расејан Posted September 4, 2009 Posted September 4, 2009 Koliko je smisleno uvoditi u upotrebu termin smeško umesto uvreženog smajli (odnosi se na kompjuterski emotikon)?Znači, šta je od ova dva više u duhu našeg jezika: - ukucala je preko 100 znakova i završila sms poruku smajlijem;- ukucala je preko 100 znakova i završila sms poruku smeškom (naravno, ovde ide adekvatno akcentovanje, kako bi se čitaocu razjasnilo da je u pitanju smeško emotikon, a ne smešak na njenim usnama);Преведени израз је у употреби још од, ваљда, '92. Не видим зашто бисмо га избацивали.
JozoMujica Posted September 4, 2009 Posted September 4, 2009 Mi ćemo pevati - pevaćemo.Mi ćemo pisati - pisaćemo.Mi ćemo ići - ićićemo ili ići ćemo.Ako je ovo drugo, molim detaljno razjašnjenje, u pitanju je tvrdoglavost. ^_^
le petit nicolas Posted September 4, 2009 Posted September 4, 2009 (edited) pevacemo: zajedno. zbog -tiici cemo: svak za sebe. zbog -ci.poz Edited September 4, 2009 by le petit nicolas
bus Posted September 5, 2009 Author Posted September 5, 2009 (edited) Kao što reče Le Petit, pravilo je da se oblici budućeg vremena pišu kao jedna reč kada su nastali od glagola na -ti, a kao dve kad su nastali od glagola na -ći. Ovo je, naravno, samo arbitrarna odluka. Moglo bi i da se piše zajedno kod glagola sa -ti kad bismo svi tako odlučili. No, pogledajmo od čega se sastoje "pisaćemo" i "ići ćemo":Prvi deo je ili infinitiv, kao kod "ići ćemo" ili infinitivna (još poznata i kao aoristna) osnova, tj. infinitiv bez karakterističnog sufiksa -ti, kao u "pisaćemo". Drugi deo je pomoćni glagol "hteti" u svojoj klitičkoj, tj. redukovanoj ili neakcentovanoj formi (ću, ćeš, će... a ne hoću, hoćeš, hoće...).U "ići ćemo" je očuvan ceo infinitivni oblik, koji u srpskom pisanju prema konvenciji ima status zasebne reči, dok je u "pisaćemo" infinitiv okrnjen, a "pisa-" nije zasebna reč, već je samo morfološka osnova, tj. vezana morfema koja nikad ne stoji sama, sastavljena od dve morfeme {PIS} i {A}, koja nikad ne stoji sama. Otuda je pomoćni glagol "hteti" preuzeo ulogu sufiksa, koji na neki način morfološki "zatvara" osnovu i čini je "pravom pravcijatom reči". Usput, ovde vidimo proces kliticizacije na delu. Ovim procesom od nezavisnih reči nastaju sufiksi, tj. delovi reči. U ovom konkretnom slučaju, od "hoćemo" (puna reč, glagol sa značenjem "imamo želju ili volju") je nastalo "hoćemo" (pomoćni glagol koji u kombinaciji sa infinitivom glavnog glagola daje gramatičko značenje "buduće vreme"), pa skraćeni, neakcentovani oblik "ćemo" (sa istim značenjem), te na kraju sufiks "-ćemo" u budućem vremenu glagola na "-ti". Primetiti da se u hrvatskom standardu piše "pisat ćemo", jer je prvi deo u tom slučaju infinitiv, iako skraćen za jedno slovo, koji i dalje može da stoji kao nezavisna reč. (A: Što se ne smije? B: Pisat po zidu). Na srpskom "pisa-" nikad ne može stajati samostalno u rečenici. Kada bismo u normalnoj upotrebi na srpskom i dalje koristili "pisati ćemo" (kao što je to nekada zacelo morao biti slučaj), onda bismo to pisali odvojeno, jer bismo imali očuvan infinitivni oblik. Edited September 5, 2009 by crveni autobus
JozoMujica Posted September 5, 2009 Posted September 5, 2009 Hvala na iscrpnom odgovoru. Znao sam da sam u pravu, ali mi je trebalo stručno objašnjenje. :)
FranziskaKafka Posted September 8, 2009 Posted September 8, 2009 Pošto pravila transkripcije i izgovora padaju u vodu u slučajevima kada je presudno kako "nosilac" (prez)imena (ili čak i njegovo okruženje) izgovara to (prez)ime, šta na kraju bi sa Sergejom - je l' Ajzenštajn ili Ejzenštajn?
