[bus]

U ja znam čak i neke ljude iz moje generacije koji imaju roditelje sa malo nestandardnijim (vojvođanskim) dijalektom. Oni isto idu na pijac.

[Delija67]

Kod mene u kuci se kaze pijac

[ajgor]

Da, RMS da je oba. Međutim, jedina soba koju znam da je govorila 'pijac' je moj deda. :D

Svaka iole potpunija starogradska pesmarica je nepotpuna bez uspešnice "Beogradski mali pijac poplavila Sava", što najverovatnije znači da je pijac korišćen dovoljno često da bude zabeležen kao valjan i u RMS.

[čekmeže]

Jezička adoumicakoliko može da košta prevod knjige sa nemačkog na srpski, jel tarifa po reči, strani...par stotina strana, nije stručan tekst.

[Teja]

Jezička adoumica™koliko može da košta prevod knjige sa nemačkog na srpski, jel tarifa po reči, strani...par stotina strana, nije stručan tekst.

Kako nije strucan (tekst)? Nije valjda neka lirika ili roman?Par stotina strana se uvek prevodi djuture ( barem u mojim krúgovima),ne po redovima i stranicama.

[čekmeže]

Frau Teja, guten abend.Nije roman, monografija o gradu (nije o Zaječaru, jbg).

[Teja]

Frau Teja, guten abend.Nije roman, monografija o gradu (nije o Zaječaru, jbg).

Aaaa,ok. To nije tako komplikovan prevod,a u pravu si,nije ni nesto narocito strucan.Aj cu se raspitam ovih dana ( jerBo sam u Srbiji) pa ti javnem na PM.Ja ne prevodim vise ozbiljno, kriza je,kupujem zlato, , ali znam dobre prevodioce koji ipak jos uvek prevode.

[bus]

Ovaj upit je više za "Pomoć prijatelja", gde ću ga kasnije i prebaciti ako ne zaboravim. Neću odmah, da bi ga Hartmann našao. Moja prijateljica je (uspešni) književni i neknjiževni prevodilac sa nemačkog i na nemački. Nemački joj je i prvi jezik. Srpski je naučila sa sa oko 11 godina, kad se preselila u Srbiju, ali srpski zna bolje od mene (ne šalim se - ima i veći rečnik i nikakav strani naglasak i elokventnija je). Jedino što sasvim sigurno nije najjeftiniji prevodilac. Ako želiš da vas povežem, PM.

[papapavle]

Inspirisan busovim patroliranjem po "Imenima i prezimenima", da priupitam da li se ovde već negde diskutovalo o akcentima u srpskom jeziku, i da li je istina da postoje ljudi koji nisu sposobni da čuju sva četiri (nešto kao daltonisti za akcente)? Ja samo natčovečanskim naporima i uz nekoliko ponavljanja naglas uspevam da nekako razlučim sve kombinacije...

Edited June 1, 2010 by papapavle

[bus]

Pitanje je o kom nivou percepcije govorimo. Svi normalni govornici bilo kog jezika (mislim bez nekih oštećenja sluha ili jezičkih poremećaja) mogu da čuju sve kontraste koji se koriste u njihovom jezičkom varijetetu da bi izrazili različito značenje. Kad kažem "mogu da čuju", mislim da čuju da, recimo, reč vrâta i vráta podjednako nisu ista reč kao što to nisu i sto i što. E sad, tu su još dodatna tri pitanja: (1) Prvo je to što možeš da čuješ i samo nekako znaš da su dve reči različite, a možeš i da čuješ i da eksplicitno budeš u stanju da obeležiš vrstu akcenta koju čuješ. Ovo su dve različite vrste znanja. Prvo je znanje koje koristiš podsvesno (ne trebaju ti nikakvi časovi fonetike i fonologije -- samo da ti je varijetet srpskog koji ima taj kontrast maternji jezik); ovo drugo je analizovano, svesno, metalingvističko znanje za koje ti trebaju časovi fonetike i fonologije ili neka slična eksplicitna obuka ili (retko) samostalno promišljanje. (2) Na velikom delu srpskohrvatskog govornog područja se kontrast između kratkosilaznog i kratkouzlaznog akcenta ili već izgubio ili se sada gubi. Tako da, iako standardni jezik zvanično obeležava 4 akcenta, u realnosti za mnoge govornike postoje samo tri (na jugu Srbije često samo jedan). Govornici koji govore ove varijetete moraju da vežbaju da čuju razliku između kratkih akcenata isto onoliko koliko bi morali da vežbaju da čuju razliku između tonova u mandarinskom kineskom. (3) Na kraju, moguće je da imaš osobu koja ne može da čuje razliku između akcenata zato što je (na primer) doživela moždani udar i ima leziju u kortikalnim i supkortikalnim zonama (za većinu ljudi u levoj moždanoj hemisferi) koje su zadužene za obradu fonetskih i fonoloških kontrasta (kao što su to srpski akcenti). Interesantno, ovakvi pacijenti i dalje mogu da razlikuju intonacijske konture koje su pragmatičkog tipa (recimo da li je neko nešto rekao sa bukvalnim značenjem ili prizvukom ironije), jer mreže u mozgu koje su zadužene za percepciju kontrastivnog fonološkog tona i one koje su zadužene za pragmatsku intonaciju za većinu ljudi nisu čak ni u istoj hemisferi. ...Zbog velikog broja neurokognitivnih faktora, percepcija fonoloških tonova (kao što su to srpski akcenti) treba da krene da se usvaja što ranije u detinjstvu (bukvalno od samog rođenja i verovatno čak još i u majčinoj utrobi). Istraživanja sa funkcionalnom magnetskom rezonancom pokazuju da čak i naizgled potpuno balansirani bilingvali, koje nikakvim jezičkim testovima ne možeš da "uhvatiš" kao vlasnike jednog dominantnog i jednog slabijeg jezika, ipak ne obrađuju fonetske i fonološke kontraste isto u jeziku kome su bili izloženi od rođenja i u jeziku koji su počeli da slušaju u uzrastu od 6 meseci. A kada si ovim kontrastima prvi put izložen tek u školi (što može biti slučaj za mnoge govornike), i to kroz ekstenzivnu formalnu nastavu (dva-tri časa srpskog sa smorenom nastavnicom koja često ni sama ne koristi kontrast o kome ti predaje) a ne kroz uronjenost u jezičku sredinu koja te kontraste koristi, onda veliki broj ljudi jednostavno nije u stanju da nauči ni da razlikuje te kontraste u percepciji ni da ih proizvodi u sopstvenom govoru. Ako čak i beba od 6 meseci gubi malo od te sposobnosti da nauči ove kontraste, onda možeš zamisliti koliko je to teško za stariji mozak.

Edited June 1, 2010 by bus

[papapavle]

Hvala na iscrpnom objašnjenju!

Govornici koji govore ove varijetete moraju da vežbaju da čuju razliku između kratkih akcenata isto onoliko koliko bi morali da vežbaju da čuju razliku između tonova u mandarinskom kineskom.

Ne znam za mandarinski, ali mislim da ni u tri života ne bih mogao da tečno pričam vijetnamski, drugar mi izgovorio "ba" na pet navodno različitih načina, od kojih sam jedva tri razaznao.. Edited June 1, 2010 by papapavle

[bus]

Molim. ...Da, Vijetnamski tonovi su još gori od mandarinskih - ima ih više i sličniji su jedan drugom. Tu su negde kao kantonski.