Teja Posted September 8, 2009 Posted September 8, 2009 Pošto pravila transkripcije i izgovora padaju u vodu u slučajevima kada je presudno kako "nosilac" (prez)imena (ili čak i njegovo okruženje) izgovara to (prez)ime, šta na kraju bi sa Sergejom - je l' Ajzenštajn ili Ejzenštajn? Ajzenhauer,Ajnstajn,Ajzenstein.
расејан Posted September 8, 2009 Posted September 8, 2009 Ajzenhauer,Ajnstajn,Ajzenstein.Онда је Хенри Кизингер а не Кисинџер, и Брус Шпрингштајн... јер су њихова презимена исто немачког порекла. Као што би били Шаркези (а не Саркози), Шорош (а не Сорос), Алеко Дундич (а не Алекса Дундић) итд итд.Ајзенштајн би био да је у Немачкој. Пошто је у Русији, тамо је Ејзенштајн.
le petit nicolas Posted September 8, 2009 Posted September 8, 2009 (edited) napr. iz ove trans-________, predlazem da slusamo izgovor br. 2: eɪzyɪnˈʃtyeɪn.da ostavimo ejzenstajna, kojeg znamo?a, i po pravilima je :P koja se drze na vodi, iako to cesto ne uocavamo na prvo - znanje.pozedit: ustvari, htela sam reci da se, ovom prilikom, teorija i ja slazemo s paceom: Пошто је у Русији, тамо је Ејзенштајн. Edited September 8, 2009 by le petit nicolas
Teja Posted September 9, 2009 Posted September 9, 2009 Онда је Хенри Кизингер а не Кисинџер, и Брус Шпрингштајн... јер су њихова презимена исто немачког порекла. Као што би били Шаркези (а не Саркози), Шорош (а не Сорос), Алеко Дундич (а не Алекса Дундић) итд итд.Ајзенштајн би био да је у Немачкој. Пошто је у Русији, тамо је Ејзенштајн.A kako se ime tog rezisera izgovara u USA?Da li su i Amerikanci takvi dogmatichari kao ti? ;)
FranziskaKafka Posted September 9, 2009 Posted September 9, 2009 Hihihi, raspirila se rasprava. Nego da dodam ulje na vatru: a Arčibald Rajs beše Rudolf ili Rodolf?
Teja Posted September 9, 2009 Posted September 9, 2009 Hihihi, raspirila se rasprava. Nego da dodam ulje na vatru: a Arčibald Rajs beše Rudolf ili Rodolf? Dr. Archibald Rudolph Reiss (* 8. Juli 1875 in Hechtsberg, Hausach, Deutschland; Negde nadjoh i Rodolfo, ali je valjda krshten u Nemackoj pa je onda ispravno i Rudolf.
расејан Posted September 9, 2009 Posted September 9, 2009 A kako se ime tog rezisera izgovara u USA?Da li su i Amerikanci takvi dogmatichari kao ti? ;)Много гори, али са друге стране. Имају своје правило и бандоглаво га се држе, а гласи "пиши као што је написано, а читај како ти се чини". Тј... види само шта раде са италијанским, француским, немачким и осталим речима/именима.Него, што се тиче догматике, ја овде управо доживљавам збрке јер реагујем као ти - покушавам да немачка имена изговарам немачки (у ствари по нашем правилу "није битно како се пише, ће га изговарамо најближе звуку који праве домороци") па ме онда гледају бело.Ејзнстејн, ваљда... мада за немачка имена постоји једно неписано правило код Амера - "пола тачно пола јок". Тако Zeitgeist неће испасти ни зејтгејст ни цајтгајст, него зајтгајст, Kreuzfeld неће бити ни крузфелд ни кројцфелд него круцфелд итд итд. Још нисам чуо да су у некој немачкој речи заборавили да погреше негде, или да су погрешили свуда где су могли.
расејан Posted September 9, 2009 Posted September 9, 2009 Hihihi, raspirila se rasprava. Nego da dodam ulje na vatru: a Arčibald Rajs beše Rudolf ili Rodolf? Ни једно ни друго него (кад се арчи, нек се) Арчибалд :P .Потпитање: Рајс или Рајш?
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